Борба, 08. 08. 1968., стр. 7
КУДТУБРНИ живот
Забршен фесшиђал радника — песника
Јуче је у Косовској Митровици зав стивал БаАрИва о песника Југославије не окупио око учесника из Титовог. '
Бања Луке, Добоја, Севојна, Мелер на вов Сада, Скопља, Прешева, Прилепа, Приштине и Косовске Митровице. У част прославе дана рудара, три дана ВАЗЕ вици — песници читали су стихове на њижевнин састанцима и топло били поздрављени год публике ко. совској Митровици и у радничким насељима у то (т 5 нелу у старом тргу. Идуће године радници песни ЕУ ћу на пут од Ђевђелије до Љубљане, па
са ин а И
ршен други фекоји је ове годи-
„Краљ Иби“ изазвао позоришни скандал у Минхену
Директор минхенског авангардног позоришта „Бихнер Хелмут Бернингер прекинуо је извођење представе „Ибијеве оргије“ коју је минхенско „анти-позориште“ поставило на сцену поводом 72-тодишњице дела Алфреда Жарија „Краљ Иби“. Узнемирен што се представа све више претвара у праве оргије, он је у сред извођења наредио да се погасе светла и позвао публику да напусти дворану. Публика. којој се комад по свему судећи допао, са неготовањем је примила овај позив али је представа ипак прекинута. Према Бернингеровим речима генерална проба је нормално протекла и глумци
су се коректно понашали нз сцени. Међутим, на преми-)
јери глумци су се, подстакнути публиком, скинули у доње рубље, и користећи отомане, столове или обичне даске, за „разоноду“ која је у супротности с моралом, почели порнографске сцене. И управо када су „Ибијеве оргије“ и стварно постале оргије светла у дворани су угашена.
Алберто Бевилаква добитник награде „Стрега“ |
Двадесет другу књижевну награду „Стрега“ добио је писац Алберто Бевилзква аутор романа „Мачје око“.
Највећи конкуренти Бевилакви били су Ђулио Катанео са делом „Човек са вешћу“. Брунело Вандано са делом „Збогом величино“, Чезаре Заватини и Пјер Паоло Пазолини. Као штто ле познато, око додељивања ове награде избио је скандал макон што је првобитни добитник Итало Калвино одбио да прими награду изјављујући: „Доста је награда“. Након тога четири писца који су ушли у финале такође су изјавили да повлаче своја дела, а међу њима и Пазолини.
„Крвав камен“ — драма о Крушевској републици
У оквиру прославе 65-годишњице Илинденског устанка и манифестације 10 дана Крушевске републике синоћ је у Крушеву ансамбл битољског позоришта приказао премијерну представу драме: „Крвав камен“ од савременог македонског писца и академика Васила Иљоског. Ова драма искључиво третира догађаје из Илинденског устанка и Крушевске републике осветљавајући поједине ликове њених бораца. Премијера је побудила велико интересовање и представи је присуствовало преко 500 гледалаца.
Бор добија школу за ментално заосталу децу
У: септембру у' Бору почеће да ради новооснована школа за ментално заосталу децу. То је одлука са последње седнице Општинске скупштине Бор. На тај начин ни једно дете из борске општине неће остати без основног школског знања. Ова школа радиће као одељење при осмогодишњој школи „Бранко Радичевић“ у Бору. У-овој специјалној школи ментално-заостала деца кроз осморазредно школовање оспособиће се за што лакше и брже укључивање у привредни и друштвени живот. Школу ће похађати сва ментално-заостала деца из борске комуне која не могу ла похађају редовне
школе. (4. Н) Признање Леониду Собољеву
Како јавља ТАСС, совјетском писцу Леониду Собољеву додељено је звање хероја социјалистичког рада поводом његовог 70. рођендана. Њему ће такође бити предати орден Лењина и златна медаља „Срп и чекић“ за изванредан допринос совјетској књижевности и у знак признања „за његову друштвену активност.
Најплоднији период књижевног рада Леонида Собољева био је почетком тридесетих година, када је написао свој најпознатији роман „Генерална оправка“ који је касније преведен на више језика. Собољев сада пише трећи део овог романа, који се, иначе, бави ратним и револуционарним збивањима у Русији у периоду од 1914. до 1918. године. Књижевни опус овог писца обухвата такође неколико збирки приповедака. Рат и револуција су теме којима се он увек враћа. Међу његовим пројектима налази се дужа приповетка са темом из П светског рата и књига о Вијетнаму који је пи-
сац недавно посетио. КОД НАС И У СВЕТУ
СУСРЕТИ |
Двострука драма "двојнице јелене ___ Ћетковић
Титоград, августа
Међу овогодишњим добит ницима Тринаестојулске на граде свежином и целовито шћу своје личности посебну пажњу привлаче млада тлу мица Народног позоришта у
Титограду, којој је највећа национална награда у Црној Гори додељена за снажно и упечатљиво остварење лика Јелене Ћетковић у истоименој драми Александра ПоповиЋа. Нема сумње да је улога Јелене Ћетковић до сада нај комплексније остварење ове даровите глумице. Али, да би и највеће искушење у њеној досадашњој каријери било још веће, „Јелена Ћет ковић“ је, пре Титограда, из
Драгица Томас,
ведена само на београдској сцени. Сем тога, било је сасвим сигурно да ће се у гра ду где је почео Јеленин ре волуционарни пут, наћи многи њени саборци и друго ви, мајка и брат, и да ће сви они пожелети да се кроз лик Драгице Томас, још: једном сусретну са 9вом херојском и трагичном личношћу наше револуције.
— У први мах, када ми је нонуђено да тумачим лик Јелене Ћетковић, била сам готово одушевљена — прича ових дана Драгица Томас. — Али, када ми је ре дитељ Никола Вавић дао ру копис драме, одушевљење је уступило место готово потпуном разочарању. Наједном ми се учинило да је Је ленина улога бледа и сцен ски веома упрошћена, да то и није права драма, већ ви ше актовка... Као да је свака друга улога давала више шанси...
Али, одступања није било. Драма је ушла у репертоар, а Драгица Томас је већ раније дала пристанак да тумачи ову улогу и више није могла да се тражи замена.
— Када смо, међутим, почели да радимо, када смо се
више удубили у материју,'
наједном сам видела да Је то много тежи лик него што сам у почетку мислила. А тада ме наједном обузео готово паничан страх: то није била обична личност, то је
О једној књизи
пи њеној
Ових дана појавило се треће , приватно издање књиље _ „Пјесме-спољенљк младости“ извесног Добри слава С. Раденовића-Добрице, учитеља из Пећи. Са корица ове књиге, коју је штамтао новосадски „Форум“, сазнајемо за велалси, тословнмљ дух тесни ков: трва два — пчздања, 7.000 примерака, Добрица је продао за 101 дан. Тре ће издање тесник је штам пао у 5.000 примеража и, док ово тилшемо, могуће да је цео тираж већ разграбљен. " Јер, Добрица, насутрот нашим издавачима, зна ка ко се продаје књига.
Добрица поручује са ко рица: „Тешко је књигу продати, неписменом чове«ту, а још теже полуптисме ном директору чл џображеном професору... Књи гу ње кутује свако, већ са мо онај који је писмен, та метан, образован, _ваститан, културан, савремен, племенит п“ ревољуциона» ран“.
Чик, после овога, немојте купити Добрицину књи 2у! Па ако ч нисте тољутиасмен директор, свакако сте контрареволуционар. Међутим, куповином ове
КУЋА ОД ИСКОПИНА“
Необична кућа, у новом насељу Костолца, крај саме обале Дунавца, већ неколико месеци плени интересовање мно гобројних пролазника.
_ То је кућа етра Будимировића, квалификованог машинбравара косто | лачке електране. Овај ти хи радник и велики пасионер · старина, одавно већ сакупља разне предмете из Римског доба. На давно је дошао на идеју да своју нову кућу декорише баш овим ископинама. Пошто су оне ска(мењене и у потпуности могу да замене камен, Пе тар је предњи део зграде озидао са разним предме тима ископина, међу којима има и људских глава. На једном делу крова уградио је велики скаме њени скелет два човека, која је временска стихи ја обликовала тако да потсећа на громобран
Интимна жеља Петра
Будимировића је да своју
кућу, када је заврши, ис пуни разним предметима
— ископинама и тако је
претвори у сопствени му зеј. Само, ако се једног дана пријаве људи из правих музеја и затраже
в пуним правом да се све
то пренесе у просторије музеја,
реклами
књиге, слично некадалињим инбултенцијама, добићете од песника отрост, то јест, постаћете одјед"ом, на пример — тписмеНАМ. Не отварајућм књигу, ашто је посао јавног тужио ца, сазнајемо жако се тостаје милионер, м то ви» ацеструкми. за 101 дат.
„За ученике свих школа, студенте ч, војнике ако се тродаја вршт 79 школу или преко школе — гарнизона, аутор дозво љава специјални, потуст, 50 посто јефтиније од књи жарске цијене. Цијена уз специјална тотујст 50 тпосто, нових 7 динара“.
Рамуниља _ је троста:
ножити са 7 нових динара, та уз одбитак тштам= тарских услуга (око 2 ди"ара по примерку, песнику остаје чистих 60.000 но вих динара, пчли, можда то лљетлше звучи 6 милмона.
Наравно, да се тажо сте тпотребам је им теснич“ ка дар!
Питамо се само зашто Добрица ж даље учитељује7 Крај толиких милмона могаб 6% се доживотно то светити свом — песничком тослу.
Петар ПОПОВИЋ
број од 12.000 треба пољм-
„била жена-херој, револуци-
онар. А сем тога, наједном сам постала свесна огромног ризика када сам се при хватила да тумачим личност која је још и данас у свежем и живом сећању мно гих људи... Посматрала сам саму себе и питала се: „Изгледаш ли ти као херојг Никако! Као наивка, да, али, као херој — нипош то! Врати ту улогу, буди по штена према себи и свом по слу!
| Али, редитељ, међутим, ни је хтео ни да чује. Долазила сам на пробе без икакве воље, пуна отпора према ли ку који је требало да усвојим. „Хоћу да ти тумачиш ту улогу, па нека пропаднем заједно са тобом“ — говорио ми је упорно редитељ Вавић...
Сусрет са Јелениним братом
У страху од тежине задатка Драгица Томас никако није могла да поверује речима свог редитеља да он Јелену Ћетковић замишља башш тако, као што она изгледа. Једнога дана редитељ је наговестио да ће на пробу доћи — Јеленин рођени брат Ђоко, који живи у ТитограДУ. — Уплашила сам се тог су срета, али сам га и прижељ кивала, желећи да у њему нађем потврду за захтев да се улога повери другој глуМИЦИ. ..
А када је до сусрета ипак дошло, прве речи Драгице Томас биле су:
— Молим вас реците ми како је изгледала Јелена7
. — Нећете ми веровати одговорио је лагано Јеленин брат — али, била је баш от прилике тако као ви. Само је она била смеђа, а ви сте црнка.
~ Пошто је савладала прво изненађење, Драгица Томас св осмелила на нова питања — А је ли Јелена изгледа ла маркантног Да ли се мотло видети да је она — херој — Јелена је била неприметна — одговорио је њен брат. — На састанцима су сви бар споља били већи ауторитет од ње. Била је изу зетно скромна. р
— Ви сте ми вратили вољу на рад — рекла је одлуч но млада глумица. — Сада знам шта треба да радим.
Још једну малу кризу Дра гица Томас је доживела на тенералној проби. Али, већ после првих речи на премијери, у драми која је свако ме другом глумцу давала ви ше шанси, њена Јелена постала је наједном жижа зби вања.
— Одједном сам осетила да сам Јелена Ћетковић! По стала је део мене. Сада је више и не играм као глуми ца, као да ми је постала нај рођенија сестра. Не знам, можда је то и због моје сестре Данице, која је пала у рату као Јелена.
3 Б. ВОЈВОДИЋ
~
07 0 РАИ ТЕАТИЋУИЈ ПЛЕДДИАМА]
= | | "
КЊИЖЕВНОСТ
| · Роман о сбарепосшима рата.
Исмаил Кадаре: „Генерал мртве војске“, роман „Багдала“ — „јЈета ере“, Круше
„Генерал мртве војске“ први је роман једног албанског аутора преведен на наш језик после ра та. Исмаил Кадаре, из белешке о њему дознајемо, представник је млађе гене рације књижевних ствара лаца Албаније. Пише прозу и поезију. Живи у Тирани. Какав је садржај, овог по много чему чудног и не обичног романа7
Прави одговор би био: свиреп и ужасан испуњен од прве до последње стра нице трагањима двојице војника, једног Генерала и једног ПШуковника, за мртвима, за костима својих мртвих другова, изгинулим и покопаним по Ал банији. Кадаре је писац ко ји није лишен елементарног књижевног заната: ов зна да води радњу, он вешто, са мером и нервом ра сног приповедача, постиже драматику овакве теме: Кадаре се није морао служити измишљеним догађа јима и ликовима. Јер, да се подсетимо, рат, овај последњи рат, итекако је оби ловао оваквим ситуацијама: војници су гинули, сада је већ сасвим свеједно на чијој страни, иста, их је земља примала у своја не дра: рат је завршен, и победници и побеђени, они који су преживели, врати ли су се својим кућама. Го дине пролазе, мајке, очеви, родбина — престаје да гледа само у црно уоквире не рамове са сликама оних којих нема: хоће и њихове кости! То трагање за костима и јесте главна окосница романа „Генерал мртве војске“.
Генерал и Пуковник добијају „радни задатак“ да по Албанији прекопавају и трагају за костима војника: Генерал има прециз не и до танчина разрађене планове и мапе, скице и описе са детаљним упут ствима где је највише људ ских костију остало, где треба копати, како индентификовати већ труле, ко стуре. Испред сваког имена, испред сваког откопаног костура, Генерал педантно ставља крст; он, Тенерал, свој посао схвата озбиљно, и тако га и из вршава. Пред очима, ови чудни гробари, непрестано имају лица мајки и оче ва који у домовини очеку ју најлонску врећицу са костима својих синова.
И ту, у том двојству вре мена и осећања Кадаре гради кулминацију романа. Он непристрасно, али врло аналитички, пише о томе шта Генерал и Пуков ник доживљавају у сусре ту са Албанцима, како им они прилазе, шта мисле о њима. Груба ратна разарања, многа убиства која су починили исти ти војници чије кости сада паку ју и шаљу кућама — све су то елементи скоро ан-
'
не
__БОРБА — СТРАНА 1.
ЧЕТВРТАК, 8. АВГУСТ 1968.
Аш
Есад Мекули
тичке трагике: Кадаре их користи до максимума. Ов де нарочито долази до из ражаја ауторово осећање за градацију: кроз дијалог, шкрт и не увек сасвим пријатан онима који га воде, добија се права слика онога што је било/ онога што је већ, ипак, прошлост.
Исмаил Кадаре, написао је један роман, који свакако заслужује пажњу. Не само у својој земљи; уверени смо да би Европа још како била шокирана неким истинама о овом по следњем рату: његова про јекција, из албанских гудара и планина, види се, после ове књиге није била нимало нежнија у поређе њу са било којом другом земљом где су војници (не тенерали!) гинули. Кадаре је, попут Нормана Мајлера, аутора чувеног романа „Голи и мртви“, написао дело чији натурализам, чи ја очигледна истинитост и јесте у том бесмисленом и
о ——————
вац; 1968. Превео
хаотичном умирању, у тој лудој, немилосрдној погибији. Кадаре није сентиментални хроничар: он је писац — сведок. На појединим страницама овог ро мана, читалац се врло често налази у дилеми: кога да осуђује Г Права истина, највероватније. још није откриве на. Осуда, као феномен друштвене санкције, као морална норма, у случају јунака ове прозе не би по стигла свој циљ: они су сви већ одавно мртви, већ давно сами себе осуди ли. На смрт. Њихове кости, дакле, сем дужног пи јетета њихове родбине, њи хових ближњих, за насни шта не значе. Кадаре такође то тврди Поменимо, на крају да је роман „Генерал мртва војске“ са албанског језика превео Есад Мекули. Превод коректан, рађен са љубављу за све нијансе о+ ве специфичне прозе. Радомир РАЈКОВИЋ
Вера Мујбеговић:
„Комунистичка паршија Немачке у периоду послератне кризе 1918-1923“
(Институт за изучавање радничког покрета, Београд, 1968.)
Постепено, особито у кра ћим расправама и саопштењима, Вера Мујбеговић се афирмисала као историчар међународног радничког по рета чији истраживачки зах ват наговештава став науч ника који зна да дода веће значење једној вишој науч ној интерпретацији него ар хивском открићу.
Последњи рад Вере Мујбеговић, иако заснован на обиљу нових докумената, није дескрипција и систематизација факата, него је анализа теоријских ставова и покушаја откривања њихо вих детерминанти и ширег осветљавања услова у којл ма је деловала Комунистичка партија Немачке. Као што је взутор истакао пред мет "изучавања је идејно-политичко И организационо конституисање и развитак Комунистичке партије Немачке с превасходним ци љем историјске интерпрета ције идејно-политичкот про фила и социјалне улоге КПН у самом фокусу истортијских збивања.
Вера Мујбеговић као познавалац настанка и развитка немачког радничког покрета назначила, је специфич ности историјског збивања У овом покрету. а затим компаративном методом дала приказ акционе тактике немачке партије. Аутор је савесно експлицирао следеће проблеме: процес образо вања немачке левице у току прво: светског рата и но вембарске револуције; Ко-
ОМ)
И7 22 ТИ
мунистичка партија Немачке у доба грађанског рата и формирања Вајмарске републике; борба против левичарства и синдикализма; Јединствена одбрамбена акција немачког против контрареволуционар ног Каповог пуча у марту
1920; односи Комунистичке партије Немачке и Комин-
терне, који су веома интен зивно развијани; Комунистичка партија Немачке у на ционалној и социјалној кри зи 1923. године и др. Уопште, студија НУДИ читаоцу низ интересантних закључа ка и судова из периода нас танка и првих година дело вања партије, без којих би било тешко разумети лдруштвену мотивисаност теоријских концепција и политич ке праксе Комунистичке партије Немачке.
Рад обогаћује консултовање огромне стране литера туре из ове области и нарочито свестрани критички ос врт на разна схватања о проблемима који се третира ју. И по тежини проблема и каквоћи обраде и обиму то је свакако дело које ће у сваком проучавању служити као основни приручник, а истраживачу као со лидна студија коју ће у не ким детаљима моћи допуни ти. али чија се основна кон цепција неће моћи измени-
ти. Ахмед НАЗЕЧИЋ
мила Сијарића,
радништва.
Стефана Ми-
Спектатор Хитшац, у Мемфису — изазођ црној Америци ,
Пет година после смрти Џона Кенедија и недавне смрти његовог брата Роберта, ни један догађај у Америци није до те мере запретио унутрашњим сукобима, као смрт истакнутог црначког лидера и добитника Нобелове награде за мир, др Мартина Лутера Кинга. Мако је злочин у Мемфису изазвао ланчани низ огорчених манифестација и бројних људских жртава, многи сматрају да праве, дубље последице тог догађаја тек предстоје.
У дугим деценијама борбе америчких Црнаца за основна људска, грађанска и економска права, покрет за остварење потпуне равноправности Црнаца пролазио је у Америци кроз неколико фаза, да би управо Кинговом смрћу дошао до критичне тачке.
'"Прети ли Америци опасност да се Кингова идеологија активног ненасиља замени пожаром широког револуционарног сукобат Претвара ли се покрет за стицање грађанских права у организовану политичку активност која прети читавом америчком капиталистичком систему: Одговори на ова и на низ других аналогних питања захтевају свакако дубљу анализу историјских, економских и друштвених узрока садашње фазе црначког покрета у Америци. Откривајући комплексну позадину неравноправности Црнаца Спектатор (Д. Миховиловић) овом изванредном занимљивом књитом, низом документарних чињеница доводи читаоца до јасног спознавања о развоју, садашњици и алтернативама најтежег унутрашњег проблема у Америци. („Стварност“, Загреб, 1968, страна 542, цена —7)
Др Славољуб Ђинђић.
Сађремена турска поезија
У овој панорами савременог поетског стваралаштва Турске налази се тринаест песника; Назим Хикмет Ран, Џахит Сидки Таранџи, Фазил Хусни Далгарџа, Орхан Вели Каник, Октај Рифат Хорозџу, Мелих Џевдет Аднај, Баки Суха Едиобоглу, Џахит Кулеби, Суат Ташер Сабахатин Кудрет Аксал, Неџати Џумали, му: зафер Тајип Услу и Оздемир Асаф. Изузев Хинмета, сви остали су за нашу ширу читалачку публику готово сасвим непознати, Ако ни због чега другог, а оно због тог познан-
ства са савременим турским песницима треба поздравити ову књигу и напор њеног састављача, др Славољуба Ђинђића, да нам, макар и скромним обимом, представи основне токове једне добре, а мало знане поезије, Уводним есејом| Ђинђић у кратким цртама објашњава развој и основне карактеристике материје коју нам презентира, приказује отварање турске уметности према Европи и утицаје који су имали значаја за формирање модерног уметничког израза у Турској. „Велики значај за заокрет у турској поезији на путу њеног потпуног ослобођења од неумитне оријенталне традиције имао је манифест „Гарип“ („Чудно“) тројице песника: Орхана Белија, Октаја Рифата и Мелиха Џевдета, који се појавио у Истанбулу 1941. године — пише Ђинђић. Ова њихова књига поезије са својим програмом (...) одиграла је значајну улогу у даљем развоју турске лирике. У свом уводнику песници изражавају настојање да се обнови садржина и форма националне поезије уз стављање акцента на народ и приближавање друштву“. Међутим, према Ђинђићевим речима, још пре њих једна група песника (Хикмет. Фарук Назиф,, Кемалетин Каму) била је окренута западноевропској и руској литератури од које је усвојила социјалне теме и мотиве, интересујући се за проблеме народа и уводећи нов стил, поетски израз и нове лирске форме. За ову групу везује се и увођење слободног стиха у турску поезију (Хикмет). Ова панорама стихова може да дочара основне тонове савремених турских лиричара, може бар у најкраћем да приближи стваралаштво песника ове земље нашим читаоцима. Већ самим тим она има сасвим одређену мисију. (Књижевно друштво „драинац“, Прокупље, 1968, страна 80, цена 3 н.дин.)
Славко Алмажан Паншомима за недељно поподне
Најновије издање (бр. 53) едиције Матице српске „Прва књига“ објављује стихове младог југословенског песника румунске народности Славка Алмажана „Пантомима за недељно поподне“. Стихове је превео на српскохрватски сам аутор. То је једна серијска збирка песама, која потврђује већ уочљиву способност наших младих песника са готово виртуозним занатом, али без истинске, изворне
инспирације. (Матица српска, Нови страна 36, цена —7) Р , Сад, 1968,
Филмска култура број 62
На уводном месту најновијег броја загребачког часописа „Филмска култура“ објавњен је текст Рудолфа Сремеца „Рилм социјалистичке Југославије“. Часопис даље доноси занимљив напис Ранка Мунитића „Светска кретања модерног филма и ми у њима“ са приложеном компаративном хронологијом остварења светског и југословенског филма. Истакнути талијански синеаст Гвидо Аристарко даје синтетизовани „Поглед на хисторију талијанског филма“, док стална рубрика часописа „У трагању за естетиком екрана“ носи студију Рудолфа Арнхајма „Нови Лаокон: уметничке синтезе и товорни филм“. У рубрици „Ин мемориам“, Бранко Белан бележи два велика губитка светске кинематографије, смрт Ентони Есквита и Жилијена Дививјеа. Полемичка рубрика „Неслагања“ садржи прилоге Слободана Новаковића („Ауторске структуређ) и Мире Боглић („Црно у црном“). Рубрика „Нове књите и часописи“ оцењује прве бројеве два мова филмска часописа „Синеаст“ и „Филмске свеске“. Бранко Белан приказује, са уобичајеном искричавошћу, овотедишњи филмски Фестивал у Кану, а Милутин Чолић оцењује фестивал у Карловим Варима. Часопис и У овом броју доноси специјални прилог „Грађа за хисторију југословенског филма“ у коме Боса Слијепчевић 06. јављује текст „Савић и комп — пионири српског филма“. (Одговорни уредник Стево О: стојић, цена 3, н,дин,)
Стварање број 6 Најновији број титоградског
часописа „Стварање“ доноси поетске и прозне прилоге Ћа-
тровића, Васка Ивановића, Бог дана Чиплића, Војислава Вулановића и Радмила Маројевића, есеј Михаила Ражњатовића о Његошу и Радослава Ротковића о савременој црногорској поезији, прилог др Павла Мијовића о црногорској култури, текстове Војислава Минића о Исидори Секулић и Н. С. Мартиновића о Н. К. Пиксанову, и приказе нових књига. (Одговорни уредник Чедо Вуковић, цена 2,5н. дин.)
Ревијг
број 7—8 у
Последњи број „Ревије“, часописа који излази на енглеском, француском, немачком, руском и шпанском језику, доноси на осам страница интервју Крсте Црвенковског, председника Централног комитета Савеза комуниста Македоније о развоју ове републике од рата до данас. У даљем садржају Милан Бајец пише о проблему интеграције и конкуренције у нашој привреди. Из пера познатог енглеског књижевника Ловета Едвардса, веои пријатеља југословенС Б народа, објављена је ре-
ртажа о Дубровнику, граду који је на овог писца оставио дубок утисак. „Дечје банке поЈУ све популарније у Југоере — то је тема написа к ктора Жунића. Чланак Слоодана Лукића „Нова омладинска радна акција“ говори о новим подухватима наше омладине. У тексту „Ричард ш у
вестерн стилу“ реч је о југословенском глумцу Драгомиру Бојанићу и његовом успеху У италијанским филмовима. Поред ових, часопис доноси још низ занимљивих текстова. (Одговорни уредник Небојша Томашевић, цена —7)