Борба, 06. 09. 1966., стр. 11
у
ТРАГОМ МАРТИНА БОРМАНА _
Совјетски публициста Лав Безименски открива личност, улогу и судбину нај баре Хитлеровог помоћника и једног од највећих ратних злочинаца ||
примите: гативаантниинннавин ванила 3
Појавила се и друга вест: Неки Аустријанац Карл К., који је у мају 1945. служио у · Фленсбургу, био је очевидац како је непосредно после капитулације из Фленсбурга отпловила подморница са једним пут ником који је допутовао из Берлина. Још већу сензацију .је изазвала вест агенције УПИ, да се у Бразилу властима предао човек који се пред ставио као Борманов брат, Рихард, и а он зна да Мартин Борман живи држави Мато Гросо под презименом Енгел. Истина, касније се разја снило да „брат“ са Борманом нема никакве везе. У мају 1964. тодине би! Овши Гебелсов ађутант Шамбург-Липе изјавио је, да је видео Бормана у градићу Бухлое (јужна Немачка) 1950. Појавили се и „очевици“ Борманове сахране у Берлину, Чех Ј. Дедич. Међутим, при проверовању његовог исказа показало се да он нема доказа да је човек који је сахрањен маја 1945. био Борман.
Упорно су се понављале вести 0.
Бормановом (боравку у Парагвају, због чега је франкфуртско тужилаштво улето 1964. поново објавило да се Борман смегтра живим. У Парагвају је била споведена истрага у ве зи с вестима о Бормановој смрти. Патер Хенрих Франц на кога су се по зивали као на сведока Борманове са хране близу Асунсиона 1959. изјавио је да су те вести неосноване. Он не зна ко је сахрањен у гробу, који је видео тек 1963. године. Бивши морнар са подморнице Карл Витмерсхауз дао је 1: априла и 9. маја 1964. у Хановеру исказ према којем је Мар тин Борман почетком маја 1945. ститао У Кил. одакле су га подморницом У-806 пребацили у Данску, у приста ниште Орхус. Е
Исте те године есенско тужилаштво саслушало је низ лица која су 1945. године живела у Јужном Тиро лу. Јозефина Талхајмер изјавила је да је видела Бормана у Болцану ујесен 1945, Хелена Кајлберт видела
ЦРВЕНА
је Бормана у децембру 1945. После тога појављивале су се разне вести — о Бормановом боравку у Чилеу и о његовој смрти тамо. Ујесен је есен ско тужилаштво одредило званичну награду. од сто хиљада марака за хва тање Бормана.
1965, година, Западнонемачки лист „Бунте илустрирте“ објавио је серију чланака Б. Руланда, у којима се категорички тврди да је Борман побегао из Немачке и да сада живи у Латинској Америци, Руланд је пропутовао низ латинскоамеричких држава и тамо прикупио материјал о
„Борману. По Руландовим подацима,“
Борман је прво стигао у Аргентину, затим се крио у Бразилу, а последњих година се налазио у Парагвају, где бивши нацисти уживају покровитељство власти. Руландов закљу-= чак гласи:
— Борман је преживео крах Бер
лина. После скитања по Немачкој он се повукао у Јужну Америку и та мо живи у свом азилу.
У вези са убиством у Уругвају на цистичког џелата Цикурса, у Уругвај ским листовима су се појавиле вес-
"ти да је Цукурс виђен у друштву с
ЂБорманом. Борманов син монах Адолф Мартин кога су из Конга довезли белгијски падобранци — 28.ма ја 1965. изјавио је дописнику агенци је „Франс прес“:
— Ми не можемо стопроцентно би ти уверени у очеву смрт.
У септембру 1965. дописник „Известија“ у Бразилу В. Кобиш путовао је по земљама Јужне Америке и саопштио да је разговарао са једним новинаром који се специјално бавио трагањем 3за Борманом. За време посете Парагвају (где је новинар стигао са документима бивтшег нациста) испричали су му да се Борман управо тамо скрива.
Списак вести о Бормановој судби ни је такав да може у ћорсокак дове сти било ког криминалисту, На први поглед су вести толико контрадикторне, да искључују једна другу. УЗ
ГТРАДИНТОРНЕ ИЗЈАВЕ _
мимо на пример извештаје 'Тополевс ког и Веласка, који су слични по смислу. Међутим, у роковима се обо јица размимоилазе. Веласко је наводно превезао Бормана у мају 1946. а Тополевски тврди да је Борман напустио Европу већ 1945! С роком преласка из Аргентине у Бразил, које је навео Тополевски, такође није све у реду. Тако чилеански лист „Еркила“ сма тра да се Борман нашао у Бразилу знатно раније, а да се 1952, већ пребацио у Чиле. Најзад, Паул Хеслајн је видео Бормана у Чилеу већ 1988.
Како да се човек извуче из тог ла виринтат Прво средство је — не по давати се хипнози. У извесној мери
сва разноликост података о Борману, не само да је објашњива, већ је
и закономерна. Ако је циљ злочинца
да заметне трагове, онда он не само
: « да скрива своје место боравка, него истовремено своје гониоце наводи на
лажан траг. И то утолико пре, што“
се овде ради о тако вештим дезинформаторима као што су немачки на цисти! ин 5
Много је важније обратити паж-
њу ша чињеницу да се код тако про
тивуречних података о Борману понављају одређени елементи, и то са неком законитошћу. На пример:
а) првобитно борављење у Западној Немачкој, затим у Италији и "Шпанији;
6) прелазак из Европе у Јужну Америку (не обавезно одмах после ра та);
в) Боравак у Аргентини;
г) најзад, лутање по неколико латинскоамеричких земаља( што је, ка ко говоре чињенице, било једностав на ствар).
(Наставиће се)
Три дивизије Трећег украјинског фронта под командом маршала Толбухина избиле су на данашњи дан пре 22 године на Дунав код Турн Северина.
АРМИЈА: КАЈ те Н На свом победоносном путу преко Бесарабије кроз Румунију ове трупе рах уРУУ " У 57 - Мај пале. 4 + ДУ 4 5
су немачке и румунске оружане. снаге; Њихов долазак на границу Југо'"славије, земље која је у оквиру борбе Народнодслободилачке војске била члан антифашистичке коалиције, створио је нову ситуацију. За операције на тери-
"торији савезника требало је да Црвена армије добије дозволу од његовог пред-= ставничког тела. с
Извршавајући задатак добијен од Врховне команде, Главни штаб Народ-
6. СЕПТЕМБАР
ноослободилачке војске Србије упутио је делегацију у штаб 75. стрељачког кор= пуса Шрвене армије који се налазио на левој обали Дунава код Турн Северина.
Тада је настао предах у операцијама Црвене армије. Офанзива је настав-
1944.
РОБЕРТ КОХ
ивот и
Сада је преостало било да се тај важни материјал изнесе на светлост дана, да се са тим важним открићем упознају научни кругови, једном речју, да тај изванредно важни проналазак стекне право грађанства. То ни када није ишло глатко, а у оно време поготову. Кох је дуго премишљао одакле да почне и коме прво да се обрати. Свој избор је зауставио на Фердинанду Кону, професору Универзитета у Бреславу. Тај научник је у неКим својим радовима помињао црни пришт и по Коховом мишљењу требало је да се заинтересује открићима повезаним са том болешћу. Не часећи часа: Кох је написао једно писмо про фесору Кону, у коме га је замолио да му дозволи да пред стручњацима УНиверзитета у Бреслау демонстрира свој експеримент. |
Доброћудни професор ботанике, диРектор Ботаничког института у Бреслау доктор Кон, био је доброћудан човек, коме су многобројни надобудни провинцијски истраживачи стално досађивали својим проналасцима. Ме-
утим, овога пута интуиција га није преварила. Он је одмах дао повољан одговор на Кохово писмо и позвао та да демонстрира своје експерименте пред кремом научника у Бреслау. Поред професора Кона извођењу експемерината требало је да присуствује и чувени патолог са Универзитета у Бреслау професор Јулијус Контхајм.
Када су експерименти били изведеВИ, први који му је честитао био је професор Кон. Он је то учинио на мало неуобичајен начин. Загрлио је Коха и назвао га младим пријатељем.
Највероватније да је то био први човеку Коховом животу, и то још ч0век таквог ранга и утицаја, који му
е понудио своје пријатељство.
И професор Конгхајм је био толико Одушевљен, да је обећао да ће одмах написати писмо Рудолфу Вирхору, са Молбом да овај прими младота прокаЛазача и да се у све то увери сопстве-
очима. у зена оевеја ови пријатељи су одр ; обећања, Ра тесар. Фрердинанд Кон
дело
је заједно са професором Конгхајмом уложио сав свој ауторитет код „бога медицине“: Рудолфа Вирхова, да овај прими Роберта Коха. Овај је пристао! Одмах је полетело писмо у Волштајн, у коме професори из Бреслау обавештавају младог научника да је Вирхов дао свој пристанак. После краћег колебања Кох је ипак спаковао своје ствари и кренуо за Берлин. Разуме се, Вирхов нипошто није намеравао да измени своје учење о настанку болести, али је ипак пристао да прими младог и непознатог провинцијског лекара искључиво зато, што се за ње га заузео светски познати анатом про фесор Конгхајм. » 7 А»
Када га је Роберт Кох посетио, Рудолф Вирхов није ни покушавао да сакрије своју равнодушност према ње говом открићу. Он је, штавише, био разочаран. Њега није много импресионирала чињеница што је пронађена још једна врста микроба, Пре тога је неки Француз Пастер пронашао клицу која изазива врење. Сада па опет неки Роберт Кох пронашао је изазивача црног пришта. На крају крајева, он није више у том узрасту да га некакав жутокљунац „обогаћује“ својим открићима, Њему је већ постајало досадно да доказује исправност своје теорије ћелије, у коју је готово фанатично веровао.
Додуше, ни Кох није рачунао да ће Вирхов испољити неко нарочито одушевљење за његов проналазак, али се надао да ће славни професор испољити бар елементарну учтивост. Али уместо тога доживео је горко разочарање због хладног и одбојног држања „бога медицине“. Ко зна да ли је Вирхов уопште и гледао оно што му је показивао Кох, а највероватније да није чуб ни пола од онога што му је млади научник говорио, пропраћајући свој експеримент,
великог
љена — преко Баната и североисточне Србије — тек пошто је постигнута заједничка сагласност Националног Комитета Југославије и владе СССР за време посете маршала Тита Москви 21. септембра 1944.
научника
18.
Туберкулозни бацили; Проналазак Др Р. Коха, ; ~
(Наставиће све
Масаи-ратници су са задовољством пили пиво од проса
Око поноћи смо кренули на починак; Спавали смо одлично, нису нас мучили хошмарни снови и зато смо се изјутра пробудили врло свежи.
После доручка Ролф је поново кренуо теренским колима да окуша срећу у лову на дебелокошце. Ми смо наставили доручак са нашом црнопутом пријатељицом Лендеи, која је дошла у наш логор док смо. ми још спавали. Села је без устезања заједно са нама за сто и појела све оно што смо јој пружили. За време јела спала јој је била марама са груди, али она је није поправила, јер се људи из племена Масги стиде само пред странцима, а за Лендеи смо ми већ били своји.
Увек сам се дивила: њеној природној љупкости. Покрети су јој били хармонични и лепршави као да је професионална играчица. Чак и када је чинила сасвим уобичајене покрете приликом седања, приликом одламања гранчице са дрвета, или пак приликом подизања суда. са водом. све је
| то.код ње изгледало грацидзно жао код жаскве глумице. Имала је такође врло лепо +
тело. Ноге су јој биле витке, обле, бедра узана, рамена округласта, док јој је врат био висок и усклађен са горњим делом тела. Она је несумњиво била најлепша Масаи-девојка у томе селу у подножју Плавих брегова.
Нешто касније су Волфганга окружиле и старе и младе Масаи-жене, држећи за руку своју болесну децу. Волфганг је узео у крило једног невероватно прљавог мали-' шана, чија је мајка очајнички тражила од њега да јој га излечи, Крупне детиње очи су биле без икаквог сјаја. На његовом мршавом телу јасно су се оцртавала ребра. Испод мишице дечак је имао отеклину величине кокошлијег јајета. Волфганр беспомоћно уздише. Шта он ту може да учини7
Сваке године умире велики број припадника племена Масаи, јер немају ни лекара ни лекова. Нарочито су распрострањене две болести: туберкулоза и сифилис, Оне просто харају; шире се све више и директно угрожавају даљу егзистенцију овог номадског народа. Свако пето дете је, на пример, оболело од једне заразне и опаке очне болести, коју преносе муве. Та болест коначно доводи до слепила. » _ Исто. тако је опасна и болест слезине, која настаје као последица тога што грипадници Масаи-племена једу месо угинуле стоке. Разуме се, свега овога би било знатно мање, када би се управљачи ове земље позабавили пружањем лекарске помоћи домородачком становништву са истом оном.
· ревношћу са којом скупљају порез.
о осомчч с~ лљ=ем = –|__ |_|_ не | | | |„(| | | 4 54] | је Мај ама ђиајеиј ај јаја АЕ РЕСРРЕ РС 16 «| | ТЕ ЕР У ЈЕРаГје ч| 4] БРЕ У 7 4] о| | |____-Ж4 |! | | је
о с <ч ~ л -љоем =
о =
БРОЈ: 4406 | (
Водоравно: 1. Акт — знак за сабирање; 2, Супротност, јако одударање; 3 Ред, поредак (лат) —. музички инструмент: 4 Међународна ознака за аутомобиле из Аргезтине — вулкан на Сицилији — марка наших телевизијских
%
5 | а У АФРИЧКОМ ПЛЕМЕНУ МАСАИ —
Како живи једно племе сточара и номада које по много чему заузима јединствено место на »Црном континенту«
___ Волфганр врати опет дете мајци, Међутим, жена и даље стоји у ставу ишчекива-
_ња. Она се нада да од белог човека добије
неки лек, који ће њеном детету помоћи да оздрави. Али Волфганг нема никакав. лек, нити зва чиме малишану да помогне, Он слеже раменима и 'окреће-се'на “другу страну. Жена не схвата шта он осећа у себи, верује да он неће да јој помогне и зато му нуди поклоне: тикву млека, један лонац са
медом од дивљих пчела, једну козу и го-
вече, дакле, све што има само да јој дете оздрави. Волфганру жалосно Клима главом, Кизива преводи жени да'бели човек није лекар и да нема никакав лек. Она најзад схвата ситуацију, узима малишана и враћа „се са: њим разочарана у село.
Овај“ догађај. међутим, није обесхрабрио остале жене са децом. Оне нам и даље са пуно поверења пружају своје болесне малишане. Оне и даље чврсто верују да им ми можемо излечити децу. Једна од њих нам пружа своју малу девојчицу, која је сва прекривена воденим мехурићима. Нокти на прстима су добили мрку боју, а око корена избија гној. Ројеви мува нападају непрекидно загнојене ране. Призор је језив. Једино је лице поштеђено тих ужа-= сних мехурића, пријатно дечије лице са два црна ока, која безазлено гледају на свет.
_ На жалост, не можемо помоћи ни томе детету, а ни осталим туберкулозним, сифилистичним и трахомним болесницима. А то бисмо тако радо учинили! И због њих а и због нас! ,
Сунце је у зениту. Врућина постаје готово · неподношљива. Већина Масаи-жена напушта наш логор и враћа се у село. Остале се смештају у хладовину багремара и спремају се да одремају мало. Једна тамнопута мајка седи на земљи и покушава да умири расплакано дете. Пружа му округлу мрку дојку. Поред ње седи трогодишњи дечак и сањиво гледа у сунце. Мало затим мајка га загрли око рамена и привуче ближе себи. Тада дечак шчепа другу слободну дојку и поче да сиса заједно са бебом.'Ја приђох и седох поред њих. Када је беба била подојена, мајка ми је стави у крило. Дирнуло ме је то поверење и зато сам опрезно помиловала сомотску кожу новороЂенчета, која је већ почела да добија браонкасту боју.
_ — Имаш лепо дете, мајко, — рекох ја не зато да бих јој упутила пријатне речи, већ зато што је дете заиста било лепо како то само новорођенче може бити,
Рекла сам то користећи оних неколико речи њиховог језика које сам успела да научим. Мајка је поносна и срећна. Једним „недвосмисленим покретом тражи 'од-мене да пљунем на бебу. Ја сва ужаснута одбијам одречним покретима главе. Међутим, мајка не попушта, Ја онда покушавам да се извучем на тај начин што маркирам пљување. Али не, то код Масаи-људи не важи. Жена постаје приметно нервозна и љута и сама ми показује како ја то треба да урадим. Ја најзад попуштам и чиним онако како то она од мене захтева. Она је задовољна. Мало затим она захтева да дечије табане истрљам црвеном прашином. Коначно почиње да ми постаје јасно да су врамбине у питању. И то враџбине против Урока и које доносе срећу. Наравно, нисам могла да одбијем ни ову чудну жељу Масаи-мајке, која је била толико супротна нашим европским појмовима.
Онда ми је она узела бебу из руку, увила је у једну црну мараму и ставила на леђа. Пало ми је на памет да је за Мајку врло непријатно да носи влажан топао за-
мотуљак читав дан на леђима, поготову кад
је врућина тако жестока. Али за бебу је то право мучење, У згрченом положају, чврсто стегнуто марамом и изложено топлоти сунца и мајчиног тела дете се тешко злопати. Било да мајка иде за воду или да донесе дрва, било да кува или чисти колибу оно је увек на леђима. Право је чудо како та деца не постају богаљи!
(Наставиће се)
'УКРШТЕНЕ РЕЧИ
апарата; 5. Река у Далмацији. извире под Велебитом: 6. Место у Босни, познато из НОБ; 7. Иницијали француског писпа романа. новела и позоришних комада из 19. века („Мадлон“) -- лука у Алжиру — узвик; 8. Један народ у СФРЈ — зимзелено, украсно дрво; 9. Избеглипа; 10. Кратица назива Североатлант= скот пакта — сиве боје.
Усправно: 1. Збир поена — град у Немачкој; 2. Неуспех, крах — наш шаховски велемајстор; 3. Велика азијска река — хемијски знак за ербијум — слово грчке азбуке — суштина; 4. Прост број — планина у Босни — Француски књижевник („Јадници“), 5. За — личност из приповетке Боре Станковића — урбанистички део града: 6, Река на Косову — самогласник и сугласник — лична заменица — кратица назива арапске републике; 7. Лева притока Бо-
_сне — највећа река у Западној Европи: 8,
Филмска звезда — скуп птица, (Е)
РЕШЕЊЕ БРОЈА 4405
Водоравно: 1. Ајер — лупа; 2, Фен — др мрк; 8. П. Д. (Пјер Дегејтер) — врат — А. И. (Иво Андрић); 4. Ор — еони — да; 5. Конт омот; 6. Црес — опна; 7. Е. И. (Илија Еренбурт) — рука — Ир: 8. Ис — Аман — По; 9, Кан = ат — сок; 10. Сноб — пано.
Усправно: 1 АФП — окце — ике; 2, Једро == Рисан; 3. Ен — Венера — Но: 4. Р — дрот = сума — Б:5. Л — рано — окат — 1; 6; Ум —
_ тимпан — са; 7. Прадо — Нипон; 8, Аки
„атар — око,