Борба, 16. 03. 1968., стр. 6
6. СТРАНА — БОРБА . СУБОТА, 16. МАРТ 1
Р _ САОПШТЕЊЕ САВЕЗНор ЗАВОДА ЗА ЦЕНЕ “
Неслоразуми оно звонруновањи Цена
из Савезног завода за цеце
Извоз
трикотаже |о интеграцији у Француску | ВИ и „Руди · Чајавеца“
св. ја "|| Како се спрободе закључци Градској. Р еферендум _ комитета СК Београда.“ Е.
„ДЕЦЕМБАРСКИ Вишкови«
„Ралшка“ цз Новог Пазара закључила посао у
вредности милион % 300
хиљада н. д.
(Нови Пазар, 15. марта) Комерцијална служба текстилног комбината „Рашка“ у Новом Пазару направила је уговор с пре““зећем _„Центротекстил“ из Београда о извозу у Фран пуску целокупне прсизвод ње женских комплета, чија вредност износи милион и 343 хиљаде нових динара. Уговорена количина ове робе, према уговору, биће испоручена до краја јула ове године.
ОСИГУРАЈТЕ
расписан за 29. март
(Бањалука, 15. марта) Раднички савет фабрике „Руди Чајавец“ једногласно је синоћ прихватио елаборат о интеграцији са Електронском — индустријом из Ниша. Донета је одлука да се референдум одржи 29. марта, |
Према обавештењима ко ја су стигла из Ниша, и централни раднички савет ЕМИ донео је одлуку да се референдум одржи 29. мар
њалуци. х ХУСЕМЏИНОВИЋ
5 Ва МЕ - |
о Те У ЕТЕЛ еј
та, истог дана када иу |
Епилог. бурних догађаја у суботичком Машаинско-електротехничком школском центру
Референдум - параван · за незаконитоет
(Суботица, марта) — Лочетком септембра 1966. године група просветних рад ника жалила се Комисији за жалбе Скупштине СР Србије због нездравих односа и стања у суботичком Машинско - електротехнич ком школском центру. Поводом ове жалбе одржано је и неколико бурних, вишечасовних, састанака колектива. Доноси се одлука о покре тању дисциплинског поступ ка против потписника жал бе. Два. потписника жалбе кажњавају се последњом опомевом пред искључење, а четири члана — професо ри Марија Вујић и Милка Веселинов и наставници Марко Пољаковић и Катарина.Јо — кажњени су искључењем из колектива, Убрзо се организује и референдум — да би се потврдиле ове незаконите одлуке. На првом референду му, малом већином гласова, колектив се сагласио са од луком о искључењу Пољаковића и Јоове. Али, поново незаконито, организује
се у року од 45 дана нови референдум да би се искљу чиле и Вујићева и Весели-
О формацијском саставу
ких јединица релативно се мало зна, али сигурно је да регуларна армија располаже батаљонима
самосталним четама, гадама. ,
Основна јединица је самостални бата-
лектив не гласа за њихово искључење. У међувремеву Пољаков и Јоова се уда љују из школе,
Долази до судског спора и Општински суд у Суботи ци доноси одлуку о враћању Марка Пољаковића на рад у МЕШЦ. Том приликом је судско веће, коме је председавао судија Никола Степић, утврдило да је при доношењу одлуке о искључењу Пољаковића Основни закон о радним односима био повређен, равно, шест пута. 4
И да би се све те незаконитости прикриле, у веома мучној, атмосфери, организован је референдум. Међутим, по становишту Општинског суда са којим се сатласио и суботички Окружни суд — референдумом се не може „покрити“ један незаконит поступак. Јер, „да“ већине чланова колектива не може да елиминише шест повреда зако на — како је то било у овом случају и да референдум, на тај начин, послужи
новљева. Али, поново, |
као параван за — незако-
нитост. Слободан СТАНОЈЕВИЋ.
ослободилач-
и бри-
Територијални п ствују само у одре јону, углавном против неп диница стационираних чју. Ове територијалне је; так да повремено нападају н
· повод за дискусију о расподели дохотка
Само две основне организације СК безрезервно прихватиле закључке
— Може се констатовати да су прве конференције ко муниста 0 закључцима Градског комитета Савеза комуниста Београда покревуле идејно-политичке ди скусије и активност комуниста на дубља и срестрачија размишљања о потреби даљег усавршавања система расподеле дохотка у банкама, спољној трговини и другим сличним организацијама: Ово се каже у предлогу закључака Градског комитета СЕ Београда, Који ће У понедељак разматрати на свом састанку информацију о току дискусије у организацијама СЕ поводом децембарске испла те личних доходака.
Треба настојати, каже се даље у овом материјалу, да се до краја спроведу за
Дискусија није текла у духу закључака Градског комитета, констатовано је у материјалу, Закључци су схваћени само као повод за дискусију о расподели, а она је углавном, конфронтирана ставовима Градског комитета. .
Комунисти су, по оцени Градског комитета, једнострано схватили проблем „децембарске _ расподеле“, На њиховим састанцима из ношени су само аргументи Који су имали циљ да одбране оправдају и објасне децембарску исплату. Закон о замрзавању и закључ цима Градског комитета тре тирани су са малом дозом политичке одговорности и друштвене критичности, а било је и мишљења да је „Закон о замрзавању брзоплета мера друштва. а закључци Градског комитета метод чврсте руке“.
На шалтеру „Путника“:
По страни од децембарских вишкова,
25
КАМАТЕ „ПОЈЕДЕ« КАПИТАЛ
Акумулација друштвене пољопривреде и прехрамбене индустрије у Славонији у 1967. години износи, око 70 милиона н, д, а исплаћене камате на обртна средства око 50 милиона !
(Осијек, марта) — Једанју Славонији утврдио је
реномирани '· пољопривред-
М. МАКСИМОВИЋ | но-индустријски комбинат
кључци Градског комитета МЕ : а комунисти и организације ||ЦА
СК позову да пре свега сагледају друштвено-политич
ну и идејну суштину „децембарске исплате“, њене друштвене и политичке последице. '
О закључцима Градског комитета СК Београда да основне организације Саве за комуниста морају још једном испитати своје ставове у вези са „децембарском исплатом“ личних до ходака у неким радним орга. низацијама, расправљало је 25 организација, од којих само у „Путнику“ није било никакве прекомерне ра споделе после доношења За
кона о замрзавању личних |
доходака. Само. у две орга низације = „Дентроте коти лу“ и „Контактору“ — кому нисти су се договорили да се У органима самоуправља ња и колективу заложе да се исплаћени вишак врати у фондове предузећа. Орга низације „Путника“ и „Цен тротекстила“ једине су изразиле пуно јединство У прихватању закључака Градског комитета СК. Ниједан закључак са одр жаних конференција кому ниста не покреће питање личне одговорности поједи-
ЕАУ 5
МАРИБОРСКА „ЕЛЕКТРОМОН-
ТАЉА« УЧЕСТВУЈЕ У ТРАДЊИ
„ТАРБЕЛА ДАМА«
У Пакистану, на највећем хидроенергетском систему на свету, наше предузеће ће обави"ти све монтажне радове
(Марибор, 15. марта) Мариборском · предузећу „Електромонтажа“ ' повере ни су на међународној ли цитацији комплетни монтажни радови на највећем хидроенергетском _ систему · на свету „Харбела дам“ на реци Индус у Па кистану. Овај објект ће се градити осам година, према италијанско-француском пројекту.
У првој фази изградње
наца. Чињеница је да се | „Електромонтажа“ ће оба-
одговорност не негира, али! вити
монтажне радове у
се своди на некакву начел-| вредности од око 9 мили-
ну категорију, о одговорности се говори само као о по уци за будуће.
КАКО СЕ БОРИ ЈУЖНИ ВИЈЕТНАМ (2)
на
артизански одреди дејђеном географском реријатељских јењиховом подрујединице имају зада епријатеља, а ихове опера-
„она долара. Вредност осталих радова, које ће у пр-
«о
вој фази извести мариборско предузеће; износи даљих 16 милиона долара.
Хидроенергетски систем „Тарбела дам“ састојаће се од 12 хидроцентрала јачине од по 145 мегавата и читавог система иригационих канала и тунела.
Овај објект у Пакистану обухватиће комплекс дуга чак око 700 километара и брану за чије ће подизање бити потребно да се изведе три пута више земљаних радова него приликом изградње бране у Асуану.
(Танјуг)
„читањем“ анализе, да је за последње три године акумулирао 317 милиона но вих динара, плативши за тај ћар 37,67 милиона динара камате на пословни фонд и повремена обртна средства. Или, рецимо, про шле године: да би акумули рао шест милиона нових ди нара, морао је платити 14,7 милиона нових динара хамате. Да ова трагикомична економика "није изузетна, „специјалност“ овог комби ната (замољени смо да му не помињемо име) доказују и прецизно изведени рачуни за целокупну друштвену пољопривреду (која о бухвата 35 одсто оранич5 површина у Олавонији Наиме, свеукупна акумулација пољопривреде и пре храмбене индустрије у про шлој години износи око. 70 милиона нових динара («0о-
лико је претпрошле године |
акумулирано само на шшеници), а исплаћене камате на повремена обртна средства износе око 50 милиова нових динара. Или, за последње три године испла ћено је 121,52 милион динаРа камате на обртна средства и 37,54 милиона камате на пословни фонд. Укупно, дакле, 159,06 милиона нових динара. Додуше, аку мулација у.1966. години била је висока и изравнава се с трогодишњом сумом исплаћених камата. Међутим, радне организа
ције о којима је реч улага.
ле су последњих година зна тне суме у модернизацију
основних средстава. Ануите ти на уложени капитал износе за три године 164,55 ми лиона нових. динара. Отплата инвестиција је једва 5,49 милиона динара већа од исплаћених камата на обртна средства.
Над овим „неразумљивим бројкама“ у осјечкој Привредној комори врте
главом и све им се чини да нешто — „није у реду“. Бро јне друге анализе доказују да ти колективи нису ло ше пословали,а њихов труд се ипак неповратно утопио у камате.
Процењује се да је пољопривреда дала оно што је реформа од ње очекивала. А ипак су се њене компаративне предности, дате ра формом, негде. изгубиле.
Д. ЈОВАНОВИЋ.
Пријем нод Бранна Микулића
(Сарајево; 15. марта) Председник Извршног већа Босне и Херцеговине Бран ко Микулић, примио је данас ректоре југословенских универзитета и чланове председништва _ Заједнице универзитета Југославије.
У току једночасовног разговора измењена су мишљења и искуства о раду ви совошколских институција.
ке армије.
ног „подручја.
то итд.
Танјуг је примио следеће саоп, штење:
„У вези са Законом о измеџ ма и допунама закона о издава. њу нових новчаница и кованор новца, као и решења 0 повлаче, њу из оптицаја кованог нов. па од 5, 2, 1 и 0,50 старих дина ра, у пракси долази до честих питања од стране привредних и других организација, органа, установа, грађана и других, % томе да ли ови прописи значе и заокружавање цена,
Указује се да се наведену Закон и решење не односе на заокружавање појединачних цена, већ се само заокружава. ње укупне наплате: паза фактура и сл. врши тако шу, се износи до две паре занема. рују, а износи преко две паре заокружују на пет пара,
Према томе, не заокружава ју се појединачне цене, већ У незаокруженим износима ула. зе у укупну фактуру, пазар и сл, па се тек укупна фак. тура, укупна наплата — пазар У свом крајњем износу, задок. ружује на напред наведени на чин“.
Неопрезни пешак погинуо
на ауто-путу
(Славонски Брод, 15. марта) — На раскрсници савременог пута Београд — Загреб и се оскот пута Доњи Андријевци — Свилај јуче око 4. часова у саобраћајној несрећи изгубио је живот Илија Дорић, рођен 1905, радник из Свилаја. Док је прелазио пут на њега је налетео – „фордтранзит“ енглеске регистра ције којим је управљао Пол сФРајерштајн, 26-годишњи так систа из Лондона.
Истражни поступак је » току. Д. ВИЈУК
Смртна казна за Ратка Љевара
(Ријека, 15. марта, Танјуг — Велико веће окружног суда у Ријеци изрекло је вечерас смртну казну 25 — годишњем Ратку Љевару а 29 —тодишњој Перси Маринковић казну строгог зат вора од 15 година. Љеварову смртну казну суд је заменио 20 —' годишњим стро гим затвором. :
У расправи која је траја ла 4 дана утврђено је да је Љевар 16: марта прошле го дине на подмукао м свиреп начин убио 30 — годишњег Бранка Маринковића у ње говом стану у Ријеци. Ножем који му је дала Бранкова супруга Перса. он је заклао Маринковића на спа вању. Суд је утврдио даје Перса била зачетник и инс пиратор овог. свирепог раз бојништва.
Регуларним јединицама, као најјачом и елитном војном снагом, руководи Главна војна команда при Централном комитету ФНО преко оперативних војних подручја. У последње време Главна војна команда зове се Врховна команда ослободилач“
Већ смо казали да су једичице ослободилачке армије формиране у самосталне чете, батаљоне и пукове. Међутим, за из" вођење крупнијих акција врши се групи“ сање снага у веће војне јединице и тада њима заповеда командант наименован од стране Главне војне команде или пак вој-
У ствари, Централни комитет ФНО по делио је целу територију Јужног Вијетна“ ма на седам војних зона како би се ефи“ касније руководило ратним При том се водило рачуна о компактности појединих делова територија у национал“ ном, географском и економском смислу. пример, засебну војну зону сачињава 097 ласт делте реке Меконг, затим подручје града Сајгона, централни планински пла“
операцијамг.
Поред војне поделе, извршена је и 22' министративна подела територије на 33 покрајине. Тако је ранија подела #4 42 провинције, коју је извршио сајгонски
земље
љов који обично броји од 200 до 700 људи. У овом батаљону, поред пешадијско-стрељачких јединица, постоје и јединице за њихову подршку. Оне располажу минобацачима, бестрзајним топовима и митраљезима. у | Претпоставља. се да је јачина бригаде од 900 до 2.000 људи. Поред пешадијских батаљона, бригаде имају и одређени број самосталних чета. То су чете за везу, инжењеријска, артиљеријска, “инобацачка, санитетска, извиђачка и позадинска чета. Партизански одреди представљају удар не групе састављене обично од 30 до. 50 људи, а могу бити и веће. Диверзантске групе углавном су мањег састава и форми рају се према датака. у У: , : "Свака од ових јединица кма своје сасвим одређене задатке. Јединице регуларне армије организоване у бритаде, самосталне батаљане'и. чете — ламају псповни задатак ла се боре аротив регуларних не-
пријатељских трупа.
отреби, у зависности сд за- |
у сваком случају да спрече њ ције, уколико крену ван стацио ста. Месни партизански одреди у ствари су јединице милиције састављене од становништва тога краја. Борци ових јединица преко дана раде свој. уобичајени домаћи посао, у кући или на имањима, а ноћу се прикупљају и изводе акције. Њихов основ ни задатак је да бране село. Али, месви партизански одреди. користе се и за минирање путева, неутрализацију матих непријатељских снага, за постављање „БВну прека и замки, за многе „позадинске“ послове око снабдевања, смештаја болесних
нираног ме
· и рањевих итд.
Како се командује
' Ослободилачком борбом Јужног Вијет'"нама руководи — као што је познато —
највише политичко и војно тело срронт на ционалног ослобођења који има свој Цен-
" трални комитет састављен од 50 чланова.
_ има данас своје диплом
Борци регуларне Армије практичне обуке с
По својим задацима, избору и ортанизационој структури, Централни комитет има сва обележја „привремене владе иако се под овим именом нигде не помиње.
У саставу Централног комитета налазе се разни ресори, као што су Комитет за војне послове, Одбор за иностране послове, Одбор за народно здравље, затим сдбори за културу, образовање, за информације, за економске послове, поштанску слу жбу и телекомуникације као и кеке друте, Сва ова тела имају типичан карактер
министарстава. Централни комитет ФНО атске представнике у неким земљама Европе, Азије, Афри-
ке и Америке.
Руковођење оружаним снага. националног ослобоћења биће <
ама Фронта хватљиви-
_ јама, окрузима, селима и засеоцима.
Феровта националног ослобођења, Јужног Вијетнама на часу
а оружјем отетим од непријатеља ·
је ако се нешто ближе објасни његова ор-
танизациона структура, | Нижи извршни органи Фронта нацио-
налног ослобођења су комитети организовани у такозваним међузонама, провинци-
Ови комитети су, у ствари, органи власти који су изабрани од цивилних им војних лица. Претпоставља се да оваква структура
комитета омогућава руковођење и војним:
акцијама свих типова јединица Фронта на ционалног ослобођења.
Према томе, месне партизанске јединице формирају и њихову активност одреБују општински комитети Фронта националног. ослобођења, а регионзлне партизав ске јединице — покрајински и окружни
комитети ФНО.
режим, готово потпуно изгубила значај.
Како је територија подељена на војне зоне, у њима постоје војне команде које У многоме подсећају на наше оперативне 30 не или главне штабове у народноосло БХ лачком рату које су обједињавале сва д ства на свом подручју. |
Војним стручњацима нарочито Је. + љива чињеница да су сва дејства Јел. ница одлично синхронизована, што се Е а же и по „времену и простору“, иако се р ди о доста уситњеним формацијама. =. јединице одлично су повезане, првенсте во радио-станицама у којима, како навод многи извори, Јужновијетнамци уопште оскудевају.
у0з“
Припремио Велимир ПЕТРОВИЋ
У сутрашњем броју: НАДМОЋНИЈИ У — ПЕШАДИЈИ