Борба, 01. 06. 1969., стр. 29
Данас се отвара новци — За читаоце „Борбе“
тант инжењер Александар Патрногић (Сарајево, 1. јуна), — Сат
Итмана сутра у 6,30 часова стари „даглас“ „ДЦ-3“
ног аеродрома слетеће
за Београд. О
авиона „ДЦ-3“ који је езабра не пале аи ан
Сарајево припрема се свечани испраћај, Само три часа касније на нову бетонск:
прва
Сарајевски аеродром. говори главни пројек-
равнатог аеродрома испод последњи пут ће полетети
Београд —
У писту модер „каравела“, „тупољев“,
„конвер“ и други велики авиони са гостима из Београ-
да, Загреба, Љубљане.
Иако се аеродром преда је сутра У саобраћај, јуче и данас простор око пристанишне зграде још личи на право градилиште. Поред градитеља, антажовани су и војници и студенти да помогну у извођењу завршних радова. На контролном торњу монтирају се навигациони уређаји.
Међу градитељима смо затекли и главног пројектанта новог сарајевскот зеродрома инжењера __Александра Патрногића. Мада је био у великом послу, од војио је неколико минута за краћи разговор
— Сарајевски аеродром лоциран на пољани испод Игмана спада међу најмодерније у земљи. — рекао је инжењер Патрногић. По летно-слетна стаза дугачка је 2.450 метара.
— Сарајево има веома тешке топографске и ме теоролошке · услове. Да ли ће навигациони уређа ји омогућити слетање и
полетање авионима У
свим временским услови
маг
— У првој фази изградње аеродрома. додао је ин жењер Патрногић, монтиран је радар, гониометар, два радио-фара и други уређаји који ће омогућити слетање и узлетање свим авионима под повољнијим метеоролошким _— условима — кад висина облака изно си до 500 метара. Међутим, до 1. септембра“ треба да се монтирају нови, најсавременији уређаји за слетање и полетање авиона по инструментима. Монтираће се прецизна радар и други уређаји. Тада ће ави они моћи да слећу и поле ћу и под условима кад је висина облака само око 200 метара. Ове уређаје, ко
ји представљају последњу реч технике у свету, наба вила је Савезна управа за цивилну ваздухопловну пловидбу. Монтирани су,
ме,
Инж. Александар ПатрноФић, главни пројектант "овог Сарајевског аеродоома
такође, и уређаји за освет љење полетно-слетних ста за, спојница и платформе испред пристанишне зграде за ноћно слетање и узлетање авиона.
— Ко је обезбедио сред.
ства за изградњу Сарајев
ског аеродрома7
— Сви објекти и уређаји коштали су 52,50 милиона динара. Ова средства обез бедили су СР Босна и Хер цеговина и четири сарајев ске општине по 7,5 милио на. Инвестициона и Кредит на банка у Сарајеву по 10 милиона (у виду кредита), ЈНА 7,5 милиона и Савезва управа за цивилну ваз духопловну пловидбу 10 милиона динара.
Нови Сарајевски аеродром, као и тек пуштена у саобраћај електрифицира на пруга Сарајево—Плоче, како се очекује допринеће бржем развоју туризма у Босни и Херцеговини. Оба
ова објекта отвореча су уп.
раво пред почетак туристич
ке сезоне. ЈА. ХУСАРИЋ
А ИП О ПА АГ р е Пакеш у сопсшђеној кожи
На недавној скутштини Савеза љекарскихг друштава Југославије у Охриду један еминентни југословенски лекар љутито је подсетио учеснике колеге на једну налиџ (лекарску) ано-
малтију:
— Недавно смо усвојили Кодекс о лекарској етици, а већ данас можемо да кажемо да оњ не живи ч да готово замлшта не значку у свакодневном ЖИивоту. Чамж, тај наш докуменат о лехарској етици не даје се ни замнтересованим младићима ч девојкама да га прочитају пре него што се одлуче да оду на медицинске студиле.
Судбина лекарског кодекса, травила о: лекарској етици = људским, ху= манчим “професионалним _ задацима лекара, ето тако, постала је неизвесна. У Југославији је до сада дитломирало треко 23.000 лекара, а ма осам меди-
цинских фкултета, чак
ч оснивање факултета у Приштини.
Намме, лекарски кодекс
буде барем мало саставни део уздизања лекара. О етичком односу лекара
трема болесном човеку
говори у току медицинских студија, само случајно или анегдотски. Пракса показује да многим лекари“ ма тог људског односа трема болесном човеку управо недостаје. Медицина
лечење људи никад не технологија ж већ су се
тротести да болесни човек не сме по-
стати „случај стаковаћњ
зумевање, лека.
"те
иститу. Алт,
се предлаже тате, а да то морао би да
ретко се где
могу постати у свету чулм
у сопствену
Луто-возови
и на нашим пругама
Возови, који превозе путнике и истовремено
њихове аутомобиле,
Београд — Љубљана, Загреб ч Јубљана — Плоче. —
од Београда до Љубљане
Љубљана — Сплит
Путовање „фиће“ за 215
Власници аутомобила до мора и железничким п карту. Југословенске путнике који не воле не азуто-возове. Поред мају и специјална кола за
У туристичкој сезони возови који ће истовремено превозити и аутомобиле и и њихове власнике саобраћаће на релацијама: Беотрад — Љубљана (за кола димензија „фиат 1508, „е пример, плаћаће се 215.710 динара. за аутомобиле ду“ жине преко 4,40 метара 28750 дизара), Загреб Сплит (ва „фиат 750“ 161,30 динара), Љубљана
–— —
саобраћаће на правцима:
==> Стил,
динара
моћи ће овог лета да путују ругама ако за своја кола купе железнице, у жељи да придобију тужве на путевима, уводе такозва путничких вагона, ови возови ипревоз аутомобила.
Сплит (за „фиат 750“ 225 динара) и Љубљана Плоче (за „фиат 750“ 346,90 динара).
У међународном саобраћају специјални возови за превоз путника и аутомобила (ауто-возови) саобраћаће из Љубљане за Дизел дорф, из Ријеке за Минхен и Штутгарт и на неким дру
гим правцима.
ЗАГРЕБ-МОСКВА, ДИРЕКТНО |
Јуче отворена желљез између наше земље
(Москва, 1. јуна) — према новом реду вожње на совјетским државним же“ лезницама, који је СТУПИО на снагу ноћас, између Мо скве и Загреба успостављена је директна железничка линија. Друга непосредна железничка веза СССР са Југославијом, већ више година редовно саобраћа ди“ Рректан воз на линији Москва — Београд.
Међу новим међународ-
пучка линија,
друга по реду, ц, Совјетског Савеза, м железничким линија-
ојг су отворене ноћас, :» и директна веза
пи ма, К
нала'"' ЛОМЕ! ' „да 'Тољатија на Вол! калијанског центра збилске индустрије га, седишта фирме“ „Ф | ут“. | Увођење ове у линије резултат је успостављене сарадње СССР
и Италије У изградњи велике аутомобилске фабрикеу Тољатију.
кожу“. Жега може жао предмет тачно пститати „медицинска фабрика“, алљ уз лек ч лабораторијски резултат сваком човеку је потребно ми људско ра~
ретко јаче од сваког
Лечење је свакако скупа ствар % због тога човек често не може из унутралињости да дође у центар. Социјално то неће да плати. Лекари су понекад тч због тог прописа трекрштиоци сопственог осећања одговорности. Међутим, понекад, не поштујући трави» ла лекарске етике, ш не желе да размишљају о патњама човека који утправо од њих тражи драгоцену помоћ, Ту кодекс о лекарској етици тада "а
има много тежих тадо-
ва: човек може некад умрети торед лекара, јер овај неће да се удуби У његове тешкоће; може обијати данима трагове лабораторија тражећи резул-
лекара нимало пе инте-
ресује. Укратко, у данашњим условима нашим многобројним лекарима тре ба што чешће да пада на памет Кодекс, којег још од Хераклита и старе Грчке медицина чува у готово неизмењеном облику. Зато ваљда ч нема веће срамоте од тога да пацијент — судски тражи оно што би му лекар као човек морао пружити,
Јер, болесни човек ипак није „медимински случај, стаковањ у људску
Др. Б. ШЕКЛЕР
У Скопљу почиње суђење организаторима демонстрација у Теш
ЛУКА КУВАЈТ
ЗА 98 МИЛНОНА ДОЛАРА
У јакој конкуренцији Енглеске, Француске, на изградњи западне луке У Томе успеху много су Хелдија и Парадип и квалитетно на вео имали у виду.
Југословени треба да награде 6,5 километара луке са више гатова који ће примити 16 великих прексокеавских бродова од по 25.000 тона на шиповима биће дугачак два, а део од великих бепо тону и више 4.5 километара. Овај посао, вредан преко 28 милиона динара, обавиће 60 југосло-
оквалификовани; венских стручњака и висок их радника београдског пре 44 „Иван Милутиновић“, 5 У
одједном. Део луке тонских блокова са
дузећа за водне путеве
Немачке и Итали
у Индијии Л ма тешком терену, што су,
15 великих грађевинских фирми из САД, је, Југословени су добили радове
Кувајту. допринеле
и раније успешно изграђене луке Гудет у Тунису. Оне су грађене брзо вероватно Кувајчани
НАШИ ГРАДИТЕЉИ У ИНОСТРАНСТВУ
2. ЈУН 1969. — БОРБА — СТРАНА 5. ~ ——————————
ПРИСТАНИШТЕ И ЧИТАВ
РАД У ПАКИСТАНУ
- | До 1972. године Југословени у Пакистану треба да изграде комплетну луку Чална и модеран град за 20.000 становника, као и бро-
доградилиште Читаконг на реци Карнафули. Радови ће стајати око
57 милиона долара. од чега Југославија, у виду кредита на 10 година, даје преко 30 милиона долара. Ј
У питању је читав југословенски инжењеринг, јер су наши стру-
чњаци пројектовали објекте, изводиће их у сарадњи са пакистанском
бенгалску џунглу Сундарбанд.
оперативом, а опрему даће наша металска и друга предузећа. Објекти се граде на рекама Пусур Карнафули које повезују уну“ трашњост Пакистана са Бенгалским. заливом и пролазе кроз познату
Поред бродоградилишта наши грађевинари изградиће 484 стамбене зграде, школе, болнице, трговине, пекаре. административне згра-
де, царинарнице, радарску станицу, командни бродски торањ и друге
објекте.
(С. РЈ)
Идејна скица будућег пристаништа у Пакистану које ће подићи наши градитељи
Синоћ у Јутослаођенском драмском
Око 60 гледалаца на представи (ловенског гледалишча из Грета
У готово празној дворани приказана фарса, Јосипа Тавчара „Реда мора да буде“
Око 60 гледалаца, међу ко јима је било представника јавног и културног живота, присуствовало је синоћ пре дстави Словенског гледали шча из Трста у Југословен ском драмском позоришту у Београду. У готово празној дворани гости су приказали модерну фарсу Јосипа Тав чара „Реда мора да буде“ коју је режирао Жарко Пе тан. ,
Враћајући посету Југосло венском драмском позориш
пари
Колтозиција ставаћих кола са вагопом за аутомобиле
ту које је за Први мај госто вало У Трсту са великим у спехом, Словенско гледали шче приказаће вечерас Пла утовог „Амфитриона“, а су тра увече „Три сестре“ А. П. Чехова.
Пре доласка у Београд словеначки тршћански теа тар гостовао је на Стеријином позорју у Новом Саду где је наишао на велико ин тересовање публике и јавно сти. ·
пе вУр
Изгледи за убоз аушомобила
ЗА УВОЗНИКЕ ОШТРИЈИ, ЗА ТРАЂАНЕ ИСТИ УСЛОВИ
Да би убозили аутомобиле, заступници иностраниг прми морају да изђезу бише домаће робе р рају 3 “ 9 р
Увозом аутомобила за девизе повећане су обавезе предузећа увозника, док се за грађане, власнике девизних рачуна практично ништа не мења: они ће и даље набављати кола за девизе под истим условима као и досад. Новина је, међутим, у томе што ће се и радним организацијама убудуће омогућити куповина аутомобила на основу дозвола, што им је досад било ускраћено. Ра-
зуме се оне ће за ту сврху обезбедити девизно покриће, као и за сва друга основна средства,
У ствари у самом увозно- извозном режиму се ништа не мења, већ су про мењене само неке његове „пропозиције“ — прописа-
ођу
ЦИЉ НЕПРИЈАТЕЉСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ БИО ЈЕ ОТЦЕПЉЕЊЕ ДЕЛОВА МАКЕДОНИЈЕ И КОСОВА
У Скопљу почиње данас суђење петнаесторици припадника албанске народнос ти које је Окружни јавни тужилац оптужио за удруживање против народа и др жаве и организовање нацио налистичких и непријатељ ских демонстрација у Тетову 22, и 23. децембра про шле године.
На оптуженичку клупу Окружног суда сешће: Мемедриза Муртезани — Гега (48), бравар у „Тетексу“, Фаик Мустафаи (24), учи-
тељ у основној школи у се“ лу Селце, Абдулсељам Сељами (30), учитељ, Рамадан Синани — Рамуш (25), нас“ тавник у гимназији „Кирил Пејчиновић“, Феми Руфати (22), студент Филозофског факултета у Скопљу, Џема ил Мустафаи (23), студент, Атим Џафери (23), студент Правног факултета, Арбен Џафери (21), студент Филозофског факултета у Београду, Абдулменаф Мафери
,
(23), учитељ, Асниџеват Усејини — Калишта (24), незапослени радник, Инћемал Шерифи (26), незапослени радник, Рефик Мурати (25), зидар, Неџбедин Незири (34) учитељ — сви из Тетова и Атин Јака (21), студент ФИ лозофскот факултета у При штини и Руди Ибраими (23), студент Филозофског факу лтета у Приштини — обоји ца из Ђаковице.
Јавни ужилац терети оп
тужене да је иза демонстра
ција у Тетову стајала непријатељска орта нил р
коју су они сачињавали. ганизација је имала циљ да
оружаном борбом непријатељском пропагандом и дру тим противуставним и против законитим акцијама од цепи делове Македоније Тетово, Гостивар, Дебар, Ки чево и Струту — и најпре припоји Косову а затим, заједно са Косовом, Албанији.
ни нови услови под којима предузећа могу увозити аутомобиле. И даље, дакле, са конвертибилног подручја аутомобили ће се увозити само уз дозволе које издаје Савезни секретаријат за спољну трговину, али увозници, заступници иностраних фирми, дужни су да извесу више домаће робе него досад. Њихова нова обавеза је извоз аутомобилских делова 25 одсто, или прехрамбено-индустријских производа 40 одсто вредности увезених аутомобила. (Досада су били обавезни да покрију увоз аутомобила извозом 20 одсто домаће ро бе, или аутомобилских делова или прехрамбених производа).
Нови услови важиће од 1. јула ове до 1. јула идуће године. Предузећа, разуме се могу и комбиновати извоз домаће робе: једним де лом извозити аутомобилске делове, а другим прехрамбене производе.
Ових дана ће се утврдити и коначне листе роба за које се могу куповати аутомобили. Круг роба намењених за ову сврху биће сужен, како овај увоз не би падао на терет редовног извоза, нашег платног биланса, већ да то буде подстицај даљој извозној експанзији. Иначе, режим увоза, које се примењује још од средине јула прошле године, је и онако прилично оштар. Нове измене неће олакшати, већ вероватно донекле и отежати увоз аутомобила, који ће у првом реду зависити од способности спољнотрговинских пре дузећа, односно заступника иностраних фирми, да извезу више домаће робе, и то оне са чијим увозом се иначе није рачунало. Стота је разумљиво што се увозници, којићесебаш ових дана детаљније упознати са овим условима, нису обрановали овим изменама. У круговима администрације се иначе истиче да није толико циљ пооштравања услова (ни сада Ни
раније), заштита домаће ин дустрије — како се често тумаче ове мере — колико интенција да се усклађује извоз и увоз и што више растерети наш трговински, односно платни биланс.
Па ипак, упркос врло оштром режиму, овај увоз и даље цвета, о чему говоре најновији подаци. Према статистици у прва три месеца увезено је око 10.000 путничких аутомобила 2.150 више него прошле године. Главнину су увезли заступници иностраних фир ми, разне агенције и друти приватници.
Прошле године је, истина запажено, извесно регионално померање увоза аутомобила, на шта су у“ тицала ова ограничења: нешто је смањен увоз са конвертибилног, док је повећан са клириншких подручја. Укупно је у 1968. години увезено 52.870 путничких аутомобила, док је домаћа производња дала 58.296. Са конвертибилног подручја увезено је истовремено 32.300 аутомобила (око 3.400 мање) а са клириншког 20.090 (око 4.000 више) него у претходној години.
Да ли ће нове измене, ко јима се предвиђа и извесно регионално усмеравање увоза, довести до даљих сличних померања — тренутно је тешко рећи. Уколико извозници успеју да направе повољне компензационе аранжмане са иностраним фирмама, може се ипак и даље очекивати да ће овај увоз бити сличан досадашњем. Дд. В.
Преврнуо се камион
Два мртва ц осам товређенихг
(Нови Пазар, 1. јуна) На асфалтном путу Краље во — Рашка у селу Конарево јуче око 10 часова догодила се тешка саобраћајна несрећа у којој је Ри. нуо Тржани Хасани из ; ве Реке и Хајдар ПР: Ку из села Студеничани. мн Суве Реке, док је осам | бе теже или лакше повређено.
Из још неразјашњ' Е разлога камион из Рашке скренуо је са потпуно пра
вог пута и преврнуо 45, 5)