Борба, 02. 03. 1968., стр. 2

Страна 2.

Субота, 2. март 1968.

_ БОРБА

покренута је фебрџара 1922, годипе

одликована Орденом заслуге за народ са златном звездом

колико ВОЈНИКА

Неуспех целокупног напора (2 са преко пола милиона војника и најмодернијим наоружа-

њем у Вијетнаму ставио је Вашингтон још једном пред искушење да поново пошаље више трупа и више наоружања.

Према последњим информацијама из Вашингтона, где је одржано још једно велико ратно саветовање на коме је реферисао начелник Генералштаба после инспекције ратног попришта у Вијетнаму, одлучено је да се генералу Вестморленду пошаље појачање од 100—200 хиљада војника.

Ова одлука забрињава, јер води даљој ескалацији рата у Југоисточној Азији, али тешко би било рећи да изненађује. Она је резултат једне константне америчке оријентације да се противничкој страни нанесе одлучујући војни пораз.

Када Американци не би били преокупирани овом жељом, било би логично да војни и политички стратези Вашингтона размотре

'нову ситуацију у којој се нашла америчка војна сила у Вијетнаму после само једне офанзивне операције снага ФНО. 'Та офанзива је из темеља уздрмала не само вој ничке позиције, тактику и стратегију америчке врховне команде, већ и политичке премисе америчког присуства у Вијетнаму. .Вашингтон, међутим, упорно одбија, упркос саветима многих забринутих и угледних америчких политичара и војника, да преиспита не своју тактику већ целокупну вијетнамску стратегију. Отуд одбијање и преговора са Ханојем и Фронтом националног ослобођења Јужног Вијетнама као и оријентација на преиспитивање тактике и у том оквиру даље јачање оружане силе у Вијетнаму.

Американци се у ствари односе „покерски“ према ситуацији у којој су се данас нашли. Џозеф Олсоп, који од свих америчких новинских коментатора највише подржава Џонсонову ратну полити+ ку то и каже: „... Нова ситуација је као и покерска игра у којој. онај ко је у могућности да највише подигне улог може бити сигуран да ће и добити. А председник Џонсон може увек да каже последњу реч позивајући резервисте“.

Овај покерски прилаз Вијетнаму, међутим, веома је рањив. Американци, пре свега, не знају ко лики је улог друге стране уколико је реч о војним резервама. Ако је тачно да је педесетак хиљада бораца ФНО учинило немоћним 500.000 америчких војника и двапут више њихових сателитских оружаних снага, онда је лако израчунати да Американци немају довољно резерви да би могли парирати једној новој офанзиви дво струко или троструко већих вијетнамскик снага. Позив 100.000 или 200.000 америчких резервиста, осим тога, суочава председника Џонсона и са ризиком непопуларне политичке мере уочи избора. Осим тога, мудрији људи око Вашингтона већ су схватили и рекли да америчке снаге (случај заробљавања „Пуебла“) нису толи-

"ко велике да би могле да играју светску полицијску улогу и да би се истовремено могле концентрисати само на једну тачку.

У сваком случају, највећу и још неиспитану резервну снагу Америке у овом рату представљају разговори о мирном повлачењу и о политичком решењу да-

нашње кризе. и г В. ТЕСЛИЋ

РОСИ

Локализам

Брчко-Бијељина, фебруара Радио-станмица из Брчког је посље спајања са сарајевском добила од ове жао ш од своје отлиштине око 75 мили она старих динара за проширење катацитета ч повећање домета емисија. После завршетка реконструкције моћи ће се чути на удаљености од близу 200 километара. Разумљиво, суседним холмунама одмах је понуђена сарадња у информисању, што су све прихвати ле, изузев Бијељине. | Брчаци су понудили Бијељинцима,

да их — како хоће и кад хоће — информишу са територије њихове комуне. Емисију је раније могло чути само половина становништва Семберије, а тосле проширења слушаће их цео крај. За такве услуге радио-станица је затражила од представника _ суседне комуне само 1,5 миљлибњ стари динара, колико да бар покрије најнужније растоде за плаћање хонорара, путних трошкова ч слично. Колшмје су одбиље са мотивацијом да ће подићи сопствену радио-станљмцу.

Узалуд су Брчаци убеђивали Бијељитнце да греше ч да ће их уређење тотребног објекта им набавка уређаја коштати 10, а можда чж 20 тута вилце од суме коју од њих траже. Међутим, токазало се да није у питању само но ва. Напротив, ради се о старом антагонизму ц међусобном — супартимлштву сваке врсте између две комуне.

Н, СТАНИШИЋ

Ра /- У] - 17715

а ле авттт

82 афричке земље бојкош обаће : Олимпијаду

у Мексику

Афрички врховни спортски савет, који представља 32 земље, једногласно је одлучио да бојкотује овогодишње олимпијске игре у Мексико Си тију због недавне одлуке Извршног олимпијског комитета да се расистичкој Јужној Африци дозволи учешће. Афрички савет је апеловао на све националне олимпијске комитете да „подрже све афричке земље у борби против расне дискриминације У спорту“. Савет је донео ову одлуку у присуству двојице мексичких пред ставника који су покушали да интер венишу против бојкота олимпијаде.

Ова одлука изазвала је већ председника Италијанског олимпијског комитета да пише председнику Међународног олимпијског комитета Американцу Брендиџу да сазове изванредну скупштину Међународног олимпијског комитета која би преиспитала одлуку Извршног комитета.

На прошлим олимпијским играма у Токију, 1964. године, учествовало је 98 земаља. Постоји вероватноћа да и неке друге земље подрже Африканце, тако да од мексичких олимпијских игара неће много остати.

Метаморфоза

Бугарски научник, професор и доктор наука Емил Георгијев је ових дана, у јеку антимакедонске и антијугословенске кампање, написао у „Литерарном фронту“ да је Глигор Прличев, коме се навршава 75 година смрти, бугарски а. не македонски песник. Професор очигледно није могао ни смео некога прогласити песником оних чије се постојање у Бугарској сада званично не признаје.

Незгода је, међутим, у томе што су они који сада „не постоје“ за угледвог професора "постојали само четири године раније, и то у његовом сопстве "ном уџбенику историје словенских ли тература, мада и тада некако — половично. Јер, у поменутом уџбенику „Очерки по историјата на славјанските литератури“ се каже да македонски народ постоји, али да се његов добар део назива — Бугарима. Ваљда је то и био разлог што у уџбенику нема ни слова о старијим македонским писцима. А још: раније, негде почетком 1948. године, у часопису „Език и литература“ и чланку „Пут нове југословенске литературе“ и у свом уџбенику за ту разред, исти професор је писао доста широко и о македонским писцима и македонској литератури. Између осталога тамо се да прочитати да „данас Македонија има свој језик и свој дру штвени живот, своју културу и своју литературу“ и да се „македонска литература данас може похвалити целом плејадом писаца који су израсли заједно с македонским народом и који су му блиски...“

Несрећа за професорову „науку“ је међутим, у томе што је њена метамор фоза ишла у супротном правцу од раз витка предмета њеног казивања и изучавања: македонске литературе, Што је ове литературе бивало више и “што је на више језика превођена и више признања и у нас и у свету добивала, У „изучавању“ поменутог про-

фесора ње је све мање. Драган НИКОЛИЋ

Преко милијарду долара за Вијептнам

Укупна совјетска помоћ ДР Вијетнаму у току прошле године, војна и економска, износила је по мишљењу америчких стручњака — како саопштава француска агенција АФЦ из Вашингтона — око једну милијарду долара. У поређењу са 1966. годином, жада је та помоћ према рачуницама истих кругова достигла 730 милиона долара, повећање је осетно.

Што се тиче само оружја и муниције, претпоставља се да су ове испоруке имале вредност од пет стотина милиона долара, односно за 150 милиона долара више него у години која је претходила прошлој. Поред осталог, војна помоћ била је усредсређена углавном на средства за противави онску одбрану — пројектиле „САМ“, топове, радаре и ловачке авионе. Ханоју су такође били испоручени бомбардери и тенкови.

Амерички стручњаци затим процењују да је СССР послао ДР Вијетнаму више хиљада ракета земља-ваздух типа „САМ“ које су у прошлој години биле употребљене против авиона САД: По њима, број совјетских стручњака који раде у Северном Вијетнаму тренутно не прелази 2.000, док је још увек око 40.000 Кинеза ангажовано за оправљање путева и железничких пру га.

Поред милијарду долара совјетске помоћи — тврде извори на које се позива АФП — ДР Вијетнам је у прошлој години добијао помоћ и од Кине — у вредности од 250 милиона долара, а такође и других социјалистичких земаља — у висини од око 50 ми лиона долара.

_ Несђаки“ дашњи концерш

Несвакидашњи _ концерт приређен је у прошли то медељаж на Тргу светог Пе тра у Риму: пред резиден= чијом поглавара Римокато« личке цркве тате Павла група од две стотине тедесет певача ч свирача из Сје дињенис Америчких Држа ва — која носи симболимно шње „Заједно с људима“ — певала је п свирала тесме мира. Младићи ч девојке из САД, који се нала зе на једнољесечној турнеји по Италији, певали су тамође трекјуче у Ватикану, за време уобичајене недељне аудијенције _ код

· тате Павла. Ансамбљ ће

триредити, ових дана, п по себанц концерт у Ватижату, |

На слици — чланови, ансамбла „заједно с људима“, за време концерта на Тргу светог Петра, у понедељаж 26. овог месеца.

ППУТОМУТА УУТРПЕИУТЕЈУ

пао

Још једном о просветно педагошким заводима

Понођо избор просђетниг: сабешника |

У „Борби“ од 19. и 23. фе бруара објавили сте два пи сма, у којима другови Фер динанд Блажевић из Зворника и Момир) Крстић из Сталаћа, просветни радници, износе своја мишљења о потреби и улози педагошких завода у данашњим условима развитка . нашег школства.

Као просветни радник са 17 година радног искуства, придружујем се покренутој дискусији. За похвалу је то што је „Борба“ покре кула ово питање, јер се у у нашим дневним листовима јаш увек мало пише о раду и егзистенцији наших школа и просветних радника. О том би требало да

„поведу „више, рануна, и, Ра

дакције наших радио-станица и ТВ центри. Још није организован ниједан актуелни разговор са просветним радницима, хоји живе и раде у селима удаљеним од већих центара!7

Мишљења сам, да су про светно-педагошки _ заводи потребни нашем школству, али не „патуљасти“ каошто су они у сиромашнијим и неразвијенијим општинама. Сматрам да улогу и значај ове службе још увек треба разрађивати, проучавати и прилатођавати је потребама вше данашње шко ле. Заводе треба ојачати кадровски и материјално. „Патуљасте“ заводе интегрисати са јачим или формирати нове за поједина подручја, слично формира њу заједница за финансирање образовања. За саветнике треба бирати вајспособније просветне радника без уплитања „овог“ или „онот“ фактора са стране, Чак треба ићи и на то, уколико је могуће, да се чује и мишљење просветних радника са дотичног подручја, о томе ко може да буде добар и прави саветник каквог тражимо, На овом сложеном и одговорном послу треба да буду најбољи, без обзира били

| Други

они учитељи, наставници или професори, наравно свако за своју струку.

Ова служба је тим прев потребнија ако се има у ви ду да су ступањем мера привредне реформе многе школе нашле — резерве и уштеде — у укидању радних места помоћника упра витеља или директора школа, што је опет тема за себе о којој би се могло много говорити, јер је познато да су директори шко ла претрпани разноразним дужностима и немају много времена да се баве унапре ђивањем наставе, што им је у ствари главна дужност. Сматрам, а уверен сам да тако мисли огромна

већина, просветних РОДНИ аи у

ска да је прешка. зшто.. је

стављена законска забра- —

на за добијање тог звања, Такав акт је дестимулатив но деловао. на многе просветне раднике, па би требало размислити и о могућностима поновног додељивања тот звања, наравно онима који то у раду са ученицима и средином заслуже. Предлози о томе требало би да дођу одоздо, од самих просветних радника једнот ужег или ширег подручја, без посредовања администрације, као раније.

Прописе о звању педагошког саветника требало би донети што пре, јер је награђивање према раду у многим школама, а нарочито оним у неразвијеним крајевима, сведено само на симболику. '

Мислим да би било најпогодније када би се из редова педагошких саветника регрутовали просветни саветници. Тада бисмо сигурно добили педагошку службу какву тражимо и каква нам је у садашњим условима потребна. Горњи Драгаљеваљм,

фебруара. '

Дука ЛОНДРОВИЋ, директор основне школе „Ла~

з0о Стојановић-Лазић“

аспект

криминалног случаја

За свачије кривице исти аршин

„Борба“ од недеље (18. фебруара 1968) објавила је чланак новинара Живка Милића, у којем се са посебнвот аспекта пише о реатовању на криминални слу чај Миодрата Жиже и његових другова. Део оцена и друштвених порука које да је чланак не свиђа ми се. Имајући у виду разноврсни позитивни утицај који „Бор ба“ има у нашем друштву

„и поштовање аутора, же-

лим да изнесем свој осврт на неке од порука и оцена. Озбиљне штампе не би требало да дају подршку и друштвену поруку осумњиченима, да не одговарају на питања истраге (па иако им је то законом омогућено), да по могућности униште доказе који потвр ђују њихову кривицу, чак и онда када се осећају кривим и то признају. Биће да је још на снази схватање да признање кривице, помоћ и омогућавање што брже истраге, уопште добро држање и самокрити чан однос значи олакшава јУЋУ околност и утицај за добијање блаже казне, па

У

би у том смислу требало недвосмислено да гласи друштвена порука за све. Правдање нечијих поступака очигледним злоупотре бама права које закон даје исправним грађанима, не може бити друштвена пору ка, већ искључиво дужвост свих у поступку да доприносе изналажењу истине. Делом је неумесна и порука која се односи на поступак оца осумњиченог Жи же, Значи ли то да аутор не одобрава поступак професора из Новог Сада чи ји је син кренуо сличним путем, па је, сазнавши то, отишао сам да га пријави7 Друштвени положај оца 0сумњиченог Жиже је такав, да се од њега очекива ла пуна помоћ органима тоњења у истраживању исти не и у том смислу би се мо

"тла очекивати помоћ и вас-

питни утицај оца на сина.

·„ Овако...

Оштрије мерење понаша ња „слуга народа“ и њихове деце није наш изум, већ је то заступљено код огромне већине народа и ми-

слим да је то на своме месту. Ја чак мислим да код нас ова оштрина јавно недовољно долази до изража ја, да се недовољно јавно утиче на изигравање понашања које ће бити у складу са друштвеним положајем и угледом. Вероватно да је и такво стање, чини ми се, допринело да се писање штампе и јавно реато вање на криминалне (по~

ступке Жиже у чланку схвати и као атак на одре ђену друштвену средину, иако је писање штампе и реаговање јавности по сли чним тешким и опасним криминалним случајевима, чији починитељи потичу из других друштвени сре дина, у великој мери исто или још бучније и нападније. Нисмо још довољно створили навику да о поступцима, па ио онима из свакодневног живо та, „слуга народа“ и њихове деце говоримо јавно, да их стављамо под лупу друштва, да их меримо истим аршином као и поступке других, па нам ови почеци тешко, можда, падају, скло ни смо да јавном реатовању дамо прешироке димензије.

Извините, друже Милићу, што по овом случају и реаговању на њега, не делим у целини ваше мишљење. Београд, фебралра

Филит ДОМАН,

Улица Стевана Дукића 10

„Борба“ је помагала и студентима али...

Потребна стална потуларизација. научних "вани идостигнућа а 55

Редавон сам читалац »Борбе“ и радује ме сваки покушај редакцијског коле тијума када улаже напоре да одржи и побољша садр жину листа.

Један од тих покушаја био је и увођење „Научне рубрике“ сваке недеље, У којој су објављивани најсвежији материјали о научним достигнућима у све ту и у нас.

Материја, изношена у овој рубрици, инспирисала је најчешће научне раднике и друге стручњаке да и У својој области приступе истраживању.

Студенти, нарочито завр шних година студија, пого

тово економисти, такође су

материјале, саопштаване у овој рубрици недељом, користили као помоћ у изради семинарских и дипломских радова.

Овде су доношена и саопштења о научним скуповима у нашој земљи и изводи из дискусија вођених

на њима, што је такође да вало посебан квалитет листу „Борба“ и окупљало у ред сталних читалаца како све већи број научних рад ника и стручњака, тако и студентске и друге омлади не. Ова рубрика од пре ме сец и по дана појављује се само четвртком, на знатно мањем простору, што је не адекватно потребном учешћу „Борбе“ у напорима за бржи развој науке итех нике у нас.

Ја схватам, друже уредниче, потребу — новинских предузећа да траже могућ ности да повећавају тираж и зараде, али не схватам да то треба да буде и „Бор ба“ једини дневни лист у земљи који је био нашао пут за саопштавање научних достигнућа на потребан и једино правилан начин. Београд, фебруара Др Милош БОГДАНОВИЋ, трофесор Универзитета, Београд

Узели су више од дозвољеног

Верска настава у сеоским школама у Босни ц Херцеговинљ ! ;

У члану 46. Устава СФРЈ, поред осталог стоји да: „Верске заједнице могу ооснивати верске школе за опремање свештеника. Али, поједине верске заједнице и мимо Устава и договора организују и изводе верску наставу са децом 0основног школског узраста. Такав је случај на ширем подручју Босне и ЖХерцего вине,

Исламска верска заједница и римокатоличка црква одржавају редовну вер ску наставу за школску де цу, нарочито у селима не само у црквама већи у школским просторијама. Ово чини ми се, никаквим прописима није дозвољено. Истина није познат било какав метод принуде и обавезе | деце да похађају верску наставу, али се пре дузимају разне мере, а то чине свештеници преко ро дитеља, верника, само да би што више деце дошло на верску наставу. У све-

му томе најмање се води рачуна о личном ставу и вољи деце, да ли су она за или против верске наставе,

· Деца су зависна од својих родитеља и хтела или не она морају да иду на верску наставу. Због тога није потребно посебно напомињати како се осећају деца која у школи уче једно, а У цркви друго. Поред тота деца су и физички и посихички преоптерећена и не мају довољно времена за Учење. Сматрам да ово противуставно и недозвољено држање верске наставе у шко лама представља својеврсБу злоупотребу наше социјалистичке демократије, на рочито када су у питању деца, Чуди ме да су наши социјалистички учи тељи ДОЗВОЛИЛИ | овако нешто и да се ни они ни њихове професионалне организаци ји не супротстављају акци 4 ма и утицајима које све а шире и организују ра

верске заједнице. Сарајево, фебруара

Бранко ЂОРЂИЋ. Обала 27.

Милиционери. остали без дохотка

Законом о унутрашњим. пословима регулисати, и статус милмционера

Читајући „Борбу“ од“ 22.. фебруара нарочиту пажњу привукло ми је писмо под насловом „Положај милиционера“. Верујем да су и остали припадници милици је са задовољством прочитали овај приказ наших брига. Заиста је време да се уклоне пропусти о обез. беђењу оних који даноноћ= "но крстаре нашим улицама и бдију над безбедношћу наших грађана.

Аутор писма добро је уочио неједнака примања ми. лиционера у разним кому“ нама. Општинске скупштине заиста милиционерима кроје капу на један начин, а осталим службеницима унутрашњих — послова ·на други. И наравно, све комуне још нису решиле ова питања у складу са законс- _ ким прописима, па би на то ме требало да се ангажује. и надлежни секретаријат републике. Зашто да се при

_ мања. милиционера не регу_ лишу“на исти начин како

је то учињено у ЈНА7

Да би ствар била јаснија износим следеће: тиватски милиционери нису прими-= ли лични доходак за феб-_ руар, а у питању је да ли. ће бити новца и за март, јер банка је блокирала рачун. општине, вероватно због ве лике презадужености. Да ли су за ово криви припад вици милиције који су ре довно обављали своју ду“ жност, а сад су остали го-' тово без средстава за жич вот.

Требало би имати у виду да није лако дежурати да« ноноћно по улицама градо ва, па би материјална пита= ња _ милиционера заиста. требало што пре и на од=. говарајући начин јрегули= сати. ин

Пошто се припрема закон о раду органа унутрашњих ' послова, предлажем да се' У њему милиција тетира као и други родови наше оружане силе у сваком погледу, јер њихова дужност је веома одговорна.

О овим питањима било је речи на разним састанцима у нашој комуни, на њих смо и ми припадници мили-= ције више пута указивали, | али се ситуација није про менила. Због тога, ето, све. то износимо у јавност.

Тиват, фебруара, | Иван Вулановић

Да ли су казне најбоље решење

У последње време у призрен ској општини много деце изостаје са школских часова. Нај чешће изостају ученици виших разреда Иако је у питању оба везно школовање родитељи по мажу деци да не иду у школу. Због тога су органи власти подузели ефикасне мере кажњено је 500 родитеља новчаним казнама. Међутим, ситуација се не мења, јер се ро литељима изгледа више испла ти да плате судији за прекрша је казну и да опет децу остав љају код куће да им помажу. на разним пословима. Зато се поставља питање да ли каз не најбоља решења за“сузби јање ове појаве,

тризрен, марта

Мирослав ТОДОРОВДЋ Душаново Козара још без путева и струје Недавно сам посет |; ио Коза! и пријатно се изненадио да Хроз Козарачка села пролази лалековод, Међутим, Поткозар Ни ипак још седе у мраку, 3 20 овај далековод води стру“ У У друге крајеве. Не предви о њи ни ове године електири % ција потпозарских села. рути проблем који је стална на свим састанцима у пот поварснИм селима су · путеви, Бер се ни они нису промени“

Сисак, марта

Милан МАРИНКОВИЋ Ђуре Дајковића 4/1