Борба, 08. 10. 1967., стр. 16
ПИСМО ИЗ САД
Трећа нуклеарна
унда
(Од сталног дописника „Борбе“ )
(Њујорк, октобра). администрације није то. рике као недавни Макнамаре на годиш! већ „историјском“ излагању
—- Одавно један говор представника
лико узбудио политичку јавност Амеиступ државног секретара одбране Роберта Бој конференцији Асошиетед преса. У том америчке светске стратегије, ми-
нистар је сликовито елаборирао ризичну природу трке у нукле-
арном наоружавању, 3
ома јасно истакао њену „глупост и бе-
смисленост“, енергично се заложио за нужни „реалистични такмацом СССР о обустави трке и — ка-
споразум“ с главним
ква иронија — саопштио одлуку владе САД да издвоји пет милијарди долара и крене у градњу „танког“ антиракетног систе-
ма одбране — АБМ — упереног
напада у будућности.
И противници и поборници дањег нуклеарног наоружавања у САД
сматрају да одлука, ма како била мотивисана, објективно _ подстиче градњу „тешке“ мреже и уласка У
трећу рунду погубнорг такмичења.
Прва рунда — борба За освајање и“ усавршавање нуклеарне бомбе трсјала је од љраја другог светског рата до средине педесетих година. Коштала је две супер-силе = САД и СССР — по око 10 до 20 милијарди долара.
Друга рувда — освајање и гомилање интерконтиненталних балистичких ракета — још је У току мада јењава. Прогутала је двема силама досад по 30. до 50 милијарди.
Следећи круг — ако се у њега ефикасно крене — биће скупљи од свег досадашњег нуклеарног утрки
процењују струч200 милијарди до-
„тешка“ мре-
вања: однеће њаци — 100 до дара. Само америчка жа '— штити од евентуа тор нуклеарног напада СССР — коштала би 40 до 50 милијарди а ту би требало лодати нове офанзивне ракете које би се свакако градиле по « мој логиди потребе парирања противниковом сличном АБМ систему (66СР каже се, гради такође ограничену ап тиракетву мрежу).
Оно што америчку политички ми слећу јавност узбуђује није, међутим, само игра астрономским новча них бројкама. Сједињене Државе су догурале до фантастичног национал ногт дохотка од око 750 милијарди золара годишње и нова рунда би се финансијски могла да поднесе, наравно, по цену даљих одрицања у лечењу сиромашних градских четврти и спровођењу других проррама изградње „великог друштва“,
Нема премоћи САД
'Американци су готово шокирави Макнамариним „открићем“ да нема америчке оружане нуклеарне премоћи. Свет извац САД одавно већ зна ову истину. Америчком свету је дуго истицано да је однос између САД и СССР у атомском наоружању 3 или 4 према 1. То је буквално можда тачно али доводило је до оп штије заблуде да би у евентуалном лиректном сукобу, главни против“ ник на другој страни био релативно лако ликвидиран, односно да се он код толике „инфериорности“ не би ви усудио да стане На пут Сједињеним Државама.
Макнамара је први пут сасвим отворено и прецизно обзнанио:
„Наша супериорност“ је ограниченог значаја — јер чаки с нашом садашњом предношћу или с било којом реално остварљивом бројчаНом супериорношћу стоји непосред па. неизбежна чињеница: Совјетски
Савез може и даље — са садашњим снагама — ефектно да разори Сједињене Државе, чак и пошто би примио сву тежину америчког пр-
вог ударца“.
Ова од већине Американаца досад несхватана чињеница није могла да постане мање мрачна после Макнамприне друге тачне тврдње: У свентуплном судару, и Сједињене Државе биле би способне да униште Совјетски Савез.
Рат — самоубиство
„Анализа је застрашујућа. Она нам казује да би један вуклеарим рит стварно значио самоубиство за обе земље. Ниједна страна 0 чигледно не може дп комплетно улишти другу с првим ударцем Изгледа _ сигурно. _ међутим, да би следећи Ударци одмазде би ли _ толико __ разарајући _ да би само мали проценат становнеиштва обеју земаља преживео"
Ово је У врху редакцијског увод ника истакао утицајрпи „УСА њус енд ворлд рипорт“ и позвао спе Американце да прочитају Макнемарин говор, све листове „свуд У САД и широм света“ да га штампоју, све пароде да утичу на своје владе да избегавају „термонуклеарну пустош“. Није на одмет подсетити се да је драматични позив исписан на страници часописа који иначе не проповеда либерална гле-
Излаје и пгтампа
ј
против евентуалног кинеског
дишта, који често заступа интересе америчке деснице.
Озбиљна овдашња штампа ствар но наставља да се бави Макнамаоиним „открићима“. Неки листови по себно се задржавају на минмстровој опасци да је бесмислено настављање трке „улагањем 4 милијарде долара, 40 милијарди или 400 милијарди и На крају свих тих трошкова и напора бити релативно на истом месту баланса скале на коме смо сада“,
Трагична контрадикција
Није ли онда — констатује се Џонсонова влада У трагичној контрадикцији јер говори о бесмислу и узалудности јачања трке, а истовремено притиска дугме за прелудиј њене нове велике рунде. АБМ „може да буде танак на почетку али ће веома брзо постати дебео“ (сенатор В. Фулбрајт); „Не заваравајмо се. Пет милијарди долара само је почетни трошак за АБМ систем. Пре него што га завршимо потрошићемо сто милијарди...“ (сенатор Ф, Черч)
Опасност у коју се свесно улази изазива асоцијацију на познати био лошки (уводничар У „Њусвику“ Е. Дијамон): жаба се ста ви У лонац с водом. Сваког дана температура се подиже за још један степен и вода — прокључа..»
експеримент
НЕМАЧКЕ. ТЕМЕ
ШПРИНГЕРОВЦИ ТУЕ ТИНТЕРА ГРАФА
Ко је, како и зашто измислио писмо које је чувени књижевник Арнолд Цвајг наводно упутио израелском Савезу писаца
Пре педељу дана новинари из листова Шпрингеровог концерна („Ди велт“, „Билд“, „Велт ам зонтат“) под нели су суду тужбу против писца „Дечјег добоша“, „Псећих година“, „Мачке и миша“, Гинтера Граса, чији су романи преведени на многе светске језике. Туже га због увреде и клевете.
У целој причи, која ових дана тече на страницама немачких листова, тужба, као правни чин, врло је споредан детаљ. У центру је Шпрингтеров концерн, његова улога У формирању јавног мнења У Западној Не мачкој, и борба демократских спага које ту улогу оцењују врло опасном по демократски развој земљг. Грас се храбро укључио у један про цес, у чијим се првим редовима већ дуже налази и главни уредник „Шпи гла“, Рудолф Аугштајн, кога помаже неколико угледних листова, мећу _ којима, _ „Зиддојче цајтунг“, „Франкфуртер рундшау“. „Ди цајт“ и други.
Фалсификовано писмо
У том актуелном филму, Гинтер Грас се појавио тек 25, мада сама радња почиње 9. септембра. Тог су дана три Шпрингерова листа: „Берлинер моргенпост“, „Хамбургер абендблат“ и диселдорфеки „Митаг“ (престао да излази 20. септембра) објавила једно писмо које је тобож чувени писац Арнолд Цвајг, који живи у Немачкој ДР. упутио израелском Савезу писаца. У том писму је стајало:
„Живот у Немачкој Демократској Републици је прави пакао, Она није ни немачка, нити демократска, че го руски сатрап који игра према сви рању из Москве. То је једноставна истина и овде желим да је изнесем! Не могу да издржим овдашњи отро-
документарном
Џонсон и сђешско јавно мнење
— Изгледа да ова светска јавност некако као да не примећује налце масланове гранчице... (Карикатура у америчком „Хералд трибјуну")
Један степен у човековом случају то је — садашњих тридесет мипута удаљености од катастрофе. То лико, наиме, треба балистичкој ракети с бојевом нуклеарном главом да прелети с једног краја земље на други. Сутра, у току треће рунде ако она започне раздаљина може ми даље да остане пола часа, алџ ризик да се случајно или свесно у загрејаној атмосфери трке не пређе последњи степен и притисне на фатално дугме биће далеко већи.
Градња АБМ мреже или сличог система на другој страни зато, значи, не увећава него смањује националну у светску безбедност, Ни је ли онда паметније — сугерише познати научник и бивш · саветник председника Кенедија Џером Вајсвер — ићи у ризик нуклеарне деес калације уместо у ризик ескалације. акнамара сам то прихвата. Али
вни антисемитизам, он на нацистички режим“.
Од тадашњих Шпрингерових шест дневника, три су. једини у СР Немачкој, објавили то „писмо“ великог књижевника. За њихов антикомунистички укус била је то изванредна посластица.
Стари Цвајг је енергично демантовао, и назвао писмо „дебелом лажи“ Шпрингерових листова. Деманти је упућен и из Тел Авива.
ме подсећа
Шта је „Тарантел-прес“
Угледни хамбуршки лист „Ди цајт“ је у рекордном року установио да фалсификат потиче из кухиње западноберлинског „Тарантел-прес“, Та фирма се бави тобоже растурањем информација, служећи „примитивним, милитантно-антикомунистичким циљевима“. О њој сви веле да је једна опскурна, сумњива установа, која живи од средстава чије се порекло тешко може утврдити. ДруТИМ речима, у питању је нека шпијунска стварчица.
Упркос брзо утврђеном фалсификату, Шпрингерови листови су окле 'вали да то саопште читаоцима („Бер линер моргенпост“ је тек после две недеље објавио да вест није тачна), а ни на крај памети им није било да се извине Арнолду Цвајгу.
Гинтер Грас је тим поводом саставио једну изјаву за јавност и упутио у Висбаден, редакцији „Другог програма“ телевизије, а ова се није усудила да је објави, Редакција „Пр вог програма“ из Хамбурга, међутим, У својој емисији „Панорама“ коју има понедељком, објављује је 25. септембра. У
Тинтер Грас о целом случају вели: __ — „Берлинер моргенпост“ објавио је под бомбастичним насловом 9. сеп тембра једну тврдњу коју због ње-
он објашњава м зашто се досад и сада још хода узлазном спиралом:; због неповерења у совјетске намере. Због страха да друга страна не поститне неки драматични технолошки
успех и освоји „капацитет првог ударца“ којим би се противник могао комплетно да разори.
И ту је круг затворен јер исто веповерење влада и на другој страни, Из амбиције Американаца да за држе наводну бројну предност од 31 у офанзивном оружју и изједначе однос у дефанзивном, совјетски стратешки планери могу само да закључе да се ради 0 покушају стизања до стварне супериорности — пресудне моћи првог ударца.
„Али, то није наша намера“ истиче амерички министар и понав ља да не зна намере СССР.
Драган Марковић
ТИНТЕР ГРАС ЗА ТОВОРНИЦОМ НА ЈЕДНОМ ПОЛИТИЧКОМ ЗБОРУ,
не подлости не желим да поновим. Њоме је осамдесетогодишњем писцу Арнолду Цвајгу, поштованом на Истоку и на Западу, стављено у уста нешто што је он назвао „дебелим ла жима“ Шпрингерова три листа. Циљ тих лажи био је да се створи конфликт између Цвајга и НДР. у којој он живи по слободном избору. Лажи су орзо крахирале после демантија. Али остала је и остаје увре да једног великог немачког писца, остало је поново потврђено сазнање да је новинама Шпрингеровог концерна у СР Немачкој и у Западном Берлину још увек могуће да путем правих фашистичких метода шире тенденциозне вести, које додуше одтоварају представама господина ТШпринтера и његовим сервилним но винарима, док погођени — овог пута Арнолд Цвајг — немају прилике да дају супротан глас. |
Кампања
Е-
Грас је рекао да 'Шпрингерова штампа, као противуставна држава у држави, може да наштети демократском „поретку У СРН. Он сматра да је задатак високих установа,
град, а Ра латинично преко жиро рачуна 901-1-1601, Загреб
о ваја
ату и ревизоре врше се за ћ
плаћа посебно. Све уплате, као и уплате за шест месеци 80 в. д. (8.000 сларих) хрилично издање
БОРБА недељни додатак
руне и И оне ВОЈНО - ПОЛИТИЧ КИ КОМЕНТАР
Вијетнамско раскршће
Неки последњи на вијетнамској з и. уопште, повећан : – температура“ У САД, дали сз НУДРА да за многе претпоставке и ком Мо нације, При том се, као ОеНОВНо а стоји утврдити да или о нечег новог У америчком ставу 1 ц ма вијетнамском рату, односио 36. ли предстоји или не нека промена
америчког вијетнамског курса. с обзиром на те-
То је разумљиво, с Е жину којом вијетнамска ратна дра ма притискује
"Треба, међутим, приметити да није
сувише логично тражити, одговоре на питања 0 будућој вијетнамској политици САД У самим, рецимо, ратоборним интонацијама адмирала Шарпа, или У ораторским нијансама председника Џонсона. Истина, 07 не могу да значе много. Али, не мог ту бити ни приближно поуздане као материјални импулси који диктира“ ју ораторске тонове. |
С обзиром да је У питању рат, ти импулси су примарно војне природе. Наравно, не зато што би стратегијски обзири стајали изнад полис тичких, већ због тога што политички ставови · или неефикасности стратетије као оруђа, елемента и саставног дела по литике.
Према томе, У процењивању ствар ног значаја последњих америчких потеза, треба поћи од стења на вијетнамском ратишту. Или још: боље, од стратегијске генезе постојећег ста ња, која — рецимо то одмах — индицира крупне дилеме пред којима, чини нам се, у овом тренутку заиста стоји вијетнамска политика САД.
Понекад изгледа да вијетнамски рат представља бесмислено рвање, у коме се ништа не мења сем квантитативног ратног махнитања. Друтачије речено, на америчку ескалацију вијетнамског рата често се гледа као на искључиви процес томилања снага и средстава и ширење круга објеката ратних дејстава. Стварно је, међутим, појам ескалације тога рата далеко шири. Поред осталог, он обухвата и ескалацију стратегијских концепција. И управо зато што, у постојећим оквирима вијетнамеког ратишта, те концеп ције тешко могу даље квалитативно ескалирати, наметнуле су се оштре и пресудне дилеме, које неће мо ћи сувише дуго да чекају на решења и одлуке.
Али, да би читава ствао била јаснија, треба подсетити на то како је
БИ савета за штампу, Бунде-
а авезног уставног ·
8 суда, да
одлу“
МА МЕ против те опасности,
БА + нима. је саветовао да разми-
о А треба да читају. Он најзад ње Шпрингеровог концерна о-
· значује ује као терор над мнењем.
1 После Грасове је тужба Шпринге ду (због израза ва офанзива њего љене су многе из мохришћанских ских минис Грасовом из и
изјаве, уследила рових новинара су „сервилни“) и пра вих листова. Објав јаве, углавном, депосланика и ландов ај од којих су неки На читали НН ан пио зе о Савеза новинара Вујући ла · расу телеграм, потврдана 15 1 ЈЕ његова критика оправсате. поли тоји проблем концентри ним рука па, иу ртамни У еде ма = Ет ме замера на изрази13 визни новинари“ = ин а
Гебелсови епигони
уДи велт“ 10“, приказуј политичара, Е пагапду на
У коментару — „Поде Граса, као аматера који улбрихтовску прокинески начин води у
5 у Нопипско-излапачко предузеће „БОР БА" Уредништво. алминистрација "она , и а - = с . мп 37.501 и 24.185. Претплата за један месеп износи 13,50 ни. д, (1.350 старих). за три месеца 40 н, д. ава о 15 БА два Трг Маркса и Евгедса 7.
обичлу поштарижу, двострука, Дрмонска поштарина се
Поштански фах
и за годину дана само преко централног жиро раз7
међународне односе.
зависе од ефикасности ,
629, телефон 334-531 и Загреб, Меду тво 160 м. д. (16.000 старих). За иностро
16. СТРАНА 8. ОКТОБАР 1967,
текла ескалација америчких тегијских концепција у Вијет До прве половине 1965,
странам у, |
тоду мериканци су сеу Вијетнаму ка: 5 па“
жовали по принципима тзв, нек венционалног или специјалног он та. То је такав вид рата у ЗА а меричка оружана сила делује ГЕ кулиса, помоћу саветника и инст ктора.
Кад „савети“ и „инструкције“ у ше нису могли да помогну војци сајгонског режима, која се у о нутом периоду налазила пред а зом, америчка оружана сила бил. је принуђена да непосредно стују на сцену рата. Негде до средине 1966
године, она је водила рат по коћ
иза ру-
цепцији „мрље мастила“. Суштиј, се састојала у постепеном ширењ и међусобном спајању „енклав (база) све дотле док читав Јужни Вијетнам не би био претворен у је. дну једину (окупирану) „мрљу“,
Пошто је постало јасно да у и. вој земљи какав је Вијетнам, за +, талну окупацију не би била довољ. на ни милионска армија, Америку. ци су средином 1966. године прешла на стратегију „тражења и униште ња“. Смисао се састојао у ликвидуцији регуларних јединица ФНО, чијем би уништењу — олакшан бомбардовањем Северног Вијет ради спречавања „инфилтрације“ све остало пало само по себи,
Као што су крахирале претоц две, сада је пред крахом и трф америчка стратегијска концепција Вијетнаму. Такав ток ствари лопе. но намеће питање: шта даље; И + у врло оштрој форми, јер је у њ | стојећим оквирима ратишта чет ту стратегијску супституцију Тешки и замислити. Реално говорећи, ди- | ма је сада оваква: или ићи наде говоре, или тотални рат пренеујнад 17. паралеле. То управо Из оно о чему Америка све глави размишља и око чега се све је укрштавају копља „голубова“ и је стребова“.
Којој од те две тенденције проте сивни међународни фактори трез да пруже подршку, више је нето је сно. А ипак, на то треба подсети ради оних гласова који би били = тврђи став супротне стране, с 063: ром да су се САД нашле у ститијском шкрипцу. Такви гласови, У име, директно наводе воду на мл „јастребова“, који и без такве пом“ ћи, на жалвет, не стоје рђаво и скали утицаја на Белу кућу.
Андро Габеле
маниру „који Фа а 7 Ледне прошле еп хе па вели да Грас „црвен 5
Сам Грас не одступа. паме јави каже да није имао псује него да једно „тачно и историјски ше“.
Он се чуди како зе мачког удружења ушално осете погођеним пинари““, товорио 0 „сервил Напротив, надао се говорио у име многи је поменуте фашист етод . тро критиковао. те Еј же Грас — изради иде министарство пропаг министром фом: Гебелсом. Доц прес“ покушао да олико сови епигони су т вани али су ипа
Ку тр' 6 ва листа на муштеру ође
и 6
ЛИ се не 60) ер." Грас каже да се Упаринеећ ах“ Сам Алекс пече 3 ападио крунисани ИР однео пуж у и Грасбе пева"
штампе, НИЈ у ђ полет
лично слом ва 15 лиће и |
из бр.