Борба, 19. 07. 1968., стр. 16

наградном колу

га «оје „лресу трооп опсев. Загреб НА Гесле извлачење: 1 ХЛ 1968.

шаљете

(Ова

Два сата пре пола ноћи стигла је вест из Будимпеште. Мађарска телеграфска агенција објавила је писмо „петорице“ из Варшаве.

Зашто да га и Праг не 06 јави Одговор надлежних био је логичан: не долази у обзир да чехословачка јавност чује оптужбу без одбране. За синоћ је било најављено да ће се председник парламента Јозеф Смрковски обратити нацији преко телевизије. То се није десило, али је најава тог догађаја ушла у све поре Прага.

Постојала је синоћ и ноЋас у Прагу бојазан да Пред седништво ЦК КШИЧ не по пусти пред притиском саве зника. Постојала је бојазан да се не десе друге непријат не ствари. Прагом су колале многе узнемиравајуће ве сти, чију садржину сада не ма смисла помињати — јер су превазиђене.

У три часа ујутру осветље ње у згради Централног ко митета је угашено. Чланови ужег руководства су по шли на краткотрајни ноћни одмор, али неизвесност је остала до првих јутарњих часова.

Радио-Праг је у 10 часова објавио у целини писмо „петорице“ из Варшаве. Истовремено је, међутим, радио објавио и документ домаћег руководства, који се званично зове: „Став Председништва Централног комитета КПЧ према писму пет комунистичких и радничких партија“.

У јутарњим новинама ни речи није било о томе, али су се пред подне на улицама Прага појавила ванредна издања „Руде права“ и већине политичких дневни ка — са писмом „петорице“ и чехословачким одговором.

Као да је то био знак јав ности — да се и она изјасни. Грађани ове земље, Чеси и Словаци, нису оклевали. Ланчаном реакцијом ко мунисти су се цео дан окуп љали на зборовима партијских актива. Радници у фа брикама су прекидали рад. Састала се влада. Састало се Председништво парламен та. На окупу је и Председ- | ништво Националног фронта. Почело је „практично, и! одржан је свенародни рефе | рендум — о поверењу ужем руководству Партије.

Радио је из сата у сат преносио резултате тог референдума. Гласови се у |

њему нису бројали, јер су сви се једној страни — на страни одбране независности Чехословачке коју са успехом води Председнуштво Централног комитета КПЧ. Уместо броја гласова, радио преноси садржину мвеогих изјава:

„Позовите што више грађана СССР да посете еашу земљу. Добро ћемо их доче кати. Нека сами они потра же контрареволуцију, јер је ми не вилимо“:

„Ми смо мала земља. али | много напаћена. Сада је!

тренутак ла будемо горди | : 'њујемо да управо драмати

.“.

ит одважни . „Наше руководство вије |

Судцелујте у петом

УЗЛЕНКА« по 00 етикета

ЗДЕНКА“

= информацијама, и-

8з

времена никуда да идемо ез кавијар“;

„Мешљење петорице у Варшави је засповано на

ли су чињенице биле намерно пренебрегнуте“;

„Тражимо од Централног комитета да подржи став Председништва ПИК КПЧ. а уколико се то не деси делегати су спремни да почету ванредни конгрес Партије“; „Петорица“ у Варшави су закључили да су писмом „две хиљаде речи“ угроже не тековине социјализма У овој земљи, али, прошло је три недеље од тог писма а ол контрареволуције нема ни трага“,

Чеси и Словаци, вечерас ће слушати Александера Дубчека који се појављује на телевизији дванаест часова пред почетак пленума Централног комитета,

Валдек-Роше, који је био гост Брежњева у Москви, вратио се у Париз, да би су тра допутовао у Праг — са идејом за сазивање европске конференције комунистичких партија: у суботу, најдаље у недељу, на чехословачкој територији ће се састати Дубчек и Брежњев.

Идеја Валдек-Рошеа да се, поводом догађаја у Чехословачкој, одржи европска конференција комунистичких партија је, по свој прилици, алтернатива за не успели варшавски сусрет „петорице“. Чехословачко руководство се још није изјаснило поводом Рошеове иницијативе, а и неће моћи док је не чује у комплетној верзији од самог аутора. Ни је искључено да Праг прихвати европску конференцију, али данас се још мање

' може веровати да би се Пре

дседништво Централног комитета КПИЧ сложило да се на таквом састанку разгова ра — само о Чехословачкој. О томе нема речи. У необавезним политичким разгово рима. овде се само допушта могућност ла се таквом састанку присуствује као колективној размени мишљења о разноликим проблеми ма социјализма, али да тај разговор буде необавезног карактера, (без претензија да по његовом завршетку буде усвојен ма какав зајелнички документ.

Како је лошло до уговарања сусрета Дубчек Брежњевг

И то се десило ноћас: совјетски амбасадор Червоњен ко допутовао је из Москве и истог часа посетио Дубчека, Черњика и Смрковског у Централном комитету. Са знаје се да је приликом тог сусрета Червоњенко ставио до знања својим ломаћинима — да Москва има у њих поверење. Уколико је то тачно, онда се ради о крупном напретку у односу на оно што је свет сазнао из варшавског писма „петорипе“ Р. БАЈАЛСКИ

Потепење ЕТНО

(00)

зација одређених негатив-

дужно сикуда ла путује дајних попратних појава сада

би полггало рачуне о томе шта се код нас дешава“: „Ко се интересује за натлу ситуацију, нека нам до ђе у госте... Ми немамо

шњих промена у ЧССР. као и свака политичка акција споља која би могла бити тумачена као настојање да се ограничи независност КП

БОРБА

—— БЕОГРАД, ПЕТАК, 19. ЈУЛ 1968.

_ (настави)

Чехословачке у одређивању њене политике и акције, па и као угрожавање држав-

новог суверенитета ЧССР, могу само да потхрањују по литички утицај реакционар них снага на чехословачке народне масе.

СКЈ заступа гледиште да свака комунистичка партија треба да буде одговорна за своју политику пре свега пред радничком класом и народом своје земље. У складу с тим југословенски комунисти сматрају да су првенствено Комунистичка партија и остале социјалистичке и прогресивне снаге ЧССР позване да оцењују ситуацију у својој земљи и решавају проблеме који су се нагомилали током низа година. СКЈ сма тра да социјалистичке земље, као и комунистичке и радничке партије, могу испунити своју интернационалистичку дужност управо пружањем подршке садашњим напорима руко.водства КПЧ за даље развијање социјалистичких друштвених односа у ЧССР,

На основу оцена неких комунистичких партија о ситуацији у ЧССР може се стећи утисак да комунисти треба да сматрају дозво љеним и оправданим предузимање таквих мера које би добиле карактер мешања у унутрашње послове независних земаља. Дубоко смо уверени да би такав корак био штетан за даљи развитак социјализма у свету. Међународни ра днички и прогресивни покрет би претрпео. тежак у-

дарац, а принципи независности и равноправне сарадње, који представљају једину основу на којој треба да се граде односи између свих земаља у свету, а у чему социјалистичке земље треба да дају пример, били би озбиљно компромитовани, То би имало тешке последице, јер би деморалисало широке масе прогресивних људи у Чехословачкој. Сматрамо да су радничка класа и прогресивне снаге Чехословачке довољео сна жне да се одлучно обрачунају са свим оним свагама које би покушале угрожавати тековине социјализма и даљи социјалистички развитак. За одбрану тековина КПЧ се ослања на снагу радничке класе и распо лаже сезгом социјалистичке државе и народне арми је. Због тога треба гледати с поверењем па њихову спо собност и моћ да ће се успешно. одупрети свим напа дима на социјализам. Социјалистичка Југослави ја и СКЈ. исто као и друте социјалистичке земље, комунистичке и радничке партије и остале прогресивне снаге животи) су заин тересоване за даље јачање социјализма у свету и за развијање односа и сарадње међу социјалистичким земљама на принципу пуне равноправности и неме шања. Управо зато СКЈ је дубоко уверен да постоји само једавз пут којим се мо же пружити подршка соци јализму у ЧССР. То је пут поштовања права радничке класе и народа ЧССР, на самосталеи развој, поверења у КПЧ и њено руковод ство и у све социјалистичке снате ЧССР. Сматрамо да такво поверење и подршка представљају једино прихватљиву и уједно најефикаснију помоћ КПЧ и

КП Италије најенергичније подржава п 'инципе немешања “У послове других партија

(Рим, 18. јула, Танјуг) — Анализирајући најновију ситуацију у социјалистичким земљама, италијавска Комунистичка партија је данас устала на најенергичнији начин, у анбрану приннипа нчемешања у упутрашње послове других партија и строгог поштовања аутономије сваког националног радничког покрета, као једине здраве основе-за међународно комунистичко јединство и солидарност.

Највећа комунистичка сна га у капиталистичком свету истакла је ово у форми јед ног дугог званичног саопштења са састанка партијске Дирекције који је синоћ касно одржан у Риму поводом совјетско-италијан ских партијских разговора у Москви

Ђанкарло Џајети и Кар-

Излаје и штампа Новинско-издавачко предузеће „Борба“ — Уредништво, телефов 334-581 и Загреб Медулићева 13. телефон 37-501 и 34-621. Претплата за један месец из месеци 80 а. д. (8.000 старих) и за годину дана 160 а. д. се плаћа посебно. Све уплате као и уплате за претплату и ревизоре врше се за ћи

· ло Галуци обавестили су и|талијанско руководство о „својим разговорима са сов|јетским руководиоцима. По 'сле дискусије издато је саоп штење у коме се, поред осталог, каже: „Дирекција Комунистичке партије Ита лије изражава чврсто уверење да се различите оцене о курсу демократске обнове

чехословачког социјалистич ког друштва могу превазићи само путем договорених билатералних или мултила| тералних дискусија у који'ма се полази од претпостав ке да јединство комунистич "ког покрета може да се зас |нива само на пуној аутоно"мији и независности сваке "партије.

16.000 старих). за иностранство цена пр а но | рилично издање само преко централног жи

рачуна 301-1-1607 Загреб.

тинично преко жиро-

администрација и штампарија „

њеном руководству у борби за учвршћење и даљи развитак социјалистичких

ов односа У Демош (Ф)

Узимајући све ово у 06зир, америчка дипломатија се ограничила да совјетској дипломатији неформално изнесе своје уверење и упо зорење да би употреба силе у совјетском држању према Чехословачкој „имала озбиљне реперкусије на међународном плану и на расположење домаће, америчке јавности“. Каже се да су совјетски саговорници „учтиво“ саслушали ово „приватно, гласно размишљање“ без — видљивог реаговања., Други амерички демарш тиче се једног билатералног проблема с Чехословачком. Вашингтон је опет приватно дао на знање Прагу ка ко је спрема. да омекша свој став према узајамним финансијским потраживањима произашлим из другог светског рата.

Према изворима блиским Стејт департменту, САД су спремне ца свој захтев за 72,6 милиона долард које су, наводно, чехословачке власти експроприсале на рачун имовине америчких грађана и корпорација, сма ње на 30—40 милиона. Ако Чехословаци пристају на овај смањени износ. Американци би се сложили да им врате 20,2 милиона у чехословачком злату које је кон фисковано у време нацисти чког краха 1945.

Иначе, овдашња телевизија и штампа објавили су на приоритетном месту информације и извештаје о предстојећој наводној Титовој посети Чехословачкој. Највећа телевизијска мрежа НБЦ почела је прошлоноћну централну емисију ве сти с информацијом о тој посети, док је јутрошњи „Њујорк тајмс“ читав комплекс извештаја око Чехословачке почео у врху прве стране под једним насло вом — „Тито ће посетити Праг да подржи Чехе у кри

| зи“, Д. Д. МАРКОВИЋ

| „радотничесно делд“

(010)

Овај коментар завршава се изношењем дубоког убеђења да у Чехословачкој постоје „здраве снаге“ које су У стању да „одбране социјализам, да нанесу пораз антисоцијалистичким _ снагама“. Карактеристика овог уво; дника је у томе да су његове оштрице, у много отворенијем облику него у заједничком писму. упућене на адресу партијског и државног гуководства Чехословачке |кад се говори о свим ства|рима које по мишљењу са: стављача овог писма представљају опасност за сопијалистичке тековине у Чехословачкој. Тако, на пример. док се у заједничком писму говори о „слабљењу“ партијског руководста у Чехословачкој. „Работничско дело“ о том руководству каже да је и „дезорганизовзно“. „Упркос тврђењима садашњег руководста Чехословачке да оно држи власт чврсто у својим рукама. да проџесе који су у току усмерава у интересу социјализма, чињенице показују сасвим друго“ — 1еднва је ол тврдњи „Работническог дела“ Држећи се ове оријентације која треба ла наметне же: љени утисак о садашњем руководству Чехословачке. „Работническо дело“ пишем следеће: „Успркос обећањима руководећих функционера и органа да ће бити предузете мере против о| фанзиве плесних и знтиком“пистичких снага, отпор реакцији није био пружен“. Према овом листу. „најодго-

ворнија лица и органи у

Чехословачкој су више пута изјављивали да ће остати ведирнути руковолећа улога партије и народно јединство у оквиру Народног фровта. али...“ Заједничко писмо руководилаца пет земаља овај лист је објавио под насловом „Одбрана социјализма у Чехословачкој је наша за-

2 Ма а а авеше Борба“, Београд, Трг Маркса и Енгелса 7, Поштански фах 629. (1.350 старих). за три месеца 40 нв. д. (4.000 старих), за шест етплате је укључујући обичну поштарину двострука. Авионска поштарина

носи 13,50 н. д.

у офу са)

~“

Друголилаши прошиб зона

једничка ствар“. За ово писмо лист каже да је „нова манифестација интернационализма и солидарности комунистичких партија и социјалистичких земаља“.

Писмо су објавили и сви остали софијски листови. али без коментар

Мике (ФФ)

је Адиб ал Џадер и бивши министар за петролејску ин дустрију у влади Јехије Ал Хусеин.

Нови лидери Ирака проте рали су из земље председни

ка Арефа. Он је прошле но ћи допутовао у Лондон ира чким авионом на редовној линији. Британски функци онери су изјавили да ће он бити третиран као приватно лице које посећује своју су пругу. Она се сада опоравља од једне операције која је над њом извршена у једној ексклузивној лондонској болници.

Нови ирачки режим изнео је преко радија поставке нове политике која се, према оценама посматрача, одликује умереношћу и има за циљ да добије максималну подршку у Ираку и арап ском свету.

14. СТРАНА

До сада није било званич „них коментара о ирачком '|удару у арапском свету. Ра дио-станице које се налазе под владином контролом је дино преносе саопштења Ра дио-Багдада без икаквих ко ; ментара. |

Посматрачи указују да је! тенерал Ел Бакр лојалан према међународном руководству партије БААС, које су збацили лидери садашњет крајње левичарског "баасистичког поретка у Сирији. Посматрачи оцењују да може доћи до затегнуто сти У односима између Ира ка и Сирије уколико буде!

. ~ ) ојачао утицај Ел Бакрових ' следбеника у новом ирачком режиму. |

потпредседник, један је од | најугледнијих баасистич- | ких лидера у Ираку. Он је! био премијер 1963. године ка | да је на власти била партија БААС.

Бригадир Такрити наименован је за начелника Гене ; ралштаба и заменика коман | данта ваздухопловних сна

саопштио да је овај брига-

!дир унапређен у чин гене-

рал-лајтнанта.

Додељене Награде устанка словеначког народа

(Љубљана, 18. јула) — Пе торици угледних културних и научних радника Словеније додељене су синоћ Награде устанка словеначког народа.

Награде су добили др Тоне Ференц, Франц Филипич, Владимир Лакович,

МУЗОВУСАОО

та. Радио-Багдад је такође

Станко Петелин и Јоже Шмит.

На свечаности у Извршном већу говорио је председник Републичког савеза бораца Франц Лескошек ко ји је поделио одликовања, а у име одликованих захвалио се др Тоне Ференц.

А ЛАА

НЕЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈ

СА ИЗВЛАЧЕЊА ДОБИТАКА 29. КОЛА СРЕЋАКА

ОДРЖАНОГ НА ДАН

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АУТРИЈЕ

У БЕОГРАДУ

За целу . срећку чији зе (број зазршава ниже |Исплаћује се

означеним побитак од ава | ових тремија за пинара срећку која носи изву. |! чени број |! | 90 8 24940 1.000 62460 400 67040 500 818600% 2.000 | 001 100 1 71981 400 | 80201 400 158471= 2.000 | 637421+ 30.000 698951+ 2.000 2 4 9 14452 ада 46752 504 | 76642 404 | 045042% 2.004 03 10 3 09853 500 24203 510 90393 400 094263= 50.000 665953" 2.000 4 4 4, 03514 504 87964 а04 058064» 2.004 068244» 2.004 119754“ 10.004

НОМ ИЗНОСУ од

ДОБИТАК.

10.000.— у МАРИБОРУ, од НИКУ.

У БЕОГРАДУ. ПРОДАЈУ СРЕЋАКА

СРЕЋКЕ КОЈЕ СУ ИЗВУКЛЕ ПРЕМИЈЕ ДАТЕ СУ У ПРОДАЈУ ЗАСТУПНИЦИМА:

Од динара 100.000. — у БЕОГРАДУ, од динара 50.000.— | у СТРУГИ. од динара 30.000— у БЕЧЕЈУ, од динара

18. ЈУЛА 1968. ГОДИНЕ За пелу срећку чији те (6рој за- ; вршава ниже |Исплаћује се означеним побитак од | цифрама зл- ови ПрЕНИЈЕ и: нинара српећку кота носи _извВУчени бро1 65 8 5 395 50 2435 200 649925% 2.000 818365»» 2.008 06 8 ЧИ - % 17826 500 44846 508 174106» 10.008 7 а % 23087 ада 50997 1.004 53047 1.004 72087 504 28 20 о 3 5 09688 500 20378 500 29 10 22369 1.000 34489 400 42339 400 588309" 109.000 946639% — | 2.000

УКУПНО 382.340 ДОБИТАКА И 15 ПРЕМИЈА У УКУП-

ДИНАРА 2,520.000.—

па иЕ ари на ан НО НИЦА + У ИЗНОС ЗА ИСПЛАТУ УКЉУЧЕН ЈЕ И ВЕЗАН

динара 10.000.— у ДУБРОВ-

СРЕЋКЕ 30. КОЛА НАЛАЗЕ СЕ У ПРОДАЈИ, А ИЗВЛАЧЕЊЕ ЋЕ СЕ ОБАВИТИ 25. ЈУЛА 1968. ГОДИНЕ

И ИСПЛАТУ ДОБИТАКА

ВРШЕ ЗАСТУПНИЦИ ЗА ПРОДАЈУ СРЕЋАКА И ОНЕ

ПОШТЕ КОЈЕ ПРОДАЈУ СРЕЋКЕ.

# Извучене премије

ро-рачуна бр.

608-1-76-1, Београд, а за ла-

| Му] 45 | #17 | + +8 |

ђе Кадијевић и И

критичар Зав Мак, лић. На крају „О про ту будућег етнопарка -“ Авалом говори др му“ слав Драшкић, Куса, архитекта Ђорђе Пек вић., Уредник Миу ка

ПЕТАК, 19. УП 1968.

16,40 ТВ-ПРЕГЛЕД на албанском језику — ТВ Бе

оград

1710 Објављивање програма затим ВЕСТИ — тв

СКОПЉЕ Ражнатовић, водитељ

1715 Укрштене речи — ТВ нислав Сурутка и Реду Скопље тељ Звонко Симоноуу

1800 ТВ-НОВОСТИ — ТВ 19.56 „Песма лета, СВ Београд Београд

18.5 Објављивање програ- 19.59 Тачно време — ТВБ ма — ТВ Београд град

1817 ТЕ-СПОТ — ТВ Бео- 20.00 ТВ-ДНЕВНИК _ те трад Београд ||

18.20 Ми млади — омладин- 20,30 Вечерас за сутра | ска емисија — ТВ Љуб- тв Београд =

љана ; |

19.05 Спектар — ТВ Београд. Радници писци сусрет са члановима књи | жевног клуба радничког универзитета „Ђуро Салај“. — Учествују Благоје Којић (шофер), Станој

берт Морли — ТВ За. |

ка Копривица (медицин- греб | ска сестра), Петар Бла- |

жић (бравар) и Драган НА Жигић (келнер). Радове 200 ТВ-ДНЕВНИК П — 7 радника — писаца чита- еотрел |

« ју студенти Академије за позориште, филм, радио и телевизију. Други прилог, пред филмски фестивал у Пули праћен је фрагментима из филмова. У разговору суделују директор фестивала ју гословенскот филма Петар Волк, редитељ, Ђор-

22.35 Концерт балетске ле „Лујо Давичо“ у Бо. граду — ТВ Београд, у, ченици ове школе изр,, шће балетске нумере | музику Морозова, Чајко. | вског, Адама, Делиба Х др. Редитељ Арса Миле. шевић.

1 ПРОГРАМ 13,00 Са забавном музиком ок 4.00—8.0 света — наставак а ин прехрум 13,30 вести 8.00 Вести 13.322 Наш радио доктор

8.02 Да вас подсетимо 8.025 Летња радио-школа 8.35 Композиције домаћих ау-

13.37 Наши музички пејзажу

— народвка музика

тора 14.30 Вести

3.00 Вести 14.322 У неколико речи

9.02 За одмор и разоноду 14.337 Музика у друго; боји

10.00 Вести и метеоролошки 15.00 Рекламни излс: . извештај 15.30 Песме и игре у духу њ+

10.03 За одмор и разоно – родног мелоса Тана = А 16.00 Вести

11.00 Вести 16.04 Концерт за данас

11.02 Ново из науке и технике 16:40 Хроника главног града

16.50 Радио младост — Нови ~

11.12 Дела Душана Радића и Бенџамина Бритна оград 68. 12.00 Вести и метеоролошки 17.00 Из наших студија 1 И Ј 17.30 Вести : узички интермецо 12,10 Извештај о водостању 11.32 Туристички барометар 12.30 Емисија за најмлађе 18.30 Вести

12,40 Певају Александар Саријевски и група народних певача „Шумадија“

Вести

Јан Сибелијус: Лабуд из 'Туонела, симфонијска легенда Концертантна забавна му зика

Вести

Музички мозаик

Мала прсдавница плоча Да вас подсетимо Новости дана

60 безбрижних минута Привредни журнал

рести

Тема дана

Музички догађаји у свету Вести и метеоролошки извештај Радио-универзитет Антоњин Дворжак: цо капричозо Вечерња ревија жеља Дневник

Забавни музички програм На директној линији С песмом и игром од Дри не до Тимока

Вести м метеоролошки извештај

Забавни музички програм (23.00 Вести)

24.00 Вести

00.052 Поноћни програм

04.00 Крај програма

П ПРОГРАМ

18.322 Игранка без престанка 20.00 Жеља за жељом

13.00 13.02

13.12

14.00 14.02 14.30 14.55 15.00 15.30 16.30 17.00 17.02 17.15 18.00

18.03 18.18 Скер18.30 19.30 20.00 21.00 21.30

Жарко Данчуо 22.00 20.550 Вести и прогноза време 20.55 Сутрашњи програм.

22.15 20.58 Крај програма

Пе ПРОГРАМ

2100 — Радомир Константино вић прелистава часопиг

21.118 — Класика овог века – Дела Албана Берга

22.06 — | Музичка критика Петар Селем: Шта може музичка критика7

22:26 — Музика барока — Ко» позиције — Жана Батисте

12.00 Програм за данас

12.07 Мантил, шал, ил' бран

1210 Са забавном музиком око светг

кипго-

12.30 Вести Лилија 12.34 Са забавном музикомоко 23.43 — _ Димензије _ савремен света - наставак | културе — Неркез Смак“

личности ТУ епизода

алић: Дух и дело

12.45 Открића им 00.062 — Крај програма

Мемес Дин.

ПРЕПОРУЧУЈЕМО:

15.30 »60д сезбоижних минута«

, Данас, у 15.30. слушаоци Првог програма Радио-Бе“ града у оквиру емисије „60 безбрижних минута" сазнаје како се наш народ одмара и како проводи годишњ“ одмор. Биће речи о некима за које је на одмору највећ“ и најслађа забава — музика. Говориће се о транзист“ рима за дан, о транзисторима — свечаним за вече, сл“ 7707 тпим за роњење и пливање. још специјалнијим У | пијацу. минијатурним за шетњу, у виду лончета 32 87 вање и обеде, 7 виду срцета за љубав. затим о Тр"

зисторима за сива осећања. за плава. за поноћ. кишу |

сунце и тако даље. Биће речи и о људима за које најактивнија забава једење. пијење и спавање. Говориће | се о онима који устану па натенане једу “ зору рану. 7 зору касну, па око подне, па тачно у подне. па зато дремну поподне и дремуцкају и зевуцкају па поново ве черају, па спавају и сањају, а ујутру се пробуде и о5 једу и јелу. '

ПРОМЕНЉИВО ОБААЧНО И СВЕЖЕ

"СУБОТИЦА НОВИ СА | БЕГРМ

ЗАЉЕБ || ОСИЈЕК

Температура јуче у 13 часова

па

ПРОГНОЗА ВРЕМЕНА ЗА ЈУГОСЛАВИЈУ ЗА 19. ЈУЛ: Јао тро свеже, преко дана променљиво облачно са локалним и: ковима и грамљавинама, нарочито поподне, кад су могуће погоде са градом. ЗА +

ПРОГНОЗА ВРЕМЕНА ЗА БЕОГРАД И ОКОЛИНУ >.) ЈУЛ: Ујутро свеже, преко дана променљиво облачно. Попол могућ пљусак са грмљавином.