Борба, 01. 06. 1969., стр. 6
6. СТРАНА — БОРБА — 1. ЈУН 1969.
А Сђеш очима
карикашурисша
У Љубљани се од 2. до 29. јуна одржава, Први међународни бијенале карикатура без речи
Од 2. до 20. јуна у Градској галерији у Љубљани у организацији познатог хумористичко-сатиричког листа „Павлиха“ одржава се несвакидашња изложба Први међународни бијенале карикатура без речи.
На овој изложби заступљени су радови 81 карикатуристе из 15 европских држава. Своје најуспелије карикатуре излаже 27 југословенских и 54 иностраних карикатуриста. Међу иностраним излагачима налази се и више чувених имена као што су Луис Мителберг-Тим из Француске, Серл Роналд из В. Британије, Рајхл Гуслов-Ироминус из Аустрије, Власта Забровски из Чехословачке и други.
.
ПОЧЕЛА ЕВАКУАЦИЈА
(ТАНОВНИЋА БЕЧЕЈА
Рађничарски ђулкан сшално мења лик. — За неколико дана почеће одаучујућа фаза заустађљања
ерупције 'аса
(Бечеј, 31. маја) — Гротло ерупције гаса у Бечеју такорећи свакодневно мења свој лик. Пречник отвора од 80 метара из кога су до пре
месец и по дана излетале громаде блата и гаса до око двадесетак метара висине, сада је достигао већ 200 метара.
који нису хтели да се евакумишу дали смо носила тако да на Наш: знак У случају опасносту могу да пренесу старије, безпомоћ не људе. Данас ћемо у ста циоНађ сместити око 20 старијих људи и жена. избацујући из ЕМ пренели смо све мере да ље житко блато и опасан = тас ни у ком случају тас. Уместо потмуле грм- е изненади.
љавине, сада само одјекује клокотање гејзира,
Евакуише се 20 људи
Ширећи се, равничарски „вулкан“ променио је и своју ћуд. Његово широко _Рротло сада је покривено беличастом маглом угљендиоксида кроз коју сепро бија око стотину гејзира
Рад не престаје ни ноћу
— Ситуација се стално мења — рекао Нам је пот- _ 060 тротла равничарпредседник Општинске (607 „вулкана“ радници скупштине Бечеј и пред- "овосадског предузећа
„Нафтагас“. Рударског ин ститута из Београда и стручњаци из Француске даноноћно раде. Они су тротла оградили ступцима ВИСОКИМ око шест метара. Преко стубаца ће се разапети жичана мрежа на ко ју ће се тричврстити. фолија од пластичне масе. Из тако ограђеног „лон-
селник Штаба за цивилну олбрану · Гашпар Палфи. Гас више не одлази у висину. где се _разређивао, већ стално лебди над трот лом. То ствара опасну ситуацију, јер у случају ола гор поветарца са североза пада прети опасност и да гас поспе по првих бечеј-
ских кућа Зато смо ланас а“ помоћу два вентила-
· почели евакуапију старих „ара избациваће се гас ои изнемотлих љули ИЗ У“ кроз цеви високо у атмогроженог _ подручја. Они сферу.
се смештају у стационар који се налази у бившем
породилишту. Мештанима
То ће бити припремни радови како би се радни-
цима омогућио приступ У непосредну близину гротла. Затим ће, уз помоћ три стручњака францускоамеричке фирме „ДовелШлум-Берже“ из, Париза. који су већ раније угуши ли ерупције гаса у Алжиру И на италијанској обали Јадрана. почети коначна фаза санирања „вулкана“, Помоћу „Нафтагасових“ гарнитура „Ајдеко“ верти кално ће се бушити око 400 метара, а затим укосо ло 1.100 метара На тој ду“ бини се процењује да се налази жариште ерупције. Кроз бушотине избациваће се пол притиском „теш ка исплака“ — мешавина блата и цемента. Ова смеша треба да испуни лоњи део гротла, а када отврд“ не, да спречи даље избијање гаса.
Почетак бушења гармитура „Ајдеко“, како смо сазнали у“ Штабу за цивил чу заштиту. предвиђен 1е за пет до шест дана, Тиме треба. бар кабо се верује, да почне и последња фаза гушења равничарског „вулкана“ који је од“ н четири жртве и држи У страху већ преко пола године становнике Бечеја.
Ј. ЋУРЧИЋ Д. БЛАЖИЋ
ата. па таи
А
МАМА,
#тлу 2:02
57 Раздвајања у „Генералтуристу«“
(Загреб, 31. маја) — Како се овде неслужбено сазнаје у свим пословницама „Гене ралтуриста“ одржаће се 4. јуна референдум о издвајању из интеграције „Прогрес —ТГенералтурист“.
Загребачки рист“ и београдски „Прогрес“ интегрирали су се по четком прошле године,
Представници „Прогреса“
и „Генералтуриста“ нису до
сад обавестили јавност б уз
роцима разлаза у овој нашој највећој туристичкој организацији.
(Лиштица _ код Мостара, 31. маја — Представници херцеговачких _ произвођа
ча дувана поставили су у разговору са председником Савезног извршног већа Митјом · Рибичичем, који је данас пре подне посетио ово средиште производње најквалитетнијих дувана у земљи, неколико _ захтева за побољшање положаја о ве привредне гране. Они су предложили, поред осталог, да се откупне цене дувана повећају за 3 одсто, да кутија цигарета са филтером поскупи за 0,5 динара, да се смање ца рине на увоз опреме за ду ванску индустрију и да се
упис У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ ·
Сутра точиње упис у прве разреде београдскит школа џ
Сутра почиње тродневни упис у београдске средње школе, Иако су тачне изјаве да места у школама има довољно за тотово све буду ће средњошколце, познато је да средњетехничке и ме дицинске школе чеће моћи да приме све кандидате
Многи родитељи и ђаци још нису обавештени какве све средње школе постоје у Београду. мада су Просве тно-педагошки завод и Цен тар за професионалну оријентацију Завода за запоштљавање извршили све припреме: штампана је бро шура „Информатор за избор занимања“. отворена је у Педагошком музеју излозжжба о избору занимања, а екипе псохолога стајале су на располагању завршеним основцима да им помогну приликом опредељења за будућност.
Основне школе, међутим, пропустиле су прилику да детаљно информишу ђаке о могућностима уписа и из бора професије. Изложбу у Педагошком музеју посетило је само 2.500 ученика, и то, углавном из приградских насеља. Градске школе су се оглушиле о позиве да организовано доведу ђа ке на изложбу, на којој иначе могу да добију потпуне информације о свему. ' Због тога многи родитељи | последњег дана пред упис опседају Центар за професионалну оријентацију и ' траже информације за сво|ју још И децу. |
РАДНИЧКИ САВЕТ И У АРМИЈИ
У издавачкој установи „Народна армија“ изабран раднички савет и уведено награђивање према раду
Недавно је у новинско-издавачком предузећу „Народна армија“ избран раднички савет. То је, колико се зна, пр ви случај значајне про мене система управљања у једној чисто војној установи.
Самоуправни методи одлучивања у овој установи, њеним редакцијама „Народна армија“. „Фронт“ и издавачком сектору, значајно су изменили и традиционалне односе, пре свега У награђивању. На састанцима колектива сви су једнаки — официри свих чи нова и грађанска лица која су запослена. Чинови су, истина, и даље остали као једно од мерила у награђивању. али не најбитније.
Таква унутрашња органи
| на ТУ фестивала
АРУГИ ТВ-ИРОГРАМ ТЕК ОД 1971. ГОДИНЕ;
(Блед, 31. маја) — Данас, последњег такмичарског да Југословенске телевизије, одржан је састанак Програмске комисије ЈРТВ под председпиштвом Драгољуба Илића. Главна тачка дневног реда — „Основи програмске политике у 1970." — остала је без неког конкретнијег одговора, осим што, је свим студијима наложено да до 31. јула, када ће се одржати следећи састанак програмске комисије, направе своје конкретне планове шта ће производити и приказати у 1970. години.
У реализацији заједничког програма искренуће више тешкоћа него што је то био случај досад, — сви су
то констатовали — јер поједини студији најављују све већи квантитет емисија за које се у програмима тешко може наћи места. Телевизија Београд. сматра да би постојећа ситуа-
ција једино могла да се ублажи другим _ програмом као и отварањем програма
у боји, али да се то не може ускоро очекивати иако се то у визији види већ 1971. године.
Писмени предлог Слободана Босиљчића да се зајед ничким средствима свих студија реализује једна серија из НОБ је одбијен. Био је то повод да се упуте критике на досад приказане емисије из серије филмова поводом 50-годишњи-
це СКЈ. Највише је критика упућено на извесне историјске нетачности које су се појавиле у епизоди „Пламен“, где су искривље ни или прећутани неки историјски подаци о устанку народа у Словенији. Исте примелбе на ту серију изнео је представник РТВ Скопље,
У даљем раду Програмска Комисија усвојила је предлог РТВ-Љубљана да се крајем ове, или почетком идуће године, у Југославији оснује међународни телевизијски фестивал спорт ског и туристичког програма који би био бијеналног карактера.
Д. ЈАНКОВИЋ
(А
ЛАШЊИ ОДНОСИ СА ГРЧКОМ,
БУГАРСКОМ И АЛБАНИЈОМ
Разгођор Ксенше Ботоеђа са трудом страних нобинара
(Охрид, 31. маја), — Раз витак Социјалистичке републике Македоније у чи тавом послератном периоду карактеришу _ максимални напори који су уложени за превазилажење – заосталости — изјавио је у разгово Ру са страним новинарима председник Извршног већа
СР Македоније Ксенте Бо- |
гтоев у разговору који је трајао око два часа у прос торијама хотела „Галас“ на Охриду.
Он је рекао да је основ на концепција развоја Ма кедоније, као заосталог и неразвијеног подручја била да оствари бржи темпо при
вредне структуре упоредо са бржим развојем просве те и културе.
У току разговора новинари су замолили председ ника Богоева да одговори и на нека питања из области унутрашње и спољне по литике. Поводом прошлого дишњих демонстрација ко је су организоване у овој републици Ксенте Богоев је рекао да су истражни суд ски поступци већ доказали Да се радило о оним еле ментима који нису имали ништа заједничког са соци јалистичким развојем у Ма
| кедонији, па према томе ни
у Југославији. Реч је о ор
Парализовани напуштају своја колица
Три велика пројекта наших стручњака: робот који покреће тпарализованог човека,
„електронска шака“
и управљање целом
руком побудила у свету велико интере-
совање
Социјална рехабилитациона служба америчког Сек ретаријата за здравље, про свету и социјално старање управо је ових дана додели ла Институту за аутоматизацију и телекомуникације „Михајло Пупин“ из Београда трогодишњи износ од 1,941.000 динара за студију која ће бити усмерена на враћање покретљивости и функција стабилности теш
„Генералту- |,
(купљи дуван и филтер цигарете:
У јучерашњем разговору са председником СИВ Митјом Рибичичем са представницима, терцеговачких произвођача дувана предложено поскупљење откупне цене дувана за 3 |одсто и цигарета са филтером за 0,5 динара
зација у овој војној изда- |Ко онеспособљених болесвачкој кући изменила је и Ника. Циљ пројекта, којим односе овог колектива пре- |Руководи др Миомир Вуко ма „паредбодавцу“ — Др- |братовић, је да се израде жавном секретаријату _ за |протезе које ће оболеле конародну одбрану. _ Уместо |начно ослободити _ потребе досадашњег система буџе- |за ортопедским колицима.
тирања. прешло се на уго- | Истовремено, У овом Инвор. по којем колектив „На ституту настављају се ис родне армије“ за одређену | траживања за усавршавацену обавља одређене по- |ње „електронске шаке“, као слове, а све што у раду џи на разради теоретске мис
постигне више у дохотку,|ли о великим — системима својим бољим и успешни-
јим пословањем. остаје колективу на слободно располагање, (В. ПЈ
(Скопље, 31. маја — У Окружном суду у Скопљу почиње у понедељак, суђење главним организаторима прошлогодишњих де монстрација у Тетову. На | оптуженичкој клупи нашто пре приступи интегра |ћи се 15 лица албанске на цији целокупне о дуванске | родности (18 из Тетова и индустрије у Југославији. 2 из Ђаковице) — углав-
Председник Митја Риби- | ном просветни радници и чич препоручио је том при студенти. Сви су оптужеликом стручњацима за ду-|ни на основу члана 117. ванску индустрију да доста | Кривичног законика, због ве Савезном извршном ве| удруживања против наро ћу своје предлоге и анали- | да и државе.
У оптужници се, између осталог наводи да је реч о смишљено организованој групи, која је ство рила политичку платформу за непријатељско — деловање против наше земље. Она је имала за циљ Забр (15 дина да оружаном борбом изво них т оизводња перманент јује отцепљење _ македонОле. (Р. Х)! ских градова 'Тетова, Гос-
зе. ; У овом разговору дирек тор сарајевске фабрике ду вана, Хазим Ћерић, упоз-
:е председника СИВ са РЕСННА у Херцегови
се податком да Пола роизводњом дувана ба
ви 22.000 домаћинстава. али да због ниских откуп“
|
тзв. „хијерархијског управ љања“ коју развија са гру пом сарадника проф. др Рајко Томовић. Овим пројектом руководе проф. М. Ракић иинж. М, Марић. Тре ћим истраживачким пројек том — изучавањем управљања целе руке и изради протеза и ортоза за руку = руководи инж. М. Гавриловић. Главни истраживач и научни руководилац директор сва три пројекта је професор Београдског Уни верзитета др Рајко Томовић. Очекује се "да ће после студија и провера ускоро бити у Београду јавно демонстриран „активни спољ Ни скелет“ који треба да покреће парализованог пацијента. (С. Сч)
тивара, Дебра, Кичева и Струге од СР Македоније. Духовни вођ ове непријатељске. групе био је Муртезани Мемедриза, који је иначе познат као окорели албански националист и шовинист, непријатељ дру штвено-политичког Уређе ња и братства и јединства народа и народности У Ју тославији. Оп је због тота једном био осуђен на 10 ојик о сВнРОЋ затвора, од којих је се Ри дам година изМеђутим, и после пуштања из затвора 1962. године, Муртезани је наста
вио да се бави непријатељ
СКОМ делатношћу па је кра јем 1967. године организо-
по трупу истомишљени-
литичку платформу непријатељско деловање.
У оптужници се истиче да
која је прихватила по. за.
ганизованим иредентистич« ким групама које су се за лагале за прикључење не ких крајева СР Македони је Косову, а да се касније припоје Албанији. Такво де ловање је осуђено од цело купног становништва и свих народа и народности СР Ма кедоније. Истрага је тако ђе показала да је у пита» њу организована група, ко ја је радила против инте реса братске заједнице на рода и народности Југосла вије и да је била подсти цана и са стране.
Осврћући се на садашње односе са суседним земља ма — Бугарском, Албани“ јом и Грчком, Ксенте „Бого ев је рекао да је бугарска влада ових дана одговори ла на југословенску ноту и да му се чини да је тон при лично помирљив — и да се свакако отварају могућнос ти за предузимање -обостра них мера за побољшање од носа две суседне земље. Он је подвукао могућност за живљи промет становништва, обимнију привредну са радњу, као и сарадњу У до мену научно-техничког раз воја.
Што се тиче односа са Албанијом. Богоев је рехао да југословенске иницијати ве немају одлучујући кара ктер на развој односа. Ми развијамо извесне привред не послове са суседном Ал банијом. Али сматрамо да је то још увек далеко испод могућности које могу да от воре привреде две суседне земље, Југославија је несум њиво спремна и заинтере сована за проширење одно са и сарадње. С Албанијом немамо граничних инцидената — што'је свакако до бро за развој прилика У овом делу Балкана.
Према оцени Богоева, развој односа са Грчком по сле промене режима у овој суседној земљи, у извесној мери 'се' погоршао. Раз мена становништва је опа ла, као и обим туристичке сарадње. Међутим, што се тиче целокупне сарадње, мо ту рећи да смањење обима није неких већих размера да би биле угрожене везе две суседне земље. Закључио је у разговору са стра ним новинарима председник Извршног већа Македоније Ксенте Богоев, а (Танјуг)
Покушај да се ' борбом отцепи део Македоније
ЈУ понедељак почиње суђење организаторима непријатељских демонстрација у Тешођу
су сви оптужени били ор танизатори _ националисти чких и непријатељских демонстрација у Тетову 22. и 23. децембра прошле. то дине, када су повукавши за собом групу припадника албанске виликивали _ непријатељ“ ске и сепаратистичке пароле. За време демонстрација оптужени су оргави зовали напад на зграду Одељења за унутрашње по слове ·_ Тетова, демолирали друштвене објекте, у“ ништавали . друштвену И приватну имовину и врши ли друге изгреде. Очекује ће да ће пре“ трес, за који влада велико интересовање у Скопљу У
СВИМ , градовима
дана. 1 (Танјуг)
народности, · Из
„западне, Македоније трајати око 15