Борба, 20. 09. 1969., стр. 15
ђевинском,
Проф. др Бранислав Шошкић
Рођен 1922. године. Дипломирао И докторирао на Економском факултету у Београду, Био дуже време на научном усавршавању у иностранству, Редовни је професор Универзитета и директор Института за економска истраживања. Председник је Републичке заједнице образовања. Поново изабран за посланика и председника Одбора за образовање Пресветно — културног већа Савезне скупштине,
СТУДЕНТ – НОСИЛАЦ СРЕДСТАВА
7 вођење економских принципа, економске валоризације у 06-
разовну делатност ставља образовне установе (и људе који
У њима раде) у равноправне услове у којима се налазе и остале привредне и радне организације, то је неопходан предуслов потгунијег развијања самоуправљања у овој области.
Потребно је чврзиће повезивање образовних установа на средњем, вишем и високом нивоу са оним привредним и осталим радним организацијама (и њиховим асоцијацијама) у које одлазе школовани и дипломирани стручњаци. То повезивање може да буде директно за поједине струке (рударски факултети — рудници, на пример) односно кроз заједнице које би требало све више тако оријентисати, структурално тако организовати да оне постану заједнице по појединим струкама. т! струковне заједнице образовања.
Крајња перспектива којој треба тежити јесте да образовне организације саме и самостално. као што већ чине многе остале рад не организације ван. образовања, одређују цену својих образовних услуга. За извесно време ће се. по свој прилици, утврђивање елемената економске цене образовања морати да врши договорно између образовних организација и одгсварајућих заједница образовања у чијем саставу доминирајуће место треба да имају заинтересоване привредне и друге радне организације. Основно је да цена образовања буде економска, тј. да буде на нивоу који би покривао стварне материјалне и личне трошкове образовне делатности, тј. обезбеђивао принцип награде према квантитету и, што је нарочито важно за ову област, према квалитету рада.
При томе треба напоменути. да је цена образовања различита за различите (школе и) факултете. Она није фиксна ни када је у питању један факултет. Цена образовања зависи од стандарда 0премљености (техничке, материјалне и кадровске) тј. интензитета наставе.
ривредне и остале радне организације у оквиру заједница о-
бразовања, а негде и саме, треба да се — у зависности од тога
какав ниво дипломираних стручњака желе и у зависности од средстава које имају — определе за нижи или виши стандард техничке опремљености и интензитета наставе, односно за цену обра зовања минималног стандарда наставе (испод којег се не може ићи, јер се не може организовати процес наставе) или средњег или вишег стандарда. Оне се према томе опредељују и за број студената и за образовну установу у коју ће послати тај број (ученика) студената (од оних који најбоље испуне услове за упис) издвајајући сред ства на нивоу економске цене образовања.
Принцип да студент буде носилац средстава је веома значајан. Тај принцип сам по себи не значи увођење индивидуалне школарине коју би студент плаћао из својих средстава. У име њега ће ту школарину. цену школовања, тј. цену образовања плаћати плаћати заједница образовања односно заинтересоване радне организације и њихова асоцијација.
Принцип да студент буду носилац средстава за своје образовање значи да би (у оквиру броја за који се заједница образовања односно привредне и остале радне организације одлуче према својим потребама и средствима) студенти који испуне све услове за упис на одређени факултет добијали (не, наравно. у готовом) и доносили факултету одређени. њима и факултетима познати, износ средстава у висини цене образовања по студенту за годину дана. То би довело до материјалне афирмације самоуправног статуса студената. Тако би јаче дошла до изражеја права студената као самоуправљача и активних чинилаца, који би утицали на ниво, карактер и интензификацију студија.
Реализација овог принципа би довела до развијања и повећања одговорности студената за резултате њиховог рада, у погледу квалитета и дужине студија. и до повећања њихове друштвене одтоворности То би такође, утицало на већу одговорност научнонаставних колектива на факултетима.
Најстимулативније би. по мом мишљењу. било ако би се износ тј. цена образовања по студенту давала у виде кредита студенту, макар за сада у виду бесповратног и бескаматног кредита али само за четири односно пет година студија колико је статутима пред виђено нормално трајање студија. За свако прекорачење рока сту-
: 4 5 = ајне издатке за његово шкодија. које за заједницу значи нове додај 3 6 ловање, студент би тај износ додајних средстава као Еј Ар жан након дипломирања у дугорочним ратама да враћа заједници
орбазовања.
ко би се већ сада одлучили на извесну пати РАТ РУДЕ А зета након дипломирања (а партиципација у нас 5 де
постоји у тако осетљивој сфери као што је ти пина та 5 морала да буде диферинцирана т). морала 2м зБ8 ЊУ пороуспеху и брзини завршавања студија као и о имовно а ице. . |, Ако би се. пак. одлучили да студенти, након АНЕ плина запослења у мањим ратама отплаћују укупан И И Зе става, тј, кредита заједницама образовања (са бен ти врата студентима који су постигли висок успех, брзо заврш и кано! или онима чије су породице материјално слабије) Ели ученика нуло са дневног реда и питање надокнаде за птколовање уч' а и студената из других република олносно из мање | едне и друте Рручја, Заједница образовања односно удружен Певање За бе радне организације би уплаћивале средства за 06р' на полове. 58 најбоље студенте. независно из ког су краја, који Ми Утена упис на одговарајући факултет (а у оквиру укупног а . за сваки факултет за који се заједница образовања У потреба и средстава одлучи). асписује
Најцелисходније би било да з«једница ДР ИВИ Бро) 5 пре почетка сваке школске године конкурс за ОДПА обавезу да 0дената за сваки факултет. Она би ча себе преу' 5 МС У нон безбеди средства за сваког таквог студента м 5о једном студенту ске (не било које) цене образовања израчунате уговор са заједнипосебно за сваки факултет. Студент би склапао 70 организацијом зовања (односно са привредном тј. радн
цом обра: јући одговараали она директно врши финансирање) преузимајући одтовар
јуће обавезе. То су нека од решења
тежити.
"којима би, по мом мишљењу, требало
СВАКИ млади радник ч ученик у привреди има мопед или, мотоцикл,. Али, њихов стандард ')отлште најчешће зависи од тога, у ком су предузећу запослени — спољнотрговинском или гра-
20. СЕПТЕМБАР 1969. — БОРБА — СТРАНА 11.
Вијетнаму
Куатурни жибђот младих радника
(Културни живот радничке омладине Србије испитивала је студиј ско-истраживачка група Завода за проучавање културног развитка Даница Мојсин, Небојша Попов и Триво Инђић, Из ове обимне студије (150 страна) у прошлом и данашњем наставку користимо нека опа-
жања.
ТЕХНИКА |
Сваки пети млади радник и уче вик у привреди има мопед или мотоцикл. Они су. уопште, солидно технички опремељни.
Млади радници: 83 одсто анкети раних има радио-апарат 680 — те левизор 480 — грамофон, 380 транзистор. 160 — мопед или мотоцикл,. 7.0 — магнетофон, 5.0 кола. (Слични су проценти за ученике у привреди)
Готово две трећине анкетираних може да користи половину и више набројаних техничких средстава. А само 4,2 одсто младих радника — не стиже ништа да купи.
Стандард младих зависи од тога где су запослени. Ево поређења београдског спољнотрговинског и грађевинског предузећа.
Спољнотрговинско предузеће: ТВ апарат — 97 одсто анкетираних. транзистор — 59,0. грамофон — 60,0, магнетофон — 23,0 одсто
Грађевичско предузеће: телевизор — 1,3 одсто, радио-апарат 18,0, транзистор — 17,0, грамофов — 10,3. магнетофон — 3 одсто Чак 48,5 одсто анкетираних овог предузећа нема ни радио-апарат.
24 ЧАСА
Према медицинским стандардима, у току 24 часа распоред времена радника требало би овако да изгледа:
Рад у предузећу 8,0 часова Одмор у току рада 0.5771н Одлазак и повратак с посла
1107 79 Спавање и пасивно одмарање
80 “ Спорт и активно одмарање
15 Лична нега је
Култура, забава, друштвени живот 40 “
Мако би овај распоред требало да буде повољнији за младе раднике и ученике у привреди. они не могу да испуне ни овај основ-
ни образац. Посебно су у тешком положају ученици школа за квалификоване раднике који имају наставу 6 до 8 часова. а сваки други дан и по 8 часова. У Београду, на пример. проводе недељно на пракси и до 45 ачсова (уместо 24), што значи да је њихова радна недеља, са школским — часовима, око 70 сати — 30 часова више него што је законом предвиђено.
СТВАРНОСТ ·
Овим речима је једна млада рад ница у анкети „Комуниста“ описала какве су могућности за културни живот“
„Радим у све три смене наизме
нично. Сами разумете да не остаје много времена за књигу, биоскоп или позориште., Са књигама сам ређе. Немам где да их држим — живим као самица, па их и не купујем. Кад ме нека нарочито заинтересује позајмим од при јатеља. Признајем, то није тако често. Наша фабрика сарађује са многим културним установама у граду. Сећам се, прошле године нам је културни центар организовао изложбу репродукција. На жалост, просторија за тако што уопште нема. Ту изложбу смо сместили у вратареву собицу. Же ља имам много: да се настави са излетима које омладинци нашег колектива организују сваке недеље у околна места. да могу да про читам што више добрих књига. Ето, не бих жалила новац ни ја ни моја другарица. да се, рецимо, у нашем погону отвори библиотека или да учествујемо у финанси
ДОМ УЧЕНИКА У ПРИВРЕДИ У БЕОГРАДУ: Забавља се како ко може
.
ТАКОЗВАНО протективно реаговање ' суштини је неоколонијална модификација старе колонијалне „вештине“ остваривања, властитих циљева туђом крви. То је по реду четврта стратегијска формула Пентагона, откако су се Американци, отприлике пре једну деценију, неславно ангажовали '
АВА
рању рада неког културно-уметничког друштва.“
ТРАДИЦИЈА
Подсећајући да је наша традици ја дуго неговала изразито „свечар ски карактер“ културног живота, аутори студије закључују да још постоје дубоки корени таквог карактера културе. Институције које се баве културом имају знатно мање посетилаца него „наша стара чаршијска забава“. Док око две трећине људи није укључено у би ло какву активност културних ус танова, кафана је све више и све су пуније.
Испитивачи подсећају да у једној неразвијеној средини природно у први план избија прагматистичко схватање културе. Тако, на питање чему служи култура, 29,9 од сто ученика у привреди и 305 од сто младих радника одговара да култура служи за проширење зна ња и образовања. успешније обављање посла и заузимање бољег радног места. Егзистенционална пи тања, очигледно, потпуно окупира ју. однос према култури је, напомињу аутори студије, ређе медита тиван, а претежно сасвим практичан, НОВИНЕ
Свакодневно 66,5 одсто младих радника и 433 одсто ученика У привреди чита дневну штампу:
Ученици у привреди најчешће читају ове листове: „Вечерње но вости“ 55 одсто. „Спорт“. „Темпо“, „Фудбал“ и друге спортске новине 32,0, „Политику“ 26,0, а затим следе „Чик“, „Илустрована политика“, „Базар“. „Политика експрес“, „ТВ новости“, „Фронт“, „Филмски свет“, „Борба“, „Свијет“. „Дневник“, „Младост“, „Поли тикин забавник“...
Млади радници најчешће читају: „Вечерње новости“ 70 одсто, „Политику“ 24,0, „Спорт“ 13,0,
Часописе не чита 73.6 одсто уче ника у привреди и 68,9 одсто младих радника. И они који су рекли да читају — под часописима подразумевају „Чик“, „Џу-бокс“, „ТВ магазин“, „Свет“...
С. ЂУКИЋ
ВОЈНО-ПОЛИТИЧКИ КОМЕНТАР
„ПРОТЕКТИВНО РЕАТОВАЊЕ«
Формулација у наслову представља најновију америчку стратегијску концепцију за вијетнамско ратиште, То је по реду четвр та стратегијска формула Пентагона,, откако су се Американци. отприлике пре једну деценију, неславно ангажовали Уа Вијетнаму. Прва формула позната је као „анконвеншенел вор“, или „спешел вор“ (неконвенционални или специјални рат). То је, у суштиви. неоколонијална модификација старе колонијалне _ „вештине“
властитих циљева
остваривања
туђом Крви, Укратко, у складу са том концепцијом рат су водиле искључиво трупе сајгонскот ре жима, које су специјални ратници САД, у улози саветника и инструктора, припремали и обучавали, а понекал џи непосредно воО-. дили у борби.
Пошто је почетком 1965. године, Пол офанзивним ударцима вијетнамских _ ослободилачких _ снага, стратегија специјалног рата тотално крахирала, Пентагон је лан сирао стратегију „масне мрље“. или „мрље мастила“. Та концеп1“ а одражавала је америчку самоувереност и препотентност, ВеРровало се, наиме, да ће непосред но ангажовање америчких трупа дати брзе коначне резултате, који би се остварили у три узастоп ве фазе: у првој фази требало је створ си низ база („мрља мастила“) дуж источне обале Јужног Вијетнама, а потом и у његовој Унутрашњости; друга фаза се састојала у повезивању дужобалних база (ширење „мрља мастила“) и стварању мање-више контивуира не утврђене линије као операпиј-
ске основице за широка офанзив
Пише: АНДРО ГАБЕЛИЋ
на дејства; у трећој фази требало је генералном офанзивом ка упутрашњости земље ликвидирати ослободилачке снаге и тако читав Јужни Вијетнам – прекрити једном џиновском „мрљом мастила“, Кад је и тај план крахирао, Пентагон је вегде у пругој половини 1966. године изишао са ноВвим, трећим „концептом победе“. То је позната стратегијска концепција „тражења и уништавања — рашчишћавања и држања“ По тој концепцији. америчке тру пе су имале задатак да „траже и уништавају“ главне снаге јужновијетнамске ослободилачке војске, док је трупама сајгонског ре жима стављено у задатак да „раш чишћавају и држе“ (поседају и папификују) освојену територију.
Офанзиву на фронту у духу изложенот стратегијског концепта. пратила је снажна пропаганл на офанзива. Тврдило се ла су „Комунисти смртно погођени“, да се „њихове јединице повлаче у подножја планина и разбијају У мале групице“. Међутим, те „мале групице“, којима је Кабот Лоџ, талашњи амбасадор САД у Сајгону. прорицао скоро „ишчезавање без формалног краја“ — разбиле су у парампарчад читав аме рички „концепт победе“ чувеном тет-офанзивом почетком 1968. године, Као што је познато, резултат те офанзиве био је одлазак Виљема Вестморленда са дужности главног америчкој команданта у Јужном Вијетнаму, политич
ка абдикација Линдона Џонсона и, најзад, париски мировни преговори. Дуготрајне преговоре у Паризу пратила је на вијетнамском ратишту нека врста америчке стратегијске анемије. А кад је коначно постало јасно да се за зеленим столом неће моћи остварити оно што је на фронту измакло специјалним ратницима и ауторима „масних мрља“ и концепта „тражења и уништавања“, Пента гон је поново посегао у своју „еластичну“ стратегијску архиву и преко Мелвина Лерда лансирао концепцију „протективног реаговања“. За разлику од претходних „кон цепата победе“, стратегијска концепција „протективног реаговања“ формално не изгледа војнички су више амбициозна Према Лердовом тумачењу, њен циљ је У откривању непријатељских склоништа. заштити америчких снага и
смањењу губитака – америчких трупа.
Ипак, по свему судећи, суштински циљ нове стратегијске формуле је у томе да обезбеди управо оно што се није успело
реализовати помоћу ранијих стра
тегијских концепција: решење ви јетнамског проблема под условима које постављају Сједињене А
меричке Државе На такав закључак
. нарочито упућују оживели гласови у САДо „реалним“ _ могућностима _ да се жељени циљ оствари:
Наиме, ек-
Му" 1 ] стремнији амерички Фактори, вој
ки и цивилни, поново тврде да је „противник на измаку снага“ и да му се, зато, решење може наметнути, под условом да се истраје у борби, макар и уз смањено амери ко, али појачано ангажовање трупа сајгонског режима
Ко зна по који пут врше се и „озбиљне“ анализе у прилог тезе коју су јужновијетнамске ослободилачке _ снаге безброј пута жестоко демантовале. На недавној конференцији за штампу пред ставник Пентагона Џери Фридхајм је изјавио да „амерички про тивник у Вијетнаму вадокнађује губитке кроз инфилтоацију и регрутовање _ упола мањим темпом него прошле _ године“. У првих шест месеци 1969. године, тврди Фридхајм У Јужни Вијетнам је стигло 100.000, „ опносу на. 200:000 војника, колико их је стигло У прво половини 1968 године“.
Према _ речима представника Пентагона, „ово се веома опрезно тумачи“. Међутим, за „јастребове“ то је ипак „поуздани“ знак да је противник озбиљна исцрпио своје резерве и па му, стога, про тективним реаговањем“ ваља ста Вити ДО знања да неће бити б5Ззог окончања рата уколико за зе
леним столом не прихвати
америчке гслове о конзервирању са] топсКор режима.
Најзад, стратегијска Формула „протективног реаговања“ како се верује, И Политички је „згод7 Она пружа „добре“ – упансе Т епсетнику Никсопу за даље тактизитање у потрази за решењем његове »зелике дилеме: како да избегче да у истодију САД уђе Као први проелседних који је изгубио (прахтично 'већ одавно изгубљени) ратт