Борба, 01. 06. 1969., стр. 4

4. СТРАНА — БОРБА = 1. ЈУН 1969.

Дао пао

СЕДНИЦА УНИВЕРЗИТЕ

ПН ји нимало нн еони неа ТСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗ а а А АИ УВ СИРАРИ А

Секретар УК СК Бранко Прибићевић говори на јучерашњој седници, Конференције Универзитета,

ПОРАЗ ЕКСТРЕМИСТИЧКЕ ГРУПАЦИЈЕ

Последњих месеци Сађез комунисша на Уншђерзитету, улазећи у ошборену полаишичку бишку, у пуном смислу речи се реорганизује

По много чему, конференција Савеза комуниста Београдског универзитета одржава се у часу који је преломан за комунисте ове високошколске установе,

Политички живот у овој средини већ дуго показује неуобичајену динамику. Снажно је подстакнут процес диференцијације; присутне су оштре политичке и идеолошке конфронтације; све јасније се назиру циљеви јед не групације која носи сва битна обележја политичке

опозиције; истовремено, универзитетски људи

почињу

да непосредније прилазе једном од најкрупнијих задата ка — реформи Универзитета. Универзитет је постао велико жариште, центар ве-

ома значајних збивања по развој социјалистичке мисли.

Први успеси политичке офанзиве коју су комунисти пре

дузели против екстремиста уверавају нас, како је у уводном излагању рекао секретар Универзитетског комитета Бранко Прибићевић, да је последњих месеци одлучније дошло до изражаја настојање најпрогресивнијих снага да се у партијској организацији Београдског универзитета превазиђу отворени проблеми и да управо при суствујемо, у пуном смислу речи, реорганизовању Са-

веза комуниста у овој високошколској установи. Прибићевић: Лажна конфронтација Универзитет- друштво

Данас, као и пре годину дана, рекао је Прибићевић, сматрамо да су јунски догађаји били непосредна ерупција незадовољства и гнева нагомиланог у нашој средини. У исто време, иако нису били продукт спољ не интервенције увезене са стране и не могу се.интерпретирати као резултат де ловања непријатељских снага, сасвим је сигурно да су те снаге биле присутне, не као пасивни посматрачи, да су настојале да се умешају. да ушићаре у тој сложеној ситуацији за цело наше друштво.

Како данас гледати јунт

„Мислим да је за нас комунисте нарочито неопходно да се супротетавимо сва ком фетишизирању, сваком покушају да се од јуна прави мит. да се у њему траже одговори на сва питања да се он узима као критеријум за све догађаје и све појаве у нашем друш тву. Као комунисти без икаквог устезања кажемо да су јунски догађаји били не само веома сложени, већи веома противуречни“.

на

!

Лажна конфронтација Универзитет друштво

Напомињајући: да велики део јулских студентских и наставничких захтева несумњиво представља позитивну тековину и да у том смислу можемо говорити о Јуну као моралној и политичкој вредности СК Београлског универзитета, Прибићевић је напоменуо да јунски догађаји имају и своју другу страну.

Као део негативне хипо теке јунских догађаја, При бићевић је поменуо покуша наметања конфронтациуниверзитета и

је | је изме друште

Казали Смо И средином јуна прошле године да ту конф ромтациј у Савез | = ниста никако не мошеса прихвати, јер је она л У на. Лажна је зато што по лази од претпоставке ја су .се сукобиле две једин-

ствене групације — универ зитет и јединствени спољ ни свет“. ;

Исто тако, неприхватљиво је гледиште да је универ зитет постао центар, луча најпрогресивнијих стремље ња, а да је све оно што је изван Универзитета конзервативно, па чак бирократско и реакционарно. Као што се не можемо сло жити ни са афмирмацијом метода политичког притиска у решавању текућих лруштвених проблема, затим са извесним веровањи ма да снажна држава, ве лика држава може да реши све друштвене проблеме, нити стварањем наивне ;ре доџбе о, друштву без друштву апсолутне хармо није. :

Као део негативне -:ипотеке је и тенденција да се универзитет постави као средина која ће друштву делити задатке. Одредићемо чаводно шта друштво ;32еба да уради, па ћемо га кроз неколико месеци пози вати и упитати шта је од постављених задатака ура дило и на основу тога оцењивати да ли се добро или лоше понашало!

Дебата која је добила обележје политичке битке

Протекла година била је у нашој средини, заиста, период веома бурних поли тичких али и идеолошких превирања и сукоба, рекао је Прибићевић, Био је то период конфронтације, али исто тако, нарочито последЊих месеџи, и време када су одлучније дошла до г3ражаја настојања лајтђогресивнијих снага у нашој партијској организацији за превазилажење отворених проблема, па и цревазил жење неких, бар од помену тих, елемената негативне хипотеке јунских догађаја,

Мислимо, наставио је Цри бићевић. да се може констатовати да је' положај увиверзитета у широј друштвеној заједници у ле:ледње време затно боље ре

социјализму као. конфлихта |

!

шен него што је био рани

је. „Универзитет лобија

све већи и одговорнији значај у друштвеној зајед ници, све више се налази

у позицији друштвене чеституције чија се мишљења траже, чија се сарадња и партиципација захтева у разматрању најсложенијих друштвених проблема,

Прибићевић је посебно го ворио о дебати кола је вођена поводом идеје ас 3. јун обележи на свим факул тетима. Он је рекао да је ова дебата. стицајем -холаости, неизбежно поприми ла сва. обележја политичке битке,

Став Универзитетског комитета је био да не треба зборове забранити, али је такође подвукао да је неодржив захтев да се обавежу факултети да одрже зборове. Исто тако, Универзитетски комитет је одлучно изнео гледиште да не по стоје разлози за одржавање предложених радних зборова.

Неки чланови Универзитетског комитета, рекао је Прибићевић, од почетка су мислили да предлог о 360ровима представља само фа саду иза које се крије покушај да се 3. јун искористи као прилика за унонење у нашу укупну политич ку ситуацију елемената нер возе, немира, неповерења, конфронтације. Сматрало се, такође, да је неприхватљиво да се организују 360рови који имају за циљ да на њима представници друштва полажу рачуне.

Текст који врви од малициозности

Време је показало да У ствари читава ова иницијатива има свој организовани центар, центар с којим је Савез комуниста већ дуже време у оштром политичком сукобу. То је група окупљена око Факултетског од бора Савеза, студената на Филозофском факултету. Та група је намерно ишла протеклих неколико дана на стварање политичке напетости, између осталог, и та квим методама као што је илегално растурање више хиљада летака у којима се на крајње лажан начин при казује поступак код судије за прекршаје против групе студената који су починили евидентан преступ за вре ме Фестивала краткометражних филмова.

Међутим, платформа која је у виду материјала понуђена из овог центра свим факултетима да о томе расправљају, потврдила је да се под предлогом за одржа вање такозваних радних 36о рова крије врло смишљена политичка диверзија, права политичка провокација.

Већ дуго времена, рекао је Прибићевић, нисмо на де сет страница текста нашли тако систематски и отворено изражену опозициону платформу. Тај текст врви од злобе, пакости и малици озности. Сада је сваком постало очигледно да је посто јала намера да се под фирмом 3. јуна ушићари, да се створи политичка напетост и зада удар целокупној по-

литичкој линији СК. Прибићевић је рекао да наставници Филозофског факултета делују у веома тешким условима, суочени са грубим, понекад и бруталним притиском ове екс-. тремистичке групације. Они су, додао је Прибићевић, нашли довољно снаге да по следња два дана кажу од-

лучно не. „Наставници Филозофског факултета су казали

да ће се јединствено сви су

протставити не само плани-

раном политичком митингу, · већ да ће се супродставља-

ти сваком покушају да се

3. јуна на њиховом факул-

тету одржава било какав

шири скуп“.

Од пресудног значаја иницијативе СК

Може се рећи, наставио је секретар Универзитетског комитета, да је планирана акција екстремистичке групације до темеља поражена, и да је ово једна од великих победа комуниста Београдског универзитета, Ова битка је нарочито значајна због тога што се екстремистичка групација сада више разголитила, показала своје право лице, али и сво је праве намере више ·него икад раније.

Подсећајући да је Универзитетски одбор Савеза студената био под веома оштрим притиском, Прибиће вић је рекао да се може очекивати да ће сада поражена екстремистичка група ција покушати да изгради своју последњу бусију на линији конфронтације Саве за комуниста и Савеза студената. Указујући на чаљу политичку акцију, Прибићевић је изразио мишљење да је тешко рачунати с тим да ће се у наредним месецима политички противник још много пута овако отворено и јасно испољити. Управо због тога је нужно да политичка оријентација Универзитета буде много чвршћа да рефлекс буде истанчанији да се и у компликованијим ситуацијама боље распознајемо;

„Мислим да је од пресудног значаја да Савез кому“ ниста држи иницијативу, да он буде организација која ће да одређује време, место као и питања о којима ће се водити политичка расправа и политичка бит= ка у нашој средини, а не да се налази у положају институције која треба да ускаче. да спречава или оспорава иницијативе раз-

'них опозиционих групација“, „Осећаћемо се као

странци у друштву док не дамо свој доприкос“ | 5 |

Према првим излагањима, може се закључити да У-

'ниверзитетска конференци-

ја подржава реферат Бранка Прибиђевића и тезе Универзитетског комитета 0 политичкој ситуацији на Универзитету, мако је било мишљења с којима су мно= ги осећали потребу да по-

„скупштине.

лемишу и да им се супротстављају. Андрија Вуковић је рекао да ни мало није пријатно уметничким академијама што им се приписује да имају много заједничког са екстремистима групе Филозофског факултета, напомињући да је та оцена неприхватљива и да екстремисти уопште не могу да рачунају на ширу подршку људи на факултетима. „Александар _" Стојановић није прихватио мишљење да је У јуну постојала тенденција конфронтације Универзитет — друштво. Он се слаже да треба да се види ко су екстремисти, али да се утврде и бирократски односи на универзитету и ван њега и предузму одговарајуће мере.

По мишљењу Владимира

Килибарде, јавиће се тенденција одвајања Универзитетског одбора од студената, а овај студентски форум је једну озбиљну конфликтну ситуацију (зборо-

визЗ.јуна) разрешио на нај-

бољи начин. Килибарда је рекао: „Ми ово друштво нећемо да мењамо, али ћемо мењати оно што је друштвена патологија. Ми не можемо деловати као изолована групација и понашати' се као савест друштва. Ми ћемо се осећати као странци у друштву док не дамо свој допринос“.

Превише се тактизира са опозиционим

снагама

Слажем се да смо однели крупну политичку победу. рекао је Братислав Петровић, јер је већина на

А КОМУНИСТА БЕОГРА

ДА

Универзитету схватила колико је нецелисходно одржавати зборове. Међутим, колико можемо бити задовољни идејним нивоом комунистаг Пуна два сата ва нашем факултету (Привред но-математички) није се знало како ће се изјаснити комунисти и поред појаве летка и једног памфлета. Он сматра да се превише тактизира са опозиционим снагама и да се због тога отежава ситуација.

По мишљењу Александра Милојевића, нису у питању зборови уопште као форма рада, већ да се они не искористе да на њима дођу до изражаја и туђе политичке тенденције: „Збор 3. јуна не могу АРУ кчије да схватим него као демагогију“.

Витомир Теофиловић је прихватио из реферата углавном само оне оцене У којима се говори о позитивним аспектима јуна. Оњ такође, не сматра великом победом изолацију екстремистичке групације, „јер је тешко веровати да је она толико утицајна да инфици ра цео Универзитет“.

Савез комуниста на Уни верзитету Боди значајну политичку битку од које за виси не само реформа Универзитета, већ и улога коју ће имати чланови ове велике интелектуалне заједнице у даљем развоју нашег друштва, рекао је Нај лан Џашић. Демократски талас избацио је на површину противничке тенденције и идејне конфронтације: „Суочени смо са систематским напорима да нам се наметну, облици политичког понашања који онемогућавају атмосферу 7 којој се може демократски одлучивати и испроводити одлуке. Присутно је схватање демократије које се изједначује са неодговор“ ношћу. Такве демократије нигде нема. Ако би постојала, то би било прелазно стање ка азутократији и на сиљу“, Најдан Пашић је рекао да наша борба против таквог понашања није увек била ефикасна и да комунисти нису увек били способни да одвоје неком формистичку критику од покушја да се искористи сваки повод да би се довео у сумњу наш курс раз= воја.

„Не желим да говорим као неко са друге стране већ као комуниста који је нешто активнији ~ Савезу студената и који у њему има извесну функцију“, ре као је Теодосије Челенковић, председник Универзитетског одбора. Од је за ТИМ говорио 0 потреби пра вовременот заузимања ста вова у Савезу комунита како се не би десило ла се [У нејасним ситуацијама,у

јин === ои

титан

|

очекивању јасног опреда. љења организације, кому, нисти индивидуално Опра дељују према сопственој нахођењу.

Главно питање — ђе. форма Универзитет,

Јован Глигоријевић, пр, ректор Београдског уну. верзитета, подржао је ка Прибићевића, усвајају. ћи све његове Оцене тичке ситуације на Уни. верзитету, али је нешђ дуже говорио о честом пр, ћуткивању веома значај. них послова који се пре. дузимају на Универзите, ту. Нагласио је да се пре, мало говори о Удружива. њу привреде и универзи. тета, 0 побољшању мате, ријалног положаја студе. шата, о кредитирању сту. дената, о студентском ста дарду уопште,

Љубисав Марковић је 5 гласио да комунисти има. ју веома вештог противни ка који стално одржава један ниво сопствене ину.

цијативе. Тај – противних покушава па заподене бор бу на социјалном и књ политичком терену, Он се дакле, непрестано врту бко социјалне правде и об. ко питања политичке де. мократије користећи так неке значајне премисе у својо: борби. Није нимало случајно што тај противник питање политичке демократије преноси на ле. рен радних односа.

Раде Кузмановић, је ђе. као да су састављачи тТекста за зборове показали тоталну неинформисаност, потпуно незнање, Саопштавајући ту своју констатацију, Кузмановић је нагласио да зе веома чудно што они у својој. неинфој мисаности и у свом везна њу нису рекли понешто и позитивно

Материјалима припремљеним за зборове Савеза студената (те материјале је, као што је познато, од бацио и пленум Универзи тетског одбора Савеза сту дената) позабавио се им др Бранислав Шошкић. Рекавши да је тај докуменат демагошки оббјен, оп је напоменуо да- његови аутори полазе вероватно од идеалног друштва у коме нема никаквих конфлика та. Веома је чудно, додао је, што се такав текст нули универзитетским људи ма, људима који се, лакле, баве науком.

Печујлић: Друштву еу потребне ефикаене и организоване прогресивне енаге

„Ако посматрамо збива ња у последње време — ви димо да до извесне критич ке тачке у демократизаци ји друштва долази када се успостави неповољан однос основних друштвених снага“ — нагласио је члан Из вршног бироа Председниш тва СКЈ др Мирослав Печу јлић.

„Када радничка класа, удружени произвођачи, почињу да се ослобађају адми нистративно -- бирократске љуштуре, али још немају одлучујућу реч о свим то ковима друштвеног живота, када прогресивне снаге друштва у сфери културе, науке; политике нису са њим повезане, тада нес размерну тежину на политичким теразијама добијају групе за притисак. То су последњи браниоци старих монопола и кандидати за но ве, Те маргиналне групе та да постају гласне, намећу решења која наводе на сле пи колосек, долазе у сукоб са основним институцијама друштва и са Савезом ко муниста. Зато нам и даље остаје борба на два фронта. Борба са догматско-би рократским снагама. које су у грчу отпора и ових у гру пама. Оне показују јасни је своје лице и теже да оне могуће свако решење. За сваку тезу имају антитезу.

Када млади нису у Саве зу комуниста, када је то ахилова пета Савеза кому ниста, онда се то подврга ва оправданој критици, Али, када ступају масовно у Савез комуниста, тада их називају полтронима. Када студенти и наставници ни су довољно заступљени у скупштинама. То се подвр тава критици, Али, када по чне борба да се уђе у то те ло, тада се одмах постави теза — зашто да улазе у боље је да оста ну средство притиска. Када се покрећу конкретна пита ња универзитета, тада се захтева да са бавимо друш твеним проблемима, а када их ставимо на дневимч ред, одмах почиње критика да се треба бавити сопственом

р еформом. У /.

Тако се онемогућује ства рни разговор, стварно учеш ће у решењу, а само отва ра пут деструкцији. На тај начин се мале, али гласне групе за притисак, убацују као тампон између друштва и универзитета. Ствара се ситуација која универзитет заиста може да доведе у изолацију.

Друштву су неопходни ефикасност и организованост прогресивних снага и њихова повезаност са основ ном социјалном снагом да прве клице стварно социјалистичке демократије не би биле угрожене,

Групе о којима се овде говорило су својим поступ цима стварно ишле против онога што је било вредно и позитивно у јуну. Платфо рма која је понуђена за зборове није критичка ана лиза — јер нисмо за аполо тетику — већ платформа су протна 9. конгресу СКЈ и Смерницама.

Не само Универзитетски комитет, већ и ми на факул тетима — студенти и нас тавници — осећали смо ве лику одговорност због на мере да се вештачки иза зове конфликт. Идејна и политичка акција показала је да одговорност за ОБАЖ ву акцију сносе они који су је, с разних страна, пос ледњих дана стварали.

Суочени смо са две врс те тешкоћа. Прво, још нема мо довољно јасно искриста лисане неке полазне тачке реформе, јаснију визију бу дућег развитка, места уни верзитета, тог жаришта 06 разовања и науке које мо ра да преображава себе ако хоће да учествује у преоб ражају друштва. Онда се може расправљати о етап ном пројекту који ће нас водити том циљу. Који ће полазити од онога што већ

постоји, мењати оно што треба. Друга врста тешкоћа је сужавање, упрошћено поимање реформе. Реформа се некада сво ди само на комплекс: економско-финансијских проблема, и то онда рађа низ реакција. Или, захтева се отварање универзитета и по везивање са материјалном производњом, али није јас но на који начин то извес ти. Јер, то не сме да значи стављање науке под техно кратски патронат. Њено претварање у голи сервис. а то долази реакција у облику тезе о мисионарској улози универзитета. Не схвата се узајамност обе стране које морају да буду активни учесници, самостални субјекти у јединстве ном подухвату. Најзад, уп рошћен политички приступ сматра да на универзитету има политичких проблема који се јављају због тога што је универзитет одвојен од производње и дохотка и да, пре свега, зато треба

увести те процесе. Реакција на овај упрошћени приступ је затварање универзитета теза да реформа само ргз бија јединство које је постигнуто. И на крају, све упућује на неопходност одлучне иде јне акције, отварање широ ког идејног фронта. То зна чи прво да морамо да даје мо одговоре на низ витал них питања и, истовремено, да се боримо против супрот них платформи. Инсистирам на идејној офанзиви, јер се без ње лако прибега ва административним мера“ ма, Оне се подразумевају када је у питању одбрана уставног поретка, Али, зе опходна је акција која ће људе повезати снагом ај је, којом ће комунистичк. покрет придобијати све ““ де генерације, а изолова те групице које су ПИСТИ том курсу“ ~— закључио ) др Мирослав Печујлић.

ЗАКЉУЧЦИ УНИВЕРЗИТЕТСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

После дискусије у којој је учествовало. 22 делегата Ко нференција је усвојила закључке. Један од првих је овај: Универзитетски коми тет је у периоду између два заседања у основи успешно пратио политичка кретања на Универзитету, пра-

"вилно их оцењивао и преду

зимао потребне акције,

Конференција је подржала закључке Универзитетског комитета поводом одлу ке Скупштине Савеза студе ната Београда о одржавању зборова 8. јуна сматрајући неприхватљивим предлог за одржавање тих зборова. Прогресивна садржина јуна, речено је, претворила се У акцију на свим Ним нивоима. Стога се она Пе сводити на перио'

анг. а ажовање и зборо-

Стављено је зад: факултетским не јама и Универзитетском ко

друштве-.

митету да утврде политиј“ „Ку одговорност чланова с веза комуниста Југославије који су узели учешћа у и ради материјала предлоо. ног Универзитетском Одо" Ру да послужи као полит“ чка основа зборова 3. И зборова који су планира“. да послуже као средсте“ притиска на друштвено-а. литичке · организације. ~, тражено је од свих комув“ ста Београдског универз тета да заузму одлучан ои против свих облика полит. чког екстремизма и опози“ Ционог деловања. Комуви, сти су такође позвани да с“ активно ангажују У орган зацијама Савеза студена, Београдског универзитет, како би се отклонио утине политички — неприхватљу“ вих група и њихових 17 дишта. у “

Сл, ЂУКИЋ М, ГЛИГОРИЈЕВИЋ