Борба, 02. 03. 1968., стр. 8
СУБОТА, 2. МАРТ 1968. БОРВА — СТРАНА
Колико нам треоа рафинерија нафтег2
Загребачки стручњаци истичу да планови о изградњи још три домаће рафинерије немају економског оправдања. — Захтев СИВ-у
Удруживање || догодило словеначких || СЕ, КАЖУ... текстилаца
(Марибор, марта). — Ма„риборска текстилна твор„ница (МТТ) спрема се да
„Унион – инжењеринг“ закључио посао од 40) милиона
Горе бити
неће
У Тешњу је постала, пра кса да се сваки јавни скућ
за југословенску политику развоја у овој грани
преко разних облика сарадње ускоро удружи седамде
сет одсто словеначке памуто чини
мора два-три, а некад м че тири пута заказивати. Неће људи да дођу на саста нак — та бог.
долара
Чланови овог пословног удружења изградиће универзитетски град
у Бенгазију (Либија) |
Пословно удружење „Унион-инжењеринвт из Београда закључило је прекјуче уговор за изградњу . универзитетског града У Бенгазију (Либија) у вред ности од 40,878,.144 долара. То је досад највећи угово рени посао наших предузе
| чете индустрије, ш (четвртину југословенског | капацитета, Већ је почела кооперација с текстилном творницом У Сеножечама, а у току су разговори са цеље ском „Метком“ и „Текстилиндусом“ у Крању како би се прешло на заједничку технологију и коришћење капа цитета,
Прошле године „Мтт“ је преко техничке помоћи ус= поставила контакте и са
Прошле среде зажазам је збор бирача две тодружни це ССРН — Чаршија ч Та
(Загреб, 1. марта) — Про- | рафинерија, па макар се ширење мреже домаћих ра- | производња и удвостручила финерија нафте у основи|— истичу загребачки струч нема економског оправда- |њаци за нафтну индустриња и, у извесном смислу, |ју, наводећи да ће — због представља „медвеђу услу- | неусклађености потреба доту“ даљем развоју целокуп- | маћег тржишта, извозних не југословенске нафтне ин | могућности и прерађивачдустрије — истичу стручња|ких капацитета — домаће ци загребачког пословног |рафинерије ове године прудружења „Нафта“, у којем | ви пут озбиљније осетити је „ИНА“ најважнији члан. тешкоће око пласмана бенПоводом управо објавље- |зина и још неких деривата. них вести о најновијим пла| А кад поред сисачке, ријеч новима за изградњу јоштри| ке и босанскобродске, про-
ста на овожм подручју има треко стотину. ,
Те вечери предложено је да се следећи пут на тла“ жатима стави: „Вечерас у 18 сати збор бирача. Улаз
150 старих динара“, („Глао комуна“, добоју
рафинерије — у Скопљу, Бару и једне на подручју Словеније — експерти упозоравају да би „реализовање тих пројеката у још већој мери потенцирало већ садашњу очигледну уситње ност наших капацитета за производњу нафтних деривата“. .
Као доњу границу рентабилитета постројења за пре раду нафте — према речи„ма стручњака — светско тр жиште сада економски при знаје рафинерије од око 4 милиона тона годишње пре раде, док има и оних од 10 милиона тона, али су најве ће југословенске рафинерије још увек готово упола ма ње од тог минимума за рен табилност.
За пет милиона тона дери вата, колико је лане произведено у Југославији, заиста није потребно чак осам
ОСИГУРАЈТЕ
раде и две рафинерије у из градњи — у Панчеву и Новом Саду — криза ће, — ка жу исти стручњаци — упркос наглом порасту потрош ње (за бензин пораст изно-
си годишње око 20 одсто), добити знатно веће размере. У Извршном већу Хрватске подржава се иницијати ва да се што пре утврди јединствена југословенска политика развоја нафтне индустрије и петрохемије. У том смислу Веће ће — како сазнајемо — пружити пуну подршку СИВ-у да са своје стране иницира и практично се заложи за југословен ско економско споразумевање нафташа.
А. ЗИБАР
СЕ на време —
опасност не најављује посету
ћа за страним фирмама у области грађевинарства. Уговор који је са Ректора том у Бенгазију потписао Милорад Ракочевић, генерални директор „УниоН-ИН жењеринта“ предвиђа да се почев од јуна ове па до
ди универзитетски град, шест километара од Бенгазија, са факултетским згра дама, централном вишеспратном библиотеком, и друтим помоћним објектима. Град ће имати у тречнику два километра, а сав слободни простор биће у зеленилу.
Универзитетски прад подићи ће чланови „Унионинжењеринта“ — грађевин ска предузећа „Темпо“ из Загреба, „Иван Лавчевић“ из Сплита, затим „Враница“ из Сарајева и „Приморје“ из Ријеке. Монтажне радове изводиће „Монтер“, Загреб, и Монтажно пројектно предузеће из Сарајева. Универзитетски град у Бенгазију примиће студенте у октобру 1971. го дине, •
' Н. п
Из Ријеке – ородом на ћанарека. · сетрва
(Ријека, марта) — Јадранска слободна пловидба из Сплита отворила је брод ску линију за Канарска острва. Одржаваће је чети ри брода који ће полазити из Ријеке сваких месецда на. Бродови ће пристајати у лукама Италије, Француске, Шпаније и Португали је.
Линију је отворио моторни брод „Омиш“, од 3.000 тона носивости. Касније ће | се укључити бродови „Јел- | са“, „Солин“ и „Рол“, чију носивост „Јадранска слободна пловидба“ намерава да повећа за хиљду тона. Ови бродови биће продужени за 15 метара у једном тршћанском бродоградилишту. (амачки хотел епантеког бродоградилишта
(Сплит, 1. марта) Бродоградилиште – „Сплит“ отворило је модеран и комфоран хотел за 282 самца. Свака соба има туш и умивавоник, а хотел располаже друштвеним и просторијама за. забаву и разоноду. Изградњом овог објекта у ко ји је инвестирано преко 45 милиона нових динара, бродогтралилиште је решило проблем смештаја својих радника и службеника.
А
_БИЛАНС НИШКЕ КРЕ| ДИТНЕ-БАНКЕ
Пословним У партнерима 12 милиона |, Д.
ке
%:
Ћ
(Ниш, 1. марта) — Посло- | динара и већа је за 41 повање нишке Кредитне бан| сто него У 1966. ке у прошлој години пози- | Овај производни скок осттивно је оцењено на годиш варен је за свега пет одсто | радника више, Извоз је до
њој скупштини банке одржаној јуче у Нишу. Ова бан ка је, на пример, по заврш -ном рачуну за прошлу годи "ну вратила својим пословним партнерима преко милиона нових динара на и ме камате од чега 11 ми· дион радним организацијама на уложена средства а 5,7 милиона на име камате на штедне улоге грађана.
ДИ.
Уз забршни рачун једног пшланша
Кончареви мотори и кочнице
Инж. Анте Марковић, „Не можемо наћи банку
«“.
„Раде Кончара“:
генерални директор
која би нас подржала у остваривању неоспорно рентабилног. економског програма“
— Наше предузеће закорачило је у велику производњу и пословну експанзију, али нас на том путу не прате банке својим сред ствима. Ево једног „бисера“ међу многим аргументима из ове области: у 1967. годи ни платили смо 860 милиона старих динара казни на име затезних камата, судских трошкова и пенала, што је једнако једномесечном фонду личних доходака нашег комбината. У ствари, кажњени смо зато, што журимо да се извучемо из осредњости...
Овим речима објашњава тренутна расипања комбина та „Раде Кончар“. једног од наших највећих индустријских предузећа, генерални директор инж. Анте Марковић. Расипања између страствених настојања и сопственог материјалног одрицања 8460 радника и „спољних сила“ које ова хтења и акције у довољној мери не подржавају а често и спутавају. Последњих дана централни раднички савет и конференција СК комуниста от ворено су расправљали о „моторима“ и „кочницама“ који директно утичу сна темпо остваривања амбициозних планова комплетног
"| извођења овог гиганта на
колосек најсавременије ортанизације и технологије.
Светле и тамне стране биланса
Завршни рачун „Кончареваца“ за прошлу годину исказује производне резултате боље него и у једној протеклој. Производња је достигла 478,513.000 _ нових
тодини.
| стигао 13,4 милиона долара, за 67 одсто је већи нето у 1966. години. И укупан приход осетно је повећан —
2) за 82 одсто, а лични дохоци
порасли су за 11 посто. Завршни рачун има, међутим, и своју тамну страну. Учешће дохотка у укупном приходу осетно је сма њен — од 23,65 у 1966. на 19,10 посто. И тако је ства-
рна добит у 1967. години знатно испод оне у 1966. Истовремено, пословање комбината у прошлој години стално је било праћено блокадом жиро-рачуна! Иако су обртна средства увећана за 183 одсто и упркос томе што је достигнута изванредна ума од 210 мили
она нових динара власти- |
тих обртних средстава, ком бинат хронично пати од несташице обртних средстава! За ове парадоксалне противречности биланса у зна тној су мери „заслужна“ дуговања купаца и трошкови пословања који су порасли за 21,9 одсто.
„Кога стимулирају банке 2..“
— Свесни смо да решења за тешкоће нашег убрзаног комплетирања и развоја не можемо тражити изван нас, али нерешена системска питања озбиљно нас у томе спутавају — каже генерални директор инж. Марковић. Када с државним функционерима о томе разговарамо, изгледа као да куцамо на отворена врата, а у пракси наилазимо на затворена...
Иако су већ прошла два месеца комбинат, на пример, још не зна какав је његов стварни положај у коришћењу девизних средстава остварених извозом и то се већ лоше одражава на пословни старт у овој години. Али највеће је незадовољство с практичном функцијом банкарског система.. У прошлој години планови капиталне изградње нису у знатној мери извршени, јер нису осигурана инвестициона средства за из вршење програма реконструкције и за производну сарадњу с неким страним фирмама. На основу искуства инж. Анте Марковић поставља отворено питање;
— Кога то прате и стимулирају наше банке својим средствима У пословној експанзији ми не можемо наћи банку која би нас, на обостраној економској рачу ници, подржала у остваривању неоспорно рентабилног економског програма.
И. ДРУЖИЈАНИЋ
прве |
Шта се крије у овој тканини: целволе или права вунаг
јесени 1971. године изгра- | Како запшишиши ћи потрошача,
Вода у бензину, папир у ципелам
Вредност „фалш“ робе коју је инспекција открила у продавницама, цени се на око 18 милиона нових динара. — Повучено из продаје око 900.000 метара текстила. — Квалитет домаће робе се побољшава али поједина предузећа занемарују потрошаче
Текстил ужих димензија, са ређим жицама ми целвлакном уместо вуне, конфекција са краћим рукави ма и лошим прибором: обућа од папира или најлошије врсте коже: намештај од слабијег дрвета: бензин помешан с водом: пегле нео-
безбеђене од удара: сијали- |
це чији век траје свега 450 уместо 700 часова — све те мане открила је у продаји тржишна инспекција у току прошле године џм 0 томе ових дана саставила преглед. Вредност робе, која није
одговарала прописаним ста! ндардима, цени се на око 18.
милиона нових динара. Да би се заштитили потроштачи, инспекција се није либила ни од мера и казни: поднела је 48 пријава против прекршитеља, одузела им око милион нових дина ра. Роба која није била по
ЈУС повучена је из прода-.
је. Забрањена је продаја: 0ко 900.000 жвадратних ме-
тара вунених, памучних,)! синтетичких им других тканина; око 450.000 комада о деће, 8.342 квадратна метра коже; 90.000 комада кана лизационих цеви, сијалица у вредности од 3,2 милиона, нових динара... Инспектори ФУ, истина, у становили да после реформе већина предузећа, борећи се За купце, побољшава квалитет својих производа, па и ових о којима је реч (нафта, намештај, електрични апарати, итд.), без че га им нема пута ни на дома ће, а камо ли на инострано тржиште. Ати; има још известан број радних органи= зација које, настојећи да олако дођу до дохотка, нару шавају југословенске стандарде и прописе о квалитету робе. Таква предузећа су м била мета њихове акције. Такве произвођаче би и тржиште брзо демантовало. Недостатак стандарда (ЈУС) за поједине производе (намештај) у многоме је кумовао слабљењу квалите
"ДОЧЕКУЈЕМО ВАС са осмехом
и на шалтеру уплате ЕРУ Де
та. Али и тамо где је ЈУС присутан, прописи о стандардима се често не пошту ју. Наводи се пример циг ле и црепа. Док се друштве на предузећа придржавају ЈУС, на тржишту су се У не ким крајевима појавили приватни произвођачи који нуде знатно лошију али је фтинију опеку.
Посебно поглавље у беле жниицама тржишних инспек тора чине сервиси.
„Веома је мали број предузећа организовало сопст вене сервисе за оправку сво јих производа који се продађу са гарантним роком“, забележили су тржишни ин спектори.
Гаранције се, истина, издалшшно дају, али шта вреде кал нема сервиса.
Стога су купци разних 8парата принуђени да се потуцају од немила до недрага, оправљају апарате КОД приватних зантлија или У неспецијализованим радиовицама, које су прилично слабо опремљене. Недостатак "резервних делова је хронична болест. ПроизвоЂачи апарата не снабдевају радионице уредно делови ма, чак ни онолико колико су се обавезали уговором, а и кад то чине, нису сигурНИ (да их ове неће препро дати неком трећем. Дд.В.
У4 Ћ
на оперској сцени
(Сарајево, _ марта). — Први пут у историји сарајевског позоришта си ноћ су се на оперској сце ни појавиле привредне пре кламе. У сценографији са времене опепе „Скупо пла ћена шетња“, чија је пре мијера синоћ = изведена,
сценограф Веселин Бадров вешто је укомпоновас рекламе великих југословенских привредних организација. Уместо измишљених страних фирми, ради стварања велеградског штимунга на сце ни, Веселин Бадров исписао је имена „Претиса“, „Обода“. „Шипада“, „Бос-, на-аута“ и других.
Неки од ових колектива већ су се договорили са позориштем о накнзли За ову рекламну услугу, док ће и остали сигупчто бити веома заинтресовани да ову представу види што већи број гледалаца, па ће и на тај начин пру жити подршку.
Иначе, сарајевска публика била је веома задовољна реализацијом ове савремене и ведре- опере Јиржија Шухог и Јиржија Шлитра, у којој су посебно запажени изво ђачи Блага Видец, Радмила Смиљанић, редитељ Турислав Коренић и млати диригент Мирослав Хо
мен. а)
–—
У ЕЛЕКТРОНСКОЈ ИНДУСТРИЈИ У НИШУ
Реклама _ | ронзведен
милионити
телевизор
(Ниш, 1. марта). — Да нас је у фабрици телевизијских пријемника Електронске индустрије у Нишу произведен милионити · телевизијски пријемник. Тим поводом у фабрици је одржана скромна свечаност у част овог великог радног успеха.
Први пријемник са ознаком РР произведен је деце мбра 1958. године док јема совна производња са комплетно освојеним сопственим саставним деловима у
фабрикама ЕИ-Ништа поче ла 1963. године. Већ наредне године произведено је преко 200.000 ТВ пријемника. Основне карактерис тике досадашње производње су биле стална брига за квалитет, приступачну цену, и постизање најсавре менијих техничких и технолошких решења. Фабри ка је школовала сопствеви кадар и стално модерни зовала производњу. Фрабрика из Ниша извози ТВ пријемнике у Западну Европу и друге земље ва више континената. (Танјут)
ИЗ КРАГУЈЕВАЧКЕ КРЕДИТНЕ БАНКЕ
ЛИЧНИ ДОХОЦИ ПРЕКО ШТЕДНИХ КЊИЖИЦА
(Крагујевац, марта). — Крагујевачка Кредитна банка споразумела се са ПТТ-предузећем и Службом друштвеног књиговодства из Крагујевца да се лични дохоци исплаћују преко штедних књижица. И у свим већим радним организацијама крагујевачка банка организсва+ ће прикупљање и исплату личних с" доходака преко штедних књижица, чиме намерава да подстакне ште дњу.
Кредитна банка из Кра-
гујевца одлучила је да од!
марта поново почне да одо, брава потротачке не грађанима. и трговинским
предузећима — око 700.000 нових динара месечно.
Са Заводима „Црвена застава“ банка се договорила да сваке године у децембру, јануару и фебруару кредитира продају вози ла ове фабрике са око 5,5 милиона нових динара.
С. ЈАНКОВИЋ
[ карактер социјалне по-
фабриком текстила у Гости вару. Данас „МТТ“ апсорбу је целу производњу овог предузећа,
Ускоро први моторни воз у Прибоју
(Прибој на Лиму, марта) — Последња железничка станица на путевима који воде за Санџак јесте Прибој на Лиму. Годинама _ је „ћира“ од Прибоја грабио према Београду и Сарајеву, и сада одлази у пензију. Стара пруга је нешто адаптирана и већ је извршена пробна вожња мотор ног воза. Од Прибоја до Са рајева већ почетком марта уместо седам путоваће се само три сата. Моторни 8083 уводи ЖТП из Сарајева.
На релацији Сарајево Прибој и обратно радиће два моторњака. Тако ће сада становници отпштине Прибој и осталих места куда воз пролази моћи за
баци — п дошло је 8 (оам) бирача. Само комуни( Суђише псшина
Скоро сви комунисти ум» пијско предузећа _„Војво-
ина-тродукт“ _ узимајући реч у дискусији на недавном састанку са члановима Општинског комитета Саве за хомунмаста, почињали су уверавањем да ће говорити истим.
Међутим, сваки, нови, дискутант замерао је претход њом да није све онако ка» ко је говорио.
(„Сремске новине“, Сремска Митровица)
Незодно паишање
На тпоследњељ родитељ скољ састанку у гимназији „Памто Малмишић“ трофесорц нису могли да одгово-“ ре на многа питања роди“ теља. Међу њима чуло се % 080:
„Можете ли дати упут-
један дан да заврше по- |ство како да се снађем из-
слове у Сарајеву и да <е после подне врате. Д. ТОМОВИЋ
међу своја три сина, вала ученика“ („Слобода“, Иванграду
„ЈУГОСЛАВИЈА“
Завод за осигурање
еј 55
У ТУЗЛИ ПОСЛЕ ОДЛУКЕ О: ПОВЕЋАЊУ, ПЕНЗИЈА
Најниже пензије без
| повећања
(Тузла, марта) — Завод за социјално осигурање у Тузли нашао се на муци шта да уради са 4.500 пензионера са заштитним додатком, који у ствари неће имати никакве користи од садашњег повећања пензија. Наиме, ради се о тумачењу постојећег заштитног додатка за ту категорију корисника. Јер, додатак се смањује у сразмери колико се повећава пензија.
Из Сарајева овде су стигла тумачења како да се третира заштитни додатак за кориснике који добијају мањи износ пензија од граничне суме (27.000 старих динара). Таква додатна давања досад су имала са-
моћи и не представљају законом утврђено право. Због тога се од њега сада „откинуо“ један део а на другој страни додало због чега се у суштини ништа није изменило.
Н. СТАНИШИЋ
И
Фабрика лепенке из Великог Градишта под принудном управом
(Велико Градиште, марта) — Фабрика лепенке из Веа Градишта стављена
под принудну ав због многобројних зеканиса и губитка од око 60 милиона старих динара. Према одлуци централног радничког савета, принудна управа трајаће годину дана, а за то време губици треба да се покрију. Предвиђено је да се производња лепенке пе на 250 тона месечно. принудног управника
Ме рани је Мирослав То4 аш новодства. До
Р. СТАМАТОВИЋ
___ блАнковиЋ | МЕ стаматови НЕ ·КРЕЋИТЕ ДО
'#
ућност Док не осигурате: а: 102 а
АНЕ Јер 3 је
а
ЦМ
ли тое
ПОСЛОВНИ УСПЕХ ФАБРИКЕ „НИКОЛА ЂУРКОВИЋ“ ИЗ КОТОРА
Продали робу на састанку
(Котор,.1. марта) — Фабрика, сапуна и козметичких производа „Никола Ђурковић“ из Котора про дала, је робе за, 2,1 милион нових динара На састанку са представницима, Тр не који је одржан у среду
у фабрици. Ово је више него цео прошлогодишњи промет ове фабрике на
подручју Црне Горе, Представници „Николе Ђурковића“ жалили сусе на састанку да предузећа из Црне Горе купују само 24 одсто њихових производа. И овако мали промет из дана у дан је опадао, па Фабрика сада користи само трећину капацитета. пред“ ставнипи трговинских орга низација рекли су да до са станка нису знали под којим условима ова фабрика нуди робу, па нису ни били
заинтересовани за ЊУ: Сличан састанак одржан је и у предузећу _ модне конфекције „Јадран“ из пе раста. Ово предузеће понудило је трговцима из Црне Горе специјални попуст од три одсто (због мањих трош кова превоза) и продају Ро бе на штестомесечни мредит, Р. МАЈСТОРОВИЋ
пи
Осигурање извозних послова
Усвојен, нацрт травил“ ника Фонда за кжреди“ тирање извоза Управни одбор Фонда за кредитирање и осигурање извозних послова усвојио је нацрт правила осигура“ ња и тарифа премија, пре ма којима Фонд осигурава новчана потраживања до“ маћих привредних органи“ зација насталих испорука“. ма робе страним купцима,
| обављањем радова или ус•
луга у иностранству на кре дит. |