Борба, 08. 08. 1968., стр. 8

ИБНАУКЕ ИТЕХНИКЕ

ош на тему „коме средства:“

Без обзира што ће у будуће у финансирању нас учног и развојног рада све више учествовати привредне и друге организације, док ће се релативно смањивати

удео друштвених фондова, очигледно је да ће средства

из ових последњих одиграти велику улогу. Стога је разумљиво, што се на недавној седници Савезног савета за координацију научних делатности повела – веома живахна дебата око ангажовања средстава Фонда за финансирање појединих научних области,

Укрштајући копља и истичући „оправдане захтеве“ својих области, као што је то уобичајено, чланови Савезног савета, међутим, нису могли а да се не осврну како су средства Савезног и републичких, фондова за научни рад додељивана у прошлости. Ево неколико података: |

| За природне науке је од 96,850 милијарди старих

динара у годинама 1961. до '1965. утрошено из републи"чких и Савезног фонда 5,7 одсто, за техничке 17,1, за пољопривредне "13,4, за медицинске 2,2 а за друштвене науке 13,1 одсто; Преостали део — 48,5 одсто (ђ „појели“ су програми Савезне комисије за нуклеарну енергију.

Да ли се таква деоба показала оправданом 2

_ Нај

!|НОС

Како израдити

џ како

научних информација

Стварање, преношење, проучавање, прерада и коришћење научних информација представља одређену фазу научне делатности — научноинформативну делатност, Тој делатности, која је данас све више и

тога и развијеније.

Колики значај развијене земље придају изградњи и функционисању система на учних информација, који се уклапа у концепцију о перманентном _ образовању и представља једну од основа за прелаз са, екстензивног начина привређива-

ња на интензивни, види се из податка да земље чланице. ОЕЦД годишње издва јају за ту сврху преко милијарду долара што чини 4 до 5 одсто буџетских средстава за истраживања и развој, док њихова индустри-

посебно организована, код нас се не поклања нужна пажња и брига ни од самоуправних организација ни. од меродавних друштвено-политичких фактора, за разлику од развијених земаља које су управо због

ја за то даје још више. Др| жаве СЕВ створиле су и из'|државају снажне центра"лизоване организације за ам информације, за које вероватно троше још вилше. Е

У нашој земљи, међутим, ни један регуларни акт не спомиње нити регулише ту делатност, нити су обезбеђЂена стабилна средства односно инструменти за њен развој и функционисање. Многе радне организације прибављање и коришћење научних информација још

Најбђећи абпон на сбету

ОД 1. ДО 10. 1Х У ДУБРОВНИКУ

„Универзитет данас“

У Дубровнику ће се од 1. до 10. септембра одржати међународни семинар „Универзитет данас“. Овај, тринаести по реду, међународни семинар биће посвећен разматрању проблема везаних на теме „У-

ниверзитет и култура“ и „Проблеми кадрова са вишим образовањем у земљама у развоју“.

реферата који третирају, између осталог, проблеме поливаленвтности културе у вези са уметношћу. науком и техником, националности и универзалеости културе, проблеме слободе кул турног стваралаштва на уетверзитетима, сарадње Универзитета са средствима масовних комуникација као и улогестудената у ши рењу културе. !

За другу тему. је пријављено девет реферата који разматрају критеријуме за избор иностраших универзи

За протеклих дванаест година је у Раду ове својеврсне међународне институције учествовало око 2000 универзитетских професора и представника студената из 70 земаља, а разматрано је преко 350 реферата који су третирали разно врсва питања од интереса за даљи развитак и осавремењивање високих школа и њиховот чврштћег повезивања са токовима живота.

У оквиру теме „Универзитет и култура“ очекује се живахна дискусија о 12

„

тета, облике универзитетског образовања у земљама у развоју као и облике помоћи коју би требало овИМ земљама пружити. У оквиру тога очекује се и дебата на тему „бекства мозгова“ у развијеније земље.

На писти зеродрома У Мариети извршене су прве пробе млазног транспортног авиона „ИЗА Галакси“ компаније – „Локид“, највећег авиона на свету. Авион, који по дужини има скоро димензије чија је крма по висини је

, днака шестоспратници, мо же да прими 900 путника или 99.000 килограма.

На слици: „Ц-5А Галакси“, спушта се с избаченим точковима — има их 28 — после свог првог лета. Слепи стрелци

Институти за слепе У Британији и Аустралији за једнички су разрадили еле ктронску апаратуру која омогућава слепима да учествују у стрељачким такми чењима. У специјалне шле мове монтирани су електронско-акустични · уређаји. Док оружје није наведе но на циљ, у звучницима

" Ноб Пикароб подби

се чују сигнали различите фреквенције. Само тачном навођењу на центар циља одговара звук одређеног тона. Слепи стрелци Лондона и спортисти са не оштећеним видсм из Мелбурна састајали су се три пута, а један од тих сусрета завршен је победом слепих стрелаца.

Чувени истраживач подморских дубина ускоро креће подморницом коју неће покретати мотори већ Голфска струја ,

источне обале ускоро ће испловити но истраживачка подморница „Бен Франклин“ да би по први пут испитала Голфску струју испод површине. У току шест недеља шесторо људи ће зживети и радити у овој подводној лабораторији, вршећи посматрање, фо-, тографисања, правећи карте и да друге начине испитивати тајанствену стру ју која толико утиче на прекоокеанску пловидбу, риболов и временске прилике на обе обале Атлантика. Ова 130 тешка и 15 метара дуга подморница представља јединствену подводну лађу, чијој су изградњи допринели љу ди из разних земаља. Планове за ову ' подморницу израдио је швајцарски истраживач морских дубина и инжењер Жак Пикар, чије је дело и ба-, тискаф „Трст" у

_ Подморниза је изграђена у једном америчком предузећу Ер У швајцарској. Исто предузеће је изградило и | свемирски брод Аполо војим ће се __ астронаути спустити на Месец. Др Пикар је изјавио да је „Бен Френклин" једноставан по конструкцији и способности. Брод ће носити струја док се буде налазио под водом. Специјално јак оклоп и лака унутрашњост чине да може да се постигне савршена равнотежа на жељеној дубини, Оператив на дубина подморнице је 600 метара али биће способна да издржи и прити сак да двострукој дубини. Она има четири мала спољна мотора која не те за покретање већ за одржавање равнотеже.

На подморници се налазе 29,округлих прозора за посматрања, неки су снабдевени телевизијским камерама за аутоматско снимање морских дубина и света у њему. Др Пикар је изјавио да ће један од најважнијих задатака 2400 километара дугог пута, бити обележавање морских дубина. У првом делу пута узана добро позната струја Носиће. брод на север. Али, почевши

Атлантским океаном дуж америчке ва

2222

пратећим бродом.

учник.

да 5е задрже на правом курсу. Једини контакт посаде подморнице са спољ ним светом биће телефонска веза са

Доналд Казимир, ки официр, биће командант „Бен Френ клина", Др Џикар ће бити главни на- . Један Швајцарац, три океанографа из Америчког океано графског института, употпуниће посаду. Др Пикар каже да ће се подморница држати мањих дубина, не већих од

бивши подморнич инжењер и

мора. То

од Кејп Хатераса У Северној Кароли- _ 600 метара у току целог пута, спушта“ дом, сви ни, пут ће постати „опаснији“, пошто јући се до самог дна неколико пута време се ту струја шири, и подморница мо- да би могла снимити. „Бен ФР

а залута ношена струјом лево и прио Тада ће им пратећи брод који користи сателитску навигацију помоћи

то скучен.

—

Живот у подморници неће бити мно Сваки члан посаде имаће свој кревет а постоји и пространа

роде.

просторија за ручавање. носиће се у по за купање и припремање топле хране, која ће 6 те астронаути — залеђена и дехидрирана, и којој само треба додати воду. Др Пикар каже да ће „Бен Френклин»> пружити пут прилику да путују под водом дуго покретана само природним силама

постигнуто

да изроне. енклимн»" току дугог времена, водни живот и не

Топла вода себним резервоарима

пити слична оној коју корис-

океанографима по први

до сада није могло да буде ниједним подводним 6броони морају да с времена на Он је рекао да ће моћи да лебди иу проучавајући под реметећј: ток при-

из.

сматрају споредним задатком па га занемарују. Притом губе из вида да коришћење релевантних научних информација има за успешно функционисање и развој радних организација, а тиме и за целу друштвену заједницу исти значај као и правилна кадровска структура и обезбеђена сировинска база и тржиште. Међутим, заједница је за позитиван развој у том домену толико заинтересована да мора прићи у помоћ одговарајућим мерама и средствима, поготову што је појединој радној организацији чак немогуће да само обезбеђује релевантне

научне информације без помоћи посебних — поередничких — научноинформа-

тивних организација.

Друштвено-политичке за„једнице морају, дакле, ради |развоја науке и привреде, јачање одбрамбене способ|ности и подизање животног стандарда да утичу мерама 'и средствима на стварање | система научних информа"ција, који ће обезбедити да пут од аутора до корисника научних информација буде што краћи и улога посред|ника што ефикаснија и е' кономичнија. Тиме ће се обезбедити кориштење науч|них информација свуда где је то потребно пре доношења одлука, предузимања мера или покретања акција. Поред ових, помало принципијелних _ констатација, на недавној седници Савезног савета за координацију научних делатности прихваћене су и оријентационе пропорције употребе средстава Савезног фонда за

| Научноистраживачке инст

нија инвестиција

У Х ДИ Е % ЊУ | финансираши пзрадњу сисшема

„финансирање научних делатности .за. изградњу система научних информаци|ја у СФРЈ. За научну до"Кументацију и информације, подразумевајући притом средства за партиципацију У трошковима одређених научноинформативних ' услуга, издвајаће се у просеку 5 одсто укупних средстава Фонда. Од средстава Фонда, намењених за истра живања издвајаће се за научна' истраживања у области информатике 2 одсто а од средстава намењених за инвестиције у области научне документације и информације — 10 одсто. Исто тако треба да се „опорезују“ средства Фонда намењена за научне публикације: за публикације из области информатике издвајаће се 3 одсто. Сва средства сронда даваће се, уз то, по правилу, уз обавезну партиципацију. Савезни савет | препоручује да коморе и надлежни републички ор'"тани утврде сличне пропор"ције. ј

Со

оритетне. Очекује се да ће финапсирати пројекти који

роналазачи инепшшушта и предузећа

итуције и привредне организације у Србији

У септембру ове године Фонд за научни рад Србије доделиће научним институцијама 800 милиона старих динара з истраживачке пројекте. Ова средства ће се, наиме, распоредити на конкурсу на коме ће научне иституције својим научноистраживачким пројектима и програмима конкурисати за њих. Пре него се средства расподеле Савет за координацију траживачких делатности Србије одлу које пројекте треба финансирати као при-

значаја за унапређење привреде.

__нај

Совјетски кибернетичар кој

блиској

ће математички проблеми ку једне генерације У ни у току неколико недеља.

Академик Глишког, кој

та за кибернетику У Кијеву, да човек

рачунарима, Комбинација будског

тематици наступћтти ка, спажпим електронским темоптичких теорема. великом брзипом ћиће велико повећањ

Кибернетска мошиша с купно математичко орема, тако да ћ уздан олговор

Академик Глушков је

жајући помоћ математичарима, умира нај

ца, бити у стању да 9 ховим начинима мишљења.

Током пременпа,

Прецизан, недвосмилен би се искористиле ове мог комуницира са машином,

требно да би докази свих ни, с обзиром да су људи некад силопи да прескачу

Академик Глушков је мишљењу математичке „схвати“ једине правилпе није гвворећи, сада нема н

цизним основама.

Феопда за нау а нове

димара утрош

је за стипенди пломеским студ рих динара, научноисчиће лисна старих енствено Из ових ср

бити од

се прв могу дије.

проналазаштво су сасвим запустиле

. Од 1961. до 1966. године у Србији су регистрована 462 патента. Да ли је то мали или велики број не бисмо оцењивали, међутим, пажњу привлачи пода-

так да су од тих проналазака — 429 патената · дел самосталних проналазача. У овом збиру патентира-, них проналазака научноистражив је узеле су свега 4 одсто патената, проналазачи из предузећа још мање — 3 одсто. То

чким унапређењима у прив реди Србије недавно је у Нишу одржано једно велико саветовање. Међу органи заторима саветовања поред проналазачких организација били су и Привредна комора Србије и Универзитет ју Нишу. Њихова жеља је била да оцене постоје ли мо гућности да проналазачи и креатори техничких унапре ђења далеко више него досад помогну у напорима за стварање нових технолошких поступака и уопште мо дернизовање производње. На саветовање је био позван и господин. Ханзелзет, директор Патентног уреда чувене светске фирме „Фи-

липс“. Гост нишког савето- |

вања је тако изјавио о про налазачима у „Филипсу“: „Истраживачки радови на веома широком подручју технике у „Филипсу“ се из воде у лабораторијама, које су опремљене изванредним и најмодернијим истражива чким средствима. У лабора торијама су запослени шко'ловани научници и једна це |ла група проналазача. | обично састављају тимове за бављење одређеним проб лемима на неком пољу тех

нике и траже решења за та |

кве проблеме“.

Како је то код наст

— Сазрело је време да се убрза унапређење проналазачко рационализаторске де латности у привреди Срби-

ре Србије. Развијање прона лазаштва и техничких уна-

главним делом у оквирима |привредних организација и научно-истраживачких ин'ституција, везано за уску Гепецијализацију _ Радника и стварањ радних тимова.

Познато је како проналазачи тешко стижу до произ вођача, а чињеница је да су и рационализатори у привредним организацијама и 'за велике уштеде само сим болично награђивани. Мно'ги од ових рационализато-

тивом и жртвама дошли су |до добрих решења за еко„номичнију производњу. У индустрији и привреди Ср|бије регистровано је 969 тех ничких унапређења. Она су |донела уштеде од преко 2,4 'милиј |Рационализатори и пронала

„седам одсто“ научноистраживачцих организациј проналазача из предузећа за шестогодишњи период износи 33 проналаска. Научноистраживачке организације патентирале су 18 проналазака.

О проналазаштву и технизачи тих

Они,

је, каже инж. Предраг Ради војевић, из Привредне комо |

пређења треба да се одвија.

ра само сопственом иниција |

арде старих динара. |

ачке организациа истраживачи и

аи

решења од суме уштеда добили су као награ ду 2,45 одсто или у апсолутној суми 60,3 милиона старих динара. Очигледно, сти мулирање рационализатора није нарочито примамљиво, али је такође евидентно да би привредне организације уз помоћ рационализатора

„Марсобци“. на ппопланку

Летећи тањири који већ ду |то узбуђују машту инспирисали су најзад и финског ар хитекту Мати Суронена који

је по угледу на мистериозне | петилице пројектовао и викенд кућицу. Викендица, на"равно, не може и да полети

типа лако преноси а може се 'поставити за један дан. За кућицу је архитекта пројек„товаб и намештај: фотеље се "могу претворити сваки час У кревете. Уређаји за грејање и вентилгцију смештени су испод таванице. Врата викен|дице приликом отварања спу „штају степенице. Није само јасно да ли у викендици тре ба неко стално да „дежура“ или треба за сваки боравак понети собом мердевине.

|јали се пошто је монтажног о

могле да уштеде огромна средства.

| Податак да је само 15 при вредних организација у Србији патентирало проналас ке својих истраживачких лабораторија и стручњака и те како говори о потпуној заосталости на пољу проналазаштва у привреди. Занимљиво је наоменути да 'су неке наше фабрике продале иностранству своје о| ригиналне машине без. заш 'тите "Другим речима, оне су се за 'корист страним произвођа|чима, одрекле обештећења | за улагања у рационализа| цију и труд проналазача. То 'се десило једној Фабрици 'дувана са машинама за паковање дувана и једној ин-

и отромним па е продуктивности мат

звање чов е бити у стању да пр

без обзира да ли

кибернете

искуство и бити у стању да У сложеније математичке тео мо најзанимљивије од њих.

биће потребан, према речима ака ућности И омог

ка мораће да се напише на овом

читаве фазе.

теорије које : теорије. Он Ј

резултати у потпупости доказ

Ша недавној седници чни рад С да се у току ове годин

вање паучног кадра У овој

ауторских интереса! |

8 СТРАНА — БОРБА ЧЕТВРТАК, 8.

Математика је. поузданија АВГУСТ 1968.

Глушков сматра да могу решити У тобити решава~

Бинтор зи се не будућности

палази Е у: вебује да ће нова ера у ма-_ буде почео да се служи за доказивање маинтелекта са мћењем машине омогу- | ематичара. утрашњице садржаваће целоечанства и доказе свих теужи маучнику поје идеја нова или није.“ нагласи да ће машина, пруразних школа и права-

драгоценије сте М

ка машина ћ сре већој реме: Човек ће решавати сает математички | демика Глушкова, да“ ућило човеку да

п саж

слокупна мод 7 језику. Ово ће бити по-

схватљиви маши-

у свом начину мишљења, 05

подвукао Д

машина може да

иједне момпогр ани на овим или оним пре~

:::

Управног одбора рбије одлучено ле е 150 милиона старих и за уздизање и усавршарепублици. Тако рање на редовним и постдиијама сдобрено 52,544.000 ста-

за усавршавање у земљи и ипостранству — 87.456.000 и за учешће у трошковима постдипломске наставе 10 ми-

динара. |

едстава покривају се раније |

стторене обавезе и додељују нове стипен-

дустрији прецизних машина. За

са челу Институ- .

ге нагомилати мери решава све ·-

У језик ·

а су по његовом

г нагласио да, тач,, афије у којој су.

ари у Њи-;.

ерпа математи- 1404

“= ом

зе

сији

„ Привредна комора Србије

и проналазачи истакли су све те проблеме, желећи да „се у привредним организа-

цијама покрену стваралач-'

"ке снаге и да се сопственим „малим улагањима (или по-

везивањем у оквиру група-.·

„дија и грана) дође до сред-

"става која би стимулирала. 'проналазаче и рационализа

„торе на преданији рад. Дру

гим речима, крајње је вре-.:

"ме да се најстручнији људи У предузећима поставе И као истраживачи нових ре „шења за проблеме техноло гије. ,

Б. ШЕКЛЕР