Борба, 06. 09. 1966., стр. 12
ТЕЛЕВИЗИЈА
УТОРАК, 6. 1Х 1966.
15.00 Пренос из Прага са светског првенства у одбојци — Интервизија
18.25 Објављивање програма, затим Вести — Студио Бео-
трад
18.30 „Сто шест дана“, филмска репортажа 0 прошлогодишњим поплавама у „Војводини — Студио Београд
19.15 „Словеначке народне песме“ — Студио Љубљана. Љубитељима словеначког народног мелоса пружа се прилика да вечерас проведу двадесетак пријатних минута покрај својих телевизијских пријемника
1940 ТВ-Дневник — Студио Београд 20,00 Мван Гончаров: „Обломов“, четврти, последњи део телевизијске адаптације једног од најпознатијих романа светске литературе Студио Загреб. У последњем наставку „Обломова“ у чију реализацију је италијанска телевизија уложи ла знатне и успешне креативне напоре видећемо како се главна личност романа, после свих перипетија кроз које је прошла, одлучује да остане у дому удовице Агафје Матвејевне. Стање _ непокретности и потпуне апатије савлађује
Т ПРОГРАМ УТОРАК, 6. 1Х 1966.
4.00 — 8.00 ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ
800 ВЕСТИ
8.02 Да вас подсетимо
8.05 Избор забавне музике
8,40 Шиптарске народне песме и итре
9.00 Новости из науке и технике
9.10 Лудвиг ван Бетовен: Соната за клавир и виолончело брод 3 у А-дуру. Изводе Свјатислав Рихтер и Мстислав Ростропович 8.40 Летња радио-школа — Учимо руски
10,00 ВЕСТИ
10.05 Споменици Тјентиште
10.155 Са солистима и ансамблима народне музике Културно-уметничких друштава
10.45 Свира ансамбл Јоже Прившека м.0 Шта сада читате
115 Музички мозаик
12.00 ВЕСТИ
12.02 Музички интермецо
1210 Извештај о водостању
12.) Весели уторак.
12.45 Пева Тереза Кесовија
1300 ВЕСТИ
13.05 Песме и игре на народне теме
13.30 Из опера и балета
14.00 ВЕСТИ
1402 Музика за свакот
14.30 Мала продавница плоча
14.55 Да вас подсетимо
15.00 Новости дана
15.20 Игре на фрули
15.30 Програм за младе — Репортажа о: „Војничком месецу септембру“ — разговори _ са војницима који овот септембра оплазе својим кућама
16.00 ВЕСТИ
16.02 Осигураници питају
16.15 Привредни журнал
17,00 Данас у нашој земљи
Југославије —
17.15 Пева хор Радио-телевизије Београд
17.30 Стихови о музици — МУ емисија 18.00 ВЕСТИ
18.02 Путевима реформе — програм привредног и друштвеног развитка Београда од нацрта до усвајања. учествују: поттредјседник скупштине града Београда инж живојин Крунић и Директор Завода за планирање Милош СинЂић 18.15 Југославија у песми и игри
19.00 Вечерња ревија жеља — забавна музика
19.30 ДНЕВНИК
20.00 Народне песме у дуету Студио Сарајево
20.20 Мала сцена — Бранко Белашн: „Јаков у подруму“ — Студио Затреб
1200 ВЕСТИ
21.05 Литерарни кабаре — Студио Сарајево
2200 ВЕСТИ и метеоролошки извештај 22.15 Југословенска музичка трибина 23.000 ВЕСТИ
23.03 Ричард Роџерс: Звук музике — Студио Београд
24.00 ВЕСТИ
Каменко Катић, спикер београдског ТВ-студија
Иљу Иљича Обломова до те мере да га не може спасти ни његов најбољи пријатељ Штолц. Обломов тоне у пуну резигнацију, помо-
и ћи нема ниоткуд
21.20 „Руске романсе“ — Отудио Загреб
21,35 „Сунчани поларни кру:“, путописни филм о северној Норвешкој — Студио Загреб 22.00 „Џез-фестивал на Бледу“, снимак — Студио Љубљана
22.20 Вести — Студио Љубљана
РАДИО-БЕОГРАД
пП ПРОГРАМ
1200 ВЕСТИ
12.03 Програм за данас
1210 Парада ритмова
13.00 Исток, запад, север, јут
1400 ВЕСТИ
14.02 Наш музички пејзаж — Космет 14.30 У неколико речи
14.355 Музика у другој боји
15.00 Рекламни _излот
15.30 Мелодије које пева цео свет
16,00 ВЕСТИ
16.02 Напред уз друга је друт
16.20 Са 64. поља .
16.25 Старо време — старе песме
16.45 Хроника главног града
17.00 Три века — три стила
17.30 Звездани часови човечанства (Радио-филм) „Двобој“ — живот М. Ј. Љермонтова
18.30 Познати вокални и инструментални солисти изводе народне песме и игре
19.00 ВЕСТИ
19.02 Хало 92
19.15 Џез клуб
20.00 Уторак вече — ма шта ми рече — Ове су приче испричали писци за децу Бранко В. Радичевић и дДратан Кулиман 20.155 Догађај у фонотеци
20.50 ВЕСТИ и сутрашњи програм
ПТ ПРОГРАМ РАДИО БЕОГРАДА
21,00 — Тема недеље — дубровачке летње игре (0 Мише Мартиновић говори монолоте из „дон жуана“
21.009 — на извору народне музике — Музичка. традиција Далеког Истока и Индије (Лаос)
21.30 — Тема недеље — Дубровачке летње игре (1) Јато Стеве Житона
21.322 — Камерна џез-музика
2217 — Културна хроника — Вера Члановић: Са светског конгреса психолога у Москви
22.442 — Карл Амадеус Хартман: Симфонија бр. 6
23.05 — Сукоби и синтезе — Говори Бранко Бошњак
2341 — Крај програма
Т ПРОГРАМ СРЕДА, 7. 1Х 1966.
4.00 — 8.00 ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ
800 ВЕСТИ
8.02 Да вас подсетимо
8.05 Преподневни концерт — Ср-
. тур Хонегер: Кончертино за клавир и оркестар; Марјан Липовшек: Симфонија
9.00 Лекар вам саветује — О савременом лечењу туберкулозе, пише др Манојло Лабан
8.10 Из песме у игру из краја у крај
9.40 Летња радио-школа — Мали музички час
10.00 ВЕСТИ
10.05 Осврти и критике
10.20 Латинска Америка у песми и итри
10.40 Пева Олга Ђокић, сопран, за клавиром Зденко Марасовић
11.00 Познајете ли Југославију
11.45 Поиграјмо ову игру '
12.00 ВЕСТИ
ПРЕТЕЖНО ВЕДРО.
Прогноза времена за Југославију за 6. септембар: У Словенији, Хрватској, Босни и северним крајевима Србије наоблачење, пад температуре и киша местимично, У осталим крајевима земље претежно ве-
дро и топло,
Прогноза времена за Београд и околину за 6. септембар: Пролазно наоблачење, а могућа је и краткотрајна киша.
23-184 и 23-492. Претплата 11
БЕОГРАД
60! +20
Издаје и штампа НИП „Борба“, Уредништво, адмивистра и штамларија: Београд, Трг Маркса и Кебелса 7 Грека [5 334-531 и Загреб, Прерадовићева 21—23, ~
телефоп 2 телефеопи: 37-501, нових (1.100 старих), за стране
земље 22 нова (2.200 старих) динара, Жиро рачун; за прет-
плату 601-1-1751, за ревизоре
601-1-1752 и централни 601-1-76,
Поштапски фах 629,
ф
ДОБРОВОЉЦИ ЗА БОРБУ ПРОТИВ НЕПИСМЕНОСТИ
Венецуела је једна од најактивнијих земаља Латинске Америке ангажованих у решавању питања неписмености, Од почетка националне кампање за описмењавање, 1958. године, отворено је 6.100 образовних центара и окупљено 400.000 добровољних инструктора уз још 100.000 ученика из учитељских школа, гимназија, па чак и основних школа, који су образовали „Легију за описмењавање“. У сеоским школама, центрима за образовање жена и у школама на пољопривредним добрима такође су организовани курсеви за описмењавање одраслих. Поред мобилизације људских снага у земљи, влада је овој кампањи дала знатну новчану помоћ. Током ·шестогодишњег периода фондови намењени образовању одраслих су се удесетостручили. Сума од 1.300.000 боливара (око 300.000 долара) колико је било дато 1958, године, порасла је у 1964. на 14.000.000 боливара (преко 3.000.000 долара).
Штампа, радио и телевизија одиграли су активну улогу у кампањи ра стурајући текстове које су припремали центри за образовање одраслих. Покретне учитељске групе које су биле опремљене филмским пројекторима обилазиле су пољопривредне рејоне, а 475 радио-школа радило је на образовању преко 16.000 одраслих.
Резултати који су постигнути овом кампањом су импресивни: у времену од 1958. до 1964. године број неписмених старијих од 15 година смањен је на половину, тако да је проценат неписмених пао са 38,4 одсто на 22,3. У
великим градовима данас је неписме-
ност скоро сасвим нестала.
Али, степен образовања у пољопривредним рејонима, па чак и у градовима, заостаје далеко иза потреба еко номског и друштвеног развоја у Венецуели. Резултат је парадоксална ситуација у којој упоредо постоји незапосленост и недостатак радне снате. Разлози за овакву ситуацију леже у структури националне економије у Венецуели. Петролејска индустрија представља данас 91,2 одсто од националнот извоза и задовољава преко 60 одсто друштвених потреба. Међутим, петролејска индустрија је високо специјализована и запошљава само 2 одсто радне снаге. Истовремено, и дру ге индустрије пате од недостатка обучене радне снаге, а'један од главних тежњи националног плана за развој јесте подићи степен запослености у непетролејским гранама привреде.
Да би могле да се задовоље овакве потребе, Национални институт за 06разовну кооперацију као и центри за образовање одраслих усмеравају своје напоре на припремање индустријских радника, којих је 1962. године било 469.000, док се 1970, очекује да ће их бити 1.260.000.
ОЏМЕ5БКО КЕАТЈНЕ5)
ЛДЕЈЗЕР КАО СКАЛПЕЛ
Преко 2.000 офталмолога учество вало је у раду ХХ међународног кон греса очних лекара у Минхену, а међу њима и председник Међународ ног савета офталмолога професор Д. Вејл (САД). На конгресу је дискуто вано о примени лејзера у очној хирурогији. Показало се да зрачни млаз лејзера изврсно служи као скалпел јер не изазива крвављење нити про узрокује болове. Ово је потврдио реферат америчког очног хирурга Кри стофера Цвенга. Он је изнео да се одвајање рожњаче, које је некад за давало толико брига и готово редов но водило до губитка вида, сада усге шно може да лечи помоћу као нит танке светлосне муње из лејзерове каноне. Топлота усмерена на једну тачку чини да се мрежњача потпуно завари и чврсто споји са својом под логом. у
По оцени Швенга, потпуно је неоп равдана скепса која је досад владала у погледу овог операционог метода. Почев од 1962, он је на тај начин лечио 130 очију, понекад са 50 муња, а да ни у једном случају није било
· штетних споредних последица. По-
што лејзерови зраци не стварају го тово никакве болове, вису била потребна никаква огпојна средства. Ме ђутим, нису се оствариле наде да би се помоћу лејзера могли да лече и тумори у очима.
Неколико референата поднело је извештај о успешној примени лечења помоћу једног раније нађеног поступка. Уместо лејзерових зракова они су користили светлост веома бље
штеће ксенон — икс — лампе. Пу-
тем „светлосне коагулације“, који метод је разрадио професор Мајер Свикерат (Есен), све промене у очи ма које прете одвајањем рожњаче могу да се претворе у чврсте ожиљ ке. Ксеноповом светлошћу лекари су у стању и крварећа места на мрежњачи да осуше и скорепе. Штавише, полазило им је за руком да том свет лошћу мале отоке „скувају“ и да их на тај начин одстране. Светлосна коагулација, било обичном светлошћу било лејзеровим зрацима, представља значајан корак напред у лечењу обољења мрежњаче. Док је болесник јот“ пре неколико година био осуђен на то да ослепи, он сада помоћу «о всг начина лечења спасава вид. Другог дана Конгреса главну тему су чинила нова истраживања о стру јању крви кроз мрежњачу. Изненађење је“ изазвао реферат Хирша и Шнајдера (Келе) који су дошли до
' лиотека
једног неочекиваног открића. Они су утврдили да мрежњачи више треба кисеоник него кори великог мозга, за коју се сматрало да је највећи по трошач кисеоника У организму, Да би крвоток био равномеран, судови мрежњаче се сужавају уколико се говећава крвни притисак. На тај на чин видне ћелије неће узимати више кисеоника од максималне дозе. Оба. научника из Келна опомињу да у случају сужавања судова не треба изводити закључак да се ради о не девољвом спровођењу крви. Овакву „атторегулацију“ крвних судова лекари су запазили само још у мозгу.
Неколицина референата као Рим (Жамбург), Ферер (Мајами) и КуњаВаз (Лондон), поднели су извештај о поступку који изазива светлуцање крвних судова мрежњаче, тако да ле кар може да их види. Поменути научници су убризгали у крвоток мате рију флуоресцеин која бојадиш:е. Већ неколико минута касније судови. мрежњаче пуне се флуоресцентном крвљу и благодарећи њој могу да се сниме. За време Конгреса је лекари
ЗЕМЉИН МАГНЕТНИ ПОЛ и
њено магнетно поље изменили
су током векова свој положај. Све је већи број геолога, палеонтолога и океанографа присталица ове тезе. Неки од њих овом појавом желе да објасне и катаклизме које су пратиле еволуцију живота на Земљи; па и нестанак огромних праисторијских животиња као што је овај бронтосаурус од гуме са једне изложбе у САД.
ма на два места у посебно приређеној научној овај поступак.
Међународна очна филмска биб(тбегланопа Буе Еп Таргагу), је упоредо са Конгресом очних лекара организовала свој Дру ги очни филмски фестивал. Из 22 зе мље дато је на приказ 80 научних филмова, од којих18из СР Немачке, Дански очни лекари др Јон Боберт-Анс за свој филм као најуспели ји добио је Конрад — Беренсову награду. Међу награђенима налазе се и немачки медицинари професор ЖХог-2 Саутер и др Јерг Дрегер (Хам бург).
ОЕБАМКЕОЕТЕВ ВОМР5СНАЈЏ)
изложби приказиван
СТРАНА ШТ О НАУЦИ И НАУЧНИМ ДОСТИГНУЋИМА
АМПА ПИШЕ
"тра који пригад
БАЛОНИ 3д ИЗУЧАВАЊЕ ВЕНЕРЕ
Венера је окружена облацима чију се облик и распоред мења из дана у дан, али је очигледно да су они веома различити од облака ва Земљи. Спек, троскопске анализе указују да атмосфера планете Венере садржи далеко више угљендиоксида, али тешко да у њој има и мало водене паре или сло. боднот кисеоника. Недавно, стручња.
пи Ланглијевог истраживачког цена НАСИ тражили су од једне велике корпорације да испи. та могућност употребе балона за и. спитивање атмосфере на Венери, коју
би снда саопштили забележене подат.
ке Земљи. | Подаци који би могли на овај на.
чин да се добију односили би Фе на положај и висину балона, на атмо. сферски притисак, њену температу. ру, густину и састав, као и на брзину ветрова који дувају У тој средини. И. сто тако, балон би могао да буде о. премљен уређајима за мерење елек. тромагнетског поља, привлачне силе планете, и зрачења различите врсте, Ова испитивања обухватиће и јр. гућност да се са балона забележе ђу, даци о нижим слојевима атмосфеђ и о врелој површини Венере. Пред. виђа се да би тежина оваквог балона износила око 2.500 килограма.
(»Мем/ зејеп еј
Од пре неколико година у више земаља изводе се експерименти у подучавању страних језика још у основним школама. У ствари, ови експерименти одмакли су толико да је конференција која је на ову тему одржана недавно у Унесковом; Образовном институту у Хамбургу окупила учитеље, лингвисте и стручњаке за образовање из 20 земаља.
У највећем броју случајева учење страних језика почиње у другој или трећој години основне школе. Међутим, у неким земљама а посебно у СССР, тде деца у основну школу полазе са седам година, занимљиви опити изведени су са децом у забавишту.
Совјетски експерименти о којима се говори у овом напису почели су 1957. године на сугестију Херценовог педатошког института у Лењинграду. Њима су била обухваћена деца одби 6 тодина у средњи и виши курс, у осам градских забавишта. Три пута недељно, по пола часа било је посвећено учењу француског, енглеског или немачког језика, Кад су у питању деца предшколског доба: и кад не знају да читају и да пишу свој матерњи језик, наставни метод био је неопходно различит од оног који се употребљава у основној школи. Она нису учила да пишу или читају на страном језику, а још су мање изучавала граматику. У том добу, дечја пажња би се брзо уда љила од учења, јер није у стању да се сконцентрише на понављање систематских вежби. Али, деца могуи треба да асимилују са великом лако-
СВЕЧАНИ ДОЧЕН НА ПЛАНЕТИ „Хе
о • , 4 у а ЈЕ | Ми :У у ај, простиру црвени тепих за нас!
(»бејепсе Фвеу
Ћом гласове и конструкцију страних језика. Метод изабран за овај експе-, римент био је да се вештачки, уз помоћ игре, остваре услови у којима де ца уче и свој матерњи језик. Највећи број ових дечјих игара потиче из земље чији се језик учи, али су употребљене и совјетске прилагођене игре као што је игра „поквареног телефона“. Девојчице, на пример, могу много да науче играјући се својим луткама. Одећа, шетња, луткина кућа, све је то употребљено за учење и увежбавање нових израза, Употребљени су и визуелни стиму“ ланси да би се деца укључила и узе ла учешће у игри. Претпостави се да се иде на спавање, на пример, онда да се устаје из кревета и облачи, умива... Те је био начин да страни је“ зик постане саставни део свакоднев-
ног живота и да се асимилира природ ним путем,
Убрзо је постало очигледно да је групни метод учења најефикасније Свакако да је било разлике у мишље“ њима учитеља о томе да ли треба де – давати по једну реч или читаву ре
еницу. Покушани су различити нена а један од њих је била употре“ Ја и речи и реченица. Показало се да је овај метод сасвим успешан. Али, И поред сразмерно богатог речника де“ ца не умеју да употребе оно што су научила, ако су у питању неуобича“ јене околности. Зато је прихваћен е фикаснији Метод. У њему деца уче ме ханизам језика учествујући у једно“ Они скечевима заснованим на све Бао вном животу. Она се играју „1“
) зпосете«“.., У скечу „зека је о пе деца полако замењују изра“ па кажу „зека плаче“, „девојчу, таче“, затим „девојчица стоји »девојчица говори“. Уз ово употреб“ љавају се аудио-визуелне методе —
слике, црта 1 ске ни амофон лОче. филмови, гр ф
На почетку оваквог учења употреб. љава наставник руски језик, али пру крају прве године око 80 одсто разте“ вора води се на страном језику. Е: крају друге године руски језик се 87" ше не употребљава, Тада дечји Ре ник обухвата око 500 до 600 речи и 6 Ко 100 наративних и упитних рече ница, укључујући и негативне, На о вој основи они могу да праве нове Ре ченице,
+ [ не Закључујући по овим експериме.. тима, излази да је пожељно да У
ње страних језика почне још У И школском добу. Јер, деца тада У ркол
. же, боље и упечатљивије него У' ском добу. >
ООМЕЗКО ратове