Борба, 02. 03. 1968., стр. 5
и
| 101: перпода занемариф Ка а па су и машериј
почети — 09 почешка, прилично разводњен матеМР едовом „Стање водоприс и њено место и улога у разславије“, материјал који по од тога да је „вода ан материја“ и да „не може бижицом омеђена“, није ни могао ото да „загреје“ посланике одбора за пољопривреду Савезног и Привог већа (говорила су само четворица). УЗ констатацију да „водопривреди; с обзиром на њен значај звој не само привреде, већ и
еле земље, није досад. посвећена ~ а пажња“, посланици су закљу чили: (0 да се материјал допуни и да се формира заједничка комиоја ће наставити проучавање
сија привреде и израдити одговарауће закључке. "Подржан је и предлог да се што
ади дугорочни програм развоја из опривреде. А носилац тог посла требало би, према мишљењу Петра Зечевића (изборна јединица Београд — Стари град), да буду радве организације водопривреде, Уз ; сарадњу свих научних и стру-
х институција. Чеда Милићевић (веће народа — Босна и Херцеговина) замерио је што у материјалу недостаје основни елемент — економска основа. Другим речима: како обе збедити средства, из којих извора инвестирати У водопривреду“
Представник Секретаријата за по љопривреду Србије мисли да би се финансирање могло решити евентуалним увођењем додатног пореза на промет робе у трговини на мало. Ме ђутим, представник Секретаријата за привреду Црне Горе сматра да порез треба да буде последње средство, тек када се све остале мотућности искористе. Пошто немамо дугорочног програма, рекао је инж. Милун Ивановић, саветник У СИВ, највећи део радова У водопривреди су чиста импровизација. „Питамо се: зашто не
ункционишу системи за наводњаи — каже Ивановић. — А како ће функционисати када нисмо решили одводњавање и одбрану од поплава! Многи објекти за навод њавање су стога промашени...“
На оцену представника Секретаријата за водопривреду Хрватске инж. Јосипа Змајића да је један од узрока поплава и бујица немилосодна сеча шума, одмах је реаговао по-
аник инж. Јаков Чупић (Маглај).
води – РАЗВОДЊЕНО
ања у бододрибреда сада скоро сђе треба ал пи дискусија били у шом стилу
— Истине ради: нетачна је констатација да се данас тако газдује шумским фондом и да се све сече а брда остављају огољена...
— Мислите: тако би требало да буде: — упао је у реч Змајић.
=— Не, тако се ради...
__ – У Славонији се, рецимо, не ра ди. Проверите...
— Има доста начина да се то спречи, Ја бих, ипак, замолио да се не дају нетачне информације...
— То што каже инж. Чупић тачно је: тако пише у закону. Али, ако не спроводимо · законе... — Јавио се Милун Ивановић.
— Шуме се често уништавају и поред закона — каже посланик Павле Бранковић (Веће народа — Србија). — А кривце нико не гони.
нН. БУРЗАН
поко се троши буџетски динар
Идеја није нова, о њој се чуло крајем сваке године, али је јуче први пут и стварно расправљано о томе како се троши буџетски динар. У ствари, дебата у Одбору Организационо-политичког већа Савезне скуп штине за буџет и буџетски систем је увод, почетни део разматрања о политици расподеле прихода у 1969. години. Непосредан повод за то су опаске посланика приликом доноше ња овогодишњег буџета, када — је стављено низ замерки.
Досадашњи извештаји о раду и програму били су често уопштени, нејасни, обимни или недовољно 06разложени. А буџетски динар се додељује управо на основу таквих програма. Због тога су се посланици заложили за одговорнију, темељитију и, надасве, правовремену припрему захтева.
Прошле године је реорганизована савезна управа, али како се истиче, у извршавању задатака још нема потребне ефикасности на коју се често указује у телима Скупштине. Зато је и потребно да се што пре анализирају материјални, функционални, финансијски и кадровски ефекти свих тих промена. Поједини органи савезне управе сада имају мање посла него раније, неке функције су пренете на републике, неке
су престале, док су другима, опет, повећане обавезе. Све се то, ипак, није много одразило на висину тражених средстава. Одбор је, на 9снову тога, стекао убеђење како савезни органи нису искористили све могућности за смањење трошкова.
У одређивању буџетске политике и расподеле средстава посебно треба размотрити и улогу и задатке скупштинских одбора. Наиме, сада се углавном разматра парцијално, на основу појединачних критеријума и према ресорима, па због тога понекад дође и до ситуације да одбори дају приоритет „својим“, матичним гранама.
Речено је, такође, да треба, између осталог, преиспитати политику и начин финансирања регреса и премија у пољопривреди, на тај начин што ће се стимулативнијим ин тервенцијама усмеравати и повећа+вати производња, посебно артикала којих на тржишту нема довољно,
Д. ЧУКИЋ
Тиксе 30 пасоше - без промене
Таксе за пасоше, према ономе што се сада зна, засад се неће мењати.
— Још нема никаквих званичних захтева, иако се у јавности чује да су путне исправе у нашој земљи скупе. У надлежним органима биће испитани сви предлози, али то, у исто време, не значи да ће се таксе и мењати — изјавио је јуче у Савезној скупштини члан Савезног извршног већа Велизар Шкеровић.
Крајем прошле године, да подсетимо, "трошкови вађења пасоша поскупели су на око 250 нових динара. Поједине општине, посебно у Хрватској и Словенији, протестовале су због повећања таксе, негде су предложили да цена не. буде већа од 50 нових динара, али и поред тога савезним органима, надлежним за измену закона, још нема и службених захтева.
Д. Ч.
Д-р 7 | Сађетобђање о запошљабању у Сађезном сађету за рад СИВ
по :
_ _ња нису остварена.
__ је у, целини узев, нормал-
осао за 900.000 _
трађана до 19702
ожићђљађања прибреде, инђестирања пошребне су
Поред дугорочних мера,
пи конкрешне рећулаштибне акци
Иако се проблеми запошљавања не могу решити без целокупног напретка привреде и друштва, низом | дугорочних акција, почев од финансирања до запошљавања на основу личног рада, могу се предузети многе конкретне акције и ублажити проблем запослености, — речено је јуче у Савезном савету за | рад СИВ који је водио председник Антон Више институција и научних радника припремило је материјал о запошљавању који ће ускоро бити пре-
зентован Савезној скупштини.
Материјали, који још слу же за интерну употребу, јер нису усаглашени сви ставови, били су предмет разговора на петој редовној седници савета којој су присуствовали представ ници Привредне коморе,
ата, републичких за
вода за запошљавање и још неких заинтересованих институција.
Не само парцијална решења
Средњерочним планом ило је предвиђено годиш ње запошљавање од 2,5од сто, односно 500.000 грађана за 2 године. ОчекиваПлан Једнострана акција
Још нису сви напори привреде и дру гих фактора како у погле| ду гдруштвено-политичких | акција, тако и у норматив ној делатности. На пример, хиљаде радника још одлази неорганизовано у иностранство, у приватним аранжманима ва другога“. Изнета је при медба да „са ЧССР нисмо успели да за две године на правимо аранжман иако су| тражени наши радници“.
Штета је што у овај про цес нису укључене амбасаде, као што је то слу чај свуда у свету. У нашим амбасадама нема аташеа рада, па је предложе-
Полајнар.
интегрисани
„један пози-
наше
је — Куда са 420.000 дппломираниг; 7
совној дискусији на седни ци Савезног савета за рад, који је, овом анализом о запошљавању, према оцеви учесника, направио озбиљан корак ка систематском решавању овог акутног проблема.
Стјепан РАЈКОВИЋ
0 РОДНИМ
УЗ општу примедбу да са изменама Закона. о радним односима никако не треба журити, јер се о том
_ сла. Већ сад је јасно да се,
је подбачен за један одсто. Притисак, нарочито младих, који траже посао расте. У Македонији, на пример, има 56.000 незапослених, или 24 одсто од укупног броја запослених. Иначе, на 3.466.000 активних становника Југославије посао тражи 3 одсто. То
но, мада имамо региона где је тај проценат и већи. Нај више забрињава чињеница што привреда треба да се трансформише на модерно ' пословање, а има око 10 од сто фиктивно запослених или са непотпуним квалификацијама, а до краја ове године биће 420.000 мла дих са дипломама без по-
обзиром на тренутни застој у привреди, посао за све и не може наћи у земљи, па се морају правити
__ и аранжмани за запошља-
вање у иностранству, развијати терцијалне делатно сти и, што је најважније, предузимати инвестициони захвати у предузећима, ко мунама и републикама.
но да се то изнесе пред Са везну скупштину.
Стављени су и приговори заводима за запошљавање, који се. истина, труде, али нису довољно ефикасни, још се Понашају као буџетске установе, не послују на принципу дохотка. Фондови солидарности
Из привреде је дошао предлог да се оснују фондови солидарности, који би помагали незапосленим радницима. Али има мишље ња да такви фондови нису потребни, јер _ постоје фондови у предузећима ко ји омогућују спровођење по литике запошљавања, али не путем давања социјалне помоћи, већ инвестирањем у проширену репродукцију, отварањем нових погона. О солидарности постоје различита мишљења. Једно, да је та солидарност искључиво социјална, друго да она мора постати економска, то јест да радници својим радом треба да ство
Антон Полајнер
ре средства за помоћ онима који су дуже радили у предузећу.
Крајње је време, да се промени и политика школо вања, — речено је на саветовању, јер из школа у великом броју излазе кадрови, који не одговарају привреди. Затим је наглашено, у републикама треба донети и конкретне нор мативне акте којима би се отклонили поремећени односи у политици запошља вања. Дешава се да посао на конкурсу добијају они који га већ имају, (траже бољи). Требало би спречити допунски рад, ограничи ти прековремени рад (израчунато је да само у Македонији ограничењем пре ковременог рада може да се обезбеди посао за 8.000 радника). Посебан проблем тредставља постепена заме на недовољно стручних У предузећима, што је веома деликатно питање.
Ово су само нека од мишљења изнета у вишеча-
питању мора претходно чу ти најшире мишљење радних организација, а посебно науке, јуче су на седници Председништва Централног одбора синдиката. индустрије и рударства, по сле жестоке полемике у којој је учествовало више од 50 дискутаната, ставље не и сасвим конкретне при медбе на поједине ставове Савезног савета за рад, ко ји предлаже измене.
На основу мишљења која су дошла из синдикалних и радних организација из целе земље Синдикат најоштрије реагује на предлог да се уведе нека врста аутоматизма код 0отпуштања радника. Иако су представници Савезног са вета за град објаснили да не постоји ' никакав аутомати зам, да остаје обавеза радне организације да утврђује је ли радник починио грешку због које би био отпуштен, ипак је остало уверење, да би прихватањем оваквог става био угро жен положај појединаца У,
У реализођању усбојене поли нааном пштању ипак има неразумеба
И народности
БОРБА — СТРАНА 5.
нет Седница ЦК Саљеза комуниста Македоније
Створени предуслови за афирмацију сваке нације
тик«е Сађеза комунисша у нациоња и ошпора — рекао је
у убодном излааћању Ванчо Апостолски
_ (Скопље, 2. марта) — У уводном излагању, које је
ки и културни развитак.
Континуитет националне политике
ворености Савеза комунии. ста, Ванчо Апостолски је и-
стакао да тиме не би желео да умањи досадашњу актив ност Савеза комуниста према свим питањима међунационалних односа које сам живот поставља. Истина са да, када се често наглашава да се у међунационалвим односима говори отворе но, стиче се утисак као да Савез комуниста у прошло сти није био у том погледу активан. Међутим, ради се о томе да су поједини аспек ти међунационалних односа били привилегија поједи них форума, група, па чак и појединаца и да није био довољно изграђен комплетан прилаз у третирању ових питања. Досадашњи по стигнути резултати, који су од историјског значаја за сваку нацију и народност, потврдили су континуитету политици и пракси Савеза комуниста Македоније у на ционалном питању. Али, то не значи да је у односу на турску и шиптарску народност учињено све и да више нема проблема које тре ба решити. Апостолски је рекао да су, независно од неразвијености републике у целини, досад, у току целог послератног периода, улагана значајна средства за бр жи економски развитак подручја у којима живе припадници народности, за њи
„хово- брже. укључивање-- У | привредне токове, за ства-
рање радничке класе народ ности и за разбијање старих и преживелих схватања и односа. Нека од тих подручја већ сада представ љају значајне економске центре републике са свим условима за још бржи раз витак.
ма
ЗНОН чволитето сијалица
данас на пленарној седници ЦК СК Македоније поднео члан Извршног комитета ЦК СК Македоније Ванчо Апостолски речено је да при реализовању усвојене политике Савеза комуниста у националном питању долази до одређених неразумевања и отпора. Апостол ски је рекао да то није ништа чудно ни необично. Ни у једном друштву се односи не развијају по математички утврђеним правилима, а поготову не у друштву које доживљава перманентан економски, политич-
Континуитет Савеза кому ниста у борби за реализова ње усвојене политике рав-
Говорећи о садашњој от-|ноправности карактерише и
то, нагласио је Апостолски, да она никада досад није за висила од стања односа са суседним земљама, нити од положаја македонске националне мањине у тим земљама. Таква садржина политике Савеза комуниста с правом може да се назове дубоко принципијелном и марксистичком.
Денационализаторска политика у ПЏиринској Македонији
Апостолски је рекао да се сада у суседној Бугарској необуздано јача великобугарски национализам, при чему се оспорава македонска национална индивидуал ност и да се спроводи дена ционализаторска политика над македонском националном мањином у Пиринској Македонији. У суседној Ал банији, у којој се повремено исказују отворено и територијалне претензије, води се преко радија и штампе антијугословенска пропа | ганда, при чему се негирају основе нашег социјалистичког друштва. Апостолски је рекао да нема потребе да се сада неком доказује национална индивидуалност маке донског народа, нити соција листички карактер нашег друштва. Али у односу ина једно и на друго морамо имати јасно одређен став, јер се-ради-о грубом мешању У унутрашње послове наше земље с одређеним циљем да се сеје немир и раздор, јер и једној и другој страни смета доследно и принципи јелно решење националног питања у Југославији и Ма кедонији. У условима нашег демократског социјализ ма обезбеђене су све реал-
ЦННАНАВАН АНАЛИМА НАМА НАМА МЕНИ
јачање дезоелности ЗеМЉе
На седници Републичке конференције ССЕН Србије 7. марта. расправљаће се о припремама становништва за јачање безбедности зем-
Председнишштђо Централног одбора Синдиката. индустрије и рударстђа:
Што мењати у закону
ОЛНОСИМО
Критичке примедбе на предлог измена закона о радним односима
радној организацији, да ова мера не би била демократска. Замерено је и предлогу да се из закона избрише одредба којом је премештај радника на друго радно ме сто био условљен његовим
пристанком. Образлажући овај предлог, представници Савезног савета за рад указали су да би радне организације биле оперативније код размештаја ка дрова према захтевима технолошког процеса, међутим предлог за брисање је одбијен са образложењем да би то значило смањење '"запштите радних људи и потхрањивање субјективизма и бирократских тенденција. Већина предложених измена у закону о радним односима на јучерашњој очито превазишла многе ин како је речено, пракса је ституте садашњег закона, седници је прихваћена, јер
М. МАКСИМОВИЋ
ље. — Информације о
не претпоставке за афирма|
цију нација и националних права народности које су ак тиван и равноправан фактор целог друштвено-политичког живота. Управо због тога није случајна чињени ца да се у нашим условима национализам јавља као са везник бирократизма и свих других конзервативних сна га и да бирократизам користи националистичка распо ложења и тенденције да би учврстио своје позиције на супрот интересима радних људи.
Опасност у затварању у уске националне границе
Апостолски је рекао да мишљења која пледирају за затварање у тесне нацио налне границе полазе од не гирања самоуправног систе ма. У тај домен спада исхва тање да за све Шиптаре ко ји живе у Југославији треба створити један културни и политички центар. Савез комуниста Македоније је одувек истицао да је опасност за сваку нацију, за њен сопствени економски и културни напредак свако затварање у уске национал не границе. Што се тиче изучавања језика, Апостолски је рекао да нашој прак си мора да буде туђе свако наметање изучавања било чијег језика, већ да то мора да буде плод добровољ- | ног и самосталног одлучива ња и сагледавања сопствених потреба у једној више националној заједници.
У дискусији Миле Панчев ски је рекао да друштвено- | политичка заједница улаже | знатна средства за привред ни развитак Дебра и да се обавезала да га обнови после катастрофалног земљотреса. У овом крају живе претежно Турци и Шиптари. који су'заступљени у друштвеном и политичком животу комуне и чине већину запосленог становниш
тва.
Јакуп Кадри се заложио за отварање народности пре ма Македонцима и обрнуто, нагласивши да су они судбински повезани. Између осталог, рекао је он, да ни Македонска академија наука, која ових дана почиње да ради, не би имала потре бну ширину и значај ако не би постала институција У којој ће доћи до изражаја достигнућа не само македон ског народа већ и народности које живе у Македонији. односу Српске и Ма-
кедонске православне цркве
Обавештавајући новинаре на јучерашњој конференцији за штампу да ће се заједничка седница Председништва и Извршног одбора Републичке кон ференције ССРН Србије 5 држати 7. марта, Драги Стаменковић је истакао не | ка питања о којима ће на овом скупу бити говора.
— Једно од централних питања, рекао је Драги Ста менковић, биће дискусија о активности Социјалистичког савеза и других организација и институција у масовним припремама становништва за јачање безбедности и одбрамбене спо собности земље.
Јер „како је на конферен цији речено, безбедност зе мље је ствар сваког грађанина, и због тога је задатак Социјалистичког савеза да настоји да ојача будност сваког појединца.
— Ми смо и даље на ста новишту, истакао је Ста- | менковић, да се нећемо, за тварати пред иностран- | ством. Међутим, не можемо се сложити са праксом да наши грађани, па чак и, радне организације у број ним контактима са партне рима из иностранства го-
воре и оне ствари које се не би смеле рећи.
Драги Стаменковић је упознао новинаре да је Републичка конференција из радила информацију о односу Српске и Македонске православне цркве и да ју је упутила свим општинским организацијама.
На конференцији је упозорено на све последице ко је овај сукоб цркава може да има. Речено је да тај су коб већ увелико користи политичка емиграција.
Драги Стаменковић је истакао неопходност да се на сваки начин утиче: на даље успешно _ развијање односа Српске православне цркве и државе и да у том правцу треба користити околност да православно свештенство не дели став црквеног руководства, које не признаје постојање Македонске цркве.
На седници Председниш тва и Извршног одбора Ре публичке конференције 7. марта разматраће се и информација о актуелним пи тањима из међународних односа са посебним освртом на односе са НР Бугарском и Албанијом, лу. мм.
Данас пре подне у дискусији су још учествовали Че до Стојковски, Азем Зулфи ари, Алија Мухадили, Хусеип Рамадани и Крсте Црвенковски. Усвојени закључци о актуелним питањима
На поподневној седници Централни комитет је саслушао информацију секре тара Извршног комитета Бошка Станковског о најновијим догађајима у односима са НР Бугарском, а затим је одобрио рад Извршног“. комитета ИК ск Македоније у протеклом периоду.
Централни комитет Саве за комуниста Македоније посебно је истакао солидарност радних људи чита
ве наше заједнице против аспирација према СФРЈ и СР Македоније које су дошле до изражаја поводом акције у Бугарској.
На седници је речено да су Извршно веће и ик ск Македоније били свестрано информисани о мерама које су савезни органи предузели у вези са ста вовима који су били презентирани Бугарској, а У чијем су формирању активно учествовали и органи СР Македоније, као и о бугарским ставовима који су били изнети у контактима са одговарајућим југословенским представни цима.
На седници је такође ре чено да се ЦК СК Македоније стално залаже за добросуседске с односе са НР Бугарском, настојећи при томе да се у атмосфери узајамног разумевања пронађу најадекватнији пу теви за разрешавање спор них проблема. о
Проширена седница Централног комитета Савеза комуниста Македоније завршена је усвајањем закључака о актуелним питањима у остварењу политике равноправности народности које живе на подручју ове републике.
Д. НИКОЛИЋ
——–
Ђурица Јојнић у Мостару
(Сарајево, 1. марта) — По сетом Мостару, председник Извршног већа Србије, Ђурица Јојкић почео је посету Босни и Херцеговини. Су-. тра ће му се придружити остали чланови делегације Извршног већа Србије.
Нови председник општине У Тутину
(Тутин, 29. фебруара) Одборници Скупштине У Тутину "изабрали су за председника општине дипломираног економисту Рама Аговића,директора шум ско-индустријског предузе ћа „Јела“..Ов је између тројице кандидата изабра тајним гласањем. у
3:
Умро Маријан Правдица
(Ријека, 1. марта) —- Ноћас је у Краљевици у 69. години умро Марјан Правдица, један од блиских сарадника Јосипа Броза Тита из времена када је 1925. и 1926. године радио у бродо градилишту у Краљевици, које данас носи име „Титово бродоградилиште“. Као бродски механичар Правди ца је готово цео свој радни век провео у бродоградили шту, Истакао се у борби за радничка права. После ослобођења Марјан Правдица је преко ријечких редакција обавештавао јавност о збивањима у његовом родном месту,
(Танјуг).