Борба, 02. 03. 1968., стр. 4

4. СТРАНА — БОРБА.

ПРВА СЕДНИЦА ГРАДСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА БЕОГРАДА

СУБОТА, 2. МАРТ 1968.

(лосодно изражавање мишљења није и зелено _ еветло за концепте супротне (авезу комуниста

Јуче, на својој првој седници Градске конференције СК Београда !теграционих тенденција сис

Х

__У новом саставу усвојила је акциони програм и план рада, изабрала

своје председништво, комитет, Контролну и ревизиону комисију као и

_ седам других комисија (за реорганизацију и развој СК, за рад СК на „развијању социјалистичких економских односа самоуправљања и рас„поделе, за активност Савеза комуниста на даљој демократизацији дру58 зштвено-политичког живота, друтшвено-политичка и идејна питања науке и културе, за друштвено-политичка и идејна питања у просвети,

· здравству и јавним службама, за спољнополитичка и питања међуна-

За председника Градске конференције СК

„ Београда. једногласно је изабран Вељко Вла-

ховић.

Седници је- присуствовао тредседник ЦК СК Србије Петар Стамболић, више чланова " Централног комитета СКЈ и ЦК СК Србије, као и представници организација СК из главних градова република и покрајина.

Реферат о идејно-политичким задацима

комуниста Београда поднео је Сима Затезало. Дискусија је затим вођена истовремено о реферату и акционом програму рада.

Са конференције је упућено поздравно писмо председнику СКЈ Јосипу Брозу Титу.

(има Затезало: Омогућити радничкој класи да каже ко је достојан да буде у њеној авангарди

Констатујући да садашња фаза самоуправљања у целини поставља пред Савез комуниста нове задатке и обавезе, Затезало је нагласио да за успех идејно-поли тичке акције у садашњим условима није више довољ но само оцењивање стања и "констатовање чињеница, или пак самокритиковање не гативних. појава и:неприхватљивих гледишта. „У на шој политичкој акцији“, до дао је он, „морамо више имати у виду за шта се боримо, а не само против чега се боримо. Савез комуни ста не може и не сме усвојити тактику дефанзиве и посматрачког регистровања ствари. Његовој револуционарној природи је својстве но да буде креативан, да делује иницијативно и инспиративно, да открива пер спективе, предлаже решења и да буде актер позитивних промена“.

По оцени Затезала, реал ни степен развијености самоуправљања у главном гра ду У овом тренутку захтева од комуниста одлучно анга жовање на неколико кључ них задатака. Он сматра да је самоуправна структура углавном изграђена и даса да акценат треба ставити на развијање стварних самоуп равних односа и пре свега на развој непосредног само управљања.

„Заробљавање“ дохотка

„Комунисти морају још енергичније да се боре, и то на свим нивоима наше дру штвене структуре, за још доследнију елиминацију отуђености дохотка од непосредних произвођача, рекао је Затезало. "Реформа је допринела знатном повећању удела радних организација у располатању дохотком; али су у"међувремену дошле до изражаја и тенденције поновног пораста обима средстава којима располажу други привредно-по литички фактори. Ту нису у питању само елементи и дејства која имају етатисти чки карактер. Радисеи о „заробљавању“ дохотка у медијалном слоју — између државе и радне организације, односно, од стране многих посредника у проце су репродукције. У том погтледу неопходна су и даља системска решења, али и енергичнија борба за праксу која ће ту сферу довести у већу зависност и под већи утицај непосредних стваралаца дохотка.“ и

Пунији развој непосредног самоуправљања и непосредне расподеле дохотка у самим радним организација ма, захтева од комуниста енергичнију (борбу против тенденција затварања и по јава бирократизације самоуправних органа. Посредни облици самоуправљања моту успешно функционисати само ако се чврсто наслања

ју на интересе свих радних

људи, ако обезбеђују потпу ни увид и информисаност о стању и свим важним поте зима, ако се све битне економско-производне одлуке доносе учешћем целог колектива. У том смислу, одлу чивање у. радним јединица |

„ма, зборови произвођача, ре

ферендуми и други видови непосредног одлучивања мо рају стећи још пунију афирмацију. Сталешки интереси

Затезало је рекао да се у пракси срећу појаве затва рања појединих · средина, тенденције парцијализације, заступање цеховских и ужих сталешких интереса. Савез комуниста је дужан да упоредо са критиком ових појава и конкретном борбом против оваквих тен денција, указује и на крат ковидост таквог понашања и његов деструктиван значај за саме њихове актере.

„Али, ми морамо ићи и даље од тога“, нагласио је Затезало. „Морамо се залагати за даље развијање по зитивних страна овог процеса, за интеграционо пове зивање свих видова самоуправног живота и свих са моуправних структура, и то како у вертикалном тако и у хоризонталном правцу“.

Говорећи о реформи Саве за комуниста, Затезало је посебно указао на значај је динства, истичући да се оно не може свести на организационо питање нити се може успостављати само ста тутарним решењима. Ствар ног јединства у Савезу комуниста не може бити ако чланови немају могућности или не осећају слободу да изразе и бране своје мишљење у процесу демократске расправе, све док се не изгради заједнички став. Међутим, развијање атмосфере слободног изражавања различитих мишљења никако не значи и зелено светло за идејно-политичке концепте и платформе суп ротне Савезу комуниста. Из ражавање сопственог мишљења, док се у Савезу кому ниста одвија процес криста лизације утврђивања заједничког става, не може да се продужи и претвори у „пра во“ на резерву, пасивност, или чак супротно деловање У политичкој акцији.

Офанзивно наступање

Прелазећи на разматрање социјалне структуре чланства градске организације, Затезало је рекао да је парадокс да учешће радника у Савезу комуниста није сразмерно њиховој улози и друштвеној функцији у на шој заједници. Он сматра да пријем у Савез комуниста треба учинити потпуно јавним и омогућити раднич

родног радничког покрета и за деловање комуниста на селу),

ко је све достојан да буде припадник њене авангарде.

Затезало се осврнуо на не ке карактеристике идејне борбе данас, констатујући да се отворено сукобљавање прогресивних и конзервативних тенденција доско ра рељефније испољавало у сфери материјалне произ водње. Сада су ти процеси све интензивнији у области ван привреде и на подручју културно-духовног живо та. То је утицало да почну ницати разне дилеме, нејасноће, па и концепти разли чите идејне усмерености. У том погледу пажњу у садашњем тренутку посебно заслужују она схватања која долазе у сукоб са идејно-по литичком позицијом СК и која се најчешће изражава ју кроз приписивање дезин

() самоуправљању, дохотку и критици

РЕЉА ПОПИЋ је МЕ ћи о глади за науком коју наша привреда показује ре као да се не може очекивати, ипак, тотални притисак привреде на науку јер не би био реалан зато што не "мамдб“ни такву науку“ која' би апсорбовала такве прити ске, нити имамо такву при вреду. По: његовом мишљењу и науку која се финансира из буџета треба изложити дејству светских науч них критерија. Политика финансирања научних програма а не институција пла ши неке људе што он сматра позитивним јер су то љу ди који додуше раде у науци али за ту науку — нису. На какав одзив су наиш ли закључци Градског коми тета СК Београда у којима су позвани комунисти у бан кама. спољнотрговинским и другим радним организацијама на које се односи закон о замрзавању личних доходака, да заједно са рад ним људима преиспитују критерије и поделу децембарских вишкова, говорио је Душан Вељковић. „Може се констатовати да ова дискусија, у целини — гледано, није текла у духу закључа ка Градског комитета, она је прихваћена више као по вод За дискусију, за коју морамо рећи да се претежно конфронтирала ставовима и закључцима Градског комитета. По његовом мишљењу, треба настојати да се ти закључци до краја спроведу а комунисти и организа ције СК позову да у овом тренутку, пре свега, сагледа ЈУ друштвено-политичку и идејну суштину расподеле у децембру, њене политичке и друштвене последице, Кад се ради о измени структуре СК, по мишљењу Драгана Никитовића налази мо се у стагнацији која има следеће карактеристике: ма ло се прима нових чланова у Савез комуниста (однос оних који се примају и они који излазе из СК је гото Во Исти), релативно опада број чланова СК — непосредних произвођача и недо вољно расте или стагнира број чланова СК из оне ка тегорије стваралаца који су за нас значајни — пре све га интелигенције (лекара, инжењера, техничара итд.),

Џавлг Радоман се осврнуо на самоуправне односе у просвети и школству а Милутин Грабовац на читав сплет питања са којима се комунисти сукобљавају, а ипак треба да постигну јединство.

Учествујући у дискусији, председник ЦК СК Србије Петар Стамболић“ нагласио је између осталог да се на реорганизацију СК. не може гледати упрошћено, да је то дужи процес, али да се већ сада осећа да

је ударна

; „снага комуниста знатно већа, кој класи да може да каже |

Створене бу могућности за

тему самоуправљања, критику нашег економског система и посебно робне произ водње, оспоравање могућности примене принципа до хотка у културно-духовној сфери, итд.

'По мишљењу секретара Градског комитета, искуст= во са акцијама око међунационалних односа и „Књижевних новина“ показало је да офанзивни наступ Савеза комуниста, широко учеш ће чланства у расправама и јавно конфронтирање има ју далеко веће идејно-поли тичке ефекте него било ка кве затворене дискусије и уске административно-поли тичке интервенције.

Симеон Затезало је, за-' тим, говорио о друштвено економској реформи и неким резултатима у њеном досадашњем спровођењу. Као најзначајније задатке У наредном периоду он је оз начио интензивирање привреде, убрзани пораст произ водње, промета и услуга, ефикасност инвестиција, фор мулисање дугорочне развој не политике и укрупњавања производње и специјали зације.

већу концентрацију чланова СК и њихову специјали зацију, што ће им помоћи да лакше схвате сву озбиљ ност и дубину задатака пред којим се налазе. Стамболић је већи део свог из= латањи нббвенив Нвостамима који су исирсли спрово

__ ОРГАНИ

ности

За време излагања Симеона Затезала

ђењем у живот привредне и |чи жонаерватизам и биродруштвене реформе и веж |кратизам. А таквих гледа идејно-политичке борбе комуниста, њиховој . одлучности да 66 ббвачуна | цидива прошлости испоље вају са свим бним што зна“ ! их, на пример, у Лазарев=

ња има, као што још има ре

И ТЕЛА

Градске конференције СК Београда

Председништво Градске конференције:

Председник: Вељко Влаховић

Чланови; Бланка Денић, др Љубица Кандић, др Здравко Колар, Влада Ковачевић, Богољуб Лугоња, Мирјана Милојковић, Јосип Мишковић, др Богдан Плећаш,

Градски комитет:

Фааника Чрнугељ, Миле Додик, Милан Драговић, Никола Ђорђевић, Петар Ђоковић, Славољуб Глигоријевић, Драгољуб Илић, Љубомир Ивковић, Смиљана Јанковић, Мираш Јовановић, др Светислав Костић, Ђура Мајсторовић, Блажо Мандић, Вељко Миладиновић, Станислав Миливојевић, Илија Мрђеновић, Никола Џетронић, Ленка Пешић, др Реља Попић, др Павле Радоман, Радмила Ракић, Боривоје Симић, Милош Синђић, Јованка Солдатић, Сулејман Сулејмани, Анђелија Тодоровић—Томић, Миодраг Турчиновић, Слободан Василић, Слободан Војиновић, Станимирка Вучинић, Симеон Затезало.

Градска контролна комисија:

Радован Бибић, Јела Бојанић, Илија Ћук, Тихомир Ђорђевић, Бранислава Јојић, Василије Ковачевић, Драгољуб Милошевић, Бранко Поповић, Александар Совиљ, Михаило Станковић, Миленко Стијачић, Ђорђе Тешић, Дуња Влаховић, др Вељко Вујичић, Анте Змијаревић. д

Ревизиона комисија:

Дане Ћук, Никодин Јаковић, Борка Ковачевић, Благоје Стајковић, Драгиња ВишекрунаЛукач. КОМИСИЈЕ ГРАДСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Комисија за реорганизацију и развој Савеза комуниста:

Председник: др Милутин Пенчић

Чланови; Драгослав Ћирић, Владимир Чичаревић, Јованка Греговић, Иван Гргуриновић, Славка Ђаковић Милисав Ђурић, Радмила Јовановић, Спасо Калаба, Војин Кљајић, др Илија Костић, Мирослав Кораксић, Драгиша Луковић, Гојко Милетић, Даница Мојсин, Новица Николић, Душан Папић, Дејан Поповић, Ранђел Радосављевић, Милорад Радуловић, Темељко Раковић, Иван Рацић, Радош Смиљковић, Славиша Станкић.

Комисија за рад Савеза комуниста на развијању социјалистичких економских односа, самоуправљања и расподеле:

Председник: Владимир Дујић

Чланови: Драгиша Антонијевић, Милић Бешевић, Јованка Бркић, Слободан Чачић, Кр-

сто Дабовић, Драгутин Дејановић, Милош дДрагтанић, Александар Димитријевић, Драгиша Ђукић, Јован Јовичић, Дејан Ковачевић, Драгољуб Ковачевић, Светозар Маркановић, Милош Мартиновић, Љубиша Милојевић, Војислав Миловановић, Лазар Милосављевић, Предраг Никић, Живојин, Пантелић, Тадија Павловић, Божидар Петровић, Миливоје Петровић, Недељка Ристић, Радмило Станковић; Ранка Стијепић, Драгиша Шарбон, Слободан Танасковић, Љубинка Тодоровић, Јаков Узелац,

Комисија за активност Савеза комуниста на даљој демократизацији друштвено-политичког живота:

Председник: Василије Радић

Чланови: Милан Бркљач, Миодраг Ђурђевић, Вучко Ивковић, Димитрије Јањић, Мирка Калезић, Света Ковачевић, Касим Хусовић, Иван Ловрић, Крста Мариновић, Миливоје Мицковић, Војислав Петрановић, Шпиро Полић, Ђура Предојевић, Бранко Ракић, Сима Рашковић, Данило Ружић, Живојин Стефановић, Зарије Шкеровић, Никола Трифковић, Милан Турковић.

Комисија за друштвено-политичка и идејна питања науке

и културе:

Председник: Мирослав Беловић

Чланови; Милош Бајић, Бруно Брун, др 0ливера Бурић, Велибор Цветковић, Ото Денеш, Дејан Чавић, Слободан Глумац, др Драгиша Ивановић, Миодраг Јанчић, Стеван Милићевић, Мирко Милорадовић, Радисав Ненадић, Божидар Перковић, Јордан Поп Јорданов, Никола Радаш, Никола Радовић, Влатко Рукавина, Маја Сунарић, Милош Стамболић, Драгољуб Тасић, Верослава Тадић, Радоња Вешовић, Богдан Вујошевић.

Комисија за друштвено-политичка и идејна питања у просвети, здравству и јавним службама:

Председник: Велимир Соколовић

Чланови: др Љубица Божиновић, Загорка Ђорђевић, Радомир Цмиљановић, Богољуб Јанковић, Александар Јаношев, Љубиша Јарчевић, др Божидар Јојић, Наранџа Кампарилић, Војислав Милићевић, др Будимир Милојић, Татјана Петовар, Слободан Поповић, Мирјана Прица, Ранко Радовановић, Лепосава Радовић, Милена Секулић, Бранка Шилер, Љубиша Татовић, Ђорђије Вуковић, Марија Умичевић.

Комисија за спољно-политичка и питања међународног радничког покрета;

Председник: Љубомир палиторић

Чланови: Љубо Антић, Новица Благојевић, Миша Братић, Обрен Чалдовић, Велибор Гавранов, Борислав Глишовић, Мирослав димит“ ријевић, Стојан Домазет, Мирјана Дондур, Урош Кецман, Богдан Крајновић, Олга Хумо, Бранислав Крунић, Мунир Ласић, Лука Мустафић, петар Оро, Марко Платанић, Михаило Поповић, Драган Пујић, Мирослав Симуновић, Благоје Стојановић, Драгољуб Вујица.

Комисија за деловање комуниста на селу:

Председник: Радисав Рајко Димитријевић

Чланови: Божидар Ђеловић, он па чевић, Славко Јовановић, Живомир Јовичић Бранко Маричић, Милоје Матејић, Михајло Милошевић, Слободан Планинчић, Милорад Пе. ПИ (8558 па Ђура Стевановић, Раденко Ускоковић, Бора Вуковић, ) којчић, Радован ииеловин Паје Ву

· Верификационо-мандатна комисија: Председник: Видосаза Јозић

Чланови: Гојко Хрњак, Стеван Калања лорад Келечевић, Рајка Видаковић. ~

цу, Куршу млији, „Ниш-ек= спресу“.

Говорећи о раду београдских "комуниста, петар Стамболић је рекао да 18 тај рад јаван, да се његово дејство и акција осећају у целој Србији, па у тој сраз мери расте и одговорност комуниста. „Рад беогрдске организације ск, реферат и ниво рада саме конференције, закључио је Стамбо« лић, изражавају ваше ус= пехе и вашу прогресивну оријентацију“.

Потпуно излагање друта Стамболића ша овој конфе ференцији „Борба“ ће објавити У свом недељном бро-“ Ју.

У дискусији су још учествовали Тома Нишевић, Касим Жусовић Павле Шеровић, Војислав Миличевић и Влатко Рукавина.

ЗА ПРЕДСЕДНИНА ГРАДСКЕ НОНФЕРЕНЦИЈЕ ИЗАБРАН ВЕЉНО ВЛАХОВИЋ — СЕНРЕТАР ГРААСНОГ КОМИТЕТА СИМЕОН ЗАТЕЗАЛО —

УСВОЈЕН АКЦИОНИ ПРОГРАМ И ПЛАН РАДА И ИЗАБРАНИ ОРГАНИ ГРАДСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Затим је председавајући Бора Симић предложио да се пређе на избор председника, органа и тела Градске конференције. Предлог кандидата достављен је де легатима раније и, по његовим речима, није . било примедби ни на једну дичвост у широј јавности, на састанцима комуниста, топло је и једнодушно прихва ћено да се За председника Градске конференције пред ложи _ Вељко Влаховић, члан Председништва ЦК СКЈ.

Спонтаним аплаузом, ди“ зањем руку, присутни су једногласно с изабрали дру та Вељка Влаховића, за но вог председника Г. К. На исти начин извршен је избор и свих органа и тела Градске конференције и осталих њених органа.

Вељко Влаховић: Идејно јединетво кроз сталну политичку акцију

После избора руководећих органа и радних тела са седнице је упућено поздравно писмо председнику СКЈ Јосипу Брозу Титу.

На крају седнице реч је узео председник Градске конференције Вељко Влаховић, који се у своје име и у име свих изабраних за хвалио на поверењу.

— За мене лично, пошто сам пре три и по деценије у Београду постао комуниста, велико је признање што сам данас изабран за председника, Градске кон ференције — рекао је Влаховић. :

Подсећајући да је највећи део његове политичке активности везан за Београд, Влаховић је истакао да га и то обавезује да са свим члановима конференције ради на остваривању усвојених задатака.

По његовим речима, најважнији задатак комуниста је да се боре за даљи развој самоуправљања.

Други важан задатак је борба за даљу изградњу комуне и система самоуправљања у оквиру ње. Означавајући ове задатке као основне, Влаховић је рекао да постоји раскорак из међу. нормативног и стварног самоуправљања. Он сматра да постоје услови за бржи развој стварног са моуправљања „и да Градска конференција треба, заједно са Градском скупштином, томе да посвети посебну пажњу.

Влаховић је подвукао да у акцији за даљи развој са моуправљања _ треба поћи |од раднот човека, на кога се у читавом процесу децентрализације преноси те жиште одлучивања. Крупним задатком Влаховић сматра и даљи развој систе ма дохотка. и расподеле, Међутим, он је рекао да треба прво одговорити на питање да ли комунисти треба тиме да се баве. Он сматра да у том тотледу нема дилема. Питање је са мо како Савез комуниста тиме да се бави, а да не омета самоуправно одлучивање. Криза старих институција

Добар део излагања Вељ ко Влаховић идејним појавама и задацима у овој области.

— Стварајући нове одно се — рекао је он — ми смо се суочили са кризом старих односа, старих институција и мишљења. Управо због тога што још увек има старих представа бор ба за јединство Савеза ко'муниста постала је врло сложена. Ипак, створен је довољно широк простор за демократска разматрања и решавање проблема и у бази и у форумима. Тај про стор створио је својом бор бом Савез комуниста,

По речима Вељка Влаховића, самоуправном друтву потребан је политичКи покрет који отвара вра та и ствара климу за демо кратско' договарање о акци јама. Због тога, управо,

је“ посветио.

градска конференција треба још више да афирмише праксу договора. Тиме се у Савез комуниста уноси још: једна компонента демократског централизма.

Влаховић је затим говорио о потреби критичког конфронтирања комуниста са разним струјањима, напомињући да то захтева и висок степен културе. По његовим речима данас више није довољно само идеј но јединство на начелним питањима, него и акционо јединство.

— Београдска организација — наставио је Влаховић — почела је увелико да остварује захтев да се са речи пређе на дело. та оријентација је, сама по себи, изузетно значајна, и није важно да ли ће се погрешити за милиметар два. У тој акцији очеличиће се стотине и хиљаде мла дих комуниста.

Пробуђена, а не дремљива свест

Влаховић је затим рекао да борба за социјализам за хтева пробуђену, а не дрем љиву и успавашу свест, револуционарни немир, а не бирократску мочвару, Већи степен слободе доноси само борба, а не мировање. У борби за нове односе, на ставио је он, рађа се извесно неразумевање суштине те борбе. Рађа се, такође, политички далтонизам, политичко слепило, политич| ка разрокост. Гледајући на [то као на политички проб= лем, ми треба да анализирамо од куда политичко сле пило и да стварамо атмосферу пружања помоћи свакоме коме се она може пру жити. Савез комуниста је никао у борби за човека и тако треба. да делује и данас.

Говорећи о далеко већој улози делетата Конференпије, комитета, · комисија, птирег чланства Савеза хомуниста и организација, Влаховић је рекао да ће се она испољити у већем степену демократизма у организацији, у већим и бројнијим иницијативама које ће дадазити из организација. Али, реч је и о већем поштовању. човека и његове личности. Наш наредни задатак је да ми, комунисти, у борби идемо ка ви шем степену поштовања човека.

ј У критици ставова са ко јима нисмо сагласни можемо бити веома оштри, али морамо увек водити рачуна и о томе да не повредимо личност и достојанство човека. !

' После завршетка прве седнице Градске конферен пије у новом саставу, Град ски комитет је за секретара изабрао Симеона Затезала, а за чланове секретаријат: Бору Симића, Перу Ђоковића, Николу Ђорђе|алја и Милоша Синђића.

За председника контролне комисије изабрана је

Дуња Влаховић, а за сеин А Миленко _Стија-

Н. ЂУРИЋ Ј. СОЛДАТИЋ