Борба, 02. 03. 1968., стр. 3
Гоћорећи,
дне изванредног моћевог амбасадора
Народне РеАлжира У ЈУГОпуи. таеба Буларуфа. ио пријем и задржао се с њим у пријатељ
ком разговору. пријему је присуствовао генерални, секђетар _Преда Републике Влади-
седника | мир Поповић.
и примио амбасадоре Јибие, Гринев И Румуните
изПредседник Савезног т г већа Мика Шпиљак
примио | јуче “ опрошта|посету амбасапора Либи је Абдуразаха Мисалатија.
Председник Савезног ивећа примио је ЈУ
дрому Паул
ко су Румуни напустили ску ковсултацију у хотелу
Познат је разлог румунског „растанка“ са „Гелертом“. Сиријац Багдаш оквалификовао је политику кп Румуније „националистичком“ и _ „шовинистичком“. Никулеску је тражио извињење од Багдаша које де добио, а затим је захтевао да се цео скуп дистанцира од Батадашевог напада — али то није добио. Ни кулеску је потом обавестио да се у случају таквог расплета инцидента повлачи са сцене. Тако је и посту-
а такоће у опроштајну по- | пио. амбасадора гвинеје| Још увек има празнина У хронолошком _ састављању
Наби Иса Сумаха. Председвик Савезног ИЗвршног већа Мика Шпиљак је и амбасадора РУ је Аурела Малнашана, који је тражио пријем.
(ванна Броз разговарала. са Ланшми Менон
Супрута Председника Републике Јованка Броз примила је јуче пре подне чла на Свеиндијске конференпије жена. тоспођу Лакшми Менон и залржала се с ЊОМ у пужем срдачном разгово-
чињеница овог драматичног догађаја. Покушаћемо да их уочимо реконструисањем збивања од краја према њиховом почетку.
О одласку Румуна са седнице Консултативног скупа синоћ око 20 часова па све данас до зоре, секретаријат конференције у саставу јачег персоналнот нивоа, припремао је званично саопштење о инциденту. Оно је завршено и јутрос убачено у новинарске сефове. Шта је у њему битног Ин цидент је назван „неспоразумом“. Багдаш је прихра-
Ру: Г
У току пријема госпођа Менон се срела и са пред селником Републике Јосипом' Брозом Титом.
пријему је присуствовала Мирјана Крстинић, "председник Конференције за друштвену активност жена Југославије.
Ланшми Менон посетила . Рату, Дугоњића и. Виду 7 ЛОМШИУ
ји |
Члан Свеиндијске конференције' жена Лакшми Менон посетила је јуче СавезБУ конференцију ССРНЈ, тде је са прелселником Кон ференпије Ратом Дугоњићем водила разговор о раду ове друштвено-политич ке организације и учешћу жена у том раду.
Лакшми Менон посетила Ми предедника Већа тио да из званичног протонарода Савезне скупштине, кола повуче речи којима је Виду Томшич. Том прили“ | увредио Румуна. Никулеску ком вођен је разговор 9 је био задовољан, Скуп је | парламентарном систему У сматрао инцидент окончаЈутославији. ) НЕ
Члан Свеиндијске конфе-| Сутрадан, 29. фебруара, ренције жена, Лакшми Ме-| да основу инструкција из нон, посетиће данас Нови|Букурешта Никулеску је Сад. гле ће се упознати сајсолуцију са којом се слог нашим комуналним _систе-|жио — накнадно оценио не мом и друштвено-политич- прихватљивом. Он је рекао кој активности жена у ТОМ| да ће напустити „Гелерт“ усистему. колико скуп не осуди иступање Багдаша. Дуга дискусија није помогла превазисавета за образовање и кул- |лажењу сукоба. Сви делегатуру Вукашин Мићуновић | ти, сем румунског, усвојили примио је јуче у посету ам-|су фински предлог јавног басадора Чехословачке — ДР | документа: учесници консул Ладислава Шимовича. тације изражавају задовољ Би у за на- | ство окончањем неспоразу-
одбрану генерал-пу- | ма између сиријског и Ру“ же Је кола Љубичић при | уунског делегата. Биће УРУКЕ ВУ Уа алара чињено све да рад конфе- | Краљевине Марока У Југо- ренције буде настављен у славији Ј. Некруфа и амба слободној _ пријатељској и садора Републике _ Гвинеје другарској атмосфери, а сва У Југославији Н. И. Сумаха. | ка ће партија бити одговор-
САВЕЗНИ _ секретар _ за на за иступање свог делеспољну трговину Васил Грив | гата. чев примио је јуче амбаса-| Румуни су одбацили ову дора Чилеа у _ Југославији | солуцију и на њих пада од“ Даниела Барија. Разговор се|товорност за напуштање ко о проширењу економ- | консултације. . Скуп је са + сарадње између две 3е- | каљењем примио румунску
одлуку и наставио рад са
: циљем да припреми међусре народно саветовање комуу срајвсааллаа
1» % ПРЕДСЕДНИК _ Савезног
нвистичких партија.
У наведеном саопштењу, ' међутим, није изнесена суштина румуноких примеда-
У ПЕРИОДУ између 1960. и 1965. године _ неписменост у свету смањена је са 44,3 одсто на 39,3 одсто, мако се укупањ број | својих новинара, а самим меписменит повећао са |тим незванично, саопштили 700 на 740 милиона, Пре-|у Прес центру своју верзима _ извештају поднетом |ју догађаја у „Гелерту“. По Економско-социјалном са | ред основних чињеница ковету Уједињених нација, | је се могу сазнати из звани проблеми са којима _ се|чнот саопштења будимпешсуочавају земље у разво- | танског скупа, Румуни СУ ју повећавају се са пора- изнели и допунске детаље. том њиховог становнилш“ | Батдаш је оптужио КП Рутва. Средином 1965. године муније и због њеног става укутам број _ становника | о кризи на Блиском истоку, у свету процењећ је на 3 који је назвао _ „одступамилијарде и 295 милиона. | њем од тенералне линије што тредставља товећа- марксизма-лењинизма“. По ње од 778 милиона људи | што Никулеску није прихпрема 1950. години. Три | ватио да се инцидент окончетвртине повећања ста-|ча само повлачењем Багновмтиштва отпада на ре- | лашевих увредљивих речи гмоне у развоји нарочито | из званичних _ протокола, на земље у Азији. скуп је решио да једна гру-
Р Румунска верзија | Румуни су ноћас, преко
смемо да прећушимо н
Чланови делегациј
начајне разлике _
у објашњавању разлога због којих је румунека делегација | | Шта би Сутарто добио а
напустила састанак и вратила се у земљу о сађешођањима 1957. и 1960. Вла
ефачносш шеза о Сађезу
(0д специјалног извештача „Борбе“) (Будимпешта, 1. март) — Јутрос у 7 сати на аероНикулеску — Мизил се. опростио са дома-
ћином Золтавом Комочином и одлетео за Букурешт. Табудимпештанеку међупартиј-
„Гелерт“ и по свој прилци
намеру да учествују У НОВОМ међународном саветовању комунистичких партија у Москви.
па предложи солуцију. Сутерисао је да то заједнички учине фински и румунски представници. Предлог је прихваћен,
Финац и Румун су радипи три пуна часа и сложили се око заједничког пројекта документа, чија је суштина ова: присутни изражавају жаљење због неправилне изјаве Багдашеве о политици КП Румуније. Када је у 19 часова звонило за почетак пленарне седнице, шефа финске делегације је „неко“ задржао на разговору који није био дужи од једног минута. После тога је Финац пришао Румуну и рекао му да се повлачи од заједничког про јекта. Одмах затим прочи"ан је самостални фински предлог. За реч се јавио Паул Никулеску — Мизил: „Сматрам да не смемо да се љутимо на Финце што су напустили пројекат изјаве, коју су нама радили, јер одајемо признање њиховим трочасовним напорима за
тражење решења — рекао је Никулеску и додао да је њему нејасно како је могло да се деси да се Финци одрекну сопственог мишљења. Онда се одмах појавио други пројекат јавног документа, за који Румуни не кажу да је фински. Докуменат је једногласно усвојен. „Под оваквим условима не можемо остати овде“ изјавио је Никулеску и са својим са
истог тренутка
и трвењима
(Букурешт, 1. марта, ТанЈУЛ) = Делегација румунске партије која је са чланом _ Изршног комитета, Сталног президијума и секретаром ЦК РЕП Паулом Никулеску-Мизилом на челу учествовала на будимпештанском консултативном састанку вратила се данас пре подне У Букурешт, Разлози повратка нису у Букурешту саопште ни, али се верује да ће они бити објављени пошто делегација поднеће извештај.
Они се посредно могу Уочити у данашњем дугом напису партијског органа „Скантеја“ објављеном под насловом „Разлози и карактер међународнот саветовања комунистичких пар тија“, Не излазећи из начелних оквира, лист истиче да је румунска партија „чврсто одлучила да не по држи никакву акцију“ која би наносила штету међуна родном комунистичком покрету и кохезији снага које се боре против империјализма. Објашљњавајући шта се под овим подрзумева, лист пише да међународно саветовање које би додало нове елементе неспо разумима и трвењима може да буде смо штетно и да повећа опасност од рас-
е КП Италије по доласку у Будимпешту
радницима напустид р нарну салу У „Гелерту“. Мађарска допуна
Ноћас.су у Центар за штампу дошли и истакну“ ти мађарски новинари који су, додуше незванично, активно објашњавали шта се десило. Интересантне разуме се, само њихове допуне. Они кажу да су у дискусији око сиријско-ру“ мунског сукоба учествовали сви шефови делегација И да се мишљење ниједног то ворника није могло идентификовати са румунским ставом и захтевом. Сви говорници су такође тражили
У нивоа
су, |
од Румуна да остану на консултацијама.
Међутим, два не мало вазена елемента буре у »1телерту“ остала су магловита. Учесници скупа својом заједничком званичном изјавом нису објаснили како је дошло до тога да се фински делегат одрекне солуције коју је заједнички при премио са Румуном. Са своје стране Румуни нису 06јаснили због чега су У среду увече прихватили Баг-
" дашево извињење, а у чет-
вртак изјутра га оквалификовали неприхватљивим. Опште је мишљење у кру гтовима који прате ток консултативног сусрета већег броја партија у Будимпешти, да је инцидент са Румунима више него непријатан за учеснике разговора у „Гелерту“. Има мишљења да ће консултација сада бити лакша и брже о-
бављена у правцу одлуке да крајем године у Москви обавезно буде одржано међународно саветовање. Консултације настављене
После практичног прекида рада будимпештанског
цепа, Из тих разлога лист сматра да се у садашњим условима организовање саветовања не састоји у убрзавању ствари и брзоплетом програмирању, већ У темељвим и стрпљивим при премама које претпостављају нове консултативне
састанке и који треба да ти за његову припрему.
И КП Румукије подрнново стовове
Будимпешти
даимир Коуцки истакао: Не. комуниста Јутослаби је
пле- | скупа који је трајао дан и
две ноћи, консултације су данас настављене. Обавештени смо о говору чехословака Владимира Коуцког. Праг је за одржавање међународног саветовања. Коуцки је истакао својевремени значај документа саветовања из 1957. и 1960. године, али је. додао да је време прегазило многе ондашње закључке и дословно рекао: „Данас не смемо да прећутимо нетачност теза које су се односиле на Савез комуниста Југославије.“ Коуцки је предложио да се из Будимпеште пошаље позив свим партијама све-
ПЕТ ТАЧАКА
(Будимпешта, 1. марта Та ју. — Овлашћени румунски представник изнео је, ноћас, следећих пет раз лога због којих је Румунија одлучила да напусти састанак: -
Шрво, на састанку је извр шен напад на једну одсутну партију (румунски извор ни је прецизирао о којој је пар тији реч, али се подразуме ва да је у питању КП Кине); Друго, румунска делегаци ја осуђује поступак иницијатора консултативног састанка због тога што нису упутили позив Савезу кому-
ниста Југославије;
Треће, не слаже се с доса дашњом дискусијом која зе пропустила да каже да документи московског саветовања ол 1960. који се одно се на Југославију нису више важећи;
Четврто, на консултативном састанку извршен је на пад на румунску партију, и нису уложени адекватни на пори да се инцидент ликвидира на одговарајући начин; Пето, консултативни састанак није пружио гаранти
је да се напади на поједине партије и слични инциленти неће догађату и убудуће.
та да узму учешћа у будућем међународном саветовању. Уколико нека партија не дође — рекао је он — то не сме бити разлог да она буде критикована. Коуцки се заложио за јединство које мора поштовати разлике у погледима. Он је рекао да је данас неприхватљив не само руководећи центар већ и да ниједна стара форма не одговара као основа за решавање проблема у комунистичком покрету. Ристо БАЈАЛСКИ
Саветовање може да буде само штетно
ако би додало нове елементе неспоразумима и повећало опасност расцепа — пише оран ЦК РКП „Сканте ја“
+. имају дубоко демократски
карактер. Због тога румунска партија сматра, како пише лист, д би било преурањено да се на садашњем консултативном састан ку утврђује датум и место будућег саветовања и стварају комисије или комите-
своје. делегације
(Букурешт, 1. марта, Тан југ) — Ноћас је овде, после ванредне седнице Пленума ЦК РКП, објављена одлука овог форума У којој се усвајају ставови и акције румунске делегације на будимпештанском консултативном _ састанку, укључујући и њено напуштање састанка. У вечерас објављеном документу се каже да је ЦК одлулучио да румунска партија више не учествује У раду тог састанка.
У опширном. образложе|њу констатује се, између 0сталог, да на будимпештанском састанку нису створе“ ни услови за демократско разматрање гледишта пар-
тија у вези с припремама За међународно саветовање и да су се ставиле на дис"кусију, критиковале и кле'ветале неке братске партије. Додаје се да пленум ЦК сматра да би даље учешће на будимпештанском састан ку могло значити прихватање праксе и метода осуде других партија и наметање воље једних партија друтима, што озбиљно штети напорима за нормализовање односа међу партијама и до приноси продубљивању постојећих размимоилажења у комунистичком покрету и ош више повећава опасзост од продубљивања рас“
цепа-
| Заједнички стратегиј-
но саопштено да је из разних грчких ми~
____БОРБА — СТРАНА 3, |
Пред ере индонежанскоћ Котрере | | еслагање између харта и Насутиона
пипа изгубио нашменобањем
за председника“ — Предстоје нође измене у струкшури најбише! предстабничко! тела
(Од дописника Танјуга)
(Џакарта, крајем фебруара) — Пето заседање највишег представничког тела Индонезије Привременог народног ков султативног конгреса (МПРС) биће одржано средином мар та. После тога биће могуће извући сигуран закључак о томе да ли постоји и каква су размимоилажења између генерала Сухарта и генерала Насутиона.
тичких странака, који у то ме виде једину шансу 38 повратак свог утицаја на 'домаћој сцени. Истовремено, предлог генерала Су“ харта да се избори одложе наилази на подршку ве ћине генерала.
Наиме, овде се тврди да се председник Конгреса, те нерал Насутион, противи предлогу Сухарта и његове владе о одлатању избо | ра за пет година, а самим тим и продужавању манда та садашње администрације за исти период. А то треба да буде једна од гла | вних тачака дебате ва | предстојећем конгресном заседању. |
Да ли то значи да је између два најпопуларнија индонежанска генерала, ко ји заузимају и највише др жавно-политичке функције у земљи, дошло до дефинитивног разлаза и неке врсте конфронтације%
• 4 'Започета предконгресна кампања
Поборници што хитнијег одржавања општтих избора (последњи општи избори у Индонезији одржани СУ пре 18 година и од тада се стално одлажу) истичу да се једино тим путем могу реализовати циљеви „но вог поретка“: поштовање уставности и завођење ив ституционалне демократије. Опоненти овог става тврде да би спровођење избора у блиској будућности довело у опасност до“ садашње резултате борбе за „нови поредак“, јер би пружило шансу снагама „старог поретка“ да их и“
ски циљ, али,..
И позитиван и негативан одговор био би сувише категоричан да би изразио су штину њихових односа. Уосталом, оцене које се 0 томе овде изричу више су засноване на шпекулација скористе за повратак на по ма и спорадичним индика- | литичку сцену, па чак и цијама, него на потврђе-! за преузимање власти. ним чињеницама. ! Сасвим је природно да
Сигурно је, и то је вео-|је сада, пред одржавање ма уочљиво, да оба тене-; конгресног заседања на,ко рала настоје да учврсте|ме треба да буде донета о„нови поредак“ и отклоне длука о изборима, борба из сваку могућност повратка!међу аутора ова два стана старо, али да у пракси| ва појачана. Самим тим, за остварењу овог заједнич- | почета је и нека врста ког, стратегијскогт циља | предконгресне кампање, У прилазе различитим такти| чији склоп улазе и саопчким методама. То не мора| штења појединих политич да значи никакво ривал- | ких групација о неопходство, али ту је и тешко-| вости да генерал Сухарто Ба да се унапред одреде престане да буде „вршилаи њихови будући односи. дужности“ и добије пуну
При покушају фиксира-| титулу и власт председимња елемената који би по-| ка Републике. могли разумевању њихо- - 564 вих ставова, неопходно је „а перивој ИЕ ан ки Сухар у виду да је и стављају одраз општих же
то у току веома 6р-| ља. јер одговор на то пиВа ва на. војној. идр- | тање могу дати једино 'изпа. пате борти Међутим; можеоза не
ј а "| тледати сасвим логично па редован „оруиаиниј тврвењи а аи таледен СУ да у малу групу а Нона уто не жели овакво реларнијих генерала у зем- Све то указује ,н 5 љи, Насутион је развојем | (ан знач У УЈ РЕТР догађаја одвојен од оружа.| ај предстојећег за них снага, нашавши се на | седања Конгреса, јер ће очелу највишег представни На Ану. 26
чког тела. Тврди се, и за то има довољно индикаци- решавању многих чворова
ја, да се он приближио по литичким странкама, које су у приличној мери стекле комплекс ичђериорности у односу на оружане снаге. Наравно, ни ова ков статација се не сме схватити стриктно,
Па ипак, тачно је да се став генерала Насутиона о неопходности – одржавања | општих избора у земљи У што је могуће краћем року поклапа са жељама и настојањима лидера поли-
(Мадрид, 1. марта) — Египатски министар иностра них послова Махмуд Ријад изјавио је јуче у Мадриду да штпанскоарапско при јатељество постаје сваким даном све присније.
Говорећи на конференци ји за штампу, Махмуд Ри-
ит“
У Грчкој отпуштено још 949 „нелојалних“
службеника (Атина, 1. марта) — У Атини је званич-
нистарстава отпуштено још 249 функционера и намештеника, Као разлог за отпуштање наводе се „недовољна лојалност“ режиму и „професионална неспособност“. очекује
Подземна нуклеарна казне
експлозија у САД
(Вашингтон, 1. марта, АФП) — Америчка комисија за атомску енергију саопшти ла је да је јуче, на полигону у Невади, из вршена подземна нуклеарна експлозија мале снаге, Експлозија је имала јачину од 20 тона тринитротолуола.
ни на смрт.
Америчко-франпуски
поморски маневри
(Париз, 1. марта, УСИА) — Једна фран цуска ескадра учествује са Шестом америчком флотом у маневрима на источном Медитерану који ће трајати десет дана. срранцуски бродови напустили су јуче базу у Тулону да би се придружили бродовима америчке флоте у овој вежби која носи име „фер игра“.
Представник француске морнарице изјавио је да је „фер игра“ шеста годишња вежба коју бродови две земље изводе заједнички на основу билатералних аранжмана. ;
Пленум
зидијума ЦК
Совјетско владино-партиј- жања помоћи
ска делегација у Бугарској (Москва, 1. марта, ТАССО) — Совјетска владино-партијска делегација коју предводи члан Политбироа дк КПСС и пред-
агенције јашљају
(Токио, 1. марта, ТАСО) дневник „Акахата“ објавио је данас да је јуче почео пленум ЦК Комунистичке партије Јапана. Првог дана рада на пленуму је товорио председник ЦК КП Јапана Сан дзо Носака затим је поднет извештај Пре-
Генерал Сухарто
овдашњег _ развоја. Међутим, још увек није познат лефинитиван став највишег представничког тела, јер је после недавне 'реортанизације парламента, чи» ји чланови представљају део Конгреса (отприлике половину), најављена и про мена _ структуре његовог преосталог чланства. Сигурно је једино то да ће међу члановима Конгре са овог пута бити више Униформисаних _ лица чего на прошлом заседању, јер су оружане снате већ при ликом реорганизације пар ламента добиле 30 нових места. Према оцени јепнот од најистакнутијих генерала, команданта војне "бла сти у Џакарти Амира Махмуда, конгресно заседање ће бити поприште „жестоке битке“. А да ли ће та-= > да доћи до изражаја посто, јеће разлике У гледишти- “ ма између две најистакну“ „, тије фигуре „новог поретка“, генерала Сухарта И
Насутиона, за које неки чак тврде да воде потајну „бврбу за власт“, остаје пи тање на које ће одговор дати блиска будућност. Бранко САВИЋ
Пир ле и паша | (0 1 8 а на
Насер упутио поруну ФООННУ
јад је — како јавља АФП — саопштио да је у Мадрид донео личну поруку председника Насера генералу Франку, у којој египатски председник изража ва признање за храбар, правилан став Шпаније пре ма арапским земљама.
седник. Савета министара Руске Федерације Генадиј Воронов отпутовала у Софију у посету Бугарској.
Чланови делегације одлазе на ЦК КП Бугарске и владе на прослави 80. годишњице ослобођења Бу гарске од отоманске империје.
је данас
позив и учествоваће
106 Африканаца у Родезији
извршење смртне
(Солсбери, 1. марта) — Како јавља АП, апелационо одељење Врховног суда % дезијског расистичкот режима одбило је молбе за помиловање тројице Африканаца који су у новембру
ро-
1965. године осуђе-
Сва тројица су осуђена на смрт због учешћа у акцијама против родезијских систичких власти.
У родезијским затворима на изврше ње смртне пресуде чека 106 затвореника који су осуђени за иста дела. Сматра се да ће родезијски режим и над њима извршити смртне пресуде.
ра= УМ
ЦК КИ Јапана
Јапански
КПЈ у коме је обухваћено |
више проблема. Поред осталог питања пру
вијетнамском народу, о пре“
говорима са неким иностраним партијама, пре свега између КП Јапана и кп Совјетског Савеза, као и о проблемима сазивања међународног саветовања комунистич- 5 ких и радничких партија.