Борба, 01. 06. 1969., стр. 28
4. СТРАНА — БОРБА — 2. ЈУН 1969.
Читајући извештаје са последње седнице Предсе дништва СКЈ, сетили смо се једне основне организације у којој су нам рекли да имају неколико чланова које називају „гњурцима“.
То су они чланови СК који у сваком бурнијем друштвеном збивању. кад се температура попне и политичка – расположења гласније и бучније исказу ју. одједном постају активни, запажени борци за ставове супротне платформи СК. Разуме се, ни У једној таквој прилици ипак не претерују, настоје да не буду баш међу најгласнијима. А чим се ства ри рашчисте и прашина слегне, они се повуку, нестану, зароне у анонимност пасивних. Боље рећи — наизглед пасивних. У ствари, само чекају следе ћи повољни тренутак да опет изроне на политичку сцену. Али, само носом. До краја — никад. Зато су и — неухватљиви. Органи зација никако да их исте
Чешбрши фестиђал Југосаођенске шелеђизије на Бледу
Кика Бибић
мало 0ез награде
„ТЊУРЦИе
Јованка. Солдатић
ра на чистац, да се објасни с њима.
Питали смо се како ће организације У којима се налазе овакви „гњурци“ да иепуне задатак СК „да у свакој друштвеној ситуацији и свакој средини ја сно обележи демаркационе линије у односу на она схватања, идејне струје и политичка деловања која значе враћање назад, теже конзервирању затечених односа, супротставља ју се развоју социјалисти чког самоуправљања, односно политици СКЈ“.
Неће им бити лако — ако њихова сопствена активност не порасте, не ра звије се на сасвим конкре тним, отвореним питањима која се појављују у њи ховој средини. Јер, само оваква активност омогућа ва организацији да повуче јасну демаркациону ди нију "између политике СКЈ и оних који су против ње, А тиме и да се ослобађа својих — „гњураца“. (Блед, 1. јуна — Вечерас је у Фестивалској дворани на Бледу завршен Четврти фестивал Југословенске телевизије додељивањем награда.
Три председника жирија — Франце Штиглиц (група информативних и докумен-
тарних програма), Радомир Константиновић (група играних и музичких емисија) и Тоне Тавчек (група дечјих и образовних емисија) — прочитали су дугачку листу награда и дали своја образложења која умногоме нису могла да разјасне ситуацију самог фестивала. Сва тројица, нарочито Радомир Константиновић, констатовала су да није извршена најпрецизнија категоризација“ ' појединих програма и емисија, тако да им је рад био веома 0отежан. Као пример они наводе да нису могли да до деле награду за телевизијски филм. Сличан је случај био и са популарном емисијом „ТВ-буквар“ којој умало није измакла награда, јер, према оцени жирија. она није спадала у групу дечјих и образовних емисија. У групи информативних и документарних програма додедељене су следеће награде: телевизији Београд за емисију „Шта хоће Софија“. телевизији Сарајево за емисију „Во да к'о хорда“ и телевизији Љубљана за емисију „Планица 69“. За најуспелије режије награде су добили: Дејан Ђурковић, 5.000 нових динара за емисију „Шта хоће Софија7“, Андреј Стојан, 5.000 динара за емисију „Млади Европе“ и Бено Хвала, 5.000 за емисију „Планица 69. Од аутора текстова награђени су: Љубен Апостолски, са 6.000 дичара за емисију „Међу свецима“, Звонко Летипа — 5.000 линара за емисију „Стоп“. Поред тога, жири је доделио још следеће награде: Марку Розману, репортеру емисије .Планипа 69" 5.000 динара, филмском сниматељу Ранку Станишићу за емисију „Земља без Алама“" 3.500 динара и награде од по 1.000 нових динара групи камермана који су вршили пренос емисије „Планипа 69“ Францу Мегличу, Рудију Кларичу, Славку Вајту, Јожету Потокарђу и Иви Сикерлу. Жири је, осим тога, доделио добре оцене и одао признање емисијама „Бошко Буха“ (студио Титограл), „Грга“ (стулио Загреб), „Моћнија од злочина“ (студио Љубљана), „Пчеларник“ (студио Скопље) и „Караван-Змијање“ (студио Београд). Жири за групу играних и музичких емисија доделио је награде телевизији Београд за драму „Буплеска о Грку“, телевизији Љубљана за емисију
„Ењиговођа“, телевизији Загреб за оперу „Пикова дама“, телевизији Скопље за емисију „Хајде да се играмо сунца“, телевизији Скопље за емисију „Мајка“. Појединачне награде за режију овај жири је доделио Славољубу Стефановићу Равасију за емисију „Бурлеска о Грку“ — 7,000 динара, Јанезу Шенку за емисију „Мркли доносе рреву — 6.000 динара, Данилу арушићу за оперу кова дана“ — 5.000 динара, рту Шкодлару за емисију „Облици, гибања, облици“ 4.000 динара, Милану Библији за емисију „Змијање“ — 4.000 динара. Ауторима текстова у овој категорији емисија додељене су следеће награде: Александру Мародићу 7.000 динара за емисију „Књиговођа“, Гордани Ђурђевић 5.000 динара за емисију „ТВ-етиде“, Арсену Дедићу 4.000 динара за емисију „Добро нам дошли средњи вијек и ренесанса“ и Јончу Кристовском и Ивану Чатовском 4.000 динара за емисију „Мајка“. Исти жири доделио је награду филмском сниматељу Бранку Иватовићу за емисију „Адам и Ева“ — 3.500 динара, сценографу Жељку Сенечићу за емисију „Последњи Стипанчићи“ — 3.500 динара, награду за кореографију добио је Лојзек Жердин за емисију „Плес у црном“ — 3.500 динара, награду за музику добио је Бојан Адамич за емисију „Груби човек на граници“ — 2.500 динара. За најбоља глумачка остварења у овој категорији жири је доделио следеће награде: за најбољу женску улогу — Ани Карић 5.000 динара за улогу у емисији „Адам и Ева“, другу награду за женску улогу Снежани Ста-
менској за улогу у емисији „Маљва" — 3.000 динара. За
Добитници „Змајеве“
У – београдском Клубу књижевника подељене су јуче награде најбољим учес ницима традиционалног конкурса за књижевне и сликарске радове дечјег ча сописа „Змај“.
За „најбоље од најбољих“ проглашени су млади ауто ри литерарних радова Бран ко Пупавац из Книна. Вес на Грујић, Павле · Анђус. Ђорђе Павловић, Љиљана Ђорђевић, Срећко Филипо вић, Драгана Костић и Вес на Радаковић из Београда, затим Драгица Кнежевић, из Врчина, Драгослава Ја
ороа“ у студију УП
|
главну мушку улогу додељене су две равноправне награде од по 4,000 динара Љуби Тадићу за улогу у емисији „Бурлеска о Грку“ и Станету Северу за улогу у емисији „Глухи човек на граници“. Поред тога, жири је одао специјално признање глумцу Јанезу Ержену за улогу у емисији „Књиговођа“.
Жири за групу дечјих и образовних емисија доделио је
следеће награде: теливизији Љубљана за емисију „Срећни лептир“, телевизији Београд
за емисију „ТВ-буквар“ и телевизији Загреб за емисију „Од кубизма до дадаизма“. За најуспелију режију жири је доделио следеће награде: Тонету Томашичу 4.000 динара за ле ЈА Дечак и телевизор“, Благоју Дрнкову 3.000 динара за емисију „Казанџијство“ и Љубиши Ђокићу 3.000 динара за емисију „Вуков расковник“. Ауторима текстова додељене су следеће награде, и то равноправне: Јожету Бевцу за емиссију „Девојница и зец“, Љубивоју Ршумовићу и Драгану Бабићу за емисију „Двоглед“ — по 2.500 динара, Александру Поповићу 3.000 динара за емисију „ТВ-буквар“ и др Радовану Иванчевићу 3.000 динара за емисију „Од кубизма до дадаизма“. Награде за сценографију добили су: Гордана Поповић и Зоран Радовић — 3.500 динара укупно — за емисију „Хајде да растемо“, за кореографију награђена је Бранка Петричевић са 3.500 динара за емисију „Три бајке“, док је награду за музику добио Круно Ципци — 2.500 динара за емисију „Срећни лептир“. За најбоља глумачка остварења у овој групи емисија натраду за најбољу женску улоту у емисији „ТВ-буквар“ (4.000 динара) добила је Мира Ступица, а за најбољу мушку улогу Коле Ангеловски, за улоту у емисији „Судија“ 4.000 динара.
Д. ЈАНКОВИЋ
• награде
нић, из Сопота, Гордана То доровић и Љубинка Ранђе ловић из Ниша, Зоран Пет ровић из Крагујевца. Весна Рецуљ из Апатина и Бранислав Борчић из Иванграда. За најуспелије ликовне радове жири је наградио ликовну секцију основне школе „Јован Микић“ из Суботице, затим ученике Зорана Ивковића из Крагујевца, Миланку с Јеврић из Новог Сада и Лидију Зејак, Љиљану Живковић и Милу Митровић из Беог рада.
Неколико десетина, слушалаца програма Радио-Београда јавило се јуче, у току трократне емисије посвећене изласку првог проја „Борбе“ с измењеном физиономијом. и поставило — преко водитеља емисије Александра Драгојловића — питања члановима уређивачког колегијума нашег листа. Било их је из Крагујевца, Новог Сада, Ниша, Ваљева, Београда, Панчева, Земуна, Титовог Ужица, Врбаса, Гроцке и других
места,
Неки од њих су стари читаоци „Борбе“, они који су лист почели да купују још од првог броја издатог у Београду непосредно после ослобођења; неки су, опет, први пут узели „Борбу“ у руке тек јуче, „заинтересовани рекламом“ — како су сами рекли. Шоставили су безброј питања: о изгледу листа, уређивању, рубрикама, формату, цени; дали низ сугестија: о чему да се пише, шта треба избегавати, из којих средина изшветавати, чему поклањати више, чему мање пажње; изразили критичке
примедбе, указали на оно што сма
у „Борби“.
трају да није добро, или није још довољно добро
У директној телефонској вези с њима, пред микрофонима, Радио-Београда, на питања и сугестије одговарали су у име редакције „Борбе“ Милан Бајец, Предраг Вуковић, Слободан Глумац, Лаза Мартиновић и Драган Михајловић. Они су посебно истакли да је за „Борбу“ велики знак охрабрења што су могли да осете да ће стари читаоци листа остати верни „Борби“, и што су многи млади људи — радници, ђаци и студенти, службеници — показали интересовање за лист, за његову нову физиономију, за начин презентирања штива. ј
Чланови редакције су обећали да ће усвојити све корисне сугестије, предлоге и савете читалаца који су се јуче јавили телефоном у току емисије, подједнако као и све оне предлоге које су редакцији досад упутили читаоци листа поштом.
У БЕОГРАДУ ОСНОВАНО ДРУШТВО „РОМ“
„Народ оез прошлости“
СЛАДОЛЕЛОМ (Е ОТРОВАЛА 44. ЛИЦА
Сви који су у приватној посластичарници „Пели, ван“ у Врању јуче купали, сладолед налилт се у болницу — Претћоставља се да пчг је било много вилце, јер је у овом граду тада био пазарни дам
(Лесковац, 1. јуна) — Јуче између 18 и 18,30 часова 44 лица из Врања затражило је хитну лекарску помоћ. Болесници су се жали ли на јаку главобољу, малаксалост и сви су редом повраћали,. У врањској болници одмах је задржано на лечењу 31 лице, док је 13 грађана упућено на кућну негу.
Екипа лекара, на челу са доктором Драганом Остојићем, шефом интерног одељења Медицинског центра у Врању, дошло је до зак-. ључка да се ради о масовном тровању. Сви оболели су изјавили да су непосредно пре тегоба које су осетили купили сладолед у приватној посластичарској радњи „Пеливан“ која се налази у центру Врања, а чији је власник Кадрија Рајф. Због тога су инспекцијски органи донели решење о затварању посластичарнице. Претпоставља се да је број отрованих много већи, јер је у суботу у Врању био пазарни дан, па се многи сељаци, из околних места нису јавили лекару на време.
У врањској болници се на интерном одељењу налази 19 одраслих, а на дечјем одељењу 25 деце. Њихови животи су ван опасности. Очекује се да ће данас на пустити болницу,
(Ниш, 1. јуна), — На аутопуту Ниш — Лесковац, близу казнено-поправног до ма у Нишу, данас у 13,50 ча сова догодила се тешка саобраћајна несрећа у којој су изгубиле живот 21. годишња Ружица Петковић из Бе лановца код Лесковца, студент Више педагошке школе у Нишу и старица Ружи ца из Косовске Каменице чије презиме није утврђено, док је 23 путника теже и лакше повређено Повреу. ним путницима указана је хитна помоћ у Клиничкој болници у Нишу.
Од повређених, осам путника је задржано на лечењу, док су остали после у“
Судар даба аушобуса код Ниша
Двоје мртвих 23 повређена
Више путника. задржано на лечењу у Клиничкој болници,
казане помоћи пуштени кући. На лечењу су задржани Нада Стајева и њена сестра Јаворка Живковић, обе из Алексинца, Стојан Несторовић из Ниша, улица Станка Рауновића 1, Ра це-
из Ниша, 'Сарајевска 56, Асим Ајдаревић из Ниша, насеље Грабовичка река, улица број 2, Добривоје Станојевић из Неготина, Во риса Кидрича 23, Андреја Колевски из Струге, Марша ла Тита 113 и Сретен Јурше вић из Београда, Бранисла: ва Цветковића 44.
Према причању очевидаца и првим подацима извиђајних органа, несрећа се догодила због пребрзе вож-
ње, На име, аутобус „Проле тера“ из Скопља, који је во зио Димитар Сапунџијев, улетео је у опасну кривину код казнено-поправног дома. Њему у сусрет долазио је из Ниша аутобус „Ниш експреса“. Због велике брзине скопски аутобус није могао да савлада кривину. Видевши други аутобус возач је почео да кочи, али се при том занео тако да му је леви задњи део прешао на леву страну пута. У том тре Вутку на скопски аутобус налетео је аутобус „Ниш ек спреса“,
Приликом удара „Пролетеров“ аутобус се окренуо
та 180 степени, а затим је слетео с пута и више пута се преврнуо. Приликом судара возач аутобуса „Ниш експрес“ такође је изгубио контролу над возилом и сле тео је с пута на леву страну. У судару оба аутобуса су потпуно уништена и пра во је чудо да несрећа није била још већа. Што је најтеже чини се да је несрећа настала због неодговорне трке са временом у конкурентској борби за путнике. Истрага је у току, 15
Д. ИЛИЋ
|
Тачно стотину _ Цигана, делегата многобројног циганског живља главног гра да, и приградских насеља, састали су се јуче на Звездари да оснују београдско друштво „Ром“. Њима се обратио председник Иницијативног одбора за оснивање тог друштва, књижевник Слободан Берберски.
Берберски је говорио о стварању услова за афирмацију постојећих културних вредности Рома не само у музици и играма већ и у сликарству, науци и књижевности. Предвиђао је стварање музичких и играчких ансамбала који треба да допринесу оснивању „Театра Романо“, оснивање клубовасинеаста, ликовних уметника, музичких и књи жевних стваралаца. Напомињао је да су огромне по требе за — описмењавањем Рома. Рекао је да ће бити основане разне научне секције, покренут лист „Романо Лил“ а потом часопис „Бом“, .
Један од крупнијих задатака новог друштва биће борба против свих мистификација о Ромима у 06ласти историографије, социологије, етике, музикологије, Роми се, наглашавао је Берберски, морају с отставити гледиштима ЛЕ У они само Цигани, без имена и презимена.
Све то; међутим, неће бити основни циљ новооснованог друштва.
— Друштво ће, пре свега, радити на мењању с0цијалног положаја Рома. Један од веома значајних момената за процват наше народности је неоспорно чврсто фиксирање кадровске политике и Зал вање оних људи који могу да скрате пут афирмације и конституисања народности Рома.
Ту последњу мисао Берберског, о потреби званичног признања · народности Рома, саопштили су за говорницом многи делегати оснивачке скупштине, Њих преко двадесет затражили су реч да кажу понешто 0 трагичној судбини свог „на рода без прошлости, 0 вековним унижавањима ци ганског живља, о свом уверењу да Роми могу сва
доОи
Борци е Романије траже заорану часописа „ивот«“
Ођа сарајебска књижеђна пуба пкацјија објађила је у апрпаском броју део романа Војислађа Лубарде „Гордо посртање“
(Сарајево, 1. јуна) — Група пенаИовИсанИ | цира и учесника НОБ из околине Романије з тражи ла је од окружног јавног тужиоца У Сарајеву магистра Мирка Елаисављевића да забрани растурање ап рилског броја часописа „Живот“, због „објављивања прве две главе романа „Гордо посртање сарајевског књижевника Војислава Лубарде. У овим главама ро мана се описују догађаји око дизања устанка на Ро манији и рогатичком крају:
— Роман „Гордо посртање“, каже Хусо Марић, фа ктички забија нож у леђа свима онима који су учествовали у НОБ. Роман не приказује верно догађаје и људе рогатичког _ краја, што не значи да тамо није било оних који су чини ли злодела. Али, они су за то одговарали пред законом. Народни херој са Романи је, Ратко Јовичић, изјавио је сарајевском листу „Вечерње новине“:
— У овом делу романа Војислав Лубарда успео је да увреди све становништво рогатичке комуне изно сећи у њему такве неисти не преко којих се не може прећи... Он цео живаљ приказује као нешто ненор малио, што није људско, и све сврстава заједно са окупатором и домаћим издај ницима.
Уредник часописа „Живот“, Ристо Трифковић ре Као је да редакција није
ја оудућност
примила ни једно писмо ни ти протест због објављива ња делова Лубардиног романа. — Ми смо запрепаш ћени овим протестом бора ца, каже он. Истина, наставља Трифковић, прве две главе романа заиста су фактографске, документарне, готово се и темеље на наводно истинитим догађајима. Због протеста бивших бо раца обустављено је издавање мајског броја овог по знатог књижевног часописа, док се ситуација, створе
1 на појавом делова романа „Гордо посртање“, не разјасни. Како сазнајемо, Општинска конференција ССРН из Рогатице упутиће писмени протест часопису и затражити од окружног јавног тужиоца да се забрани рас турање његовог априлског броја.
А. ХУСАРИЋ,
Са оснивачке скутлаитине друштва „Ром“
права стећи једино у самоуправном социјализму но ве Југославије,
Скупштина је усвојила закључке који новом друштву стављају у задатак
стварање боље будућности Рома у Југославији, Можда се Слободан Берберски, ми слећи баш на значај задатка будућег друштва, у име Иницијативног одбора
овако обратио делегатима:
— Дозволите да вам се захвалим на поверењу које сте нам указали дајући нам тако огромну одговорност пред историјом.
Награђени најбољи математичари
На Трећем републичком такмичењу младих матема тичара — ученика У ра зреда основних школа из целе Србије, које је јуче одржано на Природно-мате матичком факултету у Бео граду, прву награду осво јили су Мирјана Бошковић, учченица основне шко ле „Маршал Тито“ у Мед веђи код Трстеника. Зоран Метрушић (ОШ »21. мај у Нишу“) и Јелица Граховац (ОШ „Иван Гундулић“ у Новом Београду). Друга на града препала је Душану Јаконовићу (ОШ „Свети Са ва“ из Београда), а трећу деле Мирослав Грбић (ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Руме), Милена Брковић (ОШ „Др Драгиша МишоЧачак), Љубиша =
ОБАВЕШТЕЊЕ
БЕЛЕКТРОДИСТРИБУ ИЈА«“ БЕОГРАД обавештава ољоц че ел. енергије на територији општине ОБРЕНОВАЦ, да ће дана 3. У: 1969, године, у времену од 07 до 16 часова, има. ти прекид у снабдевању елек. тричном енергијом, због радо. пала НИ електричној : а обухва
места: У та следећа
реновац — цента к ска, Скела, Уровци, рабини Ратари, Ушће Дрен, Вукићеви“. ца Орашац. Б. — 2052 1—1
Ивановић (ОШ „Доситеј Обрадовић“ — Пожаревац) и Предраг Ђорђевић (ОШ „Рада Миљковић“ — Свето зарево). Девет ученика је похваљено.
У изради писмених задатака такмичило се сто уче Ника, који су постигли нај боље резултате на претход
„Летећи
ним елиминационим такми чењима (школским општин ских и међуопштинским). На трећем републичком такмичењу учествовало је и 14 ученика који су по Р дници у категорији „А. ма тематичког конкурса ФОН да младих талената при ре дакцији „Борбе“.
__«е тањири
над Лесковцем 2
(Лесковац, 1, јуна) У ноћи између суботе и недеље око један час по поноћи, над Лесковцем _ су примећена три светлећа те ла елипсастог облика, која Су се кретала са запада у правцу југоистока,
— Чудна тела елипсастог облика која су давала свет лост наранџасте боје крета ла су се великом брзином и имао сам утисак да лете веома ниско, рекао нам је један од очевидаца Сергеј Наранџић, студент из ЛесКовца, Летилице су ишле једна поред друге, Две које су се кретале са стране, биле су знатно мање од
треће која је била у среди ни.
Светлећа тела која су прелетела изнад Лесковца Видео је и Џетар Јовановић аутомеханичар из Ле сковца, који нам је потврдио изјаву Сергеја Наранмића. Ова светлећа тела истовремено су примећена "И над Лебаном, који је од Лесковца удаљен 18 километара. Опис летилица 38 Које се тврди да су лето и тањири видео је и командир Станице милиције
у Лебану Славомир Ракић, Који је у то р'оме био У граду,