Борба, 16. 03. 1968., стр. 4
4. СТРАНА — БОРБА
лондонску златну берзу.
Варварска реликвија 2
О улози и вредности злата постоје различита миш
љења.
вости и непристрасности.
Према Вилијаму Макчесни Мартину, председнику Америчке банке (федералне резерве), САД не смеју никад да „погну главу пред идолом злата“. у
Према Џону Мејнарду Кејнсу, чувеном британском економисти, „злато је варварска реликвија“ која не би смела да има никаквог већег значаја у међународном економском и финансијском животу“.
Лењин му је предвиђао неславну судбину — да ће служити за украшавање јавних клозета. '
Јошт нико, међутим, није детронизирао његово величанство. Ево већ пуних 6.000 година траје суверена владавина злата. Човек је од вајкада носио у себи жељу да га поседује. Сведочанство о томе оставио нам је и непознати уметник који је на античкој вази приказао легенду 0 краљу који је у злато претварао све чега се дотакао. О томе говоре и први записи старих Египћана (4.000 то-
дина пре наше ере). Ко није муо за,“ злата: 'на светским тржиштима. Херодотову трагедију о краљу „Њен, « 4965: она; је, купила злата“за 150•ми»
зу коме је првом пало на памет да кује златни новац са својим ликом
и који је посегнуо за благом персиј- '
ског краља Кира2 После Александрове победе над Персијанцима око милион килограма азијског злата ра спршило се по некадашњој Македонији, Грчкој и Египту, а неколико ве кова касније нашло се у моћном Риму одакле се са његовом пропашћу опет изгубило -у далеким римским провинцијама. .
· Сан алхемичара
У Европи га је у наредним столећима било толико мало и било је толико на цени да су га алхемичари покушавали да створе од обичних метала. Прва правила о златном нов цу заведена су за време и на иницијативу Ђеновске Републике половином 15. века. Нова златна ера на нашем континенту почела је у ствари са Колумбовим путовањима и открићима. Ова трка за златом увек је била праћена рушењем и људским страда њима, али зато жути метал никад није изгубио своју фасцинацију. За време суверене владавине Британије, у 19. веку, први пут је пуштен у оптицај папирни новац који је циркулисао заједно са златним „сувереном“ и који је био проглашен исто тако „добрим“ као и злато.
После другог светског рата долар је постао резерва злату, проглашен је исто тако „добрим као и злато“, али није срушио његов идол. Највећи број светских банкара и данас поклања велику бригу укроћавању овог варварина. Чак и мистер Мартин признаје да се не може једно-
ставно пренебрегтнути мистика и фе- ,
тиш сјајног метала.
У чему је толика његова вредност — чак и данас Особито у поређењу са папирним новцем и много погоднијим банкарским кредитима. Јер, у односу на ова савремена средства, злато је веома непогодно (и скупо) за транспорт, односно за плаћање ве ликих робних трансакција. Осим тога, нико за њега не плаћа ни дивиденде ни камате, за разлику рецимо од долара, што значи да је злато веома незахвално и лоше средство за инвестиције. Па ипак...
Кључ ове вечите потражње злата је пре свега у његовој сталности, односно сигурности, Злато је једина роба данас чија је цена остала фик сирана и непромењена већ пуних 37 година. 184
Ко чува златог
На све већу потражњу злата утиче наравно и чињеница да је његова производња сасвим успорена и несигурна. Треба, наиме, имати у ви ду да њега не траже само државне банке и благајне већ и појединци. Злато је, између осталог, база све веће тртовине, накита и све више слу жи у индустријске сврхе,
Укупна светска количина златних стокова цени се на нешто преко 52 хиљаде тона 'у вредности од око 62 милијарде долара. Пре седам година количина злата у свету је процењивана на 46.000 тона у вредности од 53 миптарле лолара, Укупни стоко-
ви, дакле, расту годишње за 2 од-
Према председнику Француске Де Голу, само злато може бити база међународног монетарног система (а не долар или неки други папирни новац), јер оно товар златних полуга за наводно ужива универзалну привилегију незаменљи- да задовољи све купце
ШТА СЕ СВЕ КРИЈЕ ИЗА ЗЛАТНЕ ГРОЗНИЦЕ КОЈА ЈЕ ЗАХВАТИЛА СВЕТ.
Долар клеца _ПОд притиском ЗАОТО
Ко је у праву: Де Гол или Американци 2 —
Како послује лондонска берза. —— Да ли ће
САД погнути главу пред „тиранијом“ жутог.
метала == Каква је судбина милион кило-
грама злата које је Александар Македонски, отео: Персијанцима,
Грозница на европским тржиштима злата попела
се до паничног нивоа. Напори берзанских лидера да је зауставе и добију у времену нису, изгледа, били успешни, Због тога је и дошло до драматичне одлуке влада Велике Британије и САД да привремено затворе
Француска фирма, „Лион — Алеман“ одвејила, је велики
париску берзу која није у стању — Французи су највећи светски
приватни колекционари злата,
сто, али треба имати у виду да пораст злата у приватним рукама износи 5 одсто годишње. Приватни сто кови у протеклих седам година нарасли су од 25 на 30 одсто од свих познатих светских залиха.
Занимљиво је свакако да је Фран цуска земља највећих приватних ко лекционара злата. Од укупно 14 милијарди долара у злату у приватним рукама, само је у Француској тезаурисано 4,5 милијарде — што су нај веће резерве после америчких. Занимљиво је такође да Британија и САД забрањују својим грађанима да држе злато (осим у накиту).
Главни произвођачи злата данас су Совјетски Савез и Јужна Африка. Све до пре две године Совјетски Савез је продавао стотине тона свога злата (не зна се са каквим резервама располаже) на лондонској пијаци, али то више не чини. Кина гакође више не продаје своје злато. Штавише, она се јавља као купац У:
лиона долара, а у 1967. за 500 милиона. Јужноафричка Република је тлавни снабдевач лондонског тржиш та — са 75 одсто, друга је Канада са 13 одсто.
Селидба у Америку
На Петској златној сцени од прког светског рата на овамо главну улогу играју, наравно, САД. Још 1934. године САД су фиксирале цену злата на 35 долара за унцу (81,10348 грама) у договору са другим националним банкама. У другом свет ском рату готово све монетарно злато зараћених земаља пресељено је у САД где се нашло три четвртине светских монетарних резерви. У Бре тон Вудсу, крајем рата, САД су се обавезале да свим централним бан кама испоручују злато за доларе по цени од 35 долара за унцу уколико ове то желе. После рата настала је трка за доларом који је омогућавао приступ на стабилно и експанзивно америчко тржиште. САД су постале светски банкар а у међународној тр гтовини уведена је пракса обрачунавања уговора на бази вредности долара. Почела је суверена владавина долара који се све до 1957. године ослањао на огромној и готово сталној количини од 23—24 милијарде долара. Расле су, међутим, емисије и експорт долара — односно доларска ин флација. Изван САД се нашло 1960. године 13,5 милијарди долара у цен тралним банкама и 117 у приватним. Европљани су почели да мењају ове доларе за злато из државне благајне САД.
Вишак долара изазвао је прву сум њу у његову вредност и постојаност и довео је до прве кризе 1960. године када је злато због велике потраж ње продавано по 40 долара за једну унцу. Да би се ствари нормализовале и злато заштитило формиран је такозвани „лондонски пул“ осам земаља за интервенцију против шпеку ланата. САД су се обавезале да дају 50 одсто злата за резервни фонд односно за инјекције против шпекуланата, а Енглеска банка је добила улогу регулатора у овом пулу. Овај пул је вратио стабилност на тржиште злата, па чак и онда када је пре две године Француска решила да се повуче — јер су САД преузеле покриће и 9 француских процената у пулу.
Проштле године, међутим, потраж ња злата на лондонској пијаци је била тако велика да су САД морале да интервенишу са милијарду лолара у злату. У њиховим резервама остало је тако свега 12,5 милијарди долара у злату.
Шпекуланти и лондонска берза
Већ доста дуго Лондон је највећа и најважнија златна пијаца. Послове обавља у ствари пет фирми од ко јих је „Ротшилд“ председник свако дневних утврђивања курсева. Свим овлашћеним (банкама је дозвољено да учествују у златним пословима, али у пракси то раде углавном чланови клуба и још неколико великих фирми. „ Сваког јутра на фиксирању“ на лондонској златној берзи председник сугерише цену. На то присутни де-
кларишу природу свог интересовања, односно декларишу се као купци или продавци. Уколико су сви купци, цена се диже. Ако су сви про давци, цена пада. Продавци су обич но фаворизовани тако што им се от купљују све понуђене количине по повољним ценама. То се, међутим, све ређе догађа. Највећи регуларни појединачни продавац је Резервна банка Јужне Африке. Њен „агент“ је Енглеска банка која врши операције и за многе друге иностране по словне партнере,
Осим Лондона, златне пијаце постоје и у Паризу (домаћа), у Швајцарској, у Белгији, Бејруту, Адену, Каиру, Кувајту, Бахреину, Бангкоку, Дубаиу, Сајгону, Макаоу, Хонгконгу и у последње време у Јоханесбургу. Али, центар остаје у Лондону — због квалитетних услуга Енглеске банке и других погодности Које други још не могу достићи.
Ко:су купци2, Званичне банке по
„јединих држава а, највише такозва-
ни „приватни шшекуланти“,;: Међу њима истакнуту улогу имају богати арапски шеици са Персијског залива и француски „сламаричари“.
До њиховог јуриша на злато по правилу долази када осете слабост монета са којима располажу. Да не
би изгубили од евентуалне девалва.
ције, настоје по сваку цену да замене папирни новац за сигурније злато. Тешко је, међутим, не видети везу овог јуриша, који у разним интервалима траје још од прошлог лета, са разговорима око реформе данашњег међународног монетарнот си стема. Француска је у неку руку ду ховни зачетник ове трке, јер тражи враћање на чисти златни стандард у међународној робној размени (то јест ослобађање злата од долара и фунте).
Девалвација долара, или...
Овај последњи мартовски јуриш на злато изазвали су претња Јужне Африке да ће обуставити испоруке злата лондонском тржишту и интер венција сенатора Џевитса у Сенату
"САД. Претња Јужне Африке не у-
зима се озбиљно и циљ јој је, пре свега, притисак на британску владу да одустане од најављене забране продаје оружја расистичкој Јужној Африци. Интервенција сенатора Џевитса, међутим, узима се сасвим 0озбиљно. Водећи академици и економисти у Америци већ дуже време, наиме, заступају тезу 'да се САД ослободе „тираније злата“ на један или други начин. Веома угледни сенатор из Њујорка пренео је ту дебату у Сенат крајем фебруара када је предложио закон по коме би САД за уставиле продају злата по цени од 35 долара за унцу — или за било ко ју цену — привремено.
Из овога је лако закључити да су
америчке тешкоће у малим резерва-
ма злата, односно у великом трошењу долара широм света за које кема покрића. Данас златне резерве запад не Европе у висини од 28 милијарди долара премашују америчке резерве. С друге стране, расте америч:и платни дефицит који се прошле године попео на преко 38 милијарди долара. Тај дефицит САД све мање покривају плаћањем из својих златних резерви а све више новим емисијама папирних долара.
Платни дефицит САД није резултат негативног трговинског биланса, Напротив, тај биланс је позитиван. Дефицит је резултат огромне војне и економске ангажованости САД ши ром света — у Западној Европи 300 хиљада војника и шест милијарди долара инвестиција годишње, а рату у Вијетнаму намењено је ове године око 30 милијарди долара. То је напор који ни америчка привреда не може издржати. .
Америчка влада очигледно није спремна, посебно не у овој изборној тодини, да учини нешто крупније на ликвидацији платног дефицита, односно на јачању долара. Девалвације долара исто тако једва да долази у питање. Нико, уосталом, не може ни да предвиди све последице овакве девалвације;:
Владо ТЕСЛИЋ
СУБОТА, 16. МАРТ 19, 19
Излаајање Кире Гашорођа на семинару „Предузеће у пеборма,
ОЖИВЉАВАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ — ЦЕНТРААНИ ЗАДАТАК
— Досадашње мере су само делимично отвориле процес тог оживљавања који је спор — рекао је потпредседник Сив
На саветовању привредних стручњака из целе земље, одржаном у Опатији 12, и 13. марта на тему
„Предузеће у реформи“, Савезног извршног већа
говорио је и потпредседник Киро Глигоров. Објављује-
мо шире изводе из његовог излагања.
У склопу напора да ангажујемо све снаге на тражењу решења за врло суптилне проблеме који се јављају у овој фази спровођења реформе, мислим да је и ово саветовање, као и приложени материјали, при премљено са намером да се доприносом науке и праксе помогне бољем конципирању наше економске политике — рекао је Глигоров. У току разматрања |мера економске политике за 1968. годину уочена је потреба ширег и организованијег ангажовања и научно-истраживачких _ установа, на припреми квалификованијих анализа и предлога за одлучивање о крупним питањима привредног система и економске политике.
Респект економске законитости
Говорећи затим о међународним економским односима потпредседник СИВ је нагласио да нема потребе прецењивати тежину економске ситуације у свету, нити у њој тражити сва објашњења и оправдања за наше тешкоће.
»Но, мислим — додао је он — да је неопходно, у току све већег отварања наше економије према иностранству, све више узети у обзир и ову димензију. Она је, разуме се, и раније деловала на наш развој независно од тога да ли смо се у већој или мањој мери затворили према иностранству. У сразмери с нашим степеном развијености и укључивања у међународну поделу рада морамо бити спремни, да» у» већој мери "респектујемо економске законитости и да све више развијамо карак= тер робне производње и оспособимо робног произвођача у свим његовим манифестацијама. Говорећи о протекционистичким и сличним мерама у иностранству, Глигоров је рекао да је наша земља с таквим трендовима У свету и посебно погођена, обзиром да је ван економских групација и да жели да са свима сарађује. Међутим, ми желимо сарадњу на таквој основи где ће про дуктивност и разумна. царинска заштита одређивати оквире међусобне размене. Сада нисмо у том положају. Посебно нас погађа затварање Заједничког тржишта, јер је оно наш највећи партнер у размени. Међутим, због протекционистичких мера, сада, када нам је тако нужно потребно динамизирање производње, добар део наше производње не налази тржиште и пласман. Искључиво ради илустрације навешћу неке примере: На хиљаду долара вредности извезеног меса треба платити 600 долара на име пре левмана и 200 долара. на име царинске заштите. То је степен протекционизма који не омогућава таквој производњи да нађе пут до потрошача у другим земљама и да се настави тренд подизања њене продуктивности рада. Сличан је и пример кукуруза. Заједничко тржиште је одредило заштитну цену за кукуруз од 98 долара на свом тржишту, а ми са 63 долара рентабилно извозимо и можемо остварити профит. Са царинском баријером и прелевманима, међутим, немогуће је, и при тако ниским трошковима производње, наћи пласман у земљама Заједничког тржишта, а посебно у Француској.
Цене у односима које је поставила ре“орма
Потпредседник СИВ-а говорио је затим о унутрашњим проблемима наше привреде. Он се задржао на постојећем степену стабили зације и нагласио да се цене крећу, у основним односима које је реформа поставила. „Формиране резер ве у земљи омогућавају очување и даљњи темпо стабилизације, а ја бих рекао и бржи ток либерализације цена у земљи.
" По моме уверењу, централни задатак ове године и наредног периода претставља оживљавање производње. Досадашње мере су
само делимично отвориле процес тог оживљавања, али он је — како сам већ поменуо — релативно спор. Политички и економски зна чај овакве оријентације је евидентан. Веће коришћење капацитета, извесно повећање запослености, већи извоз и стварање опште кли ме за непосреднију и потпунију реализацију квалитативних циљева реформе — стављање свега тога у први план — не само да отвара перспективу нашег даљњег економског кретања, него истовремено даје реалне задатке у којима се од радних колектива до свих – друштвено-политичких заједница може наћи ДОВОЉНО простора за акциЈу. »У том склопу су и констатације — наставио је Глигоров — да су неопходне додатне мере кредитне политике. То је у складу и са оним што је речено у резолуцији Скупштине наиме да новчана маса треба да расте нешто брже од пораста друштвеног производа. Међутим, не само кредитна политика него и царинска и фискална политика могу штошта учинити за подстицање и оживљавање производње,
Забринутост због великих инвестиционих пројеката
Ту су и задаци у инвестиционој политици. Међутим, у вези с тим морам да изразим и одређену забринутост. Готово без изузетка, рекао бих од Триглава до Ђевђелије, има много "нових идеја! 'за |велике пројекте. Једна анкета спроведена у десет 'наших највећих пословних банака, показала је следећи резултат: постоји веома велики број пројеката, који се предлажу за нове крупне инвестиционе подуухвате, док је веома скроман списак пројеката за модернизацију. Из целе Јутославије на том — списку нашло се само неких четрдесетак могућих пројејеката 3а модернизацију. Мислим да нас је пракса форсирања крупних инвестиционих захвата не поричући потребу и таквих — у протеклом периоду довољно поучила у томе да се мора наћи прави 'сразмер између оног што треба да иницира ново кре|ирање производних снага, од оног што треба да да праве ефекте у коришћењу постојећих капацитета кроз непрекидно праћење оног што је достигнуто У свету, и што може да буде основа за даљње повећање дохотка“.
Потпредседник СИВ-а је
крупан задатак, непосредно повезан са проблемом ди-
намизирања производње, односи на извоз и платни биланс. Са досадашњим
трендовима извоза, и поред тога што он расте на конвертибилном подручју. нис-
затим рекао да се „други.
такве велике објекте који тек треба у једном дужем периоду да дају резултате.
Указујући на значај интеграционог процеса Киро Глигоров је подвукао да даља стабилизација наше привреде и неопходно динамизирање производње зависе, између осталог, и од даљих токова интеграције у нашој привреди. „Сада, када је све тешње повезивање унутар националних економија постало светски
феномен, и када постоје.
чврсте регионалне групације, ми не можемо остати при данашњим организационим облицима — рекао је он. Међутим, и ту не треба изгубити из вида да су, нарочито у последње време, забележена извесна позитивна кретања ка инте-
грацији југословенске при-|
вреде. Навешћу само неке примере: прва озбиљна догтоварања у црној и обојеној металургији, електроници, аутомобилској индустрији, пулови који су формирани за извоз и увоз, интеграција банака, осигуравајућих завода, пољопривредних добара, робних кућа, формирање инвестиционих кућа, њихово повезивање ради пласмана опреме, позитивни примери у грађевинарству, итд.
Интеграција — услов за афирмацију _ у иностранству
Квантифицирано у целини, то је још врло скромно за постизање једног дугорочног резултата који би требало да се огледа у
много већој интегрираности да
наше привреде, би.
| |
| |
|
| |
|| |Е
Киро Глигоров
могли тим путем да рачу-
мо задовољни. То се одно-|намо на неку већу афир-
си и на ситуацију у девизним резервама, иако се она битно поправила у односу на крај прошле године. У целини гледано, не можемо бити задовољни са до сада израженом оријентацијом и спремношћу наше привреде да извози, а и са свим нашим мерама које треба да подстакну 0ријентацију да се повећа наша спољно-трговинска размена, и да кроз то тра"жимо и једно од битних ре"шења за динамизирање наше производње.
Стимулисање извоза
ље. стимулативне мере за подстицање извоза и, разуме се, одређена ·брига за регулисање оног дела увоза који у овако поремећеним односима у иностранству може да поприми призвук нелојалне конкуренције, или чак и демпинга. Још више него до сада за нашу привреду расте зна-
је он одлучујући фактор у смањивању дефицита платног биланса. Такође је неопходна даља опрезност у погледу задуживања у и'ностранству, нарочито за
чај неробног прилива, јер |
мацију у иностранству. И ту су неопходне шире економске акције како би се овај процес убрзао. Нема никаквог разлога да се не прихвати или донесе било која стимулативна мера, уступи било који порез, до"принос или било шта друто, што би било у корист |свих оних који би при одређеним _ условима _ били спремни да иду на укрупњавање производње, на повезивање с иностраним тржиштем и на стварање од|товарајућих комплекса способних за живот на међународном плану. У том смислу, чини ми се да је
објеката, ·
ја постоји код нас, јед од сметњи за развијање та. кве иницијативе. Међу треба и ово превазићи џ могућити да се удруже на. учне институције и праџ, тични органи да би оситу. рали брже решавање овог проблема“. у Потпредседник СИВ ја. гласио је у наставку излатања да у наредном перџр. ду треба дати нову те и проблему модернизације, „Код нас још увек дому. нира оријентација на вели. |ке објекте. Ми смо, на пру. |мер, јако споро и са вели. ким тешкоћама могли да 'презентирамо одговарајућу | програм модернизације Ме. ђународној банци за први зајам, а други још није искоришћен, као ни зајмови који стоје за ову сврху на располагању у СССР, Енглеској, Италији и Француској. И кредити за. ко операцију се, такође, врло слабо користе. . Управо због тога би морали учинити све што је |неопоходно да се промени клима у привредним орга'низацијама у правцу мното активнијег курса на из|раду програма за модернизацију и програма који ће дати одговор на нека пи тања као што су, на пример нова производња, проширивање, реконструиурање или модернизовање пласмана робе, трошкови производње, итд. И овде су потребне одређене мере које подстичу модернизацију, као што су, рецимо, царински контингенти, ослобађање од дела камате на одређени рок, нижа каматна стопа и сл. Као и у другим секторима ми не можемо ни овај задатак решити само општим мерама. Сада је потребно да свака привредна
„организација тражи сва не-
опходна решења, да се модернизација прихвати кад "фактор реформе, као факстор. који може да доведе до бржег изласка из сада: шње ситуације. То треба да буде доминантна оријента'ција у сваком колективу.
| | Реализација усвојене
политике
Прелазећи на проблеме запошљавања Киро Глигоров је рекао:
„У резолуцији о економској политици записано је, а донете су и неке мере, да треба запослити 40—60.000 |квалификованих и висококвалификованих стручњака ју току ове године. Ми често немамо домаћих средстава или иностраног капи+ тала да извршимо одређени подухват, али овде су средства уложена, ти ка дрови су на располагању. Реализовање _ овог циља представљало би први кру“ пан корак у модернизаци“ ји која непосредно не тражи неки капитал са стране. Уколико се не изврши такав задатак, то ће појачати политичке и економ“ ске тешкоће у нашој земљи. На том задатку, сто |га, треба да ангажујемо све снаге способне да креирају такву климу која ће о могућити реализацију овог циља. Уопште узевши, морамо да се као друштво У већој мери оспособимо да оно што запишемо као наш | задатак то и реализујемо. Не да идемо од плана до плана, од мере до мере, итд. него да се концентришемо на реализацију одређене политике. Сувише _ смо склони очекивању да ће се „проблеми решити промена“ ма у систему, плану, теку“ ћим мерама. Међутим, било би добро као пандан томе |говорити и о усмерености на реализацију политике и |конкретних мера. А у јед„ном самоуправном друшт„ву, реализација политике |или једног ширег склопа мера не може и не сме бити задатак и обавеза са"
Мислим да су нужне да- |Регионална зачауреност ко- мо једног органа“.
Днебник_
Основана међуопштинска конференција ___СК за Славонију и Барању
(Осијек, '15. марта) Делегати 14 општинских организација Савеза комуниста данас су једногласно Де"
чели одлуку о конституисању међуопштинске коре ференције СК за Славонију и Барању. За председни“
ка је изабран Стевица Краљек, а за његовог замени“
ка Антун Ланг.
Представници општинских организација су кон“ статовали да је смањење дохотка у знатној мери ус“
порило развој Славоније
и Барање.