Борба, 16. 03. 1968., стр. 5

|

остале видове

(УБОТА. 16. МАРТ 1968. - =: | скупштински живот

Конференција за штампу у Сађезној скупшшини

ови прописи о здравственом осигурању још ове године

Јабна дискусија, која упрађо почиње, шреба да пружи одтобор ___ на неке дилеме које се налазе у предаоженом сисшему

Савезна скупштина ће донети законб 0 Новом систему здравственог оситурања и основне заштите стаудвништва највероватније још у то

ове године — рекао је на јучера шњој конференцији за штампу Ико рковић, председник Социјалноавственог већа Савезне скупшти не. Систем, који се по предложеним концепцијама знатно разликује од постојећег, почео би се у, пракси при нењивати нешто касније, док репуб дике и општине не донесу своје про писе. У међувремену, јавна дискуси ја треба да покаже колико су пред ложена решења реална и да се кроз е предлоге и сугестије виде ра-

нов : чунице на основу којих треба да се

донесу прописи, |

Према предлогу система који је, као Што је познато, усвојила Савез на скупштина крајем прошлог месеца, здравствена заштита остваривала би се убудуће кроз: основну здра аствену заштиту целокупног становништва, затим обавезно осигурање радника за случај несреће на послу или професионалних обољења и оси гурања радника и земљорадника на

заштите. Предвиђено је да основна здравствена заштита буде обавезна, с тим што јавна дискусија треба да пружи одговор да ли ће она бити јединствена за целу земљу Или ће зависити од могућности сваке републике.

— С обзиром на неједнакост у друштвено-економском развитку из међу лрпуштвено-политичких заједни ца, сигурно је да неке од њих неће бити у стању да обезбеде потребна средства. Због тога се предвиђа механизам који би њима обезбедио до датна средства, према условима и критеријумима које би прописале ре публике, Део средстава обезбедила би Федерација буџетским дотацијама — каже Ико Мирковић. По њего вим речима, потрошњу у овој области треба ускладити са материјалним могулвостима и не треба очекивати да се у садашњим условима привреда оптерећује новим издацима. На против, бољом организацијом и са расположивим средствима могу се постићи далеко већи успеси.

У новом систему здравствене заштите, по речима Марка Булца, чла на Савезног извршног већа треба пре свега видети у каквом ће се по ложају наћи осигураник који даје средства, а уједно је потрошач, корисник услуга. При свему том, потрошњу у здравству треба усклади ти са реалним материјалним могућностима, да би се отклониле садашње слабости као што су дефицитарни фондови здравственог осигурања (у прошлој години дефицит је износио 24 милијарде старих динара). По мишљењу Булца, већа средства за осаовну здравствену заштиту могу се добитџ изменом структуре потрошње. Он је посебно указао у каквом ће се положају наћи поједине репуб лике де само због средстава већ здрав ственог стања становништва. Тако, на пример, док у Словенији од укупних средстава намењених здрав ственом осигурању 26,1 одсто треба Да се утроши на спровођење основне заштите становништва (контрола и надзор радних и животних услова, превентива и лечење заразних Болести, ТБЦ, душевних обољења, заштита мајке и детета, откривање неких болести масовног карактера, Као на пример леукемија, рак и ше ћерна болест), у Хрватској тај про-

ценат износи 31,а“у Македонији чак 50 одсто. У новом систему, како каже

Булц, треба омогућити осигураници ма да могу бирати не само лекара, већ и здравствену установу и то на територији читаве земље.

Милан Вукасовић, секретар Цен тралног већа Савеза синдиката Јутославије каже да ће се у јавној ди сусији Синдикат залагати да се сред ства из фондова радничког оситура Ња не преливају за друге издатке, Као и да се у систему нађу решења И средства за она подручја која ни су у стању да гарантују основну здравствену заштиту. По њему, нови систем треба да гарантује бар обим И ниво садашње здравствене заштите. Блаженка Мимица, члан Председ ништва Савезне конферечције Соци јалистичког савеза сматра да јавна Дискусија и рачунице треба да дају одговор на дилему да ли ће основна заштита бити јединствена _ за целу Земљу или по републикама, односно Да се тек на основу тога види какву

Кеа треба да има Федерација, а кву републике и општиче, КА Ин. ПАПИЋ

Србија : Ми

Предложени секретар 38 срининсије и дирентор ФЕВ Београд

У Србији је упражњено место ре личког секретара за финансије, па се због тога јуче, између осталог, састала скугиптинска комисија за из ор и именовања. За секретара биће

предложен досадашњи заменик Ми ливоје Стојковић. Иначе ранији секретар, Сретен Цвијовић, недавно је именован за директора Привредне банке Србије,

На истој седници је одлучено да се, уз сагласност колектива, за директора Радио-телевизије – Београд поново именује Здравко Вуковић,

Посланици, су јуче расправљали ио избору директора. Речено је да у појединим радним организацијама, на пример београдским, и поред тога што услови конкурса нису сувише оштри, нема довољно кандидата. Углавном због тога што је прилично укорењено уверење да је реизборност руководећих кадрова ипак фор малне природе, да су та места већ резервисана, Због тога се овај скуп штински форум залаже за разбија ње такве фаме, а пут је — сматра се — потпуна јавност у избору. Као по зитиван, истакнут је пример Фабри ке штофа у Параћину. На конкурс за директора јавила су се двојица кандидата подједнаких с квалитета, па се ваљда због тога колектив при лично поделио, јавили су се и нави јачи. На крају, после одлуке да се седница конкурсне комисије одржи јавно, пред колективом, није било тешко изабрати правог. Посланици су, такође, мишљења да оне који су се раније налазили ва положају ди

ректора не би требало сада гурати ·

на споредан колосек. . Комисија за избор и именовањ је одлучила да и скупштинским ве ћима предложи разматрање матери јала о реизборности директора и других руководећих кадрова.

Босна п Херцегобина :

стола доприноса 21 одсто

(Сарајево, 15. марта). — Средства свих буџета, заједница образовања и осталих корисника буџетских при хода предвиђена су на основу актив ности и оцене привредних кретања а на бази збирне стопе доприноса из личних доходака из радног односа од 27 одсто, рекао је у експозеу на

данашњој заједничкој седници Ре- ·

публичког и Организационо-полити чког већа Скупштине Босне и Херцеговине републички срекретар за финансије Мишо Ловреновић, обра злажући Закон о буџету Републике за 1968. годину.

По његовим речима укупна сред ства Републике у овој годинњ биће већа за 8 одсто У односу на остварења у прошлој години. .

— Допунска средства Федерације у овој години, рекао је Ловреновић, биће већа за 46,7 милиона нових динара, или за 12,9 одсто.

Овогодишњи бруто републички буџет износиће 703,87 милиона нових динара. Када се одбију допунска средства општинама и други ра сходи, републички буџет у овој години износиће 409,8 милиона нових динара, или За свега 5,8 одсто више него У прошлој години.

На јутрошњим одвојеним седница ма Републичко и Привредно веће је дногласно су усвојили Резолуцију о спровођењу смерница привредног и друштвеног развоја републике у 0-

ј ни. Бојтоде А. ХУСАРИЋ

Слођенија :

Радници у иностронству – финтор привредног развоја

(Љубљана, 15. марта) — Радници запослени у иностранству, речено је на данашњој седници Комисије Скуп штине Словеније за питања међуна родних односа, заслужују исти трет ман као грађани запослени у земљи. Одлазак на раду иностранство није ништа привремено, нити је нешто случајно, већ је то нормална, економ ска појава и зато се такво запошљавање мора третирати као саставви део политике запошљавања У земљи, привредног развоја земље и њеног укључивања У међународну поделу рада. Због тога је неопходно да се анализира, прати и протво зира стање и перспективе на таквом тржишту радне снаге, улаже више напора за стручно образовање и аре квалификацију радника и формића јединственија и способнија стручна служба која ће се бавити проблематиком запошљавања како У земљи тако и у иностранству.

Републички секретар за рад Јоже Божич обавестио је Комисију да се на раду у иностранству налази око 45.000 радника из Словеније и да их је око 80 одсто у Аустрији. Њихов боравак на раду У иностранству продужава се са раније три на пет до шест година. Најдуже остају, или се уопште не враћају у земљу. висококвалификовани радници и стручњаци са факултетским образовањем. Последњих месеци међу онима који желе да, оду на рад преко границе све је више и ралника који имају запослење.

Прилив девизних дознака од на-

ших радника је симболичан, мада они, како се процењује, држе око 250 милиона долара уштеда у иностраним банкама. Међутим, прилиз ових девиза неће се повећати, изнето је У дискусији, све док се не либерализује режим уплата и располагања дознакама у нашим банкама.

Ј. ПЈЕВИЋ

Црна Гора:

Буџет према губеру

(Титоград, 15. марта) — Републич ко и Организационо-политичко веће Скупштине Црне Горе усвојили су данас, после опсежне дебати, овогодишњи буџет Републике који износи нешто више од 17,5 милијарди ста рих динара. Од те суме за потребе Републике издвојено је 7,4 милијарде, а преко 10 милијарди намењено је образовању и општинама.

У експозеу о одликама овогодишњег буџета републички секретар за финансије Драгиша Ђоковић нагласио је да се ове године први пут „успоставља органска веза између потрошње и привређивања“, мада су таква настојања присутна у буџетској политици још од почетка спровођења реформе. Ове године буџетска потрошња учествује у национал. ном дохотку Републике са 10,3 одсто, док је 1964. то учешће износило 14,5 одсто.

Иако је још прошле године за образовање издвојено 24 одсто више него годину дана раније, и ове године просвета ће добити још више, 7,1 одсто националног дохотка, а осетно су повећани и издаци за науку и културу.

На данашњој седници Републичког и Организационо-политичког већа посебно је указано да овакво каналисање буџетске политике треба да прате несмањени напори за још већу рационализацију свих облика отште потрошње и изградњу ефикасне пореске службе.

Б. ВОЈВОДИЋ

Кособо и Метохија :

_Рационолна потрошња буџета

(Приштина, 15. марта) — ПредвиЂа се да укупна буџетска средства Покрајине за ову годину треба да износе 460 милиона нових динара или за 10,2 одсто више него прошле тодине. Од тога рачуна се на дотацију из буџета Федерације у износу од 244 милиона и из републичких средстава у износу од око 14 милиона нових динара.

У материјалима о основама буџетске политике за ову годину истиче се да специфичан положај Косова и Метохије, као што су врло ве лика наслеђа заосталости, високи на талитет и карактеристична старосна структура становништва, затим проб леми незапослености, социјалне и здравствене заштите, двојезичне од носно тројезичне наставе и админи страције у школама и администраци је и друго — диктирају потребу за сталним повећањем буџетских и дру тих расхода. Међутим, то истовремено обавезује органе и организације који зависе од буџета да средства којим располажу, а она су доста ограничена, што рационалније троше и усмеравају на најнужније потребе.

У Т. МИЋКОВИЋ

Изђршно ђеће Србије:

Отенжин извоз пољопривредних производа

Извршно веће Србије, под председништвом Ђурице Јојкића, разма трало је на јучерашњој седници актуелне проблеме у пољопривреди. Економски положај пољопривреде, који је био побољшан мерама привредне реформе, сада се погоршава.

Извоз меса, кукуруза и неких других артикала наилази на све ве ће царинске баријере. На седници је изнето да на нека тржишта у запад ној Европи за извоз меса у вредности од 1.000 долара плаћа се царина 200 долара, а прелевмани износе 600 долара.

На економски положај пољопривреде у Србији, којом се бави око 53 одсто становништва, утиче — речено је — и неконтролисани увоз по јединих производа. · Увоз свињског меса, масти, шећера и неких других артикала неповољно се одразио на производњу и пласман и на домаћем тржишту. Захтеви код савезних ор тана за контролисани увоз, у условима када треба да се интервенише због повећања цена, нису решени. Тенденција увоза, међутим, наставља се И ове године. Изнето је мишљење да ове и друге проблеме у по љопривреди не може само она да ре шава, већ да је то питање и држав не политике која треба _ да заузме ставове како о извозу тако и о про изводњи уопште, Д

· Д

– Проширење _ ИЛЕЈНО- ПОН Тичног деловања

но сва питања борбене изградње Армије.

У Београду је јуче завршена седница Опуномоћства ЦК СКЈ за организацију Савеза комуниста У ЈНА. На седници, која је трајала два дана, размотре ни су идејно-полиличка кретања и неки аспекти ка дровске политике у Армији. У наставку седнице дис|кусија је претежно вођена о задацима Савеза комуниста у јачању борбене спрем ности оружаних снага. Нови квалитети ратне технике, којом је опремљена Ар мија, речено је на седници, постављају нове захтеве У погледу побољшања кадро ва, школовања, обуке, орга низације рада и целокупне војне и идејно-политичке активности у армијским ко мандама, јединицама и уста новама. Истакнуто је да све те задатке треба разматрати: у контексту нашег друштвеног развоја, посебно резултата и проблема који настају у процесу спровођења привредне и друштвене реформе.

Организација Савеза комуниста проширила је сво је идејно-политичко деловање на сва питања борбе не изградње Армије и та њена активност много · је допринела јединственој по литичкој акцији комуниста. Неопходно је, како је истакнуто на седници, да се о актуелним задацима, кад год то омогућује приро да војних задатака, отворе но размењују и усаглашавају мишљења.

Синоћ је на седници говорио и члан Извршног ко митета ЦК СКЈ Данило Ке кић

(Танјуг)

(Загреб, 15. марта) — Више од стотину представника организација Социјалистичког савеза и других друштвено-политичких ортанизација међу којима Бено Зупанчич, Стјепан Ивић, Мико Трипало, Дујо Катић, Јуре сарић, и нови нара из читаве Хрватске, као и институције која се баве проблематиком широког информисања, — нашло се данас на проширеном састанку секције Републич ке конференције ССРН Хр ватске на коме се расправљало о положају и улози средстава масовног комуни цирања у нашем самоуправ ном друштву у условима друштвене и привредне реформе. Полазећи са позици ја да су средства масовних комуникација саставети део нашег самоуправног друзатва, учесници у данашњој расправи нагласили су да је у данашњој етапи преображаја друштва, главни задатак штампе, радија и телевизије да прати, одражава и подстиче самоуправ не процесе. Пошто су средства масовног комуницира ња моћни фактор у савременом друштву, који треба да делује одговорно, али и што самосталније, сасвим су разумљиве и потребна јавне дискусије о њиховом деловању, месту и улози.

=.

Потпредседник Езпублич ке конференције ССРН Хр ватске, Антун Крајновић, у Уводној речи посебно је на гласио ла средства масовних комуникација све више постају активан Фактор У самоуправном процесу од-

(Нови Сад, 15. марта Представници _ Југославије и Румуније разматрали су данас у Новом Саду могућ ност за унапређење сарадње између две земље у 06 ласти петрохемије и енер-

Пе ти при | п =иле __«ву нил _____ЦШРЕА КПА ОМ а _ УВ Рич С ЕНЕ АД ша ен ркинаенниф

гетике. Групу наших прив.

редника предводио је члан Мешовитог југословенскорумунског комитета за привредну сарадњу, директор „Нафтагаса“ Андраш Ковач, за румунску делегацију технички директор Министарства за петролеј, Јон Роман.

__БОРБА_— СТРАНА 5.

у

_ УМРО НИКОЛА ЂАКОПОВИЋ

предсвлнин Уставног судо Црне Торе.

(Титоград, 15. марта) У свом стану у Титограду јутрос око 6 часова изнена да је, у 58. години живота, умро од срчане капи истак нути револуционар Никола Ђаконовић, председник Уставног суда МШрне Горе, члан Ревизионе комисије СКЈ и члан ЦК СК Црне Горе.

Поводом смрти Николе Ђаконовића у Титограду је формиран одбор за сахрану чији су чланови: Душан 'Асановић, Филип Бај ковић, Влада Божовић, Са во Брковић, Димитрије Вр бица, Божо Вујошевић, Дра то Вучинић, Вуко Драгаше већ, Стојан Ђурановић, Ђе мал Елезагић, Видоје Жар ковић, Живко Жижић, Бла жо Јовановић, Владо Јова новић, Бранко Лазовић, Ми ло Медиговић, Вељко Милатовић, Ђоко Пајковић, Ходо Ресулбеговић, Владо "Стругар и Јефто Шћепановић. 5

Сахрана Николе Ђаконовића обавиће се сутра у 15 часова у Титограду. Његови посмтрни остаци почиваће у Спомен-тробљу пар тизану-борцу на Торици У којој је сахрањена већина народних хероја Црне Горе. Поводом “смрти председни ка Уставног суда Црне Горе Николе Ђаконовића У великој дворани Републич ке скупштине данас пре подне одржана је комеморативна седница Републич ког и Организационо-политичког већа Скупштине, Председништва Скупштине Црне Горе, Председништва и Извршног комитета ЦК СК Црне Горе, Извршног већа, Џредседништва Репу бличке конференције Соци јалистичког савеза и репуб личког руководства Савеза борачких организација, син диката и омладине.

носно она више нису регистратор догађаја већ активни 'чиониопи у СВИМ друштвеним кретањима и збивањима у земљи и све-

Средства – информисања чине значајне напоре да што адекватније изразе са моуправне процесе и задатак Социјалистичког савеЗа јесте, да подржи такав курс, да учини све како би

вене Ба ИЦ АЕК

На заједничкој комемора тивној седници о лику покојног Николе Ђаконовића и његовом светлом револу ционарном путу говорио је председник Организационо политичког већа Републич ке скупштине Вукалица Милутиновић.

Данас у 14 часова одржа на је комеморативна седни ца Уставног суда Црне Го ре на којој је о лику Нико ле Ђаконовића говорио су дија Уставног суда Душан Асановић. ;

Посмртни остаци покојног Николе Ђаконовића би ће данас изложени у капе ли на титоградском гробљу Чепурци, а сутра од 9 часова до сахране — у згради Скупштине Црне Горе.

Одбор за сахрану Николе Ђаконовића замолио је рад

не колективе, друштвене и |

политичке организације и појединце да уместо венаца дају новчане прилоге Фонду за стипендирање де це палих бораца при Репу бличком одбору Савеза удружења борачких организација Црне Горе на текући рачун 201-8-88 Службе друштвеног књиговодства у Титограду.

Б. ВОЈВОДИЋ

ожож

_ Никола Ђаконовић рођев је 4. марта 191. у Улцињу Пре рата дипломирао је на правном факултету и радио као судски приправник. У КПЈ примљен је 1937, а због револуционарне _ активности прогањан је ол стране онда њег режима. У НОР активно је учествовао од 1941. године и налазио се. на разним одговорним дужностима. Почет ком рата био је члан општин ског руководства КП у Улцињу, затим политички коме сар батаљона, а 1943. године секретар Среског комитета У Бару. Крајем 1943. године па стао 1е политички комесар Седме црногорске бригаде, а

Распрађа о месту и улози штампе, радија п шелеђизије у самоуарађном друшиђу

Литожовоно учествовоње у СВИМ Аруштвеним ЗОивоњЊиМО

се отклоптиле препреке које га. спутавају.

У дискусији о улози средстава масовног комуницирања учествовалџ су Нета Сламник, Милан Павићић, Станко Шкрбец, Кре шо Џеба, Звонко Радош, Стјепан Кокановић, Младен Звонаревић и Боже Ба бић.

Н. КАДИЈА И. ТОМЉЕНОВИЋ

Помиштена одлука 0 смењивању · начелника Општинске снупштине

Прољево

(Краљево, 15. марта) Врховни суд Србије донео је пресуду којом се ништи решење Скупштине. отип тине Краљево о смењивању са дужности начелника за привреду, магистра економских "наука Благоја Брајовића.

Брајовић је прошле годи не, 25. маја, заједно са Сла вком Богетићем, начелником за финансије смењен са дужности због критика упућених председнику Ску шштине општине у дискуси ји на састанку основне организације СК.

Суд је оценио да је овај акт представничког тела о смењивању начелника Бла гоја Брајовића незаконит јер ово питање није разма трано на уобичајени начин већ га је председник Скуп

САРАДЊА. ЈУГОСЛОВЕНСКИХ И РУМУЛСНИХ ПРОИЗВОЂАЧА НАФТЕ

Нарочита пажња била је посвећена даљим заједнич ким истраживањима и ек-

сплоатацији нафте и гаса у пограничном појасу у ко-

| јем постоје богата лежишта, унапређење сарадње У производњи и преради транспорту и транзитном промету нафте за југосло'венске потребе. Обе стране изразиле су спремност

Румуније са трећим земљама. за сарадњу Југославије и!

шттине општине наметнуо у току рада седнице. Председ ник Скупштине није дао реч одборницима који су хтели да се супротставе овом предлогу, а ни Брајовићу. Са оваквом одлуком направљена је груба повреда Закона о радним односима и пословника о раду Скупштине општине, У пресуди се каже да се решење Скупштине општине ' ништи, штто представља ништење и свих правних последица ко је су проузроковане његовим доношењем. Зато се очекује да ће Брајовић поново ових дана преузети ду жност начелника за привреду. Врховном · суду Орбије поднета је тужба и другог смењеног начелника Славка Богетића. Пошто се ради о истом начину смењивања, очекује се да ће суд

донети сличну пресуду и за њега.

Д. ЦВИЈЕТИЋ

затим се налазио на разним дужностима у Озни, односно Удби Југославије. Од 1948. не

но је члан ЦК СК Цр не Горе. Од 1956. ло 1965. године био је члан Извршног ко митета ЦК СК Црне Горе. На лазио се на одговорним дуж ностима у влади Црне Гореи правосудним органима. Био

је министар трговине, затим председник _ Врховног суда, државни секретар за финав

сије, државни секретар за У нутрашње послове. потпредседник Извршног већа и пре дседник Привредне коморе Црне Горе. Био је такође пос ланик Савезне и Републичка скупштине.

Смрт га је затекла на дуж ности председника Устаног суда Црне Горе. Био је исто времено и члан пик СК прне Горе, Ревизионе комисије СКЈ и Председништва Репуб личке конференције ССРН Црне Горе. ;

Носилац. је Споменице 1941, Ордена Републике са златним венцем, Ордена заслуге за народ са златном звездом. Ордена братства и јединства са златним венцем, Ордена рада са црвеном заставом. Ордена партизанске звезде се сребрним венцем, Ордена за храброст и других одликовања. и Комеморација у Уставном суду

Југославије

У Уставном суду Југосла вије одржан је јуче комеморативна седница поводом изненадне смрти Николе ЂЂаконовића, председника Уставнот суда Црне Горе.

Председник Уставног суда Југославије Блажо Јова новић говорио је на седници о великим заслугама по којног Ђаконовића.

Са комеморативне седице Уставни суд Југославија упутио је изразе дубоког саучешћа породици Николе Ђаконовића. (Танјуг)

Двадесет ТОДИНО Институто уборис НИДОИЧК у Винчи

Натори да угледна научна установа тостане снажан | истраживачкоуниверзитетски центар као ч центар за технолошки развој низа индустријских грана

Ове године навршава се двадесет година од оснива ња Института „Борис Кид рич“ у Винчи. Јуче је овим поводом у Винчи одр жана свечана седница Савета Института, на којој су додељене и дипломе и нат раде радницима који су у Институту од самог оснива ња, а одато је признање и свим прегаоцима који су на челу са академиком Павлом Савићем и др Робертом Валеном ударили чврс те темеље овој угледној на учноистраживачкој установи светског гласа.

Институт је, према речи ма његовог директора др Вељка Брајовића, спреман да после „дугогодишње изо 'лованости од стварности У којој живимо“ превазиђе последице буџетског финав сирања и обиља средстава које је добијао.

„Од нашег института“, ре као је др Брајовић, „створићемо центар за техноло шки развој низа индустриј ских грана у оквиру наше републике, па и ван ње. Институт може такође да постане снажан _истраживачко- универзитетски цен тар за већи број универзитета. Осим тога осећа се и потреба да се у Институту оформи наставно-истраживачка _ делатност не само због својих потреба већ и за оспособљавање што ква литетнијих кадрова за при вреду. Са малим средствима могли би се створити услови за стулирање физике, хемије, биологије итд. на принпипу високе школе за ове области при Инсти-

туту“.

СС.

ПРАВОСЛАВНИ СВЕШТЕНИЦИ ОСУЂУЈУ | САНСТЕФАНСКЕ АСПИРАЦИЈЕ

На седници Главног одбо ра Удруженог православног свештенства СФРЈ, која је одржана у Београду, разматрани су актуелни стале шки и црквени проблеми. Одлучено је да се идуће го лине прослави 80-голитињи ца Свештенскот утружења и поводом тог јубилеја из да алманах.

На састанку је једнодуш но осуђено оживљавање санстефанских – аспирација у Бугарској. Одлучено је ла се појачају напори за продубљавање братства им јединства ваших народа и братских односа међу пред

ставницима свих верских заједница у нашој земље. (Танјуг)