Борба, 16. 03. 1968., стр. 7

суБотћ, 16. МАРТ 1968.

БОРБА — СТРАНА 7.

| МИН силази на земљу Недељни репертоар

Шта стоји иза 700 ошказа у нишкој фабрици

(Ниш, 15; марта) — Отпуштање 700 Минових

се веома радника нашло се ве

Ол

итичког и јавног живота Ниша. прављања, који су се тешка срца одлучили

брзо у центру пажње

Органи

а овај корак, претрпели су понекад и "нео-

прав нера.

· „Не би ли можда било боље да су само привре-

дану критику од синдикалних функцио-

парних локомотива стижеу МИН на ремонт. И ремонт теретних вагона нагло се

нено стављени ван рад“ | смањио.

Бог односа“ — упитао

Је еседнек ског синдикакалног већа Ђорђе Орлић председника ценралног рад-

ничког савета Миодрага | сас

Цветановића, „Поједини радни колективи, до-

Никад се не зна шта ће

нашем присуству,јнам железнице наручитими Општин- | какве су им потребе. Ото-

га је МИН у сталној неизвености и стрепи да не изгуби посао. Боље речено ремонтни по замире, а радници 0стају. А на том послу радило је у Мину 3.500 радника. Органи управљања

дао је синдикални функ |су, истина, маневрисањем, ционер, могу се, из соли | премештањем у друге фа-

дарности „одлучити _ да примају сви ниже личне дохотке, да не би от-

брике, успели да нађу посла за око 1.500 радника. Слате су и групе радника на Ђердап, да тамо траже

пустили раднике“ (напо | хлеба и посла.

мињемо да је просек у МИН 52.000).

Овакве заблуде могу се довекле правдати старом изреком: „људи нису стваи“ и не могу се изоацивати на улицу. Али, било би чи ви нам се, боље да се — упоредо са бригом о запошивавању отпуштених радника — више размишља ми разговара о оних 6.500 који остају У МИН: како да 0- , сигурају хлеба и рада. Јер ситуација фабрике нијени мало ружичаста.

Уточиште незбринутих

Из и око једне од најстаријих фабрика на Балкану (1884) израсла је читава породица од 11 фабри ка, које запошљавају око 7.200 радника. Дуго су Ми- | нове фабрике биле уточи- | ште незбринутих, инвалида, слепих радника, које је колектив великодушно при мао под свој кров. Из годи не у годину запљускивали су фабрику нови таласи ра дника са села, већином без школе и квалификације. Тренутно их у Мину има око 2.000 са поседом, На ни шким пијацама' веома сече сто „могу видети људи у Миновим плавим комбинезонима како продају пољо привредне производе. А зараде радника, па и оних са вишом квалификацијом, па ле су на веома танке гране. · · | | Таква једна фабрика, оп-

ена вишком радне сна те, нашла се лицем у лице

— с реформом.

4 |. Загонетни партнери

У Мину се указује и на | "многе. друге. узроке њихових тешкоћа, који су ван утицаја колектива.

— Још 1955. године је највећој Миновој фабрица „Станко Пауновић“ админи страција рекла да се предузеће оријентише искљу-

Сада, после отпуштања, У ремонтној фабрици неће ра дити више од петине Минових радника. У ствари, због модернизације железница, ови погони се своде на праву меру.

За „дизелку“ су одвајали од зарада

На питање шта је у Мину учињено да се преброде тешкоће, добили смо одговоре из којих се види да ко лектив ипак није седео скрштених руку. Увидело се да се од ремонта не може живети, па је колектив постепено прелазио на дру ту производњу. Уочи и после реформе заведена је штедња. Тако се тих година, 1965. и 1966. нашло У фондовима Мина по две

| милијарде старих динара,

који су касније испражњеНи. Прошлотодишњи програм мера, око којег се сада 0купља колектив, предвиђа даљу преоријентацију, модернизацију — производње, бољи размештај радне сна ге итд.

Мин је, истина с великим закашњењем, ускочио и у производњу дизел-локомотива, чији су први узорци већ на пругама. Истина, купци су поставили услов да се о производњи дизелки Мин споразуме са „Ђуром Ђаковићем“, а од тота ће зависити и банчини кре дити. Стога је у колективу с олакшањем при""ђена вест да преговори с „Ђуром Ђлковићем“ о подели рада теку повољно и да се очекује потписивање споразума. — Доста нас је стајало освајање „дизелке“ — каже председник радничког савета. Одвајали смо за њу од својих зарада.

Подела рада и специјали зација је иначе слаба тачка индустрије шинских во зила, па и Мина. И после толико договарања, данас

' само у Србији имамо осам

Чиво на крпљење вагона — фабрика које се баве ре-

Прича Радмила Костић, секретар за друштвене однобе Општинског комитета, економиста, која је доскоРа радила у Мину. Тиме је административним путем сто уђу развој једне фабри-

Од тада је прошло доста Времена. Железнице сеса-

мотом. Ватони и шинске конструкције се производе у три фабрике.

Правилник који се није могао применити

Парадоксално је, међутим, да се сада Мину, пре-

да оријентишу на дизел- |дузећу у којем је такорећи "локомотива, па све мање цветала социјала, притова

ТАНЈУГ

СВЕТ

ра због нехуманог и несо-

цијалног поступка:

ни НинНИННн ЕНИ ЛОН о итарниниии

— СПЕЦИЈАЛНИ БЕРЗАНСК

ита ит

СКО ТРЖИШТЕ

ПАРИСКА БЕРЗА ЗЛАТА — Прекју-

= ~ Зи

– Испада да сваког другог више боли због ових наших радника него нас рекао нам је председник радничког савета Миодрат Цветановић. А верујте учи нили смо све што смо мотли да до свега тога не дође. У неким другим предузећима штрајковали су рад ници са 90.000 зараде, а ми смо се са 52.000 борили и боримо са тешкскама.

А правилник о расподели, који је колектив прош ле године усвојио, у ствари није се могао примењивати због вишкова радне снаге, Све фабрике, без обзира ка ко пословале, добијале су пуну „плату“. Тек пре тричетири месеца одлучено је да им се, ако послују с тубитком, доходак окрњи, али свега за око 5 одсто.

Радници који ништа не.

раде, добијали су пуну пла ту као и они који се залажу. Многи од њих су се пи тали: зашто радимо кад мо же да се не ради. А они стручнији, _ квалификованији, одлазили су у друге фабрике или у иностранство. Стога је колектив узео

чврст курс да више нема

попуштања и да се правил ник мора спровести. А сма њење броја радне снаге 0омогући ће да се, онима који остају, повећају лични дохоци.

Укратко МИН, предимен зионирано гломазно предузеће, које је доскора такорећи лебдело у облацима, постепено силази на земљу. А то не може проћи безбол но, без радикалнијих одлука. Данило ВУКОВИЋ

(индикат и даље против отпуштања 2

(Ниш, 15. марта) — Вечерас је у Нишу почео плевум Општинског синдикалног већа. Расправља се а целисходности одлуке. Машинске индустрије о) отпуштању 700 радника и о ситуацији у овој радној орга низацији. Састанку присус твује Маријан Рожић, секретар Централног већа Са синдиката Југославие. Ј

У информацији о проблемима МИН се истиче да је предузеће планирало да у 1968. години оствари производњуу вредности 293 мили она нових динара (15 одсто више у односу на прошлого дишњу реализацију). И поред повећања плана, капацитети МИН су недовољно покривени, па је централни раднички савет и донео од луку о отпуштању 700 раддвика. Карактеристично је изнето је на састанку, да су од

МИН 362 из фабрике генералног ремонта, а 243 из фа брике шинских возила, Ме ђутим, збор произвођача фа

био је пре неколико дана да прихвати предлог плана за ову годину, јер се њиме не обезбеђује запослење свим члановима колектива.

Грођони у

(Славонски Брод, марта) После кратке трке са двојицом милиционера, који су их из Љубљане спроводили за Дервенту — Ирфан Незировић (стар 25 година) и Чамил Грачанлић (22), обојица из Дервенте, уместо у затвор, ус пели су да побегну.

Ол железничке станице У Славонском Броду где су. че кајући воз за Дервенту, успели да умакну милиционеру — упутили су се право према мосту на Сави који спаја два Брода — Босански и Славонес ки. Ту су скинули лисице

Потера из Славонског Брода, коју су алармирали мили ционери — спроводници, пошла је одмах за њима.

„отпуштање вишка

700 сувишних радника У|

брике шинских возила од- |

Због тога је централном ра |

И ИЗВЕШТАЈ ЗА »БОРБУ«

Приљудна управа за Фабрику шинских возила

дничком савету и предложе но да донесе одлуку о ста вљању ове фабрике под принудну управу. Иначе, фабрика генералног ремон та прихватила је план за 1968. али је предложила да укупни доходак иде на лич не дохотке, па тек ако то не буде довољно да почне радне снаге.

На вечерашњем пленуму споменуто је да је Општин ско синдикално веће упознато с проблемима МИН, пошто је још пре више месеци поручило фабричком одбору синдиката да “коли ко дође до отпуштања радне снаге не буду ангажовано око давања отказа радницима, већ да се заложи против тога. Пошто је састанак још у току, питање је да ли ће синдикат и сада остати при свом ранијем ста ву. Наведено је да је одлу ка радничког савета ·– Машинске индустрије о отпуштању радне снаге, ма коликб била неизбежна, донета без консултовања рад-

них јединица.

У дискусији, представници Машинске индустрије углавном се солидаришу са својим радничким саветом.

Пленум наставља рад.

Д. ИЛИЋ

ПОТеДИ 30

ОДОСГАИМ проводницима

Славонском Дубочцу службеницима СУП Славонски Брод придружили су се у потери ЖХусо Џухерић, трговац, Хабиб Хаџиселимовић,. монтери Иван Тадић, чамџија из Дубочца. Ови грађани заједно са милиционерима дошли су до закључка да лвојица провалника могу бити само код Резије Сечића. Тадић је обез бедио превоз преко Саве, Џу херић је целу потеру снабдео (батеријским лампама 8 Хаџиселимовић је екипи ста вио на располагање свој при ватни аутомобил, Претпостав ка тројице грађана показала се тачном и двојици опас-

них провалника поново су стављене лисице на руке Д. ВИЈУЕ

РОБНЕ БЕРЗЕ

ЛОНДОНСКА БЕРЗА ОБОЈЕНИХ МЕТАЛА — Тражња бакра јуче је нешто ојачала. На јутарњем састанку прекјучерашња лабавија тенденција осетно је очвренула. Цепа вајербарса скочила је У промптним пословима за 17—1/4 фунти, а у терминским за 15 фунти по дугој тони, Овај пораст износио је у пословима катодним бакром 1—1/2, односно 13 фунти по дугој тони,

Извештаји из САД који не садрже ни стана“ а опитаје могућности за скоро постизање компромиса у преговорима између синдиката и великих компанија, углавном су — према опена ма посматрача — условили скок цене

на јутарњем састанку; Као допунски

актор хосе наводи се и узнемиреност, проузрокована хаосом на берзама злата. На поподневном састанку тражња је ила знатно слабија па су се цене г · Тово вратиле на прекјучерашњи НИ бог јаче тражње, нарочито за термин ску испоруку, цена калаја скочила је просечно за 25 фунти по дугој тони. паа на олова за 2 фунте и цена цинка ! фунту и 6 шилинга.

ЊУЈОРШКА БЕРЗА ОБОЈЕНИХ Ми ТАЛА — Пословање бакром било је Ју" че врло живо, Под дјеством јаче Да "ње, цена бакра, нарочито У термине ти · трансакцијама, скочила је за 25— КЕ ена. Слаба снаблевеност тржишта. кој, је потенцирана ефектом акције д' ин наноди се као главни узрок пораста цене, Осим тога, у правцу њено р тања навише дејствовали СУ И тона чиниоци који су условили чвршћу

денцију у Лондону. У п

ословању оста“

лим обојеним металима није било значајних промена. ~

СИНГАПУРСКО ТРЖИШТЕ КАУЧУКА

— У Сингапуру се јуче пословало нешто мирније. Тражња је у извесној мери попустила, али је и понуда била слабија, тако да је закључна тенденција била стабилна. Цена каучука РСС-1 за испоруку У априлу износила је 50—7/8 цента за либру.

ЧИКАШКА БЕРЗА ЖИТАРИЦА — Атмосфера врло грозничава. Због јаче тражње, проузроковане узнемиреношћу због Вијетнама и судбине долара, цене свих житарица су у порасту. Пораст је најјаче био изражен У трансакцијама пшеницом. На сектору извоза Норвешкој је продато 17.000 тона меке пше нице. Закључне цене за испоруку У марту (у центима за бушел): типенипа 151—6/8. кукуруз 119—6/8, 306 82—1/8 и раж 122—2/8. Закључна тенденција за све житарице стабилна, а за

· пшеницу чврста.

ПЛЕМЕНИТИ МЕТАЛИ: ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА

ОНСКА БЕРЗА ПЛЕМЕНИТИХ МУТАЛА — Промет је далеко премашио све рекорде из првог таласа златне грознице. Према незваничним проценама, продато је близу 200 тона злата. Захваљујући "снажној интервенцији Међународног пула куповна цена злата пала је са 35,20 на 35,10—1/2 долара за фину унцу. али је зато цена злата У полугама скочила са 35,19—3/8 на

35,91—7/8 долара.

черашњи рекордни промет злата јуче је више него удвостручен. Продато је злата у вредности од приближно 260 милиона франака, према јучерашњем промету од 96,8 милиона франака. Цена наполеондора скочила је са 53,40 на 55,00 франака, а злата у инготима од 1 кг. са 5.640 на 5.700 франака.

ДЕВИЗНА ТРЖИШТА

лондон Позиције фунте све слабије. У односу на долар фунта је јуче котирана 102 поена испод званичног паритета. Њен курс пао је на свега 2.398 долара. Фунта је јуче била осетно слабија и према марки, швајцарском и француском франку, италијанској ли ри, шведској круни и аустријском шилингу. За разлику од последњих дана, промет је у поподневним часовима нагло повећан.

МИЛАНО — Изузимајући западнонемачку марку, чије су позиције већ данима изванредно јаке на свим девизним тржиштима, све остале валуте биле су јуче слабије у односу на лиру. Долар је пао на 622,40, фунта на 1,487,75, швајцарски франак на 143,47, француски франак на 126,14 и аустријски шилинг на 24,0540, Промет једва осредњи, а атмосфера врло грозничава.

ДИНАР У ИНОСТРАНСТВУ

ЦИРИХ — Курс динара за новчанице мањих апоена скочио је на 0,31-1/2 — 0,34, док је за новчанице већих апоена куповни курс пао са 0,32—1/2 на 0,31—1/2, а продајни курс скочио са 0,33—3/4 на 0,34 швајцарских франака за нови динар.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

НЕДЕЉА — 17. Ш— п1 „Охридска легенда“ (балет Стевана Христића); — 20 »Ана Карењина“ (драма по роману Лава Толстоја) ПОНЕДЕЉАК — 18. Ш 20 — „Севиљски берберин“ (опера Ђоакина Росинија) УТОРАК — 1 Ш— 200 „Дон Кихот“ (опера Жила Маснеа) ·

СРЕДА — мд шж— 20 „После љубави“ (драма Милана Ђоковића)

ЧЕТВРТАК — 1. Ш — 19 „Аида“ (опера Ђузепа Вердија)

ПЕТАК — 22. Ш — 19 »Тихи Дон“ (по роману М. Шолохова) | СУБОТА — 23. Ш— 20 „После љубави“ (драма Милана Ђоковића)

НЕДЕЉА — 4. шШ— 2) „Сирано де Гержерак“ (комедија Едмона Ростана)

МАЛА СЦЕНА (Француска 3)

НЕДЕЉА — 17. Ш — 20.30 „Сребрно уже“ (драма Ђорђа Лебовића)

УТОРАК — 19. Ш — 20.30 — „Мртви су одсутни оправдано“ (драма В. Ивановића) ЧЕТВРТАК — 21. Ш — 20,30 — „Бештац“ (комедија Миодрага Илића)

Претплатници уживају попуст од 20 одсто за све пред ставе из овог репертоара. За групне посете (више од 20 гледалаца) позориште одобрава попуст од 30 одсто. Претплатничке књижице за попуст од 30 одсто могу се купити сваког дана од 9 до 11 и од 17 до 20 часова у просторијама рачуноводства. Благајна је отворена од 9 ди 12 и од 17 до почетка представе. Обавештења на

телефон 628-640.

ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ

НЕДЕЉА — 17. Ш — 11 „Смрт Уроша У“ (С. Стефановић); — 20 — „Не играј се љубављу“ (А. де Мис) ШБ реприза

ПОНЕДЕЉАК — 18. Ш — 20 — „јунона и паун" (Ш. 0О' Кејси)

УТОРАК — 19 Ш — 20 „Јунона и паун“ (Ш. О'Кеј-

си СРЕДЛ — с. ш— гж „Не играј се љубављу“ ЈА. де Мисе) ' ЧЕТВРТАК — 21. Ш — 20 — „Смрт Уроша У“ (С. Стефановић) ПЕТАК — 22 Ш — 20 »Наши синови“ (В. Јовано-

вићу " СУБОТА — 2. шШ - ада „Не играј се љубављу“ (А. де Мисе)

Карте се могу добити на благајни Југословенског драмског позоришта (телефон 28-552, локал 3). Благајна је отворена сваког дана од 10—13 и од 17 до почетка представе, а понедељком од 10—12 часова. Улазнице се могу добити и за време паузе у фоајеу Југословенског драмског позолришта (Мала · продавница. књига). Скреће се пажња посетиоцима да представе почињу тачно у заказано време и да се после почетка представе нико неће моћи пустити у гледалиште до прве паузе.

"САВРЕМЕНО ПОЗОРИШТЕ

СЦЕНА НА ЦРВЕНОМ КРСТУ

НЕДЕЉА — 17. Ш — 19.30 — „Покондирена тиква“ (Ј. Стерија Поповић) ПОНЕДЕЉАК — 18. Ш — 16 — „Лажа и паралажа“ (Ј. Стерија Поповић); — 19.30 „Покондирена тиква“ (Ј. Сте рија Поповић)

УТОРАК — 19. Ш — Нема представе

СРЕДА — 20. Ш — 19.900 „Црвена коњица“ (Добронаров — Воронцов — Шалевич) ЧЕТВРТАК —– 21. Ш — 18 — „Покондирена тиква“ (Ј. Стерија Поповић)

ПЕТАК — 2: Ш — п „Јазавац пред судом“ (П. Кочић)

СУБОТА — 23 Ш — пл „Јазавац пред судом“ (П. Ко чић)

НЕДЕЉА — 24. Ш — 19,30 — „Хамлет“ (В. Шексипир)

СЦЕНА НА ТЕРАЗИЈАМА

НЕДЕЉА — 7. Ш— 200 „Весела удовица“ ( Ф. Ле-

хар)

ПОНЕДЕЉАК — 138. Ш 20 — „Бог је умро узалуд“ (Р. Лола Ђукић)

УТОРАК — 19. Ш — Нема представе

СРЕДА — м.'шШ— 20 „Фвацдба у Малиновки“ (А. Александров)

ЧЕТВРТАК — 21. Ш — 20 „Јазавац пред судом“ (П. Кочић)

ПЕТАК — 2: ш—- 20 „Кнегиња чардаша“ (Е. Кал

ман) СУБОТА — 23. ш— 20: „Смртоносна _ мотористика“

(Ал. Поповић)

НЕДЕЉА — М. Ш — 20 „Париски живот“ (Ж. Офенбах) ГОСТОВАЊА

ЧЕТВРТАК — :.шжЖ— 20 „Ко би се једио на мушке“ (у НУ Нови Београд) Улазнице за све представе пуштене су у продају.

дана од 10 до 13 и од 11 до почетка представе, а уторком од 10 до 13 часова. Резервација улазница и све информације за Сцену на Црвеном крсту на телефон 46-855, а за Сцену на Теразијама на телефон 338-907. Право на попуст уз оверено требовање и за 30 и више улазница.

АТЕЉЕ 212

НЕДЕЉА — 7. Ш— 20 „Следећи пут ћу вам то отпевати“ (Џ. Сондерс) ПОНЕДЕЉАК — 18. Ш — 20 — „Кафаница, судница, лудница“ ( Б. Црнчевић) УТОРАК — 19. шШш— ф —

„Ревија и љубавник“ (Х. Пинтер) Т СРЕДА — жм. Ш — 20 —

„Мачка у маку“ ОК. Фејдо) ЧЕТВРТАК — 21. Ш — Нема представе

ПЕТАК — 22. Ш — Нема представе

СУБОТА — 2 Ш – 200 „Следећи пут ћу вам то отпевати“ (Џ. Сондерс) НЕДЕЉА — 4. шШш— тд „Развојни пут Боре Шнајдера“ (А. Поповић)

ТЕАТАР У ПОДРУМУ

ПОНЕДЕЉАК — 158. Ш 21 — „Стилске вежбе“ Кено).

СРЕДА — мдш. шж— а „Године ратне, године мирне“ (И. Перцл) и „Баладе из приземних улица“ (3. Шпишић) ПЕТАК — 22 Ш — 23 „Шишем, пишем петнаест“ (домаћин вечери Павле Мин чић)

Клуб пријатеља „Атеља 212 врши резеравацију чланских карата и наплату чланарине сваке среде од 10 до 12, а сваког петка од 17 до 18 часова у просторијама Атељеа. Карте за све представе могу се добити на благајни Атељеа сваког дана од 11 до 13 и од 18 до 20 часова. Резервације на телефон 20-383 у време продаје карата.

ФР.

ДЕЧЈЕ ПОЗОРИШТЕ „Бошко БУХА“

- НЕДЕЉА — 17. Ш — 10.30

— „Украдени принц и изгубљена принцеза“ (Д. Тотерој; — 17 — „Чаробњак из Оза“ (Баум-Чепмен) ПОНЕДЕЉАК — 1 шШ Нема представе

УТОРАК — 19 Ш— 1 „Украдени принц и изгубљена принцеза“ (Д. Тотеро) СРЕДА — 20. Ш — 10.30 „Хајдуци“ (Нушић — Новаковић) ЧЕТВРТАК — 2. Ш — 10 и 15 — „Три дебељка“ (Олеш—ТГорјунов) — у КЦ Пан чево.

ПЕТАК — 22 Ш — 17 „Математички рат" (В. Лукић) , | СУБОТА — 23. Ш — 17 „Три мускетара" (Дима и Радзински)

НЕДЕЉА — 24. Ш — 10.30 „Пепељуга“ (А. Поповић ) — за музичку омладину у оквиру циклуса „Пет приредби за децу“; 17 „Амброзио уништава време“ (А. Фоке)

Улазнице се продају на благајни позоришта сваког дана, сем понедељка, од 10 до 12 и од 15 до 17 часова, односно два сата пре почетка представе. Телефон 623-425.

МАЛО ПОЗОРИШТЕ

НЕДЕЉА — 17. Ш — 10 „Зека. надувенко“ (С. Михал-

ков); — 16 — „Пас м мачка“ (Ј. Чапек) ПОНЕДЕЉАК — 18 шШ —

Нема представе УТОРАК — 19 Ш — 16 „Мачак Тоша“ (Б. Ћопић) СРЕДА — ад. Ш — 16 „Градић весељак“ (Д. Манојловић) ЧЕТВРТАК — 21. Ш — 16. — „Тошка и лав“ (В. Голдфелд) ПЕТАК — 22. Ш — 16 „Куки и Муки“ (К Дримл) СУБОТА — 23. Ш — 10 „Бајка о словима“ (Д. Батек) — 16 — „Зека надувенко“ (С. Михалков) НЕДЕЉА — 4. Ш— 10 „Прича с мора“ (Д. Манојловић); — 16 — „Укроћена батина“ (Б. Борозан) Обавештења и резервације на телефон 330-570.

КОЛАРЧЕВ НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ

Мала сала

ПОНЕДЕЉАК, 18. Ш — 18,15 — Књижевно-уметничко вече мретем из облака — Из необјављене антологије народних љубавних песама Петра Гудеља Уводна реч аутора — Стихове читају: Дивна Ђоковић, Мирослава Бобић, Милан Пузић, Љуба Ковачевић.

19,30 — Др Војислав Кораћ, проф. Универзитета: Архитектура Грачанице (са пројекцијама) — Циклус: Ремек дела српске средњевековне уметности ; УТОРАК, 19. Ш — 1815 др Војислав Даниловић, про фесор Универзитета: Имунолошки проблеми пресађивања бубрега — Циклус: О бубрезима

— 19,30 — Др Војислав Становчић, уредник часописа „Социјализам“: – Власт, бирократија и технократија у савременом политичком систему Југославије— Циклус Друштвенополитички систем Југославије

СРЕДА, 20. Ш — 1815 Др Пол Милингтон, професор универзитета у САД: Најновија открића о вирусима (0 (са преводом и пројекцијама)

— 19,30 — Др Иван Фурлан. сарадник Завода за унапређење школства СРХ:; Испитивање и оцењивање као фактор успешног учења Циклус: Шастава у светлости новијих истраживања У свету

ЧЕТВРТАК, 21. Ш — 18,15 — Књижевно-уметничко вече Максим Горки — Човек и уметник (поводом стогодишњице рођења) — Уводна реч Радована Лалића, професора Универзитета — Одломке читају: Ксенија Јовановић и Дејан Чавић

— 19,30 — Др Татомир Анђелић, професор Универзитета: Класична механика (Кеплер, Галилеј, Њутн, Ојлер) — Циклус: Теорија релативности ПЕТАК, 22. Ш — 18,15 Алекса Челебоновић, уметнички критичар: Архаична грчка скулптура (са пројекцијама) Семинар: Грчка уметност

— 19,30 — Миодраг Србиновић, асистент Универзитета: Љермонтов ин Јунак нашег доба Циклус: Анализа ремек-дела светске књижевности Уторком и петком од 8 часова предавања на курсу за библиотекаре

БИБЛИОТЕКА

ПОНЕДЕЉАК, 18. Ш — 19,30 Др Михаило Марковић, професор Универзитета: Актуелност Марксове мисли Семинар: Смисао Марксове филозофије данас. Уторком и петком од 8 часова предавања на курсу за библиотекаре.

Уторак, 19. Ш — 19,30 Андре Лескајие, лектор Филошког факултета: БЕЗ РЕ. БОТ5 ПЕ ГА УОСАТТОЦ. РОМОЈЕ РЕ ЉАМАВБТМЕ (без превођења) — Циклус: Предавања на страним језицима СРЕДА, 20. Ш — 19,30 Зорица Приклмајер-Томановић, сарадник Института за изучавање радничког покрета: Концепције о борби за социјализам и социјалистичкој демократији у комунистичком покрету западноевропског друштва — Семинар: Неки проблеми борбе за прогрес и социјалистичпреображај 6

ЧЕТВРТАК, 2#. Ш — 19,30 — Др Иван Толичић, професор Универзитета: Успешан полазак у школу и структуирање детета у раном детињству — Семинар: Савремени научни поглед на проблеме предшколскоу васпитања

Галерија КНУ

Изложба слика Метке Крашовец (до 1. априла) отворена сваког дана од 10 до 19,30 часова.

Библиотека,

Стручна библиотека за наставу страних језика и образовање одраслих ради са читаоцима сваког дана од 7 до 19 часова.

Велика сала (концерти)

ПОНЕДЕЉАК, 18. Ш у 20,00 — Концерт Београдске фил хармоније '

СРЕДА, 20. Ш — 4,45, 7, 9.15 Клавирски солистички концерт Ранка Тудора ПЕТАК, 22. Ш Љу, 20,00 Концерт ученика музичке школе „Станковић“

ВЕЛИКА САЛА (ФИЛМ)

Од 18. до 25. Ш — „Топли плен“, (француски у боји синемаскоп по роману Емила Золе. Режија: Роже Вадим, гл. ул. Џејн Фонда и Петер Мекенери — Резервација улазница на телефон 625-164. Улазница 3. динара.

Нултурни центор Београде

ДВОРАНА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА

НОН-СТОП програм (1–5) Филмске новости 1 — Оружје — Ослободиоци — Укротитељ дивљих коња (цртани у боји) — Трострука неприлика (Том и Џери, цртани у боји)

ВЕЧЕРЊИ ПРОГРАМ

Серија: „гд Весна

филм“

СУБОТА, 16. Ш — 4,45, 7, 9,15 — „Детективска прича“ (Режија: Вилијам Вајлер. Гл. ул. Кирк Даглас, Елеонор Паркер)

година

НЕДЕЉА, 17. Ш — 4,5, 7, 9,15 — „Снегови Килиман“ џара“ (Режија: Хенри Кинг.

Тл . ул. Грегори Пек, Сузан Хејворт, Ава Гарднер, Хилдегард Неф) · Р ПОНЕДЕЉАК, 18. Ш — 5, 7, 9 — „До последњег даха“ (Режија: Жан Лик Годар. Тл, ул. Жан Пол Белмондо, Џин Сиберг)

УТОРАК. 19. Ш — 445, 7, 9,15 — „Трагачи“ (Режија: Џон Форд. Гл. ул. Џон Вејн, Џефри Хантер, Натали Вуд, Вера Мајлс)

СРЕДА, 20. Ш1 — 4,45. 7, 915 — „Певајмо на киши“ (Режија: Стенли Донен и Џин Кели. Гл. ул. Деби Рејнолдс, Џин Кели, Сид Черис, Доналд О'Конор)

ЧЕТВРТАК, 21. Ш — 4,45, 7, 9,15 — „Вртоглавица“ (Режија: Алфред Хичкок. Гл. ул. Џемс Стјуарт. Ким Новак) ПЕТАК, 22. 4 — 5,7,9 „Необична Америка“ (Режија: Франсоа Решенбах)

ЛИКОВНА ГАЛЕРИЈА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА

Изложба скица; „Костими Мире Глишић“ ЧИТАОНИЦА

„КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА

ПОНЕДЕЉАК, 18. Ш— 8 Трибина Културног Центра

— Серија: „Наука осваја свет“: — „Трансплантација човекових органа“

УТОРАК, 17. Ш — 8 —еб

Књижевно вече: Разговор 0 стваралаштву Максима Горког“ СРЕДА, 20. Ш — 8 — Музичко вече — Серија: „У очи премијере“ — „Мазепа“, Петра Илића Чајковског.

ЧЕТВРТАК, 1. Ш — 8 —' Ликовно вече — Серија: „Портрети уметника“ — Ко-6 стимограф Мира Глишић (са пројекцијом филмова)

НЕДЕЉНИ ' РЕПЕРТОАР

РАДНИЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ , „ЂУРО САЛАЈ“

ПРОГРАМ У ДВОРАНИ ТЕАТАР ПОЕЗИЈЕ:

ПОНЕДЕЉАК, 18. Ш— 8 —6 „Битници певају" (премијера учествују: Миша Јанке-“ тић, Неда Спасојевић, Душко Голумбовски, Драган Николић, Надежда Вукичевић, Еди Декенга, ВИС „Сања-ф лице“) / СРЕДА, од. ш— 8— мМ. Ракић: „Помени ме у мо-6 литвама твојим“

ЧЕТВРТАК, 23. Ш — 8 Радмила Ђуричин и Танасије Узуновић имају част да Вам први пут представе поезију Велимира Лукића: „Где је пут у пакао“ (Режија Слободан Турлаков. Сцена: ЂорЂор. Костими: Љиљана Драговић. Лектор: Душан Михајловић)

ПОНЕДЕЉАК,. 5. Ш— 8 „Битници певају“ (реприза)

ГАЛЕРИЈА РУ:

Изложба слика и скулптура Јелене Јовановић.

21 Ш — Изложба илустрација и карикатура Штајнберга. ПРОГРАМ ЗА ПРЕДУЗЕЋА

ОД ПИРАМИДА ДО ОБЛАКОДЕРА

19. Ш — Пред. „Напред“ Уметност ХУШ века. У 21. Ш — Пред. „Рад“ — Уметност ХУШ века.

ФИЛМ

21. Ш — Пред. „Трудбеник“ — „Право на живот“ (аме-

рички)

18. Ш — Пред. Р . Митро-) вић“ — „Право на живот“

19. Ш — Пред. „Неимр' —

„Право на живот“ 20. 11 — Пред. „Неимар П“ —. „Право на живот“

ИЗЛОЖБЕ;

Пред. „Рад“ — Немачко сли карство.

Пред. „Неимар“ — Српско средњковековно сликарство. Пред. „Рад“ — Совјетски плакат и карикатура.

Пред. „Неимар“ — Српско

средњовековно сликарство

ПРОГРАМ ЗА УЧЕНИКЕ У ПРИВРЕДИ

19. Ш — Угоститељски дом — О. Давичо; „Песма“

19 Ш — Велики школски час — В. Поповић; „Филип на коњу“

20. Ш — Дом „Анђа -Ранковић“ — Уметност у свакодневном животу

18. Ш — Дом ПТТ — Филм као уметност

19, Ш — Дом „Алекса Де-

јовић“ — Бранислав Нушић

22. 11 — Дом „Стеван Чоло-

вић“ — Филм као уметност ГОСТОВАЊА

20. Ш — РУ Лазаревац Почеци позоришног живота код Срба.

Улазнице на благајни Универзитета, Немањина 28. од 10 до 12 и од 17 часова, Резервације на телефон 26-004.

ииинининнининививннинениннинилионновеовоивмеииеитивимвввиваввавививнимиаавававнии вена"

а Уна а У а јећа ТЕЛ азакоза