Борба, 01. 06. 1969., стр. 33

Савка Дабчевић — Кучар, чаредседнилс цк СК Хрватске

и шовинистичким појавама. Међутим, мислим да не можемо да избегнемо једно врло јасно питање — шта је то што је омогућило да се У последње време национализам тако учестало почне да понавља. Ми смо, додуше, и сами, нарочито у последње време, почели одлучније“ да о том национализму говоримо, да товоримо са податком, уз употребу имена и презимена. То је сигурно врло подстицајно и то ће охрабрити да о томе не говоре само наши политички форуми, већ да о томе проговори шири круг наших људи, и радника и интелектуалаца.

Међутим, национализам је почео у последњих неколико година да хвата нешто шире маха, и то, морам рећи, нарочито отворено на овом нашем српско-хрватском простору, чему је помало крива и она наша формула да је нормално да у демократији долази и до испољавања тога, а то није пропраћено и оном другом нимало новом напоменом у нашем Савезу комуниста, — да наша демократија мора бити врло јасно и јавно ограничена за политичке амбиције које одударају од социјализма. Око свих ових стилизација — извињавам се ако немам право, односно, што би се по другој варијанти рекло, ако имам криво — чини се да се ова трећа стилизација некако у последње време најређе код нас понавља. Јесте и ово нормално, јесте све то. Али, ова трећа — да у исто време морамо повући ту, како је рекао друг Плави, јасну демаркациону линију где је крај слободи у идеологији и политици, то морамо да кажемо. Не мислим, пре свега, са становишта ангажовања закона. Мислим, пре свега, са становишта ангажовања идеологије и политике. Сад ту настаје један проблем, ја Ћу са тим и да завршим.

У реферату се на два-три места каже да Савез комуниста мора повући те демаркационе линије. Проблем је, међутим, пре свега у томе како да ми унутар Савеза комуниста те линије повучемо. Колико год у свим позитивним резултатима нашега друштва Савез комуниста има свој велики удео, толико за настанак и размах ових разних негативних појава. па и национализма, Савез комуниста држи унутар себе разна изворишта, а понекад и мало озбиљније изданке.

Најважније је да се договоримо око тога и да се у пракси тога држимо. Не можемо само због тога што код нас постоји још читав низ проблема на реализацији наше .сопствене концепције 0 националном питању и националној равноправности — примати у диску-

сију свакојаке политичке тврдње. То, додуше, не важи само за национална питања. По неким појавама, извињавам се ако то личи на драматизацију, изгледа да ми не можемо допустити да се код нас малте не отвори питање и о томе да ли је 1941. требало поћи У револуцију, односно да ли нисмо могли јефтиније доћи до социјализма, као што се У последње време отворено постављало питање

преиспитивања наше 1948. године са становишта некаквог апстрактног хуманизма, тј. није ли ту, уз све добитке које смо имали, ипак на неки начин страдао социјалистички хуманизам. Мислим да ту неке ствари треба јасно да повучемо и да кажемо да је тачно да имамо још низ проблема у вези са језичком равноправношћу, али да у исто време због тога не примамо у политичку дискусију оне ствари које очигледно немају никакве везе са језиком као лингвистичком категоријом, већ заслужују да буду разматране као језик једне опозиционе политике, тј. као језик национализма. А мислим да је у последње време код нас под видом дискусије о језику дошло у низу написа, нарочито на српској и хрватској страни, до манифестације једног језика и мишљења који су, у ствари, израз једне националистичке политике. То смо последњих дана добро сагледали, о томе смо почели да говоримо, као што сам рекао, с конкретним податком. И мислим да је од сада у будуће најважније да у томе истрајемо, да не буде неког страха да ће неко сувише испредњачити, колико год с друге стране држим да је јако важно да у тим стварима наступамо договорно и заједнички.

Рашо Дутоњић

КОМУНИСТИ У ОФАНЗИВИ

Слушам другове који говоре о порасту национализма. Мислим да је боље рећи да је данас пораст офанзиве против национализма и да су разни национализми данас већ у дефанзиви у којој иначе нису били пре неколико месеци. Ако пажљиво анализирамо свако подручје нашег друштвеног и политичког живота, видећемо да је Савез комуниста стварно прешао_у политичку. офанзиву. Засад смо у извесним стварима још на почетку и мислим да треба јачати политичку борбу Савеза комуниста.

Сађка Дабчеђић- Кучар:

СК ПРЕДСТАВНИК СТВАРНИХ НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА

Мени се чини да је заиста важно да искорењујемо националистичке појаве, али да и тај проблем не предимензионирамо начином на који му приступамо. Јер, ово се ипак јавља у једном релативно уском сегменту.

Такођер ми се чини да је веома важно

На почетку Треће седнице Председништва СКЈ

5

Латинка Перовић, секретар ЦЕ СК Србије

оно о чему је говорио друг Крсте, тј. да је врло важно да Савез комуниста буде представник стварних националних интереса које наше нације и не могу имати другдје него у оквиру једног социјалистичког самоуправног друштва. Дакле, да и на питањима оног што је заиста афирмативно у нашој културној националној баштини, оног што је афирмативно у националним стремљењима појединих народа, да се управо кроз то остварује интернационализам и повезаност свих народа Југославије. Често пута то занемарујемо. Мислимо да је то само по себи јасно. И онда нам се понекад дешава да нам националистички и непријатељски елементи узимају у руке тобожњу заставу одбране националних интереса. Такођер мислим да је веома важно да упорније градимо ово друштво на основама самоуправљања а не на основама једног бирократског административног и етатистичког система у којем се дели из једног казана вишак рада. Јер, то је управо главно објективно извориште разних несугласица у вези са односима између република и постаје такођер и подлога због које екстремни националистички иступи могу да понекад нађу одјека и код људи који уопште иначе нису никакви екстремни шовинисти или националисти. Према томе, да даље изграђујемо цео наш систем на тим ос-

новама самоуправљања и пуне равноправности. Из дискусије са последње седнице Председништва СКЈ узели смо из стенограма одломке који се односе на: деловање комуниста у садашњим политичким кретањима код нас, затим проблеме универзитета ц омладине, нека зби=

вања у културном животу и појаве национализма. Текст стенограма није ауторизован.

Деловање комуниста у садашњим политичким кретањима

Крсше Црђенкобски:

ОТВОРЕНО ДРУШТВО

Хтео бих да кажем неколико речи о некомплетности наше политике, нашег концепта, заостајања у одговору на нека горућа питања нашег унутрашњег развитка и међународних гибања. Хоћу да кажем да смо у раз-

ради наше идеологије. која је морала да до--

живи разне преображаје са развитком самоуправног друштва, још увек у неком заостајању. У последњу годину, годину и по дана одређене празнине смо попунити, али мислим да је то недовољно. Данас ни једно друштво поготово у развијеној Европи, не може више добијати масе само на неким програмима економског развитка и неким програмима побољшања друштвеног стандарда. Многа су друга питања, питања позиције човека уопште, питања његове свести, проблеми идеологије итд., дошла на дневни ред и данас се тиме подјед нако баве радничке и буржоаске партије. А мислим да смо ми на неки начин пост-систематски редуцирали све само на одређена привредна кретања и привредне проблеме. Из тога се родио, ако не за данас, а оно сигурно за сутра један врло опасан прагматизам. А знамо да су све партије радничке класе оног момента, кад су спале на позиције прагматичких поступака, немајући једну визију на научној основи, почеле да губе у масама, престале су да буду атрактивне, привлачне, а нарочито су губиле перманентно, из дана У дан, утицај најсвеснијег дела друштва, да кажем — у ширем, не у оном ужем смислу, мислећег дела друштва. Сетите се ви какав је ентузијазам и полет био код многих слојева нашег друштва баш у овим доменима, када смо разрађивали одређене концепте који су се показали стварно прихватљивим уопште за кретања човечанства данас.

И зато ми изгледа да би морали у себи да савладамо неке једностраности и да почнемо мало више размишљати о другим проблемима. Рецимо, себи узимам слободу да кажем шта то значи стално откидање од привреде. Иначе се слажем са оном дневном паролом да се не оптерећује безобразно и безобзирно. Али, да ли ми можемо више прилазити тако једнострано проблемима здравства, образовања, експанзије у школству и слично, да је то откидање, или се данас ради о новим захтевима људи и друштва, о далеко значајнијим потребама за његово даље кретање. И да ли ћемо онда на бази тога градити читав један будући развитак. Свакако да се сада налазимо пред израдом перспективног плана нашег будућег развитка. Ако ћемо свести читаве припреме, стручне анализе, научна продубљавања, само на то да правно поставимо сав тај однос, онда ћемо у там планирању. у том прилазу наше сопствене будућности, верујте, бити деградирани испод многих буржоаских или социјал-демократских концепата који неминовно узимају у обзир све што се данас у друштву дешава.

Следећи моменат о коме сам хтео да говорим, то је да смо ми отворено друштво. На нас се врше притисци и унутра, а у једном другом виду и споља — да се затворимо. У последње време су лансиране и теорије да отвореност доводи до таквих тенденција које ко розивно разарају социјализам и социјалистички концепт. Мислим да нема никога међу

Председништво СКЈ за „округлим

нама који ће се сложити са тим да један туризам, рецимо, раширени и развијени тур „зам, за кога се сви свакодневно боримо, може постати таква опасност, да ће све што је социјалистичко код нас довести у питање. Мислим да социјализам није у таквој позицији данас, поготово не у Европи, да би он морао стално да се брани. Он има много чега — додуше, да ниде било неких несрећних случајева. могао је имати још више — са чиме би офанзивно могао да наступа.

_Узмите само отвореност наше границе. Данас нема отворенијег друштва, нема већих могућности за циркулацију људи, Морамо бити свесни да ће тим каналима долазити друти утицаји. Оно што код нас вероватно недостаје, по мојим сазнањима, ту су две ствари.

Прво, код нас су у одређеној мери обес храбрени, дезорганизовани, а у већој мери и дезоријентисани органи гоњења. Мислим да је ту завладао свеопшти либерализам који се просто јавља као велика брана томе да се еклатантном непријатељу најотвореније супротстављамо, односно да предузимамо мере.

И постоји друго, вероватно значајније, а то је да смо често имали дезоријентацију и у самом Савезу комуниста. Она је, мислим, природни продукт свега што се код нас дешава. Ми смо морали у рушењу старе бирократске структуре бити једнострани, иначе не би имали ове успехе које сада имамо. Једнострани, то значи да смо се поставили само према томе, не водећи рачуна о другим стварима које ће се десити. Али, из те једностраности родила се та мала идејна конфузија и на крају крајева, створио се менталитет унутар Савеза комуниста и код његових водећих органа, да је свако супротстављање рушилачкој стихији, да је сваки јасни став о непријатељским акцијама и непријатељским платформама рушење демократије. Не ка

столом“ на својој трећој седници

ниста не излази из те фазе, али мислим да га треба још више охрабрити, да би он на једном отвореном политичком терену могао да добије још неке битке.

Као отворено друштво, ми ћемо се сусретати са још многим таквим појавама и зато се, мислим, морамо оспособљавати, пре свега, у ова два правца о којима сам овде говори

Мико Трибало:

ИДЕЈНА ХОМОГЕНОСТ СК

Било је доста речи о карактеру садашње _ стабилизације. Ја бих се придружио мишљењи ма-оних који сматрају да је та стабилизација, додуше, резултат утицаја који је Конгрес имао, али да је ипак морамо сматрати условном и привременом. То говорим због тога што смо проживели бурну 1968. годину у којој су конфликти у нашем друштву дошли до прилично великог ступња, а сад се поставља питање зашто је конгрес унео стабилизацију у наше друштвене односе. По мом мишљењу, баш због тога што је успео да одговори на нека отворена питања која је живот постављао, док су главне тешкоће у прошлој години баш биле резултат недовољне ефикасности Са веза комуниста и његовог руководства да на време даје одговоре на проблеме које живот поставља, да на време изграђује платформу за савладавање иначе објективно постојећим