Борба, 01. 06. 1969., стр. 2
2. СТРАНА — БОРБА — 1. ЈУН 1969.
ВИЈЕТНАМСКА ПРИБАНЋАВАЊА
Судећи по току париске конференције > Вијетнаму, закључење мира је бар исто толико тешко ко лико и претходне припреме преговора, У томе нема ничег чудног. Прегова рати је често теже него ратовати, јер претпоставља и способност разумева ња друге стране као и спремност да се учини не миновни корак ка компромису. 2
Невоља је продужених вијетнамских преговора не толико што они не на-
предују ка нужном компромису. и споразумевању (мада би напредак могао бити бржи), већ што се конференција одвија паралелно са оружаним бор бама. Тешко је. додуше, и било очекивати неко рапидно опадање интензите та ратовања (мада су у том правцу учињени обострани напори) у условима почетних веома удаљених ставова двеју стра на. Али, данас, када су ра злике знатно сужене, ору жане борбе па чак и евен туалне победе у неким биткама не воде јачању сопствених мировних аргумената и само угрожавају преговоре. Тим више што се сасвим одређене и моћне снаге, које се од по четка противе преговорима. још нису одрекле изнуђивања решења путем оружане силе.
После десет тачака ФРронта ослобођења и 0сам тачака председника Никсона (што је знатан корак напред са обе стра-
; не) париска конференција се најзад могла ухвати ти укоштац са суштинским питањима жељеног вијетнамског мира. То је повлачење страних трупа
и политичко решење (пи
тање власти) на бази "3-
бора Основна разлика је данас у томе што Американци пре свега инсистирају на повлачењу страних трупа из Јужног Вијетнама, док Ханој и Фронт ослобођења _ дају приоритет формирању ко
Владо Теслић
алиционе владе у Сајгону која би организовала изборе, Лако је проникнути, чиНи се, у мотиве оваквог прилаза двеју страна Повлачењем страних трупа и задржавањем тадашње сајтонске владе, која би била задужена за изборе, ништа се не би 'изменило У с Јужном – Вијетнаму. Фронт ослобођења је зато У праву што даје приоритет формирању нове коалиционе владе у Сајгону која би била надлежНа и одговорна и за изборе. У том контексту јасно је да повлачење страних трупа, ма колико да је по жељно, нема онај значај који би Американци желели да прикажу. Пре свега зато, што је неминовно правити разлику из међу страних војних снага које интервенишу изва на и вијетнамских снага које се боре за ослобођење своје земље.
Председник Никсон је у последњој декларацији избегао да се изјасни 0 коалиционој влади уз уче шће Фронта, мада такво решење није ни искључио — први пут откад амерички председници јав но третирају вијетнамски проблем. Постоји веровање, да ће то бити главна тема предстојећих разговора између Никсона и Тијеа, на Мидвеју 8. јуна.
Сви разговори и све про цене, уосталом, одавно указују на то да једини пу теви за мирно решење вијетнамске кризе воде пре ко смене у Сајгону и при хватања Фронта као једног од главних представника народа у Јужном Ви јетнаму. Данас је то очигледније него икад раније. Прихватањем ових чи њеница, председник Ник сон би потврдио верност принципима Које је сам прокламовао у последњој декларацијн о томе да се САД одричу било каквих аспирација у односу на будући независни Вијетнам. Мико Трипало
у Букурешту
Члан Извршног бироа Председништва Савеза комуниста Југославије Мико Трипало отпутоваће данас
у Букурешт, на позив Цен-
тралног комитета Румунске
комунистичке партије. „Борба“
Титова честитка
Бургиби
Председник _ Републике Јосип Броз Тито упутио је председнику Републике ТУ нис Хабибу Бургиби телеграм следеће садржине:
„Поводом годишњице проглашења независности Туниске Републике, особито ми је задовољство да Ва шој Екселенцији и пријатељском туниском народу упутим. у име југословенских народа и у своје име, најтоплије честитке и најбоље жеље за даљи напре дак Ваше земље и за Вашу личну срећу“.
УАР. на
састанку у Београду
(Каиро, 31, маја, Танјуг) — Уједињена Арапска Република _ учествоваће ва консултативном · састанку несврстаних земаља, који ће бити отворен у Београду 8. јула.
Одлука владе УАР о 0овоме званично је саопштена амбасади Југославије у Каиру.
У Москви 420
„МОРНИНТ СТАР ОДГОВАРА
НА КРИТИКУ ВАСИЛА БИЛАКА
КП Бришамије. није престала да кришикује бојну иншерђенцију у ЧССР
(Лондон, 31. маја, Танјут) — Орган КП Британије „Морветнт стар“ доноси да нас одговор руководиоца партијског одељења за међународне везе Водиса Василу Билаку, члану Пре
зидијума КП Чехословач ке, Билак је у лнтезјвјуу недељном чехос-
ловачком листу „Трибуна“ рекао да су последње Воли
сове изјаве о Чехословач-
кој „у јасној супротности са принципима о односима међу партијама“. Он је пре бацио Водису да је изјаве неких "руководилаца ХП Чехословачке, дате у авгус ту прошле године. приписао изјавама на априлском пле нуму „што само може дезоријентисати чланове парти је и осталу јавност“,
Како (бележи „Морнинг стар“, Водис који се сада налази у Москви је тим поводом изјавио: „Изгледа да је друг Билак лоше обавеш тен. Ја сам цитирао из го вора друга Хусака од 28, ав
густа прошле године, када је критиковао интервенцију, у Чехословачкој, само у ве зи са прошлим августом. Го се јасно види из мог го вора. Сем директних навода из изјава самих чехосло ваџких литера, у мом гово ру, који је усвојио Изврш ни комитет, изнета су и оп шта запажања о недавним догађајима у Чехословачкој. ;
Не само што је далеко од тога да буле у јасном суко бу са принципима 0 односи ма међу партијама. мој говор био је управо заснован на тим принципима. Ми смо изјавити, а то је и даље заш став, да чехословачки кому нисти, и само они. могу од лучивати о својој политици и личностима. :
Неке партије су Јавно го вориле Чехословачкој шта треба и шта не треба да чи ни. Међу таквима није на ша партија“.
КП Британије није престала да критикује војну ин
ама нлмана
на »основни документ« саветовања КП
(Париз, 31. маја, Танјуг), — Члан Политбироа ЦК КП Француске Жорж Мар
ше који је предводио њену делегацију на: припремном састанку за
предстојећу московску кон ференцију комунистичких партија изјавио је у партиј ском органу „Иманите“ да измењени пројекти, „који ће представљати радну 0снову конференције, одгова рају идејама КП Францус
ке“. Што се саме, конфег>н
ције тиче, она. ће према његовој оцени „свакако би ти прворазредни допринос јачању јединства комунистичких партија и развоју њихове борбе за мир, друш твени прогрес, демократију и социјализам“,
Из Маршеовог коментара о припремном састанку, међутим, јасно произлази да се велики број делегације није сложио са првобитно замишљеном садржином конференције. „На припрем
ном састанку — наводи он — делегације су ставиле 450 амандмана на нацрт главног документа. Сви амандмани и предлози су раз матрени, често веома дуго. Комисија је прихватила ви ше од 100 амандмана. Ника да један међународни састанак није припремљен та ко демократски“. Жорж Марше такође наводи да се став француске делегације »подударио са ставовима највећег броја братских пар тија, Изражено је велика јединство. гледишта о односу снага у свету, конкрет ним циљевима борбе наших партија и принципима који треба да владају у односима међу комунистичким и радничким партијама“.
Куба посматрач у Москви (Хавана, 31. маја, АФП) Данас је у Хавани званично саопштено да ће Кому-
нистичка партије Кубеу својству посматрача присуствовати московској међународној конференцији ко мунистичких партија, која почиње петог јуна.
Кубанску делегацију пре дводиће државни министар Карлос Рафаел Родригез.
Леонову Лењинова % , М “ - а зур 20 награда
1
(Москва, 31. маја УПИ) Један од највећих живих совјетских писаца Леонид Леонов награђен је поводом свог 70. рођендана Лењиновом наградом.
Президијум Врховног сов јета доделио је највише признање Леонову за „његове велике заслуге у развоју литературе“.
Месец — прва етапа за Маре
Астроналутска тројка са „Апола — 10“ пре-
носи искуства посади кренути у „освајање“ (Њујорк, 31. маја, Танјуг)
Амерички астронаути Армстронг, Олдрин и Ко-
линс, којима је поверено о-'
стварење коначног циља програма „Аполо“ — искрцавање првих људи на Месец почели су разговоре са члановима посаде васионског брода „Аполо-10“ који ће их обавестити о својим запажањима и искуствима лета у непосредној, близини Месеца. Ови разговори пред виђени су у опсежном програму који је постављен пред посаду „Апола-10“, после њиховог повратка
Да ли ће васионски брод „Аполо-11“ полетети на Месец 16. јула како је предви ђено зависи од резултата анализе лета „Апола-10“ и података који су добијени о местима одређеним за искрцавање. Пажњу стручња ка привлаче пре свега уз-
__Роци слабих комуникација
"са Месечевим бродом „пауком“ за време његовог пр-
| Вог лета непосредно изнад
Месечеве површине, изне„надног пада притиска у њему, пошто су Стафорд и Сернан прешли У матични брод, тешкоћа до којих је дошло У овим погонским ће лијама и одвајања изолаци оних облога од квачила на матичном броду којима је он везан за „паук“. Најпогодније за искрцавање показује се такозвано место број два у Мору тишине. чија површина изгле да заиста веома глатка. Стручњаци међутим треба детаљно да испитају посто-
„Апола — 11“, која ће Земљиног сателџта,
. Не мање пажње скренуло је такође подвлачење руководства НАСА да се ствар ни циљ искрцавања на Ме сецу састоји у развијању и демонстрирању способности за интерпланетарне летове, а пре свега у правцу Марса. Откривено је да је већ спреман _ нови васионски брод „Виинг“ да без посаде испита овај пут и саму „црвену планету“. Коначни циљ би био искрцавање првих људи на Марсу које би како је НАСА саопштила могло да се догоди око 1980. године. Истицање овог новог циља, како се сматра, није да се умањи значај спуштања на Месец, нето да се утиче на председника САД да одобри нови и амбициозни програм за идућу деценију.
Председник Никсон затражио је од Конгреса 3,7 милијарди долара за буџет НАСА у овој години, међутим, Вернер Фон Браун већ је ставио приговор да би та сума морала бити го тово двоструко већа да би САД задржале „супериорност у васионској техноло-
гији“. Његови аргументи су
следећи; | прво, НАСА је већ испи-
тала нову ракету „нерва“ за интерпланетарна путова . ња. и друго, свака стагна- ·
ција у америчком програ омогућила би СССР а ститну САД“. Коначну одлуку 0 новом америчком програму васионских летова донеће пред седник Никсон почетком је-
да „до-
тервенцију у Чехословачкој. Она је у неколико зва ничних изјава. и у последњој на коју се осврнуо Ва сил Билак, изразила гледи ште да та акција Варшавског пакта значи повреду принципа о односима ме-
Селидда из Буларске · Истамбул, 31. маја. Ројтер — Око тридесет
'| хиљада бугарских грађана турског порекла
моћи ће да се пресели У
Турску, на основу спора зума који је јуче потпи сао турски председник Џевдет Сунај.
Споразум је постигнут пре годину дана, после вишегодишњих – прегово ра, а ступа на снагу по размени докумената 0 ратификацији,
ђу комунистичким партија ма и међу социјалистичким државама.
Шејна неће бити изручен Прагу
(Праг, 31. маја АФП) Америчко Министарство иностраних послова обавестило је чехословачког амбасадора у Вашингтону да је дефинитивно одбијен захтев Чехословачке за екстрадицију бившег генерала Шејне, који је пребегао у САД у марту 1968. године.
Лист чехословачких оружаних снага „Обрана лиду“ пише поводом овога да је „Шејна за америчку обавештајну службу био редак плен“. Он јебио у току свега што се дешавало у чехословачком – Министарству одбране. Од њега се ништа није крило. Он је по знавао много људи и његово памћење је изврсно.
| ТАНСТА ИСКЉУЧЕНИХ И
ЛАЖЊЕНИХ ЧЛАНОВА ЦА КИЧ
(Праг, 31. маја, Танјуг).
Чехословачки радио 06 јавио је вечерас саопштење о персоналним променама у Централном комитету КИЧ. Потврђује се да је из ЦК искључено шест чланова. Један је искључен из пар тије. Више њих кажњено је опоменама, док су двоји ца одстрањена из Секрета ријата ЦК КПЧ.
Ота Шик искључен је из ЦК уз образложење да ње гтова делатност није у скла ду са линијом партије, а да његова политичка и иде јна становишта помажу бур жоаској пропаганди против кич.
Франтишек _ Кригел и Франтишек Водслон искљу чени су зато што су гласа пију скупштини«против ра тификације споразума 0 ста ционирању совјетских трупа у ЧССР. Пошто је дис кусија Кригла на пленуму оцењена као, „отворена ан типартијска, антисоцијалистичка и антисовјетска плат форма“, он је накнадно ис кључен и из партије. Из ис тих разлога су Франтишек Шорм (председник Академи је наука ЧССР) и Иван Ска ла добили опомене, а пре ма осталим посланицима, ко ји нису чланови ЦК (Ма„чек, Чакртова, Фукова и Хомала) покреће се дисциплински поступак.
Затим су искључени из ЦК Косик Џавличек и Пав
лиштик као потписници апела „2.000 речи“. Њих тро јица нису се слагала са са дашњим становиштем да је овај апел антипартијска платформа и поред инсис тирањд нису променили сво ја гледишта. Остали потпис ници — чланови ЦК су из разили жаљење што су то учинили, па су Старин и Го чвар кажњен опоменом, а Мартин Вацулик укором пред искључење. Према ау тору текста Лудвик Вацули ку и осталим потписницима предузеће мере надлежни партијски органи.
Ослобођен је дужности секретара ЦК и члана Сек ретаријата Јозеф Шпачек, који је од јануара прошле До априла ове године био члан Председништва ЦК. Недавно је он уклоњен и са положаја првог секрета ра обласног комитета у Бр ну, Из секретаријата ЦК од страњен је и Вацлав Славик, такође познати побор ник јануарске политике. Сем тога, образована је по себна комисија која ће ис питати деланост Милана Хибла — директора високе партијске школе, и Вацлава Прхлика, бившег начелника главне политичке упра ве у чехословачкој армији. Друга комисија испитаће де латност оних чланова вла де који су се, после авгу стовских догађаја, задржа ли извесно време у иносстранству. вилСонОВ ВЕТО
на продају ловачких
авнона Јужни
(Специјално
(Лондон, 31. маја) — Бри танска влада ставила је си ноћ вето на уговор о прода ји најновијих англофранцуских млазних ловаца типа „јагуар“ Јужноафричкој Републици. Вето је уследио после јучерашње вести са светске аеро-изложбе у Па ризу, на којој су Јужноафриканци, одушевљени „јагу аром“ — понудили Францу зима и Британцима посао од укупно четири билиона“ фунти! |
»Одлука о забрани прода је млазних ловаца типа „ја гуар“ Јужноафричкој Републици — каже се у зва-
|уничмом саопштењу Вајт хо ла — дошла је у складу са Резолуцијом Уједињених на ција од 1964. године о ембра гу на извоз оружја у ову земљу. Посебне клаузуле у уговору са иностраним куп цима · онемогућиће влади
(Алжир, 31. маја) __ Југо словенски амбасадор у Алжиру Мирослав Виторовић посетио је министра иностраних послова Бутефлику, и предао му поруку од са зивању консултативног са-
ој Африци за „Борбу“)
Јужноафричке Републике Куповину ових авиона пре ко трећих лица“.
Нема никакве сумње да ће синоћни Вилсонов већо изазвати оштру опозицију и жестоку вестминстерску дебату. Јер, није немогуће да ће Париз изићи У сусрет јужноафричком! режиму и обезбедити тако својим фа брикама комплетну поруџбину. (или зараду) од прода је „јагуара“!2 Француска, наиме, не признаје езолу пију Уједињених нација и с те стране она нема ==-05лема. Де Голова пракса, ис тина, била је одустајање од послова када су овакви раз лози у питању. Да ли де та ко бити. и са новим председ
а после наступајућих избора — остаје те а види, "и
Сл. ПАВЛОВИЋ
за опена нрј са. павДОВИА Алжирска гледања на несвретаност
се изврше свест ан ; преме. са 6
Позивајући се на Алжери-прес сервис, АФП истиче да је министар Бутефли ка говорио о разликама у
Кар икафура из Брашислафе
(Лист „Џравда на викенд“, У броју од 8. маја, који из «даје Централни комитет КП Словачке) 4
ти
Аичности У ВЕСТИМА
Професор Ота Шик, бивши _ потпредседник — владе ЧССР познат је као главни иницијатод и творац привредне реформе у Чехословачкој. Он је рођен у Плзњу 1919. године. Последњих пет година другог светског рата провео је у нацистичком концентрационом логору Маутхаузену. После рата студирао је на Институту политичких и друштвених наука и на Централној политичкој школи КП чехословачке. Између 1951. и 1957. године предавао је у партијској школи, а касније радио као професор у Институту за друштвене на
авина тесна
априла спев
Професор Шптпк
уке Директор Економескот ин ститута чехословачке Академије наука постао је 1962, године. У Централни комитета КПЧ изабран је 1962. године.
жж
Др Франтишек Кригел изабран је за члана Председ ништва на јануарском плевуму ЦК КПЧ. На априљ ском пенуму ПК изабран је за председника -Народног фронта Чехословачке, ПозНат је као један од најистак нутијих носилаца послејануарске политике ЦК КИЧ. После војне интервенције пет земаља — чланица Вар шавског пакта у Чехослговачкој, августа прошле године. учествовао је у разговорима са совјетским руКоводиоцима у Москви. По завршетку оазговора био је једини чехословачки функционер који није потписао „Московски протокол“. Новембра _ прошле године он је био један од четири п0сланика чехословачке СКУП штине који је гласао против споразума о „привременом боравку“ совјетских трупау ЧССР. Непосредно после то га смењен је са положаја предселника Народног Ф008 та и испао из руководства КП Чехословачке.
а РЕВЕЕ
ву ера евјесатллаа
ЗАПАДНА Немачка је Ке досад била један од "ајвећиж трговинских партнера Совјетског Савеза. 10 Затаду, али се тодвламт да је размена цтак била | релативно мала: у трош40] години _ износила је ћреко 2 ц по милијарде Жаража. То је још увек ма ње него трговина Западне Немачке — са Швајцарском или Шведском. — Западно-
немачка, предузећа су, међутим, т досад обављала
је ли у близини овог места сени. Према прелиминарЈешткоће које би ометале ним прорачунима, програм адарског система · који би поставио 38 циљ ис
рад р 7 ство НАСА је већ крцавање људи на Марс ста Туновоа а Неће оклева- јао би преко 70 милијарди ложи лет „Апола- долара. То је готово три пу-
мишљењима несврстаних земаља, које произилазе из објективно различите ситу ације у којима се ове земље налазе, Полазећи од тога, Бутефлика сматра да би
станка несврстаних земаља.
О том сусрету јавља национална агенција Алжери-прес сервис, и истиче да је министар Бутефлика ре
са. Совјетским Савезом за чајне послове: директно "ли тосредно она испору-
чују, на тримећ, 62 одсто
|
11“ ако не буде уверено да та Пе Пан "Месечев „паук“ (доле десно) спустиће се у јулу или августу ове године са За као овом приликом да је за је: Успех конференције не- | уређаја и постројења – 38 је све спремно. У том слу- су Ур на површину _ човеком на Земљин сателит. Изнад Мора тишине остаће натични брод „Аполо-11“, | одржавање конференције пе са их требало претход 'Рађење велике _ фабрике
"чају лет би морао бити од- ди ступили Лара све стварне у- „Фиатових“ ~
несврстаних неопходно да · пожен за месец дана. Месеца» · ка |
аутомобила УМ грлду Тољатцу,
.
који ће касније прихватити прве васионске путнике цш вратити и: "а земљу