Борба, 02. 03. 1968., стр. 9
КУЋТУРНИ ЖИВОТ _____---- 2
колектив 647
ом изрену прославиће почетк На на оспособљавању музичког ка-
рада
спешног Е у Метохији.
Косову И дра 36 школи
= (Совјетски Совјета пр тоји је изводио дела
са дан Радић.
иј Алијев (34 године) главни је диригент Др-
илхармонијског оркестра У „Одеси и чести е, Лењинграда и других совјетских центара.
навног Ф па о тостовање у Сплиту
Основан Културно-просветни савез Русина — Украјинаца Хрватске
у Вуковару је недавно штива културно-просветног Хрватске. Присуствовали су уо-уМ друштава
етничких русини-Украј инци, из
аге тајење и јачање културних традиција Русина-
украјинаца, затим отварање '
таоница штава
Издавачко предузеће „Отокар Кершовани“ и ове године дарује књиге ријечкој Градској библиотеци
Издавачко предузеће „Отокар Кершовани“ из Ријепосле завршног 'рачуна за 1967. годину даровати ријечкој Градској библиотеци из својих књиге у вредности од 10.000 нових динара. Ме-
ђу издањима која ће ове године бити уручена Градској ци налазиће се између осталих књиге Цвајга, ронина, Драјзера, Сабатиниа,
ке и ове ће године
отеке „Телеграм“ и друга.
Одлуку о годишњем даровању Градске библиотеке књигама од по 10.000 нових динара, ки савет овог предузећа пре три године и она се од
тада остварује сваке године.
Удружују се домови културе у југо-
источној Србији
Представници домова културе из 36 комуна у ју“ гбисточној Србији (бивши срезови Ниш и Лесковац) досаветовању у Лесковцу да се удрујединствене акције од заједничког координациони одбор од 7 члау задатак да обједињује целокупан рад и подухвате у области културе на овом подручју, као и активност домова културе.
у Закључено је да се пред дистрибутерима филмова : наступа јединствено и филмови узимају у закуп за све домове културе у овом делу Репусе, да се обједини рад позоришних кућа и гостовањима „покрива“ читаво подручје, организују позориинсистира код општинских ску-
товорили су се на же и предузимају
са. Формиран је нова коме је стављено
у земљи, рецимо,
шне и друге приредбе, пштина за довршење домова започети итд.
"У Циг је да Фе“ заједничким акцијама и подухватима у областима културе расположива средства и могућно“ искористе и домови културе
сти рационално и активно постану право стециште и
· Премијера у Вировитици
у Вировитици, извело је недавДушка Роксандића. Драму је
Градско казалиште но премијеру „Андрее“ режирао Лојзе Штандекер, чили; Славица Вучак, Антун и Драгутин Врбенски,
Средње музичке школе „Стеван Мокраје дипломирало преко пет стотина ученика.
диригент гостовао у Сплиту
ки диригент Јуриј Алијев дириговао је У озоришту Сплитским симфонијским оркес-
Солист на клавиру био је загребачки пијаниста
плану између Одесе и Сплита.
и месних заједница, у којима
побољшање рада културно-уметничких друи ширење русинско-украјинске књиге. (В. К)
Стјепан Редер,
маја 20-годи-
Од њеног оснивања у овој
Листа, Шумана и Чајков-
представља почетак сарад-
одржана оснивачка скупСавеза Русина-Украјинаца делегати из свих култур-
целе Хрватске. Циљ Саве-
и јачање књижница и чи-
затим издавачке библи-
донео је раднич-
(М, п)
културе у местима где су
центри културног живота
као гост. Улоге су тумаБисерка Глад, Ђурђица и Иван Шупрна.
- Ствица Вучак и Антун Врбенски у „Андреи“
ЗАГРЕБАЧКА ПРИВРЕДА ПРУЖА РУКУ КУЛТУРИ Иадак динар није за сбе криф
_ ДИРЕКТОР СТАМБЕНОГ ПРЕДУЗЕЋА НУДИ УМЕТНИЦИМА ; САРАДЊУ У ОБОСТРАНОМ ИНТЕРЕСУ
бројкама економичности. Зашто се. на пример, уметници
(Затреб, фебруара) — Из је Дне у низу рачуница о теш„стамбеним _ приликама“ загребачких културних уста Нова, узели смо овај пода: само за најнужније раДове за одржавање зграда му зеја и галерија у граду поТребно је 2,141.490 динара! АЛи, док се музеји и галерије Тискају у хроничној тескоби — делови њиховог простора ненаменски се користе за ста Новање, Да би се овај проСтор ослободио неопходно је би станова уложити још +400.000 динара!
Ни остале културне установе нису у много бољим стамбеним приликама. Годинама не само да није грађен нови, већ није одржавав НИ Постојећи простор за култур Не делатности. Стање објека та културе такво је да У мно томе омета њихову културну Функцију.
На крају вишемесечне јавНе расправе о актуелним про емима културног живота У У. на Пленуму Град-
Ског комитету СК. директор Стамбеног предузећа Загреба Рајко Атанацковић аргументовано је осветлио стамбене невоља загребачких културих установа и предложио ме
ре за побољшање садашњег стања.
Тренутно огромни материЈални захтеви за простор на мењен културним делатности Ма у Загребу настали су из два основна разлога — посад се У овој области радило неорганизовано а истовремено културни живот се размахао и повећао потребу за простором, На пример, изузимајући започете објекте у Воћарској улици, у последњих песет го дина Готово и нису грађени сликарски атељеи и вајарске радионице. А постоје захтеви чак за изградњу 70 атељев и 14 радионица.
— Ако културне установе, као музеји и галерије, на пример, не моту вршити ни најнужније ралове на Одожв вању зграда. значи па су нансијска средства узрок стам бених невољат
= Тачно је да досад нису одвајана довољна средства, али све невоље нису настале само због динара. Неопходан је пруштвени трограм коор линисаних _ материјалних и стручних млапора како за радни простор културних уста нова тако И за решавање стамбеног простора културних радника. Наше. стамбе. но предузеће, спремно је ла
КОД НАСИ У СВЕТУ
Амерички ансамбл удараљки гостује у Југославији _
Ансамбл удараљки Манхатанске музичке академије, садашњег диригента, Пола Прајса, ансамбл треба да одржи концерт поред тога учествоваће и на
вији, Према, програму, харменије 7. марта, а
стићи ће у Београд 4. м
арта на, гостовање У У дворани Београдске филугледним часовима наставе,
под управом оснивача И Југосла-
и то
на једном часу у Музичкој академији у Београду, и на другом часу намењеном југо-
словенским џез-музичарима, ком џезу. Америчка група приреди Ансамбл се састоји од 13 млади.
већ завршили ове студије.
Скоро сви су били или су сад
фонијском оркестру чији је диригент Леополд Стоковски.
Овај ансамбл, који је Шрајо основао
за музику на удараљкама,
којом ће приликом приказати нове трендове ће концерте и у Љубљани и у Београду.
х Американаца који студирају удараљке или су
у америч-
извођачи у Америчком сим~
1957. године да би оживео интересовање
одржао је 108 премијере у Њујорку, откако постоји.
На слици: Ансамбл удараљки Манхатанске музичке академије.
Сара јебско Мало позоришише се подмаађује
МЛАДИМА – ШИРОМ ОТВОРЕНА ВРАТА
Из личних доходака, издваја се новац за стимулисање младих драмских писаца. — Пропао покушај да се из Београда доведе цела класа дитломмлраних глумаца,
(Сарајево, фебруара). Иа
ко је, већ на првом кораку да драмским писцима премије ром фарсе Мирка Ковача „Осипате се полако. Ваша висости“, сарајевско Мало
се приближи младим
позориште ових дана дожи Вело известан неуспех (због
вултарних израза комад је забрањен за приказивање
омладини, а и критика није
била наклоњена премијери) овај колектив не намера-
ва да одустане од једне своје лепе иницијативе. На име, први пут у својој прак си колектив овог позориш та издвојио је ове године и то из својих скромних лич них доходака милион и по старих динара за дела са савременом темом која би млади талентовани писци писали за ову сцену. На ос нову кратког синопсиса позориште наручује од ауто ра драму с тим што му приликом потписивања уго вора одмах исплаћује петину од укупног хонорара од 500.000 старих _ динара који му припада ако се ље гтово дело прихвати за из вођење, У супротном писац аконтацију задржава као обештећење за уложе ни труд.
Већ на почетку ова ини цијатива је имала одјека: позориште је засуто синолсисима. Истина, међу њима је мало оних који нешто о бећавају. али је ипак неко
бе активно укључи У остваривање таквог програма. Које практичне мере предлажете7
— Материјалне штете због нередовног одржавања посто јећег простора за културу ве лике су и биће још веће а“ ко се настави лосадашња пракса. Ни највећа културна установа У граду, Хрватско народно казалиште. не би лоспела у овакву ситуацију — годину пана затвора но — да је зграда Са опремом редовно одржавана, Не. опходно је редовно акумули+ сати један део средстава за олржавање културних објеката и оформити стручну слу жбу која би оедовно радила на одржавању. Наше стамбе но предузеће прихватило би рад На одржавању Као што то чини и са стамбеним згра дама, и са обавезом да то ра ди ефикасније И рационални је него што се сала чини.
— Под којим би условима Стамбено предузеће суделовало И у изградњи нових рапних и стамбених просторија за културне раднике7
= Ми послујемо економски и извесну рачуницу морали бисмо и овде имати мако смо свесни да се У овој области све не може мерити голим
лико одабрано (међу којима и изведени Ковачев текст),
Један од првих потеза директора Топића 1966, го дине био је одлазак у Бео град с намером да доведе
„у Сарајево, цеду, класу -стУ
дената Академије за позо риште, филм. и телевизију која је управо тада излазила на дипломски испит. Свих осморо младих глумаца обећали су му да ће при хватити понуђени ангажман али после испитне представе ниједан није пот писао уговор у коме су би ли назначени врло повољ-= ни услови. Поред осталог понуђене су им веће старт не основе него било којем другом глумцу у Малом по зоришту (међу којима има и оних који по две децени је играју) и да за ожењене међу њима позориште плаћа закупнину за изнајмље ни стан а за самце за изнајмљене собе! Ипак сви су се определили за неизвесност београдског ас фалта.
— Заједно са мном обија ло је тада прагове Академије више директора позоришта из унутрашњости. Сви смо се вратили необав љена посла, каже резигнирано Топић који је слично прошао исте и наредне године у Загребу.
То га, ипак, није обесхрабрило и он се спрема
не би активно укључили 7; изградњу нових стамбених насеља и То тако да у томе нађу своју економску рачуницу. Нова насеља о ј искључиво архитекти и њима управо недостају уметничети детаљи који би х: зовали живот. У одговарају“ ћој мери Стамбено предузеће би се могло више ангажо вати, на пример, на изградњи вајарских радионица и сли= карских атељеа и на изградњи стамбеног простора за У“ метнике. Могућности за сарадњу У обостраном интересу досад такорећи уопште ни су коришћене...
Понуда загребачког стамбеног предузећа за сарадњу са културним установама и културним радницима и умет ницима делује као освежење
због тога што демантује већ.
устаљена Мишљења, па привреда „нема разумевања за потребе културе“. У време када Загреб преиспитује основне проблеме и токове свог културног живота. она отвара врата културним стру јањима и тамо гле су она до сад привидна била затворе-
на... И. ДРУЖИЈАНИЋ,
да крене у Беопрад и ове године, Уколико и тај покушај подмлађивања Малог позоришта пропадне ос таје још једна сигурна шан са Драмски студио _ који веђ две године ради при овом позоришту. У трећој, завршној години у њему о купљени младићи и девојке припремаће самостално комплетне · представе које ће омогућити да се за стал-= ни ангажман одаберу налталентованији. — Већ рачунамо на десетак њих од којих ћемо четворо или петоро готово сигурно ангажовати, тврди Топић. У прво време, ме ђутим уместо личних доходака даваћемо им само стипендије. Ако се у некоме од њих и преваримо он неће остати на улици имаће диплому факултета пошто у Драмски студио примамо само оне који истовремено похађају неку школу или студирају.
Слободан ПОПОВИЋ
–————
! из СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ
Да ли укинути издавачке савете;
На прекјучерашњој седници Одбора за издавачку делат ност, штампу, радио и телеви зију Просветно-културног ве ћа Скупштине Србије размат ран је Предлог За доношење закона о издавачкој делатно= сти и Тезе за савезне прописе у области издавачке делатности. Р
чланови Одбора задржали су се најдуже у разговору о издавачким саветима, Преовладавала су мишљења да из давачке савете треба укинути. Извесни издавачи сматрају да су они наслеђени из периода административног управљања и да су знак неповерења дру штва према колективима изда вачких предузећа. Њиховим укидањем, верује се, доприне ло би се јачању одговорности радних колектива издавачких кућа пред друштвом. Преко средстава јавних комуникаци ја прати се и иначе оцењује Рад издавача тако да друштво увек има увида у њихово пословање, у њихову политику. Представници издавачких предузећа су поменули и про блем издавања уџбеника нагласивши да би ваљало, у да нашњој ситуацији Кад се сва ко предузеће прихвата штам пања уџбеника, али оних ви сокотиражних и махом неодо брених од Републичког секре таријата за образовање и кул туру законом установити ко се може бавити издавањем уџ беника,
Поменуте су и разлике 7 хонорарима које диктирају закони тржишта. За један Универзитетски уџбеник На ко ме је аутор радио двадест па и више година и који често представља његово животно дело даје се највише милион или милион и по старих дина ра. Аутор радне свеске за 0с новне школе, која је увек високотиражна, може добити
! до 7 милиона старих динара. мг
нограф зеничког позориш-
МОЗОРИШТЕ
Хамлеш, драмски
Пре него што покуша-
мо да кажемо нешто о
премијери „Хамлета“ у Савременом позоришту У Беопраду, желели бисмо да подсетимо будуће посе тиоце ове представе на изузетност овог комада.
„Хамлет“ је заиста принц
свеколике драмске литературе написане за после дњих векова и затосу за хтеви које пред представу ове драме поставља пу блика увек врло велики. Рекли бисмо чак да су ти захтеви у највећем броју случајева само велики, а да нису одређени и да до лазе често од људи који не знају како би „Хамле та“ требало играти, већ само знају да се не може играти онако како се управо игра. Готово да је „Хамлет“ за већину поштоваштаца драмске и позо ришне уметности једноставно светиња у коју са наштим пролазним савреме ним прстима не треба дирати. Наравно, са оваквим становиштем се не можемо сложити, али морамо га имати у виду ка да треба да проценимо ре акције које изазове представа највише коментари саногт дела светске драм= ске литературе.
И зато, али не само зато, био је врло ризичан покушај младог београдског редитеља Небојше Комадине. Режирати „Ха млета“ значи готово изно сити свој поглед на живот (што значи да би човек: који га режира морао да га има макар У најос« новнијим _ филозофским одговорима), а играти га са ансамблом жоји је свој стил годинама изпрађивао на друтој врсти литературе, или безумно смело. У то нас уверава и представа на Црвеном крату која је без обзира на високе и недефинисане захтеве извођачима „дХамлета“,без обзира на труд и на ре-
лативне резузи те Тог тру“
да, била осуђена на неубс пех још оног тренутка ка
да је одлучено да. се увр-
сти у репертоар. Мада београдска позоришта чине све што је у њиховој моћи да изгубе своје репертоарске физиономије, ипак се зна шта које од београдских позоришта може им
ГРАМОФОНСКЕ
или је неодговорно,
принц,
треба да игра са највиша изгледа на успех. Када би Југословенско драмско рецимо, одлучило да игра „Тата, ох драги тата, итд.“ не би требало бити наро~“ чито мудар, или конзер= вативан, или недобронаме ран, па предвидети да је то комад који у овом театру не може, а у Атељеу може да има успеха. Посеталиац представе се зато налази у врло незгодном положају уколико пожели да оцени резултате напора који је очигледно уложен у овај посао. Поред неколико глумаца који су својом те хником и врстом глумачке оријентације били у домену позоришта са кла сичним репертоаром, мно го их је који су потпуно изван њега. Међутим, мо же ли човек да се љути на Предрага Лаковића, ко ји је био очајан Полоније када већ годинама знамо за коју врсту позоришта Лаковић има афинитета" Може ли да пребацује Жики Миленковићу што као дански краљ у тренутку раздратаности му“ ва лактом краљицу у ребра кад је он тако научио да глуми народске ти пове у телевизиским сери јама2 Не бих никако ула= зио У то да ли је лакши или тежи, нижи или ви“ ви посао ипрања Шекспира у односу на тумачење Нушића, али тврдим да
Добрила Стојнић (Офелија).
СТРАНА — БОРБА
се ради о два потпуно различита глумачка стила.
Зоран Радмиловић као Хамлет и редитељ Комадина изгледа да су с У тежњи _ за иновацијом ПОКЛОНИЛИ једном од два традиционална на“ чина на које се 0 дувек схвата овај Шекое пиров комад: не Хамлет саталица, већ Хамлет 6“ н 1 човек од акци» је који током комада НИ је у прилици да изврши своју освету: Закључује“ мо то по редитељевим скраћивањима и премеш= тањима, а највише по то ме што је изостављена сцена у којој Хамлет по» сле _ колебаља не У“ Краља на па а Хамлет Савременог позоришта човек стварнос=. ти и акције, какву јесвр ху имало избацивање кон кретне атмосфере ратне опасности у коју се психолошки врло добро уклапа хедонистичка хисте рија на данском двору Зашто ни Хорације у првој, ни Краљ у другој сцени не говоре о опасно сти која прети из Норвешкег Има сувише питања на које нам представа не да» је одговоре да би „Хамлет“ и после представеу Савременом позоришту остао оно што би треба.
ло да буде. . Слободан СЕЛЕНИЋ.
и Зоран Радмиловић (Хамлет)
ПЛОЧЕ
Село зобђе, ој...
Било би, У ствари, најкомотније ушанчити се иЗа академских норматива, наоружан сакросанктним фолклористичким дефи-= ницијама ставити такозва не нове народне песме под лупу којом се испитују оригиналне музичке творевине, па почети ведрити и облачити. На папиру, додуше, јер прилика је ту, На претек, А мо гло би и другачије: вицу за вољу, безазлено се 38“ дивити сликама из сеоскор живота, маланим по обрасцу приповедака Јан ка Веселиновића.
Но, иде то и иначе, резоновати бар знамо: ако се муза домаћег песништва тврдоглаво оглушује
ПОРЕ Радођану Марушићу
Радован Марушић је сце
та и писац позоришних де ла Његова прва драма „Не тражи свеца у паклу“ проглашена је пре три године најбољим текстом у Босни и Херцеговини. На Стеријином позорју добио је награду за најбољу сцено графију („Код вечите сла вине“ у извођењу зеничкот ансамбла). Једини је сценограф код нас са наградом за драмски текст и једини писац са наградом за сценографију. Непрекид но трага, изналази, пише.
— Позориште је за мене цели живот. Као дворац ван времена — дворац у ко ме си двочасовни херој! Безброј лавирината. дотра јалих завеса, прашњавих
кулиса које заиграју у бојама и илузи
о „поп-арт“, а композиторима је испод воље (некима, свакако, м испод мо ћи) да претензију своје мисли сведу у скромније сфере, онако, рецимо, као што То чини Теодоракис, чему онда, с којим правом подсмех некаквом Ми лојици, који, с музиком у себи, срочи песму. поштено, најбоље што зна, и не хајући да тиме потврђује право грађанства и науци крштеној именом клишетологија. А посао кренуо, па се с ручног рада прешло на индустриј ску производњу.
Само, ту смо баш и запели, пријатељу Милојица, мада и твој глас чује мо: А шта, богати, би са оном силном, незаситом
уз светлости
јама.
— Пре доласка у позориште — говори Радован Ма рушић — био сам перспек тиван учитељ, библиотекар и омладински руководилац. После дипломског рада у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину одлучио сам се да останем у позоришту. Кало сценотраф и костимограф радио сам преко 70 представа, По потреби био сам шаптач, инспицијент. технички шеф. Неодољиво ме привукло и писање за по зориште. Почео сам за децу: два текста, а затим за велику сцену,
= Највише сте, ипак, по
музичком недоношчади, за крабуљеном у масовне пе сме или оне Фамозне обраде, да ти обраде! И ко диже глас против силних дотација, рачун Кал већ сводимо...
А боље да нисмо. Јер, шта сада рећи о плочи Ра дојке Живковић (РТБ, ЕП 12322), чије чврсте ритмове препознајемо и без најаве њезине хармонике7 Да јој песма коју смо у наслов ставили, најубедљивије звучи; да је Аница Јоцић џмела да је пре вуче патином аутентичног фолклора; да остале три песме ипак. пустимо на мируг
Па, рецимо. Бар то.
и. ВРСАЈКОВ
Радовав Марушић
стигли у зеничком позорипт туг — Објашњење је једноставно. Окупили смо се чуд ним стицајем околности: сви жељни истинског опда у уметности. Што-шта смо и ризиковали. кажу да смо успели. Дивна је то ствар радити у кући истомишље ника и прегалаца, где се лично утапа У узвишени. смисао непрекидног стоемљења, Свакоме бих поже леб атмосферу овог нашег колектива. Б. ТУЦАКОВИЋ