Борба, 01. 06. 1969., стр. 41

2. ЈУН 1969. — БОРБА — СТРАНА 13.

ФОПРАВДА ТМК пале ЕС ВОрАРЕЕТЕлаЕ

2 се РР ТЕДЕТЕТ рт а

прзотичско дио"

СЕ Зуби 55 Зе бар пет ОВЗЕКУЕВ

095 СНА Џ

кво“ зтегт, РРДИ РВАМћ

с лавове“ РАШУ ЕХРКЕ55

МА асраз де мем ХопкЕХ ПТЕФУЕГ

• Ва ега рћ

Бреј 1183 пОМСН > 1 ом те = а сате Евр“

КУ то иег Аде

евво ЈЕ ЧИЛЕ

МА. . ТЕ ОВАРЕДЏ ПОЏБР "% с" Ова

Роу бапро рају ЕХРКЕ58У ујЕ КООУЕ

Лине: престоница

летећих

тањира

„»НЕШЕНЕЛ ЕНКВАЈРЕР“, Вашингтон

Околност да је било на стотине случајева виђених неидентикованих летећих објеката, а у неколи ко махова је чак и пријављено да су се чудна „човеколика“ бића спу штала на Земљу на бразилској те риторији, натерала је министарство одбране те државе да покрене истрагу око могућности неке инвазије из свемира.

Бразилски савијатичари, који оперишу из тајног седишта у 60татој индустријској области државе Сан Пауло, снимили су тањиро лике летилице тих гостију и саслушали очевице наводних слета ња.

Шеф групе која води истрагу око појаве неидентификованих летећих предмета је мајор Жилбер то Зани, на служби у Четвртој ваз духопловној зори.

Капетан Силвио Роман, помоћник мајора Занија, изјавио је про шлог месеца за „Енквајрер“ следеће: „Не можемо да установимо нешто заједничко у погледу свих околности у којима су ти неиден тификовани летећи предмети ви ђени, али изгледа да је доста већ доказа да ту нечег има. Понекад губимо важна сведочанства, јер се људи боје да ће бити исмејани ако нам саопште шта су стварно видели.

„Ако закључимо да се из тих ле тећих објеката врши некакво из виђање наше земље, ако постане очигледно да је наша безбедност на било који начин угрожена, сме ста ћемо објавити све чињенице. Засад, истрага нам је још непот-

пуна.“

Бразилски војни кругови били су приморани да преузму кораке око тог проблема под притиском захтева листова и радио — ста

ница да се ваздухопловство изјасни да ли су ти сви извештаји за сновани на мистерији или не.

иду

мог фоторепортера бразил Скиднисаониа ф летећи објект изнад Тринидадског острва

је означен, пендентификованљм

Да то учини — ваздухопловство је одбило, Уместо тога је призна ло да су извештаји о појави, неидентификованих летећих објеката приспели од поузданих љу-

ди.

„Јасно је да смо ми тој матери ји пришли озбиљно и пуно саоп штење нећемо објавити све док У њему не будемо могли да дамо а могућне чињенице — р је министар ваздушних снага ар сио Суса е Мело.

Досад је Занијева истражна тру па, која је ступила У акцију поч ком ове године, прикупила импре сивну количину сведочанстава.

Много пута су бразилски Фет трафи снимили неидентификов и аобјекте у лету. Званични сн ма тељ морнарице направио је и ну серију таквих снимака нед Бе ко од Тринидадског острва, а роторепортер једног матазина. у тио је камером групу ни и 8 летилица близу плаже МАувЕ код Рио де Жанеира. Пре отпр А лике 18 месеци фотограф ои лио Диас успео је да региструј у филму кривудаво кретање рта неидентификованог летећег он та, који је у лету светлео на А у ном небу изнад Порта Алегра + јужном Бразилу и више од по часа изводио акробације.

Житељи Линса, места С 50.000 становника у држави Сан рата пријавили су на стотине блучајн. ва када су, у последњих осам за сеци, запажени били тањироли летећи објекти.

„Град нам је постао познат као престоница летећих тањира“ — рекао је Жоаким Жункеира, градоначелник Линса.

„Мајор Зани и његова група би ли су збуњеним великим бројем поновљених и потпуно аутентичних виђења о којима су сведочи ле одговорне особе. И сам Зани је видео један такав летећи предмет.“ Жункеирину изјаву подржава Линдомар Женезини, ранчер са чи јег земљишта су били виђени ле тећи објекти.

„Петнаестог марта пецао сам, са својим братом, на реци Тиете која тече преко мог имања. Одједном сам приметио да се нешто црвено

спушта на моја поља“ — причао је Женезини новинару „Енквајрера“. „Послао сам човека у град да нађе мајора Занија, који је стигао управо на време да види ту маши ну како лебди на висини од неко лико метара изнад тла.“

Међу онима који тврде да су стварно видели створења која на водно управљају неидентификова ним летећим објектима налази се и један комунални радник у Линсу, Торибио Переира.

Переира је изјавио за „Енквајрер“ да је 1. октобра 1968. године паркирао булдожер на ивици гра да увече, припремајући се за почетак нивелационог посла.

„У шест часова ујутро следећег дана дошао сам по булдожер и угледао неки чудни објекат, велик колико „фолксваген“, како ледби "отприлике пола метра над земљом“ — рекао је.

„У тој ствари видео сам, кад сам завирио кроз отворе на њој, три бића с некаквим човеколиким

ил к. З

зилске ратне морнарице: стрелимо

Периера вели да је тада био оборен на земљу и' упола онесвешћен неким жутим зраком који је изне нада избио из летилице.

„Али, ипак сам у том полусвесном стању могао да видим два створења из посаде како излећу из ваздушног брода, грабе шакама нешто земље и улећу у летили цу, која је затим полетјела страховитом брзином“.

Переира је био први од двојице Бразилаца које су погодили зраци из неидентификованих летећих објеката. Раније је „Енквајрер“ писао о случају младића Тиа га Мачада, који је био бачен на земљу и рањен зраком из једног неидентификованог летећег предмета — на очиглед својих родитеља и стотинама других сведока. Тај се инцидент збио 7. фебруара ове године у Пирасумунги, у држави Сан Пауло.

Други један случај, који је убр зао истрагу почетком ове године,

био је узбудљив исказ помоћне болничарке у болници „Фереира Клементе“ близу Линса, Марие

Синтре, о оном што се њој самој десило.

Неколико намештеника те бол-

нице пријавило је да је виђен округли осветљени објект како се спушта на болничко земљиште јед не вечери. О томе је службено био обавештен директор Алберто Пра та. Следеће вечери Марија је била дежурна на одељењу до 4,30 часо ва ујутро, када је пошла на почи нак у своју собу.

— Рекао биг да су то нека интелигентна бића, пријатељски настројена, да имају смисао за шаљу ч да су добро увежбана у формацијском

летењу...

„Тек што сам почела да дремам, зачула сам неки звук с оне стране мог прозора, нешто налик на кочење аутомобила“ — причала је Марија.

„Погледала сам кроз прозор и спазила у дворишту неку особу, рекло би се белу жену, чудновато обучену у кеп и хаљину, тунику, од неког сјајног материјала, стегнуту тешким металним појасом.

„Позвала сам ту жену, обраћају ћи јој се питањем да ли је болесник који жели да буде примљен у болницу. али никаквог одговора није било. Журно сам се обукла и пошла напоље.

„Та нобична особа се управо уда љавала од зграде када је нека чуд на машина, налик на џиновски та њир, слетила на земљу. Неко ство рење у машини отворило је капак, жена је ушла а летилица полетела право увис. У том тренутку почела сам да вичем.“

Власти су причу Марије Синтре у први мах приписивали хистерији. Али кад су на тлу нађени тра гови на месту где се неидентификовани летећи објект спустио, по звани су били људи војног вазду хопловства. Узели су узорке земље, а по изјави директора болни це Прата — на том месту је трава престала да расте,

У једном од најскоријих случајева које је истраживало ваздухо пловство. неидентификовани 06-

јект био је примећен како слеће на фудбалско игралиште у Линсу у зору 15. марта ове године.

Слетање је видео известан број међусобно веома удаљених очевидаца, међу којима су били један такси-шофер, чувар стадиона, неколико закаснелих парова и неки људи који рано устају.

Бразил има дугу повест примећених неидентификованих летећих објеката. Датира још 1954. године, када је био објављен први званични извештај о тим летећим предметима, први те врсте који је икад дала једна влада.

Те године, 14. децембра сто хиљада становника Кампинаса видело је две свемирске, изгледа, летилице како лете у помоћ трећој, која као да се отела контроли и доспела сувише близу тла. Ваздушни брод се извукао из невоље и притом је попрскао кровове неко лико кућа млазом отопљеног метала. с

Анализа коју је обавио хемичар Рисвалдо Мафеи показала је да је та материја била смеса од 90 од сто калаја с нешто загонетне суп станце за коју је овај стручњак тврдио да је никад раније није ви део нити чуо да постоји.

Пошто је забринутост у јавности коначно навела бразилско војно ваздухопловство да предузме све што може око тог проблема, оно је издало неколико саопштења с упозорењем грађанима да треба да остану мирни и сарађују у ис трази поведеној поводом појава неидентификованих летећих објеката. „Нарочито желимо да упозоримо људе да не покушавају да напад ну било какав неидентификовани летећи објекат који би могао слетети негде у њиховој близини. Не треба ни јурити за њим нити хте ти да се пружи било каква помоћ. Од њих се ваља склањати..:“

(Из америчког часописа „Харперс“)

Јапан 1965.

„ЏАПЕН ТАЈМС“, Токио

Национални сверазвојни савет, саветодавни орган председника јапанске владе, објавио је нови монументални програм развоја У двадесетогодишњем раздобљу које се пружа од 1965. до 1985...

У њему се замишља нација са 120 до 150 милиона становника, са 35,5 милиона домаћинстава (према

24,1 милион у 1965. години) и са 14 пута више слободног ' времена :

него ових година.

До 1985. ће се национални бруто-доходак учетворостручити или упетостручити у поређењу с нивоом у 1965. години, а порашће до тачке негде између 360 и 420 милијарди долара. Национални дохо дак по глави становника износиће око 3.000 долара...

У раздобљу до 1985. порашће укупни фиксни капитал на 1,4 или 1,5 трилиона долара и биће 7 до 9 пута већи од акумулираног У времену од 1955. до 1965...

У 1985. индустријска производња ће бити пет пута већа него 1965. Постојаће сасвим нови центри и подручја највеће индустријске активности на обалама залива Муцу на Аморију и Суо мора У северном делу Киуша, где ће тан кхери од 500.000 и чак милион тона довозити нафту новим комплексима фабрика и за даљи пренос наф товодима у унутрашњост...

Цена прашине са Месечевих стена

убрзо после 20. септембра један ће британски научник ући у авион за Хјустон, град у Тексасу.

Његова мисија: да преузме нешто мало најскупље имовине у све ту.

Он треба да донесе у Британију само 180 грама од оних 25 килограма прашине коју ће са Месеца доне ти на земљу „Аполо 11“ по укупној цени од 10 милијарди фунти стер линга (односно 300 милијарди нових динара — прим прев.) колико тај подухват стаје Америку.

Недоумица

Сама Месечева прашина је опасна имовина. Још су многи ода брани научници у недоумици у по гледу начина којим би се најбоље могла заштитити од ловаца на сувенире.

„Биће теже него са златом“ ре као је С. Х. Боул са Лондонског института за геолошка проучавања, који припрема три врсте тестова за делиће стена са Месеца.

Он каже: „Надам се да ћу добити неколико грама, мање можда него што стаје у кутију од шибице, али то ће ми бити сасвим до вољно за испитивање.“

Тиме би требало да се идентификују елементи у Месечевим сте нама. Мерећи густину материје, ис питујући одбијање светлости од углачане површине и спуштајући дијамантску иглу на узорке ради

утврђивања чврстине — откриће се неке кључне чињенице о Месецу. Научници ће, најпре, морати да установе шта је од свега тога ствар но Месечево а шта тек делови ме теорита који су пали на његову површину.

Професору Џ. Ф. Гарлику са Хал ског универзитета није потребно

__ више, од четврт. грама да би мо-, “тао да обави своја:

истраживања: „Онолико можда колико би било потребно да би се прекрила површина једног новчића, јер смо ми навикли да радимо с малим коли чинама уопште,“

Обезбеђење

У његове задатке спада и ово: стећи представу о старости Месе ца а евентуално и о његовом пос танку.

На питање како ће обезбедити узорке, професор одговара заобилазно: „Шта ви предлажетег Да ство римо још један Форт Нокс“)7 Наравно, ја бих могао ставити узорак у епрувету па ако је неко и украде, нико неће умети да дока же да је то са Месеца. Ако узорак стене оставим поред других сличних комадића базалта, нико неће погодити шта је ту са Месеца а шта није, јер ће идентификација бити могућа само по нумерацији.

„Навикли смо се на то да бриж љиво чувамо документа при ис-

'" не и валутне

»ДЕЈЛИ ЕКСПРЕС“, Лондон,

траживању. Ако би Агенција за свемирска истраживања рекла да морамо имати 50 наоружаних чува ра, Универзитет ће можда мало врдати, али ће апсолутни минимум бити то да се узорак држи у сефу кад год није у испитивању.“

Посољено

Професор С. Толански са Кра љевског Холовеј — колеџа на Лон донском универзитету, који тако ђе очекује да му пошаљу узорке, мисли да је Месечева површина, просто посољена милионима стаклених кликера.

То би били они „тектити“, који се формирају кад се метеор сру ши на површину где топи песак и прска га и на даљину од можда преко 300 километара. Тако шта се десило у Аустралији где су били нађени тектити.

„Не би ме изненадило откривање тектита под самим површин-_ ским слојевима“ изјавио је профе сор Толански који се такође нада да ће бити нађени и дијаманти на ивицама Месечевих кратера.

Али, ти дијаманти неће бити ни од какве користи драгуљарима: „Биће прљави, неправилних облика и веома малих. И они су се фор мирали кад су се метеорити сручили на површину и проузроковали страховите таласе удара ко-_ ји су угљеник сабијали у дијаманте,“ Испитивањем Месечеве прашине допринеће се разврставању три ју главних теорија о начину постан ка тог небеског тела.

Вероватно ће истраживања коначно обезвредити теорију да је Месец настао одвајањем дела Зем ље и да је на том месту настао

„Пацифички океан — као. што, то

неки још верују.

Месец је могао настати у исто време када и Земља с тим дасуи он и она пореклом с неког већег тела. По овој теорији можда је и Марс истовремено настао, при че му је Месец остао мали фрагмент између Земље и Марса, задржан У Земљиној орбити.

Заробљеник

По трећој теорији Месец је постао акумулацијом чврстих твари У свемиру па је тада пао у заробље ништво наше планете, када је про лазио поред ње пре отприлике 4.500 милиона година.

Којигод да је прави одговор, ге шко је посумњати у то да ће науч ници до краја ове године сазнати о пореклу Земље и планета више него у било ком раздобљу раније.

#) Фрорт Нокс је зграда с утврђе ним трезорима где се чувају златрезерве долара У САД (Прим. прев).

Најоољи међу СВИМ „јагуарима“

„ФАЈНЕНШЕЛ ТАЈМС“, Лондон

За нови модел чувене „Јагуаро“ ве“ фабрике у Британији аутомобилски стручњак Дадли Нобл, ко“ ји приказује нове типове кола У лондонском _ листу „Фајненшел тајмс“, тврди да је најбољи од свих који су досад били изнесени на тржиште, Дебитант „Икс 16, најмлађи члан славне породице кола високог квалитета, испоручу је се са шестоцилиндричним мото ром у две верзије. Прва је од 2:792 кубика, 180 коњских снага при 6.000 обртаја и степеном компреси је од 9 према 1. Та кола имају 06новну цену у Бритенији од 1590

фунти стерлинга или 45.900 нових динара. У другој верзији је мотор од 4.285 кубика, 245 коњских снага при 5.500 обртаја и степеном компресије 8 према 1. Основна цена тих кола је 1,894 фунти стерлинга или 56.820 нових динара. Обе верзије имају стандардни руч ни мењач са четири потпуно синхронизоване брзине, с тим што се уз доплату може добити и аутомат ски пренос марке „Борг Ворнер“. Кола имају диск-кочнице и веома широке гуме, што једно с другим знатно повећава степен безбедности у брзој вожњи, нарочито код верзи

је од 2,8 литре. У великој мери је код овог модела елиминисана бука ваздушног отпора и машине, а понирање предњег дела кола прах тично не постоји ни при најоштри јем кочењу. Може да се подеси Ми ђ ложај волана који се У ср удеса, појава ради безбедности Ра зача. Седиште возача ои и Ји подеси чак иу погледу и аци= Унутрашњост Кола дрвета, а бес= ја кави ма Нобловој оце-

но је МЕНЕ педена у свим детаљима. „

Максимална брзина је око 190 килограма на сат,