Борба, 02. 03. 1968., стр. 6
Са успехом на дбђа радна месша
Сусрет пред Осми март са борским женама = у плавим мантилима
Некад је у „бакарним погонима“ Бора било веома много жена запослених чак и на тешким физичким пословима. Захваљујући модернизацији производње жене више не раде тешке послове. У производњи има их и данас али утлавном на пословима који захтевају више умешност и довитљивост него снагу. Ипак није реткост срести жену бравара, жену вариоца или за електричном или парном локомотивом како превози сивкасту бакарну руду.
кочистог селена, каже Душанка. Ових дана анализе смо поново вратили у златару како бисмо новом тех нолотијом најзад постигли
Како жене у Борском ру днику успевају да буду до бре раднице (што истичу и њихови непосредни руково дисци), и кад су запослене
Теодора Ђорђевић, радница руднику, обликује језгро за на „мушким“ пословима7 Како успевају да остану стуб куће, да васпитавају и подижу децу, а да никад не закасне на дужност7 Душанка Путник, инжењер за рафинацију селена, је млад стручњак. Њена ду жнодст је да испитује могућ ности за добијање високочистог селена који има далеко већу прођу на иностраном тржишту. У колико јој покушај успе, то ће зна чити нове милионе у доходак њене радне јединице, Електролизе, у којој ради. — Ја сам оптимиста кад је у питању добијање висо-
=
2 : ливнице челика у Борском израду челичних одливака,
да одстранимо телур из селена... Душанка сваког јутра устаје у пет и враћа се кући у 15 часова где је очекује двогодишње дете. У овом граду који се нагло развија, није много урађено да би се помогло запосленим женама. Било би веома корисно да се отвори сервис који би на позив слао жене да уређују домаћинство. Та ко би, поред помоћи запосленим супружницима, дели мично било решено. и питање великог броја незапос= лених жена.
Друга радница У плавом
про
ан
= __У Лондону је недавно одржана УШ међу
народна изложба покретних кућа, на којој је приказан низ најразличитијих типова викенд-
кућа, летњиковаца и
кућа на точковима ко
"мобил.
Најмлађа пливачица
Е |
Тротодишња Клаудија Микеал из Минхена је вероватно. најмлађа пливачица на свету која може да плива непрекидно пола часа. Представници штампе и радио-телевизије били су "присутни кад је девојчица пливала тако амо по специ јално у ту сврху резервисаном базену.
Клаудија је научила да плива за шест недеља и то за свега 27 часова пливања. Пошто је отпливала без задржавања 30 минута, трогодишња пливачица је добила одговарајуће сведо чанство које се, иначе, додељује одраслим пливачима за овакву издржљивост на води.
172
такозваних „трејлера“,
је може вући јачи ауто-
Типови ових привремених, а понекад и трајних решења проблема смештаја, имају од 7 до 17 метара дужине. Постоје чак и неке
мини-куће величине 3 пута.
2 метра у којима ипак могу спавати четири особе. Већи модели имају чак и до 6 просторија са купатилом, кухињом, оставом и свим атрибутима нормалних кућа. Наравно, све то минијатурно. 'Ниске цене су главни раз
слог популарности кућа на
точковима у Енглеској: јефтине „покретне куће“ ста
ју 300 фунти (око 9.000. но.
вих динара. док оне најскупље са потпуним намештајем, грејањем, теписима па чак и. кухињским прибором од нерђајућег че лика стају око 3.000 фунти (8 милиона старих динара). мантилу, "Теодора Ђорђе'вић, запослена је у ливници челика. Затекли смо је у тренутку кад је обликова ла, као прави вајар — уметник, једно језгро за ливење челичних одливака.
— У непосредној произвОДдЊиИ радим већ 6, од укупно 10 година свог радног стажа. Сама сам желела да будем у производњи зато што се овде више може за радити, иако је посао напо рнији. Најпре сам завршила школу за полуквалификоване (језграре) а сада посећујем течај за квалифико ване раднике...
Предавања у школи трају сваког дана од 16 до 20 часова, а поред посла у ливници, Теодору код куће чека дете и свакодневно сре ђивање стана. Са овом својом другом обавезом ипак нема много проблема пошто јој муж у свему помаже; Слободну суботу и недељу, каже Теодора, користим за тенерално уређење стана и за мали одмор поред телевизора. Догађа се да и телевизијски програм гледам стојећи и радећи, узгред, по кући,
И Љубица Ристић, високо квалификовани _ лаборант Института за бакар у Бору има два радна места: у лабораторији и код куће. Љубица је сасвим котегорична кад тврди да ова два посла не може одвојити:
— У лабораторији сам за послена пуних 15 година и она ми је као друга кућа! Веома ме радује што у Ин ституту, коме лабораторија припада, посебну пажњу по клањају нашем стручном усавршавању.
Љубица такође има срећу да јој муж помаже у кући; зато суботу и недељу, кад је време лепо, користе за излете. Она ипак замера што се у сервису за прање рубља чека готово по месец дана, и трговини која није најбоље организована и сна бдевена. Још увек је мало урађено и на изналажењу могућности за отварање ве ћег броја сервиса за помоћ домаћинствима,
Ч. НИКОЛИЋ
ДМ
По
ораси , 35 >:
За енглеске прилике ова кве су цене веома повољне, нарочито у поређењу са ценом нормалних кућа и земљишта за градњу. Ни је зато чудо што у овој зе мљи већ постоји око 300.000 људи који стално живе у покретним домовима. Овај начин решавања проблема пренасељености, скупог и рђавог становања, најприхватљивији је и нај погоднији за младе брачне парове и за пензионере. Не заборавимо ни око 5 милио на Енглеза који у кућама на точковима проводе бар лето. Модерни туризам захтева од индустрије све више и све боље типова 0квих караван-кућа.
Стални становници кућа на точковима основали су недавно у Енглеској Национално удружење станов ника „покретних кућа“ у жељи да што више поправе своју ситуацију трудећи се за обазбеђење локације за сроје домове, за без бедност становања и равноправнест са сталним насељеницима У њиховом ме сту боравка.
За међународни дат жена Осми март:
Традиционална изложба драгачевских ткаља
Вечерас у 18 часова у са“ ли Савременог дома на Теразијама, надалеко познате драгачевске ткаље отварају за Осми март своју традиционалљј _ изожбу. Ако се рачунају њихова самостал“= на ц групна излагања у зе мљи цм иностранству, то ће бити већ 56. изложба вреднас домаћица из десетак села око Драгачева,
За сваку смотру својих рукотворина у Београду, ткаље доносе по неку новост: прошле године То је била примена — манастир“ ских орнамената "а савре-. мене предмете за стан ц одевање, ови — руком тка на штофовц од којих — је већ сашивено ц на излож“би биће триказано десет модела, Текстиљ је тренирала Бранка Боројевић, моделе Милица Александров ц Ми лљанжа Јанковић, све три са азвршеном Академијом три мењене уметности.
Изложба драгачевских ткаља, која за Београд увех знача _ изузетан _ догађај, истовремено је ц тродајна а биће отворена све до 10. марта, увече.
Енглези и Швајцарци нису. за женску
равноправност
У Швајцарској и Енглеској борба на фронту антифеминизма још увек траје и последње тврђаве јачег пола са успехом одолевају нападу жена. Мушкарци, под паролом „оне неће проћи“, бране своје прерогативе.
Једна од тих „тврђава“ с друге стране Ламанша налази се у Халу, у једној од нај старијих крчми енглеског краљевства основаној још пре четири века. Крчма је одувек била светилиште резервисано само за мушкарце; натпис „забрањено за жене“ на улазу то недвосмислено потврђуја, 55 37 бе Боем
Неколико младих жена покушало је недавно да обеснажи ову забрану. Оне су поднеле захтев суду с мотивацијом да је у питању „дискриминација женског пола“. Судија који је отишао да сво ју мудрост црпе на лицу места, одбио је захтев жена, па ће у ову крчму и даље навраћати само мушкарци.
У Берну, Швајцарска, муш карци такође непријатељски гледају на инфилтрацију же на. Комитету за акцију против женског права гласа дозвољено је недавно да своје
аргументе износи и преко те лефона. Комитет је одабрао чак и паролу: „жена је анђео-чувар дома, али мушкарац је тај који треба да води политику“,
Куће на шточкобима
~
и страном потрошачу, беника.
Са око 1.000 радника од којих 800 чине жене, са 211 полуквалификованих, 361 квалификованих, 39 са сре дњом стручном и 8 запосле них са факултетском спремом — сва кључна места „Алхоса“ држе данас људи од заната и то се на производима све више примећује. После реконструкције и про мене руководећег кадра, фа брика је отворила врата и младим стручњацима чије резултате још очекује,
За 800 жена — радница (планирано је да се запосли још стотину) потребна је, ра зуме се, и амбуланта, и же на психолог, и лекари специјалисти... Мако има вештих мајстора, овој инду стрији која се свим силама труди да освоји тржиште модерном и добром конфек цијском робом, још увек не достају креатори одеће за омладину и дечја конфекци ја. Већ се размишља о адап тацији старе фабричне згра де у којој би се производи ла само конфекција за децу. Грчевито и са великим ам бицијама тражи своје „место под сунцем“ ова наша фабрика поникла од неколи ко шиваћих машина и шаке занатлија још пре 20 година! Она данас све боље ко ристи своје капацитете; са просека зарада од 600, ићи ће на 800 нових динара у иду ћој години и настоји да јој ниједан производ не остане у магацину. Увидело се, нај зад, да треба пресећи произ
У скоро сваком _ великом граду једна значајна нова из давачка кућа почела би свој рад у модерном (блоку или бар У главној улици. Али, у Лондону се никад ништа не може предвидети: он је једин ствен, па су такве и жене ко је у њему. живе. _уФемина букс“ је, издавачка кућа коју су недавно основале саме же не издаје књига о женама и за жене које пишу с жене! Скривена: у једној скромној четврти Лондона. то је прва издавачка кућа у Британији и, вероватно прва У Европи коју су основале жене. Коле тијум се састоји оп пет члано ва и такође је „сасвим женствен“, Једна од њих Мјуриел Бокс, одговорила је недавно зашто је сматрала потребним да се отвори, поред толиких издавачких кућа у Лондону, још једна, специјално за жене,
„Жене — писци“ каже Мјуриел, нарочито ако обрађују тему интересантну за жене, губе поуздање ЧИМ их један по један издавач почне ла од бија. Оне лако стекну убеђење да је узрок овом одбија-
ни
(Сарајево, марта). — Предузеће за израду одеће „Алија Хоџић“ (краће „Алхос“) из Сарајева, при казало је пре неколико дана своју прву велику колекцију према којој ће вршити наруџбе. Из ње се већ сада може закључити о шта ова, све познатија конфекцијска кућа, може да пружи југословенском и уз какве напоре својих труд
водњу за складиште и ићи најпре на наруџбу па тек он да на производњу. Сетимо се, узгред, „Алхосових“ ман тила од имитације камелха Ра и модерних црних пале рина који се распродају чим се појаве на тржишту!
Сарајевска индустрија ко ја производи мушка одела.
БОРБА — СТРАНА: | СУБОТА, 2. МАРТ 1968,
Место и улота једе наше
индусшри је одеће
Пред неколико десетина конфекцијских стручњака, југословенских новинара мо дних рубрика. угледних Са-
ла не хтела, да прихвати још једну улогу: да пропагира савремену моду у 60-
санским селима где се још увек носе шарене димије и преко њих мушки сако, И, управо због тога, она не би смела да прави уступке зах тевима сеоског потрошача, већ и да васпитава укус же не до јуче затворене иза му шебака — на тај начиц што ће јој понудити практичну и укусно сашивену одећу, која неће бити само модерна већ и трајна и солидно израђена. Због тога се, рече но нам је, све већа пажња посвећује квалитету: сваки комад пролази кроз 20 кон трола; и на поправак се враћа 7 одсто, а на хиљаду комада уништавају два. Хајрија Џидић (коју смо затекли како у светлој великој хали ушива поруб на
рајлија и трговачких засту пника , продефиловало је ових дана у хотелу „Европа“ у Сарајеву преко 80, мо дела индустрије „Алхос" на мењених За следеће три се зоне. Плави мантил „Виоле та“ уступио је На писти ме сто костимима и мантилима „Наранџа“, „Жаклина“, „Емона“, црној пелерини креа тора Јоксимовића, сивој ка рираној женској одећи кла сичног кроја, дивном зеленом мантилу са поетичним именом „Емина“, модерним сомотским сакоима, мушкој одећи од молтопрена, минисукњама и љупким огртачи ма за шипарице...
Видели смо да се са стра хом и устезањем прилази
мантилу) · са 19-тодишњим новим кројењима и да се
На сликама: Неколико модела из прве велике колек-
ције индустрије одеће „Алхос“ — Сарајево који ће,
у колико их тржиште прихвати, ући у производњу
(„Алхос“ је увидео да није добро конфекцију производити -за == складиште)
у 20 величина, поред скром них и мантиле од најбољих
· штофова, хаљине и кости-
ме За жене — мораће, хте-
Женско издавачко предузеће
њу у томе што су изабрале овакву тему.“
Мјуриел Бокс и њене сарад нице сматрају да чак и данас у Британији постоји велико интересовање за књиге са феминистичким темама, Али њихово предузеће не интересује се само _ За романтичне приповетке, кулинарске рецепте и друге теме намењене домаћинству, већ за све озби љне теме. На списку су два романа са мушким потписима. „Изненађује да неке жене још увек пишу под мушким псеудонимом, каже Мјуриел; вероватно збор тога што неки издавачи сматрају да жене нису у стању да обраде озби љне теме“. 8
У првој издавачкој кући жена припрема се антологија жена-песникиња и биографија жене-пионира На пољу еле ктротехнике,
Издавачки посао споро доноси резултате, зато Мјуриел не очекује велику зараду У току прве две-три године. Ме Ђутим, нема никаквог разлога, сматра она, да књиге које су написале жене о женама не заинтересују и мушкарце, као што књига које су напи сали мушкарци о мушкарцима интересују и жене.
Без разлога запостављено млевено месо
Последњих неколико недеља у Француској
се одвија права национална кампања у корист млевеног меса. Дијететичари, на предавањима и преко штампе, стално истичу да је млевено месо хранљиво као и свако друго, иако је мало цењено и од Француза и од становника већине
европских земаља.
На издатке за месо у Фра нцуској отпада 38 одсто це локупнот буџета за исхрану, а 14 одсто од укупног бу мета једне породице. Међутим, потрошачи меса у градовима дају предност месу За печење и пржење. Пошто бутови и плећке остају исти, бифтек треба повећа-
ти по сваку цену: услови са
временог живота, запосленост жена, недостатак кућ них помоћница, изазивају потребу За брзим припрема њем јела. Збор свега тога млевено месо поново добија своју вредност: оно села ко припрема, много јер јеф
тиније а исто толико хранљиво колико и месо од бута или плећке. Оно има само
један недостатак:
брзо се квари и то је, до недавно, представљало главни узрок што су се домаћице за њега мало интересовале,. Да би се тај недостатак отклонио, потребно је ла га месар
меље пред очима купца, а купац да га што пре употреби. Уколико је принуђен да припремање одложи, овакво месо мора обавезно да стави у фрижидер. ј
, – Ноби каппс не стеже уши
Током векова жене су саме себе убеђивале да минђуше заслужују да се за њих подносе жртве, Милиони ушију биле су пробушене, или су издржавале терет наушница са клипсевима. Сада се холандски проналазач Ван Бер ген коначно подухватио посла да реши овај проблем. Његов нови клипс за наушницу добија своју снагу држања од држача који ради на принципу трења. Држач се састо-
ји од збијене опруге у форми виљушке око које се као око стожера, окреће остали део клипса. Клипс стоји у одређеном положају али уво није изложено оном сталном притиску као код досадашњих наушница са клипсевима. Дру гим речима, отвор клипса може да се подеси према жељи и он ће у том положају и остати. Идеја холандског про налазача већ је патентирана У 25 земаља,
често осврћемо за оним што
тржиште тражи, а не што време диктира. Ту и тамо не достаје усклађивање _ боје поставе са штофом; још увек се користе и мрки тоно ви, а дугмад каква се једино може цаћи код нас, Али, ево једне велике новости у корист обновљене сарајевске индустрије готове одеће: неколико модела мушке одеће и женски мантили из рађени од одличног кулског штофа — са ознаком „Алхос“ на постави могли би да стану у ред са најбољом француском «конфекцијом!
Вера ЈАНЧИЋ
стажом, једна је од најстаријих радница „Алхоса“. Док других 200 жена седи за модерним електричним машинама, она од алата има конац, иглу и напрстак, а задужење — да изведе све што се на одећи мора уради ти руком, Учинило нам се за тренутак да је Хајрија поносна и послом, и стажом, и кућом којој је дала 19 нај бољих радних година.
Можда нисте бадели у ародабницама
МОДЕРНИ ШТЕДЊАЦИ НА НАФТУ. — Практичност и економичност пећи на нафту инспирисала је произвођаче да и штедњаке преоријентишу на ово течно гориво. Такви штедњаци изгледају пот пуно као електрични, с јед ном предношћу: осим" уштеде у новцу за гориво, имају врло пространу површину за кување, па су нарочито потодни за већа домаћинства. Са резервоаром од 12 литара, штедњак загребачке фабрике „Контакт“, на пример, мо же да развије 7.500 калорија, троши најмање 240 грама, а највише 1,1 литар нафте на сат, Штедњаци „Контакт“ мо ту се у Београду, набавити У продавници „Радиотон“ Мо ше Пијаде 21, по цени од 1.410 нових динара.
МРЕЖАСТЕ И БЕЛЕ ЧАРАПЕ ИЗ НАШИХ ФАБРИКА. — Неколико познатих индустрија чарапа, међу којима „Кључ“, „Ползела“, „Марина“ »Нада дДимић“, веома брзо је реаговало на новости у производњи овог артикла. Тек што су светски часописи донели вести о белој боји чарапа Као најмодернијој, већ се у готово свим робним ку“ ћама у Загребу и Београду могу купити беле и црне ху“
ла-хоп чарапе у модерном ткању. Цена им је 27 нових динара. Загребачка индустри ја чарапа „Нада Димић“ про изводи и мрежасте беле и драп чарапе чија је цена све га 9 нових динара. Засад смо
их видели у Београду само У продавници „Бетекс-три-о ко“, Нушићева 23, (Испод ова квих чарапа треба обавезно обути друге, обичне танке чарапе од најлона).
а па. за риме од вајлонај. пољ
ПРАКТИЧНИ ПЛЕХ АЛУМИНИЈУМА. ТСаЊАУ На. 5у са задовољством позпиле појаву врло лепо 06 ј ованих и лаких алумини умских плехова у продавни цама „Електрометала“; стаја «2 6 У редовима и плехови + Ррзо распродати. Недавно 5 из увоза (плехови носе оз ИУ енглеске „Престиџе про “а одње) приспеле нове зали
· Цене у продавници У Мо ша Пијаде 5 и на Студент8 ом тргу п у Београду су 8, Е И 16 нових динара, што ависи од димензија плеха. Алуминијум се лако чисти а месо стављено у пећницу између два оваква, једнажа :
суда брзо се испече, не загори и задржи свој укус,