Борба, 01. 06. 1969., стр. 26

2. СТРАНА — БОРБА — 2.

Јуче нам је у серији ве сти које стране агенције шаљу као лако штиво за недељна послеподнева сти гла и једна која «говори Да је група америчких хипиа најзад решила да оснује своју државу. За то је одабрала некакав анонимни Калифорнијски градић по имену Сенд Си ти, чије се бирачко тело Састоји само од 141 бића

а.

Вођ групе извесни Роберт Лин изјавио је да већ располаже потребном већином да освоји власт У градској упрази и про гласи прву на свету држа ву хипија — „Земљу цве ћа и мира“ у којој ће гра ђани без бојазни моћи да уживају све слободе које су „деца цвећа“ себи би ла одобрила у својим при бежиштима на ивицама великих градова.

Вест бизарна као и мно те које се односе на ове егзотичне младе америчке побуњзнике против друштва. Али, ако у Њој има било чега крупнијег од жеље за публицитетом и ако је — како тврди агенција Ројтер — представник локалне власти у Сенд Ситију заиста 03 биљно забринут да његов традић не постане будуће главно прибежиште „деце цвећа“ из целе Америке, била би то прва велика издаја једне од малоброј них основних идеја на ко јима су амерички хипији заснивали свој покрет, ако се он тако може назвати. А то је да су за апсолутну слободу, против свих институција и сваке познате форме власти, сем „власти цвећа“. Јер, по њима свака друга спу тава слободу.

Сада. међутим, група из Сенд Ситија изгледа да управо жели да узме власт у њеном нероманти чном традиционалном ви ду да би обезбедила „ап-

ИЗДАЈА У СЕНА СИТИЈУ

ЈУН 1969.

ои

Душан Симић

солутну слободу“. И ако ус пеју да је се домогну, сигурно је да ће у Сечд Си ти повући масу брадатих истомишљеника којима опстанак у гетима и си ротињским четвртима великих градова постаје све тежи и мучнији, Праг матизам ће значи и у ег зотичном свету америчких хипија однети победу. а догтматичаоима ће остати да тугују што је нарушена доктрина и раз мишљају неће ли преузи мањем власти бити уништена и нада у пуну сло боду како је замишљају.

Бележимо овај бизарни и успутни пример као још један, од толиких У историјском низу пораза мање-више исте романтич не илузије. На озбиљнијем него што су хипији из Сенд Ситија нивоу нешто слично се ових дана дога ђа у Француској, Нису ли још пре годину дана Ален Кривин и Данијел Кон-Бендит ватрено изра жавали презир, не само према постојећим полити чким институцијама већ и према готово свакој ор танизацији „која би могла прерасти у нову власт“. Па ипак, сада — уз све ограде и сва објашњења због којих то чини Крињин је кандидат на француским председничким изборима. а Кон-Бен дит — уз све резерве пре ма значењу које једна његова оваква изјава мо же имати — каже да би прихватио положај преми јера ако би Кривин постао председник Републи ке.

Не наводимо то да би се подсмехнули овој двојици младих људи већ да би констатовали да су се — упркос свим ограђива њима — са прошлогодиш њих висина чистог роман тизма ипак спустили нешто ближе стварности ко ја их окружује,

о о ——

Титова честитка Ђузепе Сарагату

Председник Републике Јосип Броз Тито упутио је Председнику Републике

Италије Ђузепе Сарагату следећи телеграм: „Национални празник Ре публике Италије пружа ми особито задовољство да Ва

шој Екселенцији и пријатељском италијанском народу, у име југословенских народа и у своје име, упу тим најтоплије честитке и најбоље жеље за даљи на предак италијанског нароа и за Вашу личну среу. Покушај

атентата

на Рокфелера

Уместо званичне тосете Боливији специјални ј

Никсонов изасланик задржао се само три часа на аеродрому у Ла Пазу јер, како је сам рекао, не жели да буде узрок крвопролићу

(Кито, 1. јуна, АФП) Екваторски лист „Ел тиемпо“ пише да је откривен по кушај атентата на Никсоно вог специјалног изасланика на путу по земљама Латинске Америке, гувернера Рок фелера, када се ов прошлог петка налазио у Киту.

Полиција је открила бом бу велике снаге у хотелу где је у петак Рокфелер имао конференцију за штампу. „Ел тиемпо“ наводи да су у хотелу ухапшена чети

ри лица, за која се тврди да су имала код себе радио-от

а и Нођ обрт

у „афери Маркођбић"

(Париз, 1. јуна) — „АФера Марковић“ поново се заоштрила захваљујући изненадном хапшењу све дока Милоша Милошевића, званог Миша „Словенац“, Судија Рене Патар, који води истрагу око ми стериозног убиства Југословена Стевана Марконића, пријатеља и телохрави теља чувеног глумца Але на Делона, већ је припремио лосије од !600 страница предаће га СУДУ 4. јуна.

Франсоа Маркантони, осумњичен за учешће у У“ Биству Стевана Марковића, тражиће од суда да бу де пуштен из истражног затвора. Њега терете неки наводи из писама убијеног и није извесно како ће суд да реагује на ње“

лбу. гову молбу + 7.

премнике и пријемнике ради одржавања везе с неким из ван хотела.

(Ла Паз, 1. јуна, АП) Уместо планиране званичне посете Боливији, специјални — изасланик америчког председника Никсона, гувер нер Нелсон Рокфелер _ задржао се само три часа на "аеродрому у Ла Пазу, главном граду Боливије. По доласку на аеродром Рокфелер је изјавио новинарима да је скратио своју посету Боли вији јер не жели да буде уз рок крвопролићу. Он је осу дибд „мање студентске групе које су под утицајем споља“, али није ништа прецизније рекао о томе.

Гувернер Рокфелер је на аеродрому водио двочасовни разговор са председником Бо ливије Адолфом Силесом Са линесом, који је у саопштењу о тим разговорима навео да је обавестио изасланика Вашингтона да САД игнори шту потребе и права земаља Латинске — Америке. Сигуран сам да ће Рокфелер пре мети председнику Никсону „живу слику панораме нејед накости“, каже сеју саопш тењу боливијског _ председника. |

Док су се разговори води ли, око 3.000 студената у центру Ла Паза одржало је протестни марш. У петак, уочи Рокфелеровог доласка, у близини америчке амбаса де у Ла Цазу експлодирала је једна бомба,

Гувернер Рокфелер из Бо ливије је отпутовао у Тринидад. Ов се налази на специјалној турнеји по земљама Латинске Америке, које посећује по налогу председ ника Никсона,

ЗАШТО СКЈ НЕ ИДЕ У Москву

Одтобор Сађеза комуниста на понођљени позиб да пошаље делеацију на

сађештођање комунистичкиг и. радничкиг партија које почиње 5. јуна

је да би „било штетно по ин, бало да издрже идеолош-

(Наставак са 1. стране) |

Да све буде јасно, треба прецизирати да саветовања могу бити корисна “ко су усмерена на разрешавање кључних проблема међународног радничког покрета, а «ве ако их гурају у страну да би протагонисти "ро кламовали обавезну „генералну линију“, што одгова ра тежњама задржавања политике једног центра ме ђународног радничког пок рета у свету.

Савез комуниста Југосла вије и данас жели да истакне да се оваква птетна пракса у животу револуци онарног светског покрета тешко огрешила према ју“ гословенским комунистима и народима Југославије уопште _ на саветовањима 1957. и 1960. године. У доку ментима ових састанака из десени су и ставови потпу но неприхватљиви за Савез комуниста Југославије, а чак садрже тешке увреде на рачун СКЈ и Југославије — као што је случај са изјавом“ из 1960. Оно што је тада записано у тим документима провлоли се и сада у ставовима нвају тицајнијих фактора овог са ветовања као „у основи пра вилно“.

Инсистирање на континуитету „генералне линије“

У припремама за ово јунско московско саветовање било је нормално очекива ти да ће се неодрживе оптужбе против Савеза кому ниста и Југославије јавно одбацити и анулирати. 10душе, вреди се подсетчти да је више партија “огренуло иницијативу за консултативном састанку у Бу димпешти да се „документи из 1957. и 1960. не сматрају више важећим за ме ђународни _ комунистички покрет“, У захтеву да се ови документи дезавуишу „због многих погрешних 0цена“ налазио се изричит став да је „осуда СКЈ у из јави од 1960. била догреш на и за то време“. 5

Али, овакве иницијативе за ослобођење међународног радничког покрета од штетне праксе у прошло сти наишле су на одлучно противљење неких најистакнутијих аутора садашњег московског саветовања. Уместо очекиваних и тражених коректура: и чак не толико због Савеза комуна ста Југославије колико због одбацивања једне праксе која је нанела велику ште ту читавом међународном радничком покрету, упорно се одржава континуитет „генералне линије“ саветовања из 1957. и 1960. са овим садашњим,

Да је реч о стварном кон тинуитету најсвежији доказ је писање мајског броја совјетског часописа „Ко мунист“, који на једном ме сту изричито каже да је у документима из 1957. и 1960 дата наводно оправдана критика „ревизионистичких изопачења марксизмалењинизма“. Није тешко по годити на чију је адресу ово упућено, али није -з>шко ни закључити шта језна оваква оцена треба да зна чи ако се у теоретском часопису Комунистичке партије Совјетског Савеза 13носи месец дана пред московско саветовање, За Савез комуниста Југославије то је прилично јасан знак Да се много што-шта суштински није изменило од времена 1957. и 1960,

Ново московско саветова ње истиче као основни циљ јачања антиимперијалистичке борбе“. Зато је нуж во и јачање сарадње у међЂународном радничком покрету. Но, у Савезу комуни ста Југославије сматра се да на ставовима о којима је горе било речи није мо гуће градити ову сарадњу. То и сам живот потврђује. Зато је и логично да е не може очекивати ни јачање ПБ и и Сор-

е.

Став према борби против империјализма

Једна од крупних примедби југословенских кому ниста према садашњем саветовању садржана је баш у критичкој оцени СКЈ да се „задаци борбе против империјализма у садашњој етапи“ — што и чини, ина че, прву главу главног документа предстојећег саве товања — не могу изједначавати са задацима :л поли тиком једне земље или гру пе земаља, једне партије или групе партија. Став Са веза комувиста Југославије у том погледу је већ много пута јасно дефинисан и његова суштина је да бор ба за прогрес, мир и соција лизам, а против империјализма и међународне реак ције' не може да буде само ствар комуниста или једне границама утврђене групе држава, већ најширег фрон та прогресивних, демократ ских и антиимперијалистич ких снага,

Такав стар изнесен зе и у одговору Савеза комунис та Југославије на поновље не позиве за учешће у “ри премном састанку, уз напомену да то није став само Савеза комуниста Југославије већ и великог Сбооја прогресивних и ослободилачких покрета и партија са којима СКЈ развија тес ну сарадњу. Тоџ приликом изражено је и мишљење Са веза комуниста Југослави-

„Прђи стђараоци нође Македоније“

(Скопље, 1. јуна, Танју) — На италијанском језику, у Риму је изишла из штампе прва књига италијанског академика и професора Ђорђа Муриђанија под називом „Први ствараоци нове Македоније“. У најновијем делу Муриђанија читаоци имају могућност да се упознају с Македонијом, њеном културом и историјом. Академик Ђорђо Муриђани аутор је неколико дела из области културе балканских народа. Међу његовим делима посебно се истичу италијанско-македонски речник и „Македонија јуче и данас“, штампани 1967. године у Риму и књига „Ортодокена аутокефална македонска црква и њег шеф Доситеј“ — издата прошле

године. „7

Пред састанак у Москђи ЦК КИЧ против дискусије о Чехословачкој

(Праг, 1. јуна, Танјуг) Недавни пленум ЦК КПЧ из разио је како се «сазна је — противљење да чехосло вачко питање у било ком 06 лику буде предмет дискусија на међународном саветова њу комунистичких партија У Москви. Пленум је овластио делегацију КПА да у том смислу поступа на овом саве товању.

Сазнаје се да је заузет став да се тенденција за интерна ционализацију |, чехословач“ ког питања не може оценити другачије него као напор, који без обзира на његову мо тивацију, не доприноси ни

КОМЈИН

РАТА Ион -

животним потребама КПЧ ни интернационалном интересу _ међународног _ кому-

нистичког покрета.

Хамфри за разговоре (ССР.САД

(Виљамсбург, Вирџинија, ЈУ јуна, Ројтер) — Бивши амерички потпредседник Хју-

берт Хамфри позвао је Ник,

сонову администрацију да са Совјетским Савезом поведе

разговоре о контроли атом-!ћих разлика.

ског оружја.

Такви разговори могли би довести до уштеде знатних средстава, која би Америци омогућавала да решава своје унутрашње болести. Време за такве разговоре је сада, рекао је Хамфри,

тересе борбе за мир и "20 грес стварати утисак дд ко мунисти имају неких посео вих интереса у антиимпери јалистичкој борби и га осталим прогресивним и сло бодилачким снагама желе да наметну неке своје посебне циљеве“.

Курс који су припреме за саветовање узеле лобу димпештанскот консултатив нор састанка до реализаци је идеје показује да се иш ло управо супротном лини јом. У ствари, оном коју су у основи одредила ош саветовања _ из 1957. и 1960. Иако су у Будимпешти и неке значајније делегације предлагале да се у Москву позову „сви прогресивни по крети и некомунистичке ре волуционарне снаге у “ 'ету избор је, на крају, ипах пао искључиво на комунис тичке и радничке партије. А _ читав онај широки фронт прогресивних, ослободилачких, антиколонијал них и антиимперијалистич ких снага остављен је да чека и види шта ће то комунисти „решити“ да су њихови главни задаци у борби против империјализма и реакције.

Да ли је то онда :мирење или сужавање општег свет ског фронта борбе против империјализма и реакције2 Да ли се на тај начин свет ски комунистички почрет заиста не легитимише као снага која има неке своје посебне интересе у борби против империјализма : ко ја осталим прогресивним и ослободилачким покретима жели да наметне неке своје посебне циљеве

Оваква питања неизбежно се постављају у вези са садашњим саветовањем, хао што су се на сличан начин поставила пре и после ратијих саветовања. А да су она врло присутна и у самој Москви, доказ је и то што су их у јавној и критичкој форми поставили не ки од најистакнутијих учес ника саветовања,

Озбиљне резерве према главном | довументу,

Последњи извештај“ из Москве, наиме, говоре да је најмање десетак партија учесника предстојећег саветовања изразило озбиљне резерве према основним де ловима пројекта главног до кумента које саветовање треба да усвоји. Међу таквим партијама спомињу се КП Италије, Аустралије Британије, Шпаније, Руму није, Финске, Белгије, Хо"ландије, Швајцарске и дру ге. Швајцарска партија рада, на пример, је још на са станку у Будимпешти изра зила став да документи са овог саветовања „не би тре

ку и политичку анализу ко ја би важила за све асти је у свету због крајње раз нородности ситуација у ко јима разне партије живе и дејствују“.

КП Аустралије се декла рисала за отворену и аналитичку дискусију о најкрупнијим дилемама савре меног социјализма, такзом као што су догађаји у Чехословачкој и сукоб Кина —_СОСР, али не ради изри цања пресуда већ извлаче ња поука и закључака за даљу делатност“. Један број партија се такође изјаснио против „јединства по сваку цену“, и против нереалне слике о стварном стању односа у међунагод ном комунистичком покрету и међу социјалистичким земљама а за суштинско сагледавање и откривање узрока који доводе до > риз них стања.

Генерални секретар КП Италије Луиђи Лонго, ча управо завршеном пленуму ове партије, рекао је да се савремени проблеми и "по рови у свету социјализма Не могу решавати »„анатома ма и осудама, депљењем етикета и арбитражним генералним судовима који би се колективно изрицали против ове или оне земље, овог или оног руководиоца“. Он је одлучно затражио „отворено признавање немогућности једног јединог модела социјализма, пре:та томе признавање потреба различитих путева у социјалистичко друштво уз стрп љиви политички рад на ба

зи поштовања аутономије и суверенитета сваке земен Ове преокупације и диле ме у вези са московским са ветовањем преокупације су и дилеме великог броја ос талих комунистичких и пад ничких партија. Већи број партија неће ни учествова ти на овом московском ску пу, па их зато неће он никако ни обавезивати,

Судан ће „учествовати. ~ она састанку у Београду

(Картум, 1. јуна, Танјуг) — Председник суданске вла де и министар иностраних послова Аудалах примио је данас југословенског ам басадора у Судану Гојка Жарковића. Том приликом премијер Аудалах је изнео спремност Судана да учествује на консултатив ном састанку несврстаних земаља у Београду,

Пожар у сектору Пунта андотрабада у Вилемстаду средина фотографије приказује понтонски мост где су ; се одиграли сукоби

НЕРЕДИ У КИРАСУ

(Вилемстад, 1. јуна) — Два лица су погинула, 15 је озбиљно повређено а стотинак лакше озлеђено у нередима који су избили у Вилемстаду, главном граду острва,

Кирасоа.

Кирасо је иначе највеће острво (површина око 450 квадратних километара) у острвској групи Антила која се протежу 75 километара од обале Венецуеле. Антилска група коју насељава око 200.000 људи холандски су колонијални посед. У Билемстаду граду око педесет хиљада становника налазе се велике холандске и америчке рафинерије које прерађују венецуеланску нафту.

Нереди су избили после трагичне погибије једног радника који је у четвртак увече умро у болници од повредља задобијених у сукобима сб полицијом приликом

одржавања демонстрација.

После тога ступили су у

штрајк радници британско-холандске петролејске компаније „Ројал дач шел“. Њима су се касније придружи“ ли лучки радници и петролејске федерације као и сту« денти. У апелу који су заједнички упутили потпредседнику владе холандских Атила Јоханесу Бакеру захтева се ослобођење од холардске колонијалне управе и „хит-

но повлачење страних трупа“,

Саопштење бијафранске ђладе

НА СМРТ

ОСУЂЕНО.

18. ИНОСТРАНИХ ТЕХНИЧАРА

У коминикеу италијанске компаније ЕНИ кате-

горички се демантује да

су осуђени (14 Италија“

на, три Западна Немца ц један Либанам) сарађивали са трупама федералне нигеријске владе

(Женева, 1. јуна, Ројтер), — Информативна агенција која дистрибуира информације бијафранске владе саопштила је да је Бијафра

Међународни комунистички покрет

_ НИКО НЕ МОЖЕ БИТИ СУДИЈА

Аустријски комунисти сматрају — уочи саветовања, у Москвц — да би „основни документ“ морао претрпети низ битних

изљена

(Од дописника Танјуга)

(Беч, 1. јуна) — Делегација КИ Аустрије полази на московско саветовање комунистичких и радничких партија са ставовима који су после њеног 20. конгреса, почетком ове године, конкретизовани и још сажетије формулисани, у резолуцијама и осталим документима 06јављеним после недавно одржаног пленума ЦК КП Ау-

стрије.

Са 46 према 25 гласова пленум ЦК одобрио је нацрт „основног документа припремљеног за московску конференцију, изражавајући при томе мишљење да би у овом нацрту требало извршити „низ битних измена“. Мада није конкре тно речено о каквим се при медбама ради, начелни ста вови и- неке изјаве дају за право да се закључи да је првенствено реч 0 односима у међународном комуни стичком покрету, а посебно о односима између комуни стичких партија.

Аустријски комунисти сма трају да се постојећа размимоилажења између соци јалистичких држава и комунистичких партија могу да отклоне ако се обезбеди „истинска конфронтација ставова у другарском дија-

логу“, изражавајући миш- |

љење да то представља 0снову за „отворену и слобод ну“ дискусију, усмерену на

стоје-

превазилажење по

% Судећи према документима,

објављеним к аустријски комунисти тре бало би у Москви да заступају становиште да „аутономија и суверенитет дају право свакој партији да заузима сопствене ставове, уз претпоставку Да ни једна партија не може себи да

присвоји право да се као судија појављује у оцењивању друге партије“. у

"Резерве и примедбе

· Примедбе, или бар резерве КП Аустрије усмерене су очигледно и према догађајима у Чехословачкој. На пленуму ЦК је речено: „Ди скусија о принципијелним питањима, насталих после догађаја у ЧССР, конфлик ти са КП Кине и размимоилажења између осталих комунистичких партија, на глашавају потребу пронала жења заједничких формулација. У складу је са жељама и одљукама водећих органа наше партије да не зависност и равноправност буду садржани у нацрту до кумента о међународним од носима“.

Ставови аустријских комуниста према интервенцији у ЧССР још се Паскије осећају из једног другог до кумента са пленума цк, У њему се, између осталог, по двлачи да се ЦК КПА одмах после догађаја од 21. августа заложио за „прија тељско политичко решење“ чехословачке кризе. Додаје се, такође, да је ЦК КПА већ тада полазио од претпоставке да решење кризе треба тражити у пуној об~

нови суверенитета ЧССР, аутономији КПЧ, повлачењу окупационих трупа са чехословачке _ територије, продужењу послејануарске политике и одлучујућој борби против антисоци јалистичких тенденција“.

Москва и Пекинг

У реферату на пленуму, арф је у вези с идејом о одржавању европске конеренције о безбедности из да су се представници КПА у Москем БЕН ние ли да улога неутралних зе маља добије своје одговарајуће место у документу за саветовање. „Неутралност се више не сматра као пасивна надпартијност, већ као активни фактор у борби за одржавање мира“ изјавио је Шарф. Заузимајући становиште према совјетско-кинеском конфликту, аустријски комунисти одбацују „као сасвим неприхватљиве“ опту жбе КП Кине према којима је СССР „као империјалис | тичка сила“ пактирао са САД против Вијетнама и не зависности осталих народа. Оцењујући да су инциден= на Усурију и политичка ампања у вези са тим очи гледно потекли са кинеске стране, КПА сматра да истовремено не може да се пређе преко чињенице да је читаву аферу око овог конфликта још више подгрејало и заоштрило и реаговање у самом Совјетском Савезу.

Владо БЕНЕДИК

осудила на смрт 18 иностра них петролејских техничара које су заробиле бијафранске снаге, Атенција ја саопштила да је ове информације добила од представнвика бијафранске владе.

Међутим, представник атенције није био у могућности да каже где и када је одржано суђење. Од 18 заробљених петролејских техничара. 14 су Италијани, три Западни Немци и један Либанац. Они су заједно са. још 11 техничара били у ло гору код Куале, који је разорен. Тела 11 техничара. 10 Италијана и једног Јорданца, пронађена су недале ко од Куале.

Представник је рекао да „смртну Ме треба да потврди шеф државе Бијафре генерал Оџукву“.

жжж

· (Рим, 1. јуна, АФП). — Италијанска петролејска ком панија ЕНИ је вечерас категорички демантовала из“ јаве бијафранске владе У којима се техничари ЕНИ и „Нигеријен агип компани оптужују да су сарађивали са трупама федералне ните ријске владе.

ЕНИ у саопштењу Даље износи да њени техничари и техничари „Нигеријен 8" тип оил компани“ „никада се нису бавили другим ак“ тивностима сем онима које су им дозвољене, а то је истраживање петролеја зашта је ЕНИ добио концесију од Нигерије 1962. године, много раније него што је избио рат између, Нигерије и Бијафре“. . ·

РЕ7 774

ву сраеајисатллах

ПРОШЛЕ ГОДИНЕ Јатањ је трви тут, извезао 87 ше од ' милион — тачно 1,136.636 мотоцикалља, Зара“ ђено је стране валуте у износу од 184,310.000 америч“ ки долара, што је један одсто целокупног јапанског извоза у 1968. Мотоцикли су извесени у 140 земаља: