Борба, 01. 06. 1969., стр. 5
КОМУНА [0 прогресивном
ЗАКУЛИЛА АШ
(Суботица, 31. Око две стотине Бајмоћакоји раде у суботичким другим
на ) индустријским и
предузећима, одлазиће од ма
анас на посао непостојевим возом. Овај помало не обичан феномен и званич но је потврђен ових дана « преговорима између пред ставника суботичке Општинске скупштине и ЖТИ _Београд, према којима ће почев од | јуна воз на ре лацији ЧСуботина — Бајмок фактички бити · укинут, а ипак ће превозити
до куће.
Ђеоградски ЖТП, тражеви унутрашње резерве, до нело је ових дана неопози ву одлуку о укидању неентабилних пруга које су повезивале Суботицу са околним насељима. Најве ва узбуна | полигнута је због укидања пруге ао Бај мока,; одакле у суботичку индустрију долази већи број радника.
опорезивању засад
„„ Ништа званично
екрешаријаши Изђршног ђећа Србије:
еријали за нођи законик
иншерног су каракшера
Поводом учесталих напи-
Са У штампи о увођењу про гтресивних опорезивања лич них доходака изнад одређе
вог нивоа, чији се аутори по
зивају на материјал органа
републичке управе републичка два секретаријата — за финансије и за рад —
а замолили су агенцију Танраднике на посао и натраг југ да објави њихово зајед-
ничко обавештење.
У обавештењу се, између осталог, наводи да Скупшти ни Србије и републичком Извршном већу није предло жено да доношење закона о прогресивном опорезивању личних доходака уврсте у своје програме рада. Такође се напомиње да не по стоји ни предлог о томе да се досад израђени стручни материјал на ову тему, који засад има само интерни ка-
Железница има за то оз | рактер. стави на дневни ред биљне разлоте: једногодиш | Извршног већа Србије, буњи њен губитак изнзси ви |дући да се читава ова ствар
ше од 270.000 _— динара, јер
још увек налази у фази и-
једна тура железницу ста спитивања.
је 1.200. а од карата се до бија само 340 динара. Железница је желела да суботичким предузећима постигне договор о зајелничком решењу, али су о ви остали упорни у ћута њу ·
У обавештењу се, наиме, каже да је припремљени
са | материјал досад разматра-
ла једино Комисија ИВ за привреду, којој је он достав љен са циљем да се верифи кује почетак рада на реали зацији закључка ИВ. према коме би требало „да се при
Суботичка комуна је и- |ђе испитивању могућности
пак
нашла какву-такву | увођења прогресивног опо-
солуцију: воз званично не |!резивања средстава издво-
ће постојати, али ће поево зити искључиво само ралнике и у њега нико — неће моћи да се попне ако нема радничку претплатну карту. Уместо парне вуче, саобраћаће економичнији шинобус. а у наредна три месеца губитке железнице покриваће Општинска скупштина. Остало је да се реши шта ће бити после три месеца и ко ће покривати тубитке — предузећа или радници7
(С СО
| |
|
јених за личне дохотке кад
они пређу износ утврђен споразумом односно законом“. Прихватајући основне идеје изложене у закључцима материјала, Комисија за привреду је изричито стала на становиште да читав ком плекс овог питања треба још добро проучити однос-
но „научно фундирати и | при том истражити сва могућа алтернативна решења“ Стручни материјал, о коме су досад вођене само пре тходне дискусије консулта-
тивног карактера, припремила је посебна радна група у којој су се, поред пред ставника два секретаријата, налазили и представници Републичке привредне коморе, синдиката, Секретари јата за привреду и Управе за цене. Њен основни задатак био је да „испита могућ ности доношења закона о увођењу прогресивног опорезивања у овој области“.
Радна група је у својим закључцима _ констатовала да је политика опорезивања средстава издвојених за личне дохотке врло сложен и деликатан посао. Она је изразила мишљење да је до ношење таквог закона усло вљено претходним разреша вањем низа других питања, везаних за расподелу дохот ка, а у првом реду питања објективизирања услова привређивања, па да стога. „није разложно журити са доношењем таквог законског акта“.
Секретаријати су, каже се У обавештењу, и званично предложили да се финанси ра студијски рад на ту тему и да се тај посао повери јед ном од економских института. Из свих поменутих разло
та — истичу два републичка секретаријата — „претходни“ материјал је до сада задржао интерни карактер, па отуд још не би могао би ти предмет јавне дискусије“. Рад на проучавању овог питања — сматрају секрета ријати — треба, међутим на ставити. Јер на то, поред осталот, обавезује и резолуција Деветог конгреса у којој се говори о друштвеном усмеравању у овој области „кад дође до нарушавања односа у расподели, непри државања споразума и дого вора или ако до таквих договора уопште не дође“.
(Танјут)
Критично
планини
Закаснеле – поправке
Херцеговине
Херцеговине _ критиковало Предузеће за путеве
(Сарајево, 31. маје> Скоро сви путеви у Босни и Херцеговини су у критич ном стању: Оштра зима и нагли пораст саобраћаја те шких возила знатно СУ допринели њиховом оште ћењу, Нарчито је лоша ситуација у централном де лу Босне. на. правну ЖУ пања — Опузен и на деони цама Ступар — Кладањ и Хаџићи Коњиц, _ Пут преко Иван: планине је У таквом стању да се рише не може користити, 'Збот тога ће ових дана саобраћај бити пребачен на стари друм, који је исто тако лош, што Бе још више
отежати лрумски саобразај на овој магистрали. Извршно веће Босне и Херцеговине ових лана је Веома оштро критиковало Предузеће за путеве. кој= није благовремено почело поправке: Томе ле лоприВеб и Републички фонд за Путеве. који је уговор 0 оправци склопио са Проеду Зећем за путеве тек почетком маја. А. Х
СВЕ НЕУРОХИРУРШКЕ на Иван – | СПЕЦИЈАЛНОСТИ Под ЈЕДНИМ КРОВОМ
| Једанаестог јуна се у Рисну, у Боки Которна путевима, Боске и ској, отвара специјална болница за ортопедију, неурохирургију, неурологију ' медиИзвршно веће Босне %| уинску рехабилитацију
У Рисну, Бока Которска, 11. јуна на свечан начин ће се отворити специјална болница за ортопедију, неурохирургију, неурологију и медицинску рехабилитацију. Отварањем ове болнице наша земља добија најмодернију установу те врсте. Поред тога ова болница је прва неурохируршка установа у Црној Гори.
Управник болнице у Рисну др Обрад Сеферовић обавестио нас је да ће се поводом отварања ове болнине одржати од 11. до 14. јуНа велики југословенски симпозијум о рехабилитацији и критеријумима за оце ну радне способности неуро лошких и неурохируршких болесника. Симпозијум се одржава под покровитељтвом Извршног већа Црне Горе.
Поводом отварања болнице у Рисну обратили смо се професору _ др Слободану Костићу. управнику Неуро хируршке клинике Медицин ског факултета у Београду.
— Нова рисанска болница је заиста изванредно ве лики добитак за нашу медицинску праксу. рекао нам је професор Костић. То је први случај У Југославији да се пол један кров уведу четири неурохируршке спе цијалности ортопедија. деурохирургија, неурологија и медикофизикална реха билитација. То ће омогућавати комплетну лијагности ку. целокупно савремено ле чење и рехабилитацију не-
урохируршких случајева. То је установа комплетнија од свих у земљи. Наша кли ника ће уско сарађивати са овом болницом. Познато ми је да и у свету има врло ма ло тако комплетираних бол ница за неурохирургију.
— Ја се веома радујем и поздрављам што је и Црна Гора отварањем ове болнице добила неурохируршку установу и то најмодерниЈУ У земљи, додао је профе сор Костић.
На четвородневном. симпозијуму који ће се поводом ове значајне свечаности одржати у Рисну наши најпознатији стручњаци го вориће о савременим аспек тима лечења неурохируршких случајева који су све бројнији у условима савременог темпа рада и саобра ћаја. Говориће се и о мерилима за оцењивање радне способности неурохируршких и неуролошких боле-
5 ] сника. што је такође од великог значаја у савременој медицини рада. (Б. Ш)
ит рм не ша на нцилв-тнак виши шоу —а НЕР ЕаиА На
Пруга остаје путовање скупље
Од Руме до Врдника — Раднике м ученике п
Железничко-транспортно предузеће Београд ЈУ че је одлучило да и после 1. јуна путнички возови саобраћају на 19 киломе тара дугачкој прузи РУ ма — Врдник.
Железница је прихватила предлог Извршног веђа Војводине да се тарифе
на овој прузи повећају. У колико се на састанку у Општинској скупштини и риг прихвати предлог же лезнице. превоз путника привремено ће _ поскупети 100 одсто. мада се тврди да би на овој прузи економ“ ске пене биле четири до пет пута веће него сада. За путовање од Руме до
карте ће привремено поскутети, 100 одсто7 ревозиће два воза дневно
Врдника железница _ сада наплаћује 2 динара и 40 пара Пошто је мали број путника у возовима на 0овој прузи, која је одлуком радничког савета ЖТП-Бе оград одређена за укидање. железница је годишње имала губитак од 830.000 но вих динара.
но ОК)
етапа тата
4 ТУН 1969. — БОРБА-— СТРАНА. |
ГРАД НАМЕЊЕН УМЕТНИЦИМА
примењених уметњо сти
Махета будућег града за уметнике у коме ће се изградити Академија 3
Однедавно, један несвакидашњи пројект почео је да се остварује: у Новом Београду гради се читав блок мамењен студентима, будућим
уметницима. Мали „уметнички градић“ под Бе-
жанијском косом обухвата око 11 хектара земљишта на старом аеродрому. Ту ће се у врло мо-
дерним објектима први
пут наћи на окупу све
уметничке академије: за позориште, филм, радио и телевизију, затим — Ликовна, Музичка и Академија примењених уметности.
„Уметнички комплекс“ по успелом пројекту арх. Њожи дара Јанковића и арх. Алек сандра Стојановића, предви ђа и више других разноврсних грађевина. Поред Рек тората, зграде за ресторани сличне потребе, градиће се позориштте, мала камерна сцена и две мање кино и музичке сале. Ту је и необична, врло модерна грађе вина пројектована као музичка дворана, затим отворени змфитеатар, библиоте ка, изложбени салони и от ворени простори за изложбе. Већина ових објеката слу жиће и осталим грађанима. Уз остале културне објекте За које ће се наћи места у Новом Београду и ово насе ље уметности утицаће да Но ви Београд све мање буде оно-што му је до сада замерано: „град-хотел“, „насеље за спавање“...
Читав овај блок добија изглед и функцију модерног градског трга где, за ра злику од свих других, приступ имају једино пешаци. То се пре свега постиже за хваљујући централном платоу који је знатно издигнут у односу на околни терен. Овај занимљиви амбијент,
Неки слаби
ученици прете
професорима Анонимна претећа писма на адресу сарајев-
скит „строгих професора“. — Органи СУП ужватили једног од анонимних уцењивача
(Сарајево, 31. маја) — Неки професори сарајевских школа са страхом очекују завршетак школске године. На њихову адресу ових дана стижу претећа анонимна писма. Они ученици и студенти који су у току године лешкарили покушавају да уценама изнуде пролазне оцене. |
— Професоре, уколико бу де оборен и један ученик из нашег разреда, ви и ваша породица наћи ћете се на нашем списку мучења. У свом малтретирању ићи ћемо до краја. Такође ћемо за палити ваша кола. Размислите., јер имате још мало. врло мало времена... — ис“ тиче се у писму једног разреда школе ученика у привреди, адресирано на кућну адресу професора.
Професор Природно-мате матског факултета у послед ње време непрекидно је те“ лефоном позиван од стране једног анонимнот ученика. С оне стране жице професор често чује претње, псов ке, уцене.
— Ко ће сада изгубити черве. ви или ја, друже про фесоре2 Не заборавите. ла сте ви изгубили живце капа сте ме оборили на мспи ту. Али, да ли ћете смети то да урадите и други пут“ — запитао је претећим тоном један студент свог прођесора. Професор је тражио заштиту од СУП.
Други професор Природ“
но-математског добио је такође анонимно писмо. „...Напусти Сарајево, Уколико останеш, буди сигуран да ћу своје намере и остварити као највећи крвник.. .“.
„У року од 48 сати узмите препарате који нам недоста ју и понесите својој кући, Даља упутства, где и како треоа да нам их предате, примићете преко телефона“ стоји 7 писму анонимне гру пе студената професору Ме дицинског факултета у Сарајеву. Органи СУП града Сараје ва успели су да ухвате једног од анонимних уцењивача. Он је признао да је поКушао да на тај начин доби је пролазну оцену. Пошто се плашио освете, професор је чак одустао од свог захтева да се овај необуздани студент кривично казни. Он је студенту В. П. опростио одбивши му такав поступак на „Младост“.
Недавно је у школи ученика у привреди један узеник покушао да изврши самоубиство када му је настав ник закључио негативну 0цену. Његове колеге спасиле су га у последњи час.
Професори сарајевских средњих и стручних школа и факултета апепују на родитеље и омладинске организације да употребе сав свој ауторитет и да их заштите од ових хулигана.
А ХУСАРИЋ
факултета
У Нођом Беотраду је почео да се остђарује један
„азил за пешаке“ који сету окупљају, представља, ка-
ко сматрају пројектанти, са
времени вид градског простора који по старим традицијама тргова значајно место у друштвеном животу грађана. Истина, сама локација ни је најподеснија. Чудно је за право да су се урбанисти од лучили да блок са уметнич ким салонима, позоришним и концертним дворанама поставе између ауто-пута и "железничке пруге.
За сада је у изградњи академија за позориште, филм, радио и телевизију која треба да се доврши до краја идуће године. Ту спа да и позоришна сала са око 500 седишта, а такође! филмски и ТВ студио. По још непотпуним ценама само овај први објекат треба да стаје 18 милијарди старих динара.
У току је, иначе, комплетирање пројекта и за оста ле зграде које ће се подизати у етапама.
ТРАСОМ ПРЕКО ШАРТАНА |
Одлучено куда ће проћи нови пут Београд Дубровник |
Ужичка деоница модерног пута Београд — Дубров ник према коначној одлуци
преузима |
| венски
позоршицте, филм, радио и телевизију, Ликовна, Музичка и Академија.
У
несђакидашњи пројект
Бушмиру се сушра ошљђара нођи
модерни аеродром
„ћаравелом“ за (арајево
У Сарајеву ће се сутра на свечан начин отворити модеран аеродром. Бетонско полетно-слетна стаза дугачка 2.500 метара у Бутмиру примиће тада први пут „каравелу“ Југословен-
ског аеротранспорта и авионе других наших ваздухопловних предузећа.
Изградњом модерног аеродрома, Сарајево ће се приближити многим градовима, јер ће споре
|и мале ДЦ—3 у почетку заменити „конвери“ а
касније и млазни путнички авиони.
Одмах после пуштања аеродрома у рад, Југослоаеро-транспорт отвориће више редовних и сезонских линија у ломаћем саобраћају, Тако ће сутра полетети двомоторни „Конвер“. који прима 50 путника. ма линији Сарајево — Титоград. На овој линији авиони ће летети три пута недељно. Београд и Сарајево имаће свакодневну авионску ве-
„
републичкио _ органа Србије, ићи ће садашњом трасом преко Шаргана.
Овим коначним опредељењем за садашњу трасу новога пута у ствари је ски нута с дневног реда тотово једногодишња дилема око избора правца, која је доста узбуђивала мештане Кремне, Биоска, Врутке и! других насеља и села на | овом подручју.
| Ипак, ако су дилеме не- | стале, нису решени ни сви. проблеми: за модернизаци | ју деонице Титово Ужице | — Мокра Гора. дугачке 51 километар. биће потребно | најмање 7 милиона и хиљада динара и заинтере | соване општине — титовоу“ жичка и бајинобаштинска немоју другог излаза већ | да се обрате банкама 56 кредит. |
— Спремни смо да на основу средстава банака изградимо ову деоницу — из јавио је директор Титовоужичког предузећа за путе ве инж. Здравко Огњевић _- али под условом да комуна из Титовот Ужица учествује са трећином својих средстава. У том случају деоница би била асфалтирана за годину дана.
Две општине кроз чија подручја пролази ова деопица преко Шаргана сада интензивно воде разговоре о добијању кредита, како би се са раловима почело
још овог лета. (М, К)
ај њи
200 ||
зу. док ће се између Загреба и Сарајева авионски саобраћај одржавати три пута недељно.
У туристичкој | сезони, од 15. јуна, Сарајево ће имати и сезонске линије за Сплит и Дубровник (по три пута' недељно). До кра ја године пријављено је више чартер-летова домаћих и страних компанија са страним туристима.
| • | (ловенија европски
рекордер у
Ођа наша република држи друто месшо у сђешу, иза Јапана
(Љубљана, 31. маја) — По броју запослених жена у укупном броју запослених у друштвеном сектору, СР Словенија је протеклих месеци ове године забележила својеврсни рекорд и по овом показатељу заузела друго ме-
сто у свету одмах иза Јапана.
Почетком априла ове године од укупно
502.059 укупно држале
запошљавању жена | |
запослених у друштвеном сектору (од око 1,7 милиона становника) жене су 204.267 радних места или 40,7 одсто.
Тиме се удео жена у укупној запослености у
односу на прошлу годину,
када је износио
40,4 одсто, повећао за даљих 0,3 одсто.
Крајем марта ове године у односу на јануар укупан број запослених у друштвеном сектору републике био је већи за 6.458 а број за-
послених жена за 2.643.
У укупном броју запослених у друштве“ ном сектору у нашој земљи, жене учествују са око 30,4 одсто, у другим земљама са око
одсто, осим у Јапану, где
Пре гог св о ата (1939) од ре другог етск та Ба та ији жене су за
жале преко 50.000 или 80,6 одсто.
броја радних места
: 3 ео 44 одсто. је тај УА укупног
ЈУ
СК ЕП он
|