Борба, 01. 06. 1969., стр. 3
Ни
БОРБА –
ЕВРОПА И СВЕТ ||- Пето
Пјетро Мени: „Ми, дамас, осећамо политичку, историјску и економску потребу да постоји Европа која ДР допринос демократском животу читавог свет. ...
Ова, рекли би, визионарска мисао ветерана итадијанеких социјалиста, коју је изнео приликом своје посете Београду, у присуству нашег Председника карактерише један шири концепт о будућности ва шег континента.
Још пре једног столећа, Европа је била — цео свет.
Данас је ома само један његов мањи део. Сутра ће бити још мањи, у смислу бивше њене улоге, уколико не успе да буде — „допринос демократском животу читавог света“...
Но, природно. да би то била, она најпре треба да среди ствари у својој кући.
Како је Пјетро Нени аутор једне од неколико кон кретних замисли о општеевропској — конференцији која би се бавила континенталном безбедношћу, као главним, његова посета Београду послужила је као повод новом таласу изјава и коментара о тој увек актуелној и суштински важној теми.
У основи, запажају се два прилаза. Једни се концевтришу претежно на сам предлог (потекао је са неколико страна) о одржавању свеевропске конференције 0 безбедности као чипа који треба да се у одређеном року изведе. За друге, питање безбедности У Европи је продукт свеопште (политичке, екопомске, културне, научно-техничке, туристичке итд) еволуције континента, међудржавних односа, пуне практичке афирмације духа Европе, и принципа суштинско важних за међународни живот.
Запажено је да велике или веће земље, или форуми два пакта, прилазе овом питању више као једној акцији (конференцији) изјашњавајући се за или против, или сводећи га, у односе између двеју групација држава. | --иг
У већини малих и средњих држава се о безбедности на континенту размишља као о нечем што је производ процеса и конкретне праксе међудржавних односа и сарадње.
Ако бисмо покушали да најкраће сажмемо те идеје, оне дају, отприлике, овакав мозаик.
— Сваки предлог којем је циљ јачање европске безбедности м мира је добродошао;
— Мир (безбедност) у Европи је подједнако ствар свих европских земаља. Он не спада у надлежност само великих сила или војних блокова. Према томе, неопходно је равноправно учешће у њему свих држава континената, независно од свих разлика међу њима.
— да би се стигло до стања које ће омогућити доношење конкретних и свеобухватних мера, неопходно је прећи пут на коме стоје још многе препреке. Треба савладати подељеност и неповерење, успоставити најшире разумевање, толерантност и сарадњу. Из пра ксе односа апсолутно искључити све видове притиска, претњи и употребе силе — чиме Европа још обилује — и учинити неприкосновеним право сваке европске државе на сувереност, независност, да сама бира свој начин живота. Без тога, о безбедности и миру се може бесконачно декларисати, али Европљани неће осетити да су безбедни, неће веровати да им је мир загарантован. Од такве праксе нико не може бити изузет.
Звучи парадоксално, али данас се, упркос томе што је обустављен хладни рат, многи, пре свега мали
народи и земље Европе, не осећају сигурнијим него“
некада. Јер, има разлога да се осете недовољно обез= беђеним, увек се не поштује неприкосновеност њихових права, а будућност је, с обзиром на неке тенденције, неизвесна.
Према томе, мир и безбедност у Европи зависе од истих елемената од којих и мир у целом свету: од демократизације и прогреса међународних односа, и одстрањивања, свега што их трује, заоштрава, ремети, а јачања свих облика сарадње, духа поверења и разумевања.
" Сваки напредак у обезбеђивању Европе не може | бити друго до део истоветног светског процеса.
НАШИ У ТУЂИНИ (1)
=
/
|
ЈАВНА ПОЛЕМИКА О КОМСОМОЛУ У СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ
р „В ођа« или
Андреј „антивођа“
(Од сталног дописника, „Борбе“)
(Москва, маја) — Какав би требало да буде комсомолски руководилац Коме омладина да повери руковођење основном организацијом У предузећу, на факултету7 То су питања на која тражи одговор лист совјетске омладине „Комсомолска правда“, отварајући јавну полемику.
Прва дебата и анкета ортанизоване су у највећем московском предузећу — фа брици аутомобила „ЗИЛ“. Оне ће се наставити уз учешће омладинаца, социолога, педагога.
Два замишљена кандидата
Учесници прве јавне полемике о лику комсомолског руководиоца — млади радници, инжењери, омладински активисти, стављени су пред дилему да изаберу једног од два „кандидата“, Виктора или Андреја. Ни Виктор ни Андреј не постоје. То су у ствари два прототипа комсомолских ру ководилаца, како их је за-
Какав да нам буде комсомолски вођ 2
мислила редакција „Комсо „молске правде“ која ову ја вну полемику спроводи У сарадњи са Централним ко митетом Комсомола. Сваки од њих има своје врлине и мане и они на свој начин симболизују два гледања ва систем рада у совјетској омладинској организа дији.
Виктор је снажна, бескомпромисна, темпераментна личност. Он увек настоји да сопственим примером, поведе за собом околину, не избегавајући да то и јав но истакне. Једном речју, он је нека врста „вође“ ко ме је потпуно јасна оријентација организације. Дејствује брзо и одлучно, 'не воли препирке, убеђива ња. Строг је и крут, све до грубости, према свим прекршиоцима дисциплине, према свима који су неактивни. Андреј је такође необична личност. По природи 08 је тактичнији, деликатнији. Не жели да истиче сво је „ја“. Склон је анализи и настоји да чак и безначајније одлуке доноси колективно, Одликује се стрпиво и толерантнош-
у.
Оцене
Члан фабричког комитета Комсомола Саша Николајев се у овој полемици залагао за „комсорга“ који је био нека врста „вође“, окупљао омладинце око себе и био спреман да изврши заокрет у раду организације за 180 степени, да преузме на себе сву одговорност за рад Комсомола, Зато је он гласао за Виктора уз образложење;
= Узнемирује ме равнодушност и пасивност дела нашег Комсомола. Не можеш их окупити ни на какву акцију коју организује комитет. Они не дају ни какве предлоге, не покрећу нове иницијативе. Због тота читав посао организаци~
По кућу у Минхен
Једно од обележја овог тренутка наше. ере ћи преконоћи мењају
је да милиони људи тако ре
традиционалне навике па пре „путују у друге земље не само као туристи, да
даду, већ и као сопственици свога рада, да узму,
лазе вековне међе и
обично више него што могу код куће. Миграције
су колосалних размера у 0 смеровима различите: из иде се на рад у развије много ређе, и из високо
мају пасоши за путу
су поједине врсте стручњака до 5 и сти: идем тамо где могу
вац је, у суштини, и
не, развијених држава узи-. неразвијена подручја где
ба случаја и по својим неразвијених земаља али се, богме, истина
бро плаћене. Пра-
боље радити и више зарадити.
Да прича не би била пус та, ево како је изгледала европска миграција крајем 1966, године: Француска 2.200.000, СР Немачка 1,100.000, Штвајцарска 800.000, Белгија 650.000, Холандија 75.000, Шведска 180,000, Аустрија 48.000, Дан ска 15.000 итд. Толики број привремених становника о вих земаља, заправо страних радника, дошао је пре тежно из ових земаља: Ита лије 2,000.000, _ Шпаније 600.000, Португалије 400.000, Југославије 250.000, Грчке 250.000, Турске 196.000.
„тости“ и ДОМАЋИ
Наравно, ови подаци су данас превазиђени, нарочи то када се ради о нашој земљи. Рачуна се да данас ради у иностранству приб лижно око пола милиона Југословена. Од тога броја близу 200.000 наших људи је на привременом раду У СР Немачкој.
— Што се тиче потреба за радном снагом, Западна Немачка вам је врећа без дна, никад јој доста, рекао чам је зналац привредне конјунктуре ове земље. поред пуне запослености (истина, има око 225.000 неупослених Немаца, оних ко ји се тешко или никако не
могу због старости или дру тих околности прилагоди ти новим радним потребама), и великог прилива страних радника, упражње но је око 750.000 радних ме ста! То је простор у који стају вишкови радне снаге европских земаља.
Како су нас званично 0обавестили у бонском Мини старству за рад и радне од носе, у западнонемачкој ин дустрији и другим гранама привреде сада ради =, око 1,230.000 „гастарбајтера“, тј. страних с радника, од тога 373.500 жена. (Подаци _ од 31. марта 1969. године). Пре ма истом извору, број стра них радника по националностима је следећи: Италијана 312.000, Турака 184.000, Југословена 176,000, Грка 164.000, Шпанаца 126.000, Португалаца 24.000. .
Истина, није мали број о них страних радника који из било којих разлога нису евидентирани, па се прилич но поуздано процењује да их је у СР Немачкој знатно више, Они чине око 6 одсто од укупног немачког редног потенцијала.
РАЗЛОГ ЗА ОДЛАЗАК
Бранко Пинтарић, _ кога смо упознали У фабрици пластичних маса и фолија
„Алкор“ крај Минхена је из Брежица, заправо из се ла Бизељско, мање позна тог, па га зато и не помиње одмах при представља њу.
Овај 27-тодишњи Словенац дошао је овамо пре три године. Имао је да бира из међу Хамбурга и Минхена. Изабрао је други град не због тога што је послодавчева понуда била повољни ја већ просто зато што је ближи кући. |
Код „Алкора“ ради у бра варској радионици. Но, ње гове квалификације су знатно веће. У његовом рад ном досијеу стоји да је од 1956. до 1959. завршио железничко-индустријску шко лу у Марибору а после тога и средњотехничку школуу Видем Кршком. Потом _се уписао на технички факул тет и завршио два семестра. Радио је у љубљанској фабрици писаћих машина „Топс“.
Наш разговор у Минхену био је срдачан и отворен. Морамо рећи да се искрено обрадовао посети и треба примити са пуним поштовањем његову изјаву да га сваки сусрет са нашим људима из земље при јатно узбуди и обрадује. Када смо га упитали да ли је довољно зарађивао код „Топса“, односно зашто је превалио пут до Мин хена, Пинтарић је одговорио: ;
— Не довољно. А неупоре диво мало за испуњење обавезе коју сам преузео на себе.
— Каква је то обавеза
Пинтарић се сетно насме јао, кратко време ћутао, а онда подигао главу и испричао: — У Бизељском имам о ца и мајку и млађег брата. Родитељи су остарели, мало је земље иначе, а брат
ми се школује. Кућа нам је трошна. Укратко, _ Бе“ шио сам да подигнем кућу и зато сам овде,
ДУГ ПУТ ДО КРОВА
Настављамо разговор ко ји сасвим личи на класич> ни интервју.
— Па, колико има до крова...
— Можда још -две. Х Ј
— Колико месечно зара-
јете2 ЗДЕ Између 1.000 до 1.300 марака. Дабоме, радим и прековремено.
— Колико од тога одлази за кућут Уопште, реците нам на шта трошите зараду: |
— Сваког месеца шаљем у земљу најмање 800 ма“ рака. За живот овде довољ но ми је нешто више од 2 марака. Стан плаћам само 15 марака, али сам зато У бараци са још двојицом. Не идем у кафане, врло ретко у биоскоп, једноставно ре шио сам да се мало жртву јем.
— Да ли су тако сви наши скромни у својим прох тевима2
— Углавном. Неки сем снађу. Имам друга који станује код једне своје ста рије пријатељице, Немице. Не плаћа стан, а ни изласке... 2
— Да ли сте купили ау“ томобил7 _— Не, то ћу да урадим тек пошто зарадим за КУ“ Бу. Ако преостане. Овде ми није потребан, Израчунао сам да ми је јефтиније да кући путујем возом.
— Колико сте пута били у земљи за ове три годинет — Месечно једном до два пута. ;
— Како,
тодина=
је УНЕ на једне те исте чл , на узак к сомолаца... мена сам да не треба полагати много наде у иницијати
па Јативе одоздо.
Млади инжењер — конструктор А. Пуголовкин. као и Саша, нз воли сивило, њега такође узнемирава незаинтересованост дела комсомолаца и он се залаже за динамичну личност на челу комсомолске организације. Ипак, он је противник. „вође“ — „комсорга“; — Људи траже решење проблема комсомолског жи вота, а то је тежак, дуготрајан пут. Појединци се хватају за решења која на први поглед изгледају најбоља: „Гле, довољна је сна жна личност, и она ће све решити, све поставити на своје место“. И не примећу је се да је иза тога у ствари жеља да се сва одговорност свали на другога, што је та кође пасивност;.,
Резултат гласања
Око ова два супротна ми шљења о ком:омолском ру ководиоцу и његовом стилу рада дискугија се водила пет часова. Једни су подржавали ставове Саше и гласали су за Виктора, дру ги су заступали супротно мишљење _и гласали за Андреја. Полемика је била жучна, з било је и узвика у сали, као на пример, кад је један комсомолски активиста рекао „Ако је могуће убеђивати, ја сам и за убеђивање, а ако не ја сам за издавање наређења!“
На крају петочасовне дебате“" међу 210 омладинаца је спроведена и анкета. Њих 120 је гласало за Андреја, 90 за Виктора.
Прва јавна полемика и резултати анкете, конфрон тација веома опречних мишљења, показују да међу младим људима не постоје
"само разлике у гледиштима
о томе какав треба да буде комсомолски руководилац, већ и о садржини рада омладинске организације,
Та мишљења је најбоље изразио инжењер-конструк тор Ј. Карцели, говорећи:
— Не мислим да су нам у првом реду потребни савршени комсомолски руково-
Комсомолска организација се мора више бавити заштитом интереса и права ом-
ладине, тежити да у сва-
ком случају учествује у ре шавању омладинских проблема, у предузећу и у дру штву... Х Судећи према досадашњој активности Комсомола таква оријентација и такви програми су недостајали У раду совјетске омладинске организације. А млади овде, као и свуда у свету, настоје да нађу своје место У друштву на бази учешћа У остваривању „одређених про грама, већег утицаја у решавању друштвених и омладинских питања.
Слободан ВУЈИЦА
________
1. ЈУН 1969, — БОРБА — СТРАНА 3. и
ШТА БЕРЛИН ЗАБРАЊУ ЈЕ
Штампа Немачке Демократске Републике даје велики публицитет бугарским изјавама и ставовима 0 односима између Југославије и Бугарске. У берлинским новинама објављена су многа саопштења Бугарске телеграфске агенције, затим изводи из писања бугарске штампе о том питању, као ми чланак главног уредника „Работническог дела“ Георги Бокова. Свему томе, разумљиво, нема се шта приговорити "— уколико источнонемачка штампа жели да пружи својим читаоцима изворне информацкије о проблему који сматра интересантним или значајним. Џа ипак, наведено информисање је дефектно: штампа НДР не публикује и југословенске ставове о истом питању. Источнонемачки листови можда и уочавају тај недостатак једностраног информисања, али њихове редакције немају могућност да га исправе. Једноставно због тога, што државни органи НДР забрањују својој штампи да објављује југословенске ставове.
Амбасада СФРЈ у Берлину — како смо обавештени — званично је затражила дозволу да редакцијама источнонемачких листова пошаље на располагање изјаву представника ДСИП Драга Вујице о стању југословенско-бугарских односа коју је он дао на редовној конференцији за штампу. Из источнонемачког Министарства за иностране послове добијен је одговор — да се не дозвољава слање југословенске
ПИСМО ИЗ ЊУЈОРКА Како пролази Рокфелер на Зеленом континенту
(Од сталног дописника. „Борбе“)
(Њујорк, маја). — Ако је веровати пословици „По јутру се дан познаје“, турнеје које Никсонов специјални изасланик њујоршки гувернер Нелсон Рокфелер предузима овог пролећа и лета по Латинској Америци неће баш много усрећити ни домаћине ни госте. Прва фаза „Операције Рокфелер“ завршила се неславно на Панамском каналу, одакле је ових дана кренула
друга.
Непосредно пошто је преузео дужност у Белој кући, Никсон је прокламовао како његова администрација намерава радије да слуша гле дишта Латиноамериканаца него да им утрапљује „незграпне“ програме и „непрактичне“ савете. Пре две недеље је прецизирао: „Савез за прогрес“ -— програм помоћи Латинској Америци који је 1961. лансирао био Џон Кенеди, а наставио Лин дон Џонсон — био је „велики концепт“, али донео је „мало доброг“. Раст Латинске Америке по глави становника мањи је од раста у некомунистичким земљама Азије и комунистичкој Источној Европи“.
Пошто је дао јасно на
диоци. Није ствар у томе...! знање да под његовом вла-
СУСРЕТ У МИНХЕНУ: Бранк
— Да, најмање једном ме сечно путовао сам до Бре жица и то је једино на шта нисам жалио новац.
На крају, завршавајући разговор вођен у управној згради „Алкора“, Пинтарић нас је замолио:
— Ако уопште намерава те да ово објавите што смо разговарали, пошаљите ми тај број вашег листа. Наша штампа је овде заиста реткост...
Растали смо се од Пин-
тарића са чврстим увере-
њем да ће се из Минхена вратити — с кућом. Богдан ДЕЧЕРМИЋ
Е ~ 5 Да лиј прет (Бон, 31. маја ДПА) Представник бонске владе изјавио је да нису основани извештаји према којима је западнонемачки _министар иностраних послова Вили Брант претио оставком, уколико Западна Немачка прекине односе са
Камбоџом. Влада у, Бону одложила
дом нема места „Савезу за прогрес“, Председник је изјавио: „Потребни су нам но ва политика, нови програм и ново договарање“.
Испуштен — отворен новчаник
И стари знанац зеленог континента Рокфелер замољен је да испита терен за нову политику и да се, притом, служи „отвореним очима, отвореним ушима, отвореном главом и отворепим срцем“.
Један латиноамерички ди пломата у Вашингтону, разочаран, приметио је: „Пред седник је испустио да поме не најважније — отворен новчаник“,
изјаве редакцијама листова у НДР.
(„Борба“)
„Савез за прогрес“ није ви издалека био адекватан огромним потребама латиноамеричког привредног и социјалног развоја, али је, ипак, том развоју допризосио једну милијарду долара годишње. Општији је утисак да ће Никсон бити још мање финансијски дарежљив. На то наводи и „Операција Рокфелер“. Гувернер је планирао да за мање од четири недеље, с паузама између њих, посети равно два десет и две латиноамеричке земље. У првој тури обишао је Мексико и шест централноамеричких држава и доживео малтене фијаско. До маћини су у већини били увређени брзином с којом их је уважени гост „саслушао“. У Гватемали је, тако, 60равио само три и по часа и имао могућности да се „ес ногу“ сретне с председником Монтенегром и неколико још политичара и бизнисмена. Читава локална штампа — у „нормалним“ приликама изразито благонаклона према Вашингтону — поздравила га је негодовањем. Лист потпредседника републике „Ла хор“ отво рено је констатовао како је посета „промашај“.
Шамар Рокфелеру
У Хондурасу полиција је убила једног студента у току антиамеричких демонстрација. „Роки“ је доживео прави шамар кад су родитељи убијеног одбили ње тову понуду да им школује другог сина. У Салвадору је било доста парола „Рокфелеру иди кући“, Једино је Костарика била „пристојна“ према госту.
Он се држао Председни-
о Пинтарич у разговору с нашим уредником
ио оставком 2
пломатске односе са Пном Пеном, који је пре две недеље признао Источну Немачку. Верује се да је одлагање проузроковано н#0вом камбоџанском поруком која је, у међувремену, при спела у Бон,
кових налога: слушао је до маћине а кад им је говорио изостављао је опипљива обећања, посебно обавезивања. То је дуплирало незадовољство Латиноамериканаца. Једна од њихових најактуелнијих брига јесте потре ба — смањења америчких царина за латиноамерички извоз, споразумног стабилизирања робне размене, олак шања терета отплате дугова, веће и слободније доларске помоћи за развој.
За Централну Америку ра звој пре свега подразумева диверсификацију, напуштање статуса традиционалних произвођача и извозника са мо кафе, шећера, банана...
На жалост, амерички Кон грес наклоњен је протекционистичком расположењу, с чиме се поклапају и Никсонове амбиције. У тим оквирима треба очекивати и обликовање „нове политике“ према Западном конгиненту. Њене контуре очигледно отежавају Рокфелерове блиц-турнеје и најављују могуће увећање попитичких нелагодности у од носима САД— Латинска Америка. Криза на релацији Вашингтон — Лима (Перу) као да је само предигра широке политичке буре.
Драган "МАРКОВИЋ
Брант
жккж је до идуће среде одлуку о па тој : и од; (Мексико, 31. ма а и оме да ли да прекине ди- југ) — Перспективе «а по
бољшање односа између Сје
дињених Држава и ба ске Америке су 15 46 Соро ; мурне“. :
за НИ ључак мек-
ј ак. еднодушни 3 у Х ЈнИх коментатора који па
жљиво прате развој перу“ анско-америчке кризе око
петролеја.