Борба, 08. 10. 1967., стр. 1

1 У о тиј Мр

БЕОГРАДСКО ИЗДАЊЕ

ГОДИНА ХХХП

Директор и главни и одговорни 'у

Лис

ЦЕНА

Београд — Недеља, 8, онтобар 1967 Њ

грект ЊЕ 1 редник Мома Ма | Уређује редакцијски колегијум " Рукописи се не 4 Т излази сваког дана а ивмштевн -р слувени у УЛ _____| 59 ПАРА — НЕДЕЉОМ 60 ПАРА

БРО.

_ ТИТУ УРУЧЕНА (УХАРТОВА ПОРУКА

Предселнин Републине примио јуче специјалног изасланика врвио | асланин; ца дунности | Председника Релублине Индонезије министра Похамаца пак“

Јуче пре подне председник Републике Јосип Броз Тито п јалног изасланика вршиоца дужноста председника Републике р рала Сухарта, министра индустрије и енергетике Мохамада ј

Министар Јусуф уручио је председнику Титу по 8 председника Републиве генерала Сухарта. |

Пријему су присуствовали генерални секретар Пред седника Републике Владимир Поповић и југословен ски амбасадор у Индонезији Будимир Лончар.

На пријему је био и индонежански амбасадор У Београду Раден Сухади.

(Танјуг)

председник Тито примио пољсну ВОЈНУ Делегацију

Председник Републике и врховни командант оружаву снага СФРЈ маршал јуелавије Ј осип Броз Типопримио је јуче пре подне чланове војне делегације Народне Републике Пољске, коју предводи министар народне одбране маршал Марјан Спихалски, и задржао се с њима у пријатељском разговору.

Пријему су присуствовали државни секретар за народну одбрану генерал-пуковник Никола Љубичић, генерални секретар Председника Републике Бладимир По повић, главни инспектор ЈНА генерал-пуковник Раде Хамовић и начелник кабинета Врховног команданта генерал-потпуковник Пе тар Бабић.

кз

Тенерал армије Иван Гошњак, члан Савета народне одбране који замењује пред седника Савета у одређеним пословима, примио је јуче министра народне одбране Пољске маршала Марјана Спихалског и чланове пољске војне делегације. Том приликом Гошњаж је предао одликовања којима је Председник Републике одликовао чланове пољске војне делегације,

Војна делегација НР Пољ ске са министром народне одбране маршалом Пољске Марјаном Спихалским отпу товала је јуче поподне после вишедневне званичне И пријатељске посете Југославији, Талуни поново на челу _ јордансне владе

(Аман, 7. октобра, АП) После оставке досадашњег Премијера Саада Џуме, нови јордански кабинет форМмирао је Бахџат Талуни ко ји је досад у три наврзта) Заузимао положај премиј:=ра. _

Талуни је задржао такође ресоре одбране и иностраних послова.

Сусрету Хита присуствовао

римио је специИплонезије генеЈусуфа. руку вршиоца духгности

или РИС аи + р Мо

ИНТЕРВЈУ ИНДИЈСНОГ ПРЕМИЈЕРА ННДИРЕ ГАНДИ ДОЛИСНИНУ ТАНЈУГА

– ПРОШЛА 67 ВРЕМЕНА

ЛАЉА

УЈЕДИНИТЕ

ФА

СЕ!

ЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

П. СТРАНА

Ко је „чешфр

чођек“

НАДА БУ ТРАНИЦЕ _ гледишта

Ханоја

Председник Тито у разговору са Мохамадом Јусуфом

ЧЕСПОРАЗУМИ

_ Наивној представи да је ствара ~ потомства државотворна делат

| Ност супротставља се сада исто та

ко наивна државотворност у виду „ Ушаја да се законским регули ањем сређују ствари на том подУ. Реч је о алтернативном „Ђедлогу Одбора за социјално"дравствена питања Републичког За Скупштине Србије да се деч Ц- додаци за вишечланске породи подвргну дегресивној скали, с

м да пето дете остане боз икакс државне помоћи. Својевремено Ма Јједвите јаде пробило увереда су новорођенчад ипак најк- ствар самих родитеља, па да ба 6 бар имућније породице треала дном скинути са државних ја , тако да је дечји додатак нај

А и постао оно што једино може А де — чиста социјална помоћ. ита сада се покушава да се, 0] представи о „државној де

·" Пето де

пе МИЛАН БАЈЕЦ

ци“, једна обична социјала поново преобрази у нешто државотворно, само у овом случају у меру усмерену против претеране популације. | Југословени се нису ни раније множили ништа брже, док их је на то подстицао некадашњи опш ти и много издашнији дечји лодатак. Догађало се једино то да поне ки домаћин изгуби вољу за зарадом на радном месту, сматрајући ваљда да су му и приходи од деце довољни. Али, не изгледа ни са да вероватно да би предложена ли скриминација петог детета у породици нешто нарочито утицала на популационе билансе. Дотодило би се једино то да се без нарочите пот ребе удари по стомаку најсиромаганијих породица.

Дечји додатак није друветвено право, већ обична друштвена по

и чланова пољске војне делегације коју је државни секретар за народну одбрану

- |ву Индира Ганди дала је У

6 шту, Софији и Канру. Џа

РАНЕ СИЛОМ

|- изавила Индипа Ганди говорећи 0 кризи на Средњем истону и наглашавајући да Индија поздравља иницијативу прадседнина Тита

| __(Њу Делхи, 7. октобра, Танјуг), — Индијски премијер Индира Ганди изјавила зе да ће приликом предстојеће посете неким европским земљама и УАР разматра-

ти са лидерима тих земаља најактуелније

међународне проблеме, али да са интересовањем очску“- | је и разговоре о билатералним односима између Инди|је и тих земаља. Ову изја-

интервјуу са дописником | Танјуга у Њу Делхију Ла- | | диславом Брунером уочи свога одласка У посету Београду, Варшави, Букуре- |

путу у Варшаву, ипдијски премијер ће се зауставити у Москви.

Индира Ганди изразила | је забринутост због ситуз-

! (Наставак на 3. страни)

предводи министар одбране маршал Марјан Спихалски генерал-пуковник Никола Љубичић и више генерала ЈНА.

ПРОБИЈЕВ НАЈАУ КИ ЖЕЛЕЗНИЧКИ

Изјава мндијеног Министра одоране за-

звучала нас веродостојно преношење

северновијетнамсних ставова.

се у Вашингтону размишља 0 инвазији ДР Вијетнама 7

(Од сталног дописника „Борбе“)

- Да ли

(Њујорк, 7. октобра) — Шеф индијске делегације на заседању Генералне скуп

Наставак на 8. страни (Ф)

У Тант не одустаје

од иницијативе

за постизање мира у Вијетнаму

(Њујорк, 7. октобра, Ројтер) — Генерални секретар светске организације У Тант поново је данас изјавио да је убеђен да би ДР Вијетнам прихватио мировне разговоре уколико би САД обуставиле бомбардовање

изнад 17. паралеле.

Међутим, он је испољио неслагање са индијским министром одбране Свараном Сингом, који је у свом јучерашњем говору у Генералној скупштини изјавио да би обустављање бомбардовања имало За резултат прекид свих неријатељстава.

У Тант је такође, у разговору са новинарима, ре-

као да није у потпуности тиве за постизање мира У

одустао од своје иницијаВијетнаму, ши

СА ЗАСЕДАЊА ГЕНЕРАЛНЕ СНУПШТИНЕ УН Грчка под ћојним

(инг и

режимом

ОСЛОБОЂЕН геовгиос ПАПАНАРЕУ

| Поред бившег премијера на слободу је пуштено 1ош ' осам посланика Уније центра

(Атина. 7. октобра) — Грчке војне пласти ослободи ле су панас бипшег грчког премијера и лидера У није центра Георгиоса 'Папандреуа. Папандреу се 'палазио У КУЋНОМ _ при |твору откако је у Грч|кој у априлу ове године из пртен државни удар.

| Како јавља Ројтер, Мини | старство За јавни ред обја 'вило је ноћас саопштење “У коме се каже ла влада уки ла сва ограничења У погле| лу кпетања Папандреуа и још осморице бивших пос| ланика Уније центра.

| Међу онима који су осло 'боћени истовремено кплла и Паплндреу налазе се и биз |ши атински градоначелник ји министар унутрашњих по Се ал У Папандреуовом кабинету Кацотас и бивши ми нистар за економску коорлинапију у кабинету преми еђа Стефлнопулоса Мицотакис. У влалином саопштењу та гође се каже ла ће питање | 22 бивша гпослапика Уније центра би

услобађања _ још стављено у наллежност ком" безб | ји ће о томе донети одлуку.

ти

ста за >»тност ко-

Уочи дебаше у Бурбонској палаши

Заједничка анција левих синдиката

Они подржађају предлог о изгласађању непоберења Помпиипдуоћој блади

Зароољени полицајац

(Хонгконг, 7. октобра) — Један хонгконшки по лицајац насилно је одве ден данас преко кинеске границе, и од тада се о њему ништа не зна.

Како јавља Ројтер, по лицајац се, ван дужности, шетао једном улицом у близини линије која означава границу, када су га шчепала шесторица непознатих лица ми пребацила с друге стране.

Месне власти скренуле су пажњу кинеској страни на овај „пеодговорни и пезаконити акт“, али нису добиле ни какав одговор.

ТУНЕЛА НА БАЛКАНУ

Тунел „Буковик“ на трави будуће пруге Гостивар-Кичево дугачак је 7.048 метара. – Радове изводи београдсна „Тунелоградња _

У Зајасу, недалеко

од Кичева на траси бу-

дуће пруге Гостивар — Кичево, данас ће се

скромном свечаношћу

обележити пробијање

најдужег железничког тунела код наси на

Балкану. Радови на ту

нелу званом „Буковик“,

дугачком 7.048 метара почели су пре пет година. „Буковик“ гради београдско грађевинско предузеће „Тунелоградња“,

На градилишту које се сматра за једно од најтежих у нашој земљи, коришћена је најсавременија ме

ханизација, Захваљујући то

РЈ АН

ме и залагању радника, досадашњи радови обављени су пре планираног рока. Ис копано је 310,000 кубних ме тара материјала и уграђено

ЈУЛИ ИЗ ЈАЈЕ

РОЗТКОЈЕМЈА | СЕПСМН.КОГ

РАИ

110.000 кубних метара бетона, Вредност обављених ра дова износи око 8,3 милијарде старих динара. Десет градитеља изгубило је животе пробијајући „БукоБик“. Извођач радова који је досад изградио велики број тунела на нашим пругама, путевима и на хидроелектранама, слави истовремево и петнаестогодишњицу

рада. НП.

У"

Га

Пеја | ЕМЕ | ~)

МОМ5УК! ВКОО

(Ол сталног дописника „Борбе“)

(Париз, 7. октобра)

— Што се више ближи

уторак политичка атмосфера у Француској постаје све загрејанија. Већ подгрејана протек-

лом „недељом пољопри шена билансом од прек

вредника“, која је завро 300 повређених, поли-

тичка температура прети да нарасте у следећој

„недељи захтева“, коју

од 9. до 14, овог месеца

организују леви раднички синдикати, са Генералном конфедерацијом рада на челу.

У уторак 10. овог месеца у Бурбонској палати почиње општа дебата о Ффамозпим владиним законолдавним одредбама донесеним у току протеклог лета. п које сада треба ла буту верификоване (или не) У парламен ту. Поменуте лве протестне недеље посвећенс су уп раво тим одредбама.

Деголистичка Већита п њена влала нису. изгледа. очекивале толико озбиљну чак жучну. оеакшију на ка кву су наишли њени „најлепши напори за даље побољшање економских и со пијалних прилика у Фран цуској“. Њих није' изненадио зајелнички предлог Са веза француске левипе

о.

СЕДНИЦА САВЕЗНОГ ИЗВРШНОГ ВЕЋА

| пкеповерењу влади. — унапреп сматрајући тај гест чи сто поницитипелним, више-

мање рутинским маниром

Наставак на 8. страни (#00)

Усвојени закључци 0 елементима спономске политике у 1968.

Савезно извршно веће, под председништвом Мике Шпиљака, јуче је прихватило коначан текст закључа-

ка о привредним кретањима у овој и номске политике у идућој години који су донети на

ЗУЛУА

НА

слементима еко- |

| седници Већа и 3, окто

бра.

Закључци ће се доставит» Савезној скупштини за преј стојећу дебату о привредним кретањима и економској политици у 1968. години. ГРАЂЕВИНСКЕ МАШИНЕ „ЂУРЕ ЂАКОВИЋА«

РЕПОРТАЖА

СТРАНИ е.