Борба, 01. 06. 1969., стр. 25
Вуџ а џду Веџр ; „
Ва ТЕТ»
Увоз аутомобила
Предузећима - увозницима псу прописани оштрији услови, јер увоз морају да компензирају извозом домаће ро бе, аутомобилских делова'и. прехрамбено - индустријских производа. За грађане-вла„свике девизних рачуна услови куповине се не мењају.
АНАС У „БОРБИ“ латттитттттинннн==— СУТРА У „БОРБИ“ Ру ефлектору Наши у | „ђорбе“ туђини
по оу нисти ч садашња полити“- кретања, проблеми универ: омер усоно пост зитета, и омладине, мека збивања , вена отиснуло се последњих ром животу, појаве на- Њих ман а чионализма — то су теме чаше» стом жељом и надом; да. за„Рефлектора“ у данашњем броју што то. могу код жуће, казе У ћ о могу ко ве па сачињене из необично жи- су се. о како привре Па са Треће седнице Ђују и. уопште, како живе сеонилштва СКЈ (према сте- ер! и-
"У Рефлектору „Борбе.
Колико је и зашто тако дуго било припремано ново саветовање комунистичких партија Идеја о томе путовала, је од Москве до Москве готово шест година.
Искуства из живота Коминтерне и Информбироа. Да ли су све партије извукле главне "поуке «
Брбјно стање 99 комунистичких партија у свету. КП Италије шест пута је масовнија него
Са треће седнице Председ-
(СТРАНА 9)
Други угао: Лева и деена рука
(СТРАНА 1)
„Председничка трка“ у општини
(СТРАНА 11)
БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉАК, 2. ЈУН 1969.
нографским белешкама).
У НОВОМ ФЕЉТОНУ:
Крај Милана Не
Савезни јавни правобранилац Андрија Пејовић, некадашњи Шеф југословенске делегације за ратне злочине при Главном штабу америчких снага у Европи пише: како је ухваћен у Немачкој и доведен у Београд ратни злочинац генерал Милан Недић. Досада необјављени и непознати подаци о случају Недић.
ПРОЛЕТЕРИ СВИХ
ЗЕМАЉА УЈ
ЕДИНИТЕ СЕ
БОРБА
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Б. д. директора и главни и одговорни уредник Слободан Глумац
налштва СКЈ
Па ПИСМА У КРИТИКЕ = ПРЕДЛОЗИ
„Епидемија“ зајмова код нас
У народноослободилачком
златном звездом.
серија написа нашег специјалног извештача. | у
лића
Први број „Борбе“, органа Комунистичке партије Југославије, изишао је у Загребу 19. фебруара 1922. 13. јануара 1929. забрањено је даље излажење. „Борбе“ и, чланови редакције осуђени су на затвор и робију...
зи и то: у Ужицу од 19. октобра до 27. новембра 1941. и у Дринићу од 8. октобра 1942. до 27. фебруара 1943.
Од 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду. а од 22. марта 1948. и у Загребу. Од 9. јуна 1954. „Борба“ је орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије.
Указом Председника Републике од 18. фебруара 1962. „Борба“ је одликована Орденом заслуга за народ са
све 24 партије Латинске Америке.
ПОШТ. ФАХ 629
У сутрашњем броју „Борбе“, директор пољопривредног комбината „Београд“ Петар Зечевић, го-
'
Наш гоет: Петар Зечевић |
вори нашим читаоцима о несташици бутера.
БЕОГРАДСКО ИЗДАЊЕ ГОДИНА ХХХЛУ - БРОЈ 149. - ЦЕНА 1. ДИНАР
рату „Борба“ поново изла-
1254
ЗАО СА НЕ УЧЕСТВУЈЕ | НА САВЕТОВАЊУ У МОСКВИ
Жибђош је пошфрдио стађ Сађеза комуниста да ођакба ове ање
на најмање не додриносе учбршћењу јединсшђа комунистичког покреша
» Поводом предстојећег саветовања комунистичких и радничких партија политич-
ки коментатор Танјуга пише: | 1! | мати Савез комуниста Југославије неће учествовати на. саветовању комунистичких и радничких партија које почиње 5. јуна у Москви. Ово је одговор СКЈ на директно понављање позива да пошаље делегацију у Москву. Разлоге због којих не може да учествује на саветовањима овакве врсте, Савез комуниста Југославије је изложио пре годину дана. Ти разлози и данас стоје, а у протеклој години дана пракса их је још више погврдила и оправдала.
Живот је, тако, потврдио став Савеза комуниста Југославије да оваква саветовања ни најмање не доприносе учвршћењу јединства међународног комунистичког „покрета. То је, иначе. био стални мото свих ранијих, па и овог садашњег саветовања у Москви: Најновија збивања су доказала да је после сваког оваквог саветовања — као по правилу — долазило до још већих подвојености и неслагања међу појединим комунистичким партијама или социјалистичким земља-
ма.
Такве последице имале су, како се истиче у СКЈ, неку своју, могло би се рећи неизбежну унутрашњу логику не толико због институције саветовања као таквог, колико због стално присутне тенденције протатониста да ове сусрете претворе у врховни арбитражни форум у међународном комунистичком покрету.
. Такође, због тенденције да то буде форум који ће утврђивати „генералну линију“ обавезну за све и који ће усвајати што једнообразније обрасце за решавање _ најширег спектра светских · проблема, тако конципирана и тако реализована досадашња саветовања нису ни могла имати други резултат него стално конфронтирање разнообра-
зности живота и једнообразности „генералне линије“, стално и све јаче испољавање објективно постојећих разлика и противуречности.
Те противуречнобти' су сада добиле најдрастичнију форму граничног рата између двеју највећих социјалистичких земаља и војну интервенцију пет социјалистичких земаља у Чехословачкој. Ови најновији случајеви су се дешавали свега неколико месеци после консултативног будимпештанског састанка, тог последњег већег скупа представника комунистич-
ких и радничких партија
чији је главни мото такође био — институционално јачање јединства међународног комунистичког покрета.
(Наставак на 2. страни)
Хусак: Руководетво МУ онло разошјено
(Праг, '1. јуна, Танјуг Овде су преко радија објављени изводи из говора првог секретара Густава ЖХусака · на. пленуму ЦК КПЧ, у четвртак.
- Жусак је' на пленуму дао анализу узрока нарастања кризе у чехословачком друштву. Тумачећи то незакотостима и,гажењем лењинских принципа у педесетим тодинама, као и личним аутархизмом Новотног. Због тога је јануар 1968. био велика нада за чехословачке комунисте да ће очистити партију од недостатака и грешака. Међутим, ' прошла година и део ове, били су време оштрих криза у партији и друштву зато што —' према Хусаку — процес послејануарске обнове није концепцијски регулисан и чврсто вођен, што је партијско руководство дозволило стихијски развој и створило могућности да се антисоцијалистичке силе
дочепају многих позиција и инструмената власти у
"земљи (нарочито у штам-
пи). Десничарске снаге, каже ЖХусак, имале су своје представнике и у највишим органима партије, у влади, Народном фронту и другде. Вођство партије је било идејно и акционо разбијено.
Хусак је оптужио остале политичке партије у Народном фронту (Социјалистичку и Народну, као и
„словачке странке.обнове и
слободе) да су хтеле да искористе ситуацију и почеле да се враћају идејама и концепцијама пре фебруара 1948. године.
Не помињући војну интервенцију, Хусак каже да је излаз из такве ситуације једино у реализацији московских споразума
Као основни документ за будућу партијску делатност Хусак је означио новембарску резолуцију за коју
је рекао да данас много
боље одговара ситуацији и
22
ПАРТИЈАМА И тим
КОМУНИСТИ У СВЕТУ: њиИХОВ РАСПОРЕД И БРОЈ по
континЕНнА (Мапа: арх. С. Милић)
ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ У ФРАНЦУСКОЈ
ОДЛУКА ТЕК У
_АРУГОМ КРУГУ
Помпиду надмоћно победио са 43,95 тлаасоба — Поер одбио позиф Помпидуа да одустане
(Париз, 1. јуна, Танјуг) — Према приближно дефинитивним резултатима, који су објављени око један час после поноћи, резултати избора су следећи: од 27,771.739 уписаних бирача гласало је 22.201.877.
Пласман кандидата: Жорж Помпиду 9.159.447, или 43,95 одсто бирача; Ален Поер, 5.200.406, или 23,42 одсто; Жак Дикло 4.779,810, или 21.552 одсто; Гастон Дефер 1.127.619, или 5.07 одсто; Мишел Рокар, 813.787, или 3.65 одсто; Луј Дикател, 284.674, или 1:28 одсто; Ален Кривин 236.180, или 1.06 одсто. ,
Апстиненција је била неочекивано висока 21.82 одсто. Неважећих листића (било је 1.28 одсто).
Овим нису обухваћени подаци из такозваних прекоморских територија, који иначе не могу битно утицати на дефинитиван исход избора. 1
кругу Алена Поера да се од рекнетучешћа у завршном делу избора. Помпиду је ре као да би то било „у интере
Жорж Помпиду позвао је вечерас, нешто. после 23 ча» са, свог непосредног противника у-другом изборном
а Републике. У целој земљи бтра-
ог председник о ЦАР Х синоћ
су националног измирења“ за које се сам Поср залагао у току предизборне кампање. У првој изјави поводом данашњих избора. Помпиду је рекао да генерал Де Гол може да буде срећан што ја француска нација данас указала поверење путу којим је он водио Французе.
Само петнаестак минута после позива који му је упутио Жорж Помпиду да се одрекне кандидатуре, односно да не учествује у друтом кругу избора. Ален Поер је одлучно“ изјавио да на ставља изборну борбу.
Дајући ову изјаву Поер је, у ствари, већ започео кампању за други изборни круг, јер је одмах заметнуо полемику са Помпидуом. Из међу осталог, Поер је први пут изашао са тврдњом да Помпиду може да буде изабран само ако га подрже ко
· мунисти, Али, одмах после
тога, и он сам није хтео да
: се одрекне гласова комуни-
ста, па је рекао да су за ње га сви гласови — гласови Француза, очигледно је да ће држање комуниста бити пресудно за исход избора. Зато је Поер дао неколико комплимената комунистичком кандидату Диклоу, истичући да је Дикло веома добро водио своју кампању која је — према Поеровој оцени — била веома успешна. Поер је чак назвао Диклоа „старом добричином“, што свакако представља пр ви корак у правцу приближавања комунистима.
Де Тол гласао
(Коломбеј, 1. јуна, УПИ) Генерал Шарл де Тол и његова супруга, који се јод налазе на одмору у Ирској, гласали су у Коломбеју посредством лица које су за то опуномоћили. То је Шарлота Маршал, ко-
„ја је шест последњих година радила код Де Голових.
Она је јутрос на биралишту у малом месту
Коломбеју гласала селма
|
по реду. пола часа по-
Французи су јуче гласали 3
лалита. су отворена у раним јутарњим часовима. Бирачка места затворено си
акциони програм из априла | у 20 часова. Фотографија приказује детаљ у а 5 са предизборним прошле године. плакатима председничких кан
ПИ Мада цивилни
"ЗАГРЕБ ЋЕ ПОСТАТИ МОРСКА. ЛУКА
изградње пловног ка“, дугачког око 50 км.
што је биралиште отворено. потребама партије него њен
ПОСЕТИТЕ
100.000 _ југословенских – породица убедиле су се у поуздан, економичан, трајан и миран рад хладњака ОБОЛИН.
Успела естетска решења хладњака ОБОЛИН од 135. 175 и 230 литара задовољавају "укус и наизбирљивијих потрошача.
· Врше се последње припреме за почетак ( у нала „Одра“ између Загреба и Сиска, (Загреб, 1. јуна) — У Загребу се врше последње
припреме за почетак остварења једног од највећих хидромелиорационих подухвата у нашој земљи — изград-
од индустријске зоне града. На каналу „Одра“ такође ће се подићи још неколико мањих пристаниш-
повољне "Велика плажа, леко-.
Уз врло
цене
годишњи одмор
бијенту.
Угоститељско ..
предузеће „Улцињ услове да проведете у ве-
ома живописном ам-
вито море и јефтин одмор. Комфорни хотели: „Медитеран“, „Галеб“, „Лидо“ и „Јадран“.
ње пловног канала „Одра“. дугачког педесетак кило-
метара, који ће повезивати
Кад се заврше сви радови на овом пројекту и каналу „Одра“ Загреб ће постати велика лука са ди ректном везом са Црним морем.
Изградња канала више од 100 милиона дина-
стајаће.
Сисак и Загреб.
ра., а радови ће бити завршени крајем 1972. или У 1973, години. Бродови који ће. пловити каналом „Одра" и Савом користиће се у Загребу најсавременије опремљеном луком, која ће бити изграђена недалеко
удуед
за Почетак радова на пловном каналу Сисак — Загреб обележава у ствари и реализовање дела пројекта којег су најпознатији југословенски и инострани стручњаци радили уз помоћ програма за развој Уједињених нација, („Борба“)
•
НАША
, ПОЛИСА „ВАША У СИГУРНОСТ |