Борба, 20. 09. 1969., стр. 16

ди де

12. С

Н; Е |

ПОШТАНС

У селима ничу коцкарпице!

У току неколико последњих го дина у општини Петровац на Млави приватне кафане ничу као печурке после кише. Тако, на при мер, Велико Лаоле, највеће насеље петровачке огиштине, имало је све до почетка ове године. веровали или не, „само“ шест приватних кафана. Међутим, њихов број је почетком ове године пао на четири. Да изненаћење буде још: веће, треба рећи да ће се ускоро број приватних кафлнз у овом селу, које има око 800 домо ва и преко 3.500 становника, опет повећати, Тај број приватних ка фана је за ово село веома велики, Многи истичу да је ово село петровачке општине потукло све рекорде. Јер, сигурно је да у нзшој Републици нема ни једзот места величине Великог Лаола кој“ има четири приватне кафане. У Малом Лаолу, Шетоњу, Ћоз дину и Салаковцу налазе се по две приватне кафане. Међутим, и у овим селима петровачке општине број приватних кафана ће се ускоро повећати. Може се потпуно слободно рећи ла се број приватних кафана у овој општини у последње време нагло по=»гЂава. Зато многи кажу да у петровачкој општини има више при ватних кафана него свих осталих јавних и културних институција, да има више келнера и певачица него просветних радника. Ова чи њеница звучи мало чудновато, али истинито.

Међутим, ни то не би било стра шно, да се у овим кафанама није појавила једна ружна и за друштво штетна појава, која постелено узима све више маха. Реч је, разуме се, о коцки. Ова појава јавила се и постоји у готово свим приватним кафанама у општини Петровац на Млави. Људи се коц кају на све могуће начине, али је картање ипак најомиљеније. У свим, приватним кафанама у плетровачкој општини коцка ће, уколико се не предузму потребне мере, узети још више маха. Ова појава се толико одомаћила у петровачкој општини да се карте играју јавно и отворено у новац и у пиће. Кафанска врата су многима отворена у свако доба дана и ноћи. За кафанским столом и са картама у руци често се могу видети и комунисти, па чак и неки просветни радници. Међутим, да изненађење буде још веће и слика о овим приватним кафанама у петровачкој општини још ружнија, треба рећи да карте игра и велики број сеоске омладине. ој место у кафанама, свакако није. Али, како комунисти и просветни радници дају „пример за углед. зашто би онда заостали и њихови потомци, мзлолетници сеоски дечаци. Старији им пружају шансу да се од малих ногу навикавају на карте, лак новац и пиће.

Приче које се испредају о томе колико је ко изгубио или зарадио могу бити и измишљене и накмћене, али једну чињеницу ћемо морати кад-тад да признамо а то је: да, осим кафеџија и певаљки, сви остали губе. Велико Лаоле, септембра

Томислав ВУЈЧИЋ

Закашљење уз осмет7

11. септембра 1969. године на железничкој станици Бањалука, група путника, чекајући воз према Сарајеву, доживела је непријатан догађај. Путници, понижени и материјално оштећени згражали су се на поступак машиновође и за моменат се нису могли снаћи нити тако нешто схватити, све док нису приметили израз лица ложача који се смејао поцрнелим путницима, уместо да је тако нешто покушао спречити, што је путнике још више огор-

ПРАВНИ

КИ ФАХ 629

О чему се радиг Служба инфор мација је обавестила путнике да брзи воз ХБ. који по реду вожње полази у 13,21 касни седамдесет минута те су се путници у одређено време нашли на перону, “јер путем разгласа није објављено даље закашњење, а које је трајало још седамдесет минута. Путници су једно време после оних првих 70 минута чекали У шпалиру. У том очекивању и неизвесности дочекали су и полазак воза за Пискавицу Л. 1515. Када је локомотива пропазила по ред највећег броја путника маши новођа је пустио гареж са паром из машине а која је немилосрдно падала по путницима и мењала им боју лица и одеће. Истовремено нервоза и трчање путника. У таквој ситуацији могао се десити и несрећан случај јер су неки путници трчали затворених очију. Један број путника био је толико од гтарежа црн да је морао незаштићени део генерално прати. Марамипа није могла помоћи па је настало умивање и прање мантила на станици Међутим, путници који гардеробу нису мо гли прати водом, као што је био и са мном случај, питали су се ка ко на службени пут у тако прљавој одећи. Путници А. Скутари и М. Радумило су тражили интер венцију милиције. не знајући да она 7 > може ништа.

Отправник возова се извињавао. Онима који су питали како могу наплатити штету није могао дати задовољавајући правни лек, сем извињења и „... ето, то се тако и нама дешава“

Тако су путници, незадовољни, уз реаговање дочекали воз којим су морали путовати, отпутовали у прљавим оделима, коментарима о понашању човека, његовој култури, незаштићености путника и друго,

Без обзира на овај поступак, не бисмо кроз појединце требали осуђивати сав апарат, већ напротив, помоћи модернизацију железнице и уписом зајма, те она да поведе више рачуна о путницима а појединци о својој етици. Бањалука, септембра

Ђура КЕЧАН

Секс —

• фоштографи је! .

Већ дуже време у Александров цу пожаревачком сваке суботе се могу купити секс-фотографије! Звучи то мало чудновато, али истинито. Суботом од 6—9 часова испред једног кестена, на увек ис том месту, стоји средовечни фотограф и нуди своје „услуге“. Ме Ђу његовим мајсторским рукотворинама последњих неколико субота налазе се и секс-фотографи је, које му по свему судећи доносе и лепе парице.

Ова необична продавница ради суботом, када је у Александровцу пијачни дан. Продавац-фотограф без устезања и бојазни вади своје секс-фотографије, даје их на разгледање, склапа погодбе и рад ња ради. Те секс- фотографије, формата 6,5х9 см. представљају последњи крик глупости и банал ности, а да трагедија буде већа купују их сви: стари и млади и сви они који су поводљиви а У својим џеповима имају по који нови динарчић. А што је најчудније, тај продавац-фотограф „пар кирао“ се испред посластичарнице у коју највише навраћају ученици основних школа и ретко да неки од малишана прође незаинтересован, јер сви знају шта продаје „чика фотограф“! .

Прошле · суботе – „секс-фотограф“ толико је рекламирао своју „робу“ да се са пола улица могло видети шта значи и како изгледа вулгарност на јавном мес ту.

И тако радња ради суботом од 6—9 пре подне, под кестеном, а нико да се појави и да спречи трговину овим глупостима. Вероватно се чека да овај продавацфотограф приреди неку велику „рекламно-пропагандну“ секс-изложбу па после тога да се узме на одговорност!

Александровац пожаревачки,

септембра . Милан Радојчић

САВЕТИ

РАЗВОД БРАКА ЗБОГ ОДВОЈЕНОГ ЖИВОТА

. ПИТАЊЕ; Читалац В. Ј., Призрен. — Пре шест година налуи на супругу, а потом сам засномао ванбрачпу заједницу са дру50 6! ом, са кејом имам двоје деце. Моја супруга противи се разду ОДЕОВ Да ли ће ме суд развести и поред њеног противљења кривицом 5 Кад поремећај брачних односа настане искључивом да сам ом супруга, право на тражење развода брака припао другој страни. На основу података из Вашег писма могло

би се закључити да сте Ви својим понашањем

за развод брака.

Међутим, дуг протек времена једнице, без озбиљнијих покушаја да се за може бити разлог који онемогућава настављање заједничког супружника. У таквом случају првобитна

кључиве кривице, па би и Ви

брака.

имали

створили кривицу

„У коме траје прекид брачне заједница поново успостави, живота кривица губи карактер исправо да тражите развод

Предлажите,

сарадњу.

Када се говори о политичкој ситуацији, мислим да је она озбиљна, иако није критична. Чини ми се да читав низ факата који су овде већ изнети и који говоре о томе да та ситуација може врло брзо да постане и критична и то ако будемо наставили праксу какву водимо нарочито у последње две године. Наиме, стално говоримо како треба мењати праксу, али никако

да од речи пређемо на дела.

Мислим да је један од основних узрока тешкоћа у томе што нема одговарајућих санкција за све оне који не поштују договоре. Устав, законе, једном речју који не поштују основе нашер друштвеног система. Нема ни мо ралних, политичких санкција, ни обичних. Нема ни партијског кажњавања нити смењивања са дужности оних који не поштују од луке а да не говорим о материјалним санкцијама које би у потледу неоправданих инвестиција морале да наступе. Ми смо годинама говорили о „авантуристичком“ понашању у том погледу Извинпите, морам да кажем да је то авантуризам и данас је он у инветсиционој политици, односно пракси довео У можда критичнију ситуацију него што изгледа.

Не прекорачује се у инвестирању само на терену од стране радних _ организација, као што знамо, него и од федерације, која иде на пример, преко оног дотовора који је постигнут у Скупштини 1968. године. Какви су ту узроци и какво је ту оправдање, ја то не знам. Мислим да јавност, а ви ми. овде нисмо добили одговор на то питање, иако смо на овом месту о тим питањима разтоварали пре годину дана. Биле су изнете критичке примедбе. било је о томе много разговора, јав ност о томе није била обавештена. Мислим да је време да се у тој ситуацији, у каквој се сада налазимо, направи јасна црта и да се види где је излаз из такве ситуације. .

Мислим да је ту озбиљна ситуација с једне стране у вези са фазом у којој се налази наша привредна реформа, а с друге стране у вези са ефикасношћу нашег друштвеног система.

Код ефикасности нашег друштвеног система сигурно је једна од најкритичнијих и најболнијих тачака у нерешеним проблемима на релацији републике — федерација. То повлачи за собом читав низ других компликација.

На питање да ли су до краја решени односи републике и федерације мислим да на жалост

БЕЗ РЕЧИ

"свакојаким необавештеним,

морамо одговорити — нису. Последњим уставним амандманима нисмо решили нека од најосетљивијих кључних питања са тог подручја. То су, пре свега, питања економских _ компетенција република. Као што знате, о томе је било много говора у последњој

уставној дискусији. Међутим, ми“

готово нисмо макли напред, Последице свега тога показују се у политичком "животу више-мање

"свих република и то на разлити-

те начине. То је онај терен, где ми без потребе дајемо могућност па и фактички непријатељским туђим елементима да могу на том терену развијати и негативне тенденције, да немамо могућности да раздвојимо шта је позитиван национални интерес, шта је позитиван национални курс за афирмацију («ације у позитивном _гмислу, у смислу развоја њихозог економског потенцијала, који би био у“ корист читаве зајеттице. и пепубличке и југословенске. Ту се замагљују ствари.

Мислим да се не може проблем решити ако не прецизирамо економске компетенције фелераџије, ако уствари не спроведемо оно што је већ било прихваћено 1963. тодине постојећим уставним троменама. Ви се сећате оног реберата Комисије за Устав за зајелничкој седници Социјалистичког савеза и Савезне скупштине 1963. тодине, у коме је речено да треба све савезне фондове децентрализовати, да треба решити привреплне компетенције. И после ттест година до данас ту немамо

решења. Мислим ла треба отворено тим Фактима погледати у очи. '

То је један од врло важних, озбиљних извора свих могућих трвења, па и могућности које ми без потребе дајемо непријатељу. Тиме њему омогућавамо да завади и поштене људе и да их задобија у своје политичке мреже.

Ја сам се увек борио против то та да се од Устава направи неки акт који ће се свакодневно моћи мењати. „Али, када смо у такној ситуацији да се јасно види да такав Устав, као што је сада, није

Чаишаоциа — сарадници »Борбе«

Пишите — Тражите одговоре — Критикујте —

Наша адреса је: „Борба“, Београд, Трг Маркса и Енгелса 7, тел 334-531.

На овој страни је простор резервисан за вашу

Владо Кривиљм

јасно одредио те компетенције, онда, га треба допуњавати, мења ти, побољшавати и то што пре, то боље.

У вези с тим имам конкретан предлог. Мислим да треба уставна комисија, која је формирала у Савезној и републичким скупштинама, да се што пре лати тог посла и да се реши оно што је било прихваћено на заједничкој седници Скупштине и Социјалисгичког савеза 1963. године. Наиме, да се та питања кроз Устав проведу. У вези са питањем шта је федерација, шта није федерација, мислим да се код нас често греши ако се у вези с тим пре свега мисли на савезну управу и СИВ. Ја под федерацијом подрозумевам много шири круг. Мислим да смо направили први мериторни корак: у реформи Већа народа, са новим начином формирања Извршног већа, што је свакако врло позитивно. Међутим, код структуре федерације и руководећих органа у федерацији имамо још много што-ита да урадимо. Не мислим да је могуће то урадити преко чоћи, гли бар ја сматрам да федерација ни је само Извршно веће и Савезна управа, него су то и савези фон дови, савезне банке, армтчта. министарство унутрашњих. иностраних послова итд. Ту су и врховни судови. А они су још сви формирани по старом начину, по

стоји стара кадровска структура у читавом низу руководећих (у. тана федерације. који су ПОСТ ар љени по старој шеми, неддесра“. но нашем систему _ федерализу;

Ако доследно решимо све # структуре. како смо почели «са Већем народа и Савезним изиђшним већем, како на упрачном подручју тако и на еконочскох подручју, онда ће то бити у; це лини и сасвим наша федерација, а републике — део те федерације. Онда ће то бити једна целуна. чврста веза нашег политуцког јединства.

Хтео бих да кажем сада неколико речи о републичком и санезном етатизму. Слажем се са дру том Рибичичем да је један 4 дру ги етатизам, не само релубличку и савезни, него и онај у комунама и радним организацијама — је дан фронт који се међу собом по дупире. иако се споља некад виде међусобне чарке, али т) свакако не о најбитнијим питањима,

Када се говори о етатизму, мислим да треба да водимо рачуна да не стрпамо у етатизам све дно што није етатизам. Ово говорим због тога што се често логађа да се напала и она сазезна управа која стручно и добро ради. Дакле, не она управа која се служи свим средствима да годупре доношење извесних ствари по бржем поступку изко то није потребно мили ла олуговлачи нека тгешења, нето она управа која лобро ради и не злоупотребљава своје надлежности.

Ја бих могао да наведем пеке такве ствари као што је неоправ дано олугогтлачењаеа петтавања пи“ тања пензијскот система. 2 с тлу те стране има питања која не би мотла преко ноћи да се реше а ома се реттавају често по хитном поступку. То отптовапа омчма који не моту ла се оптпотзам старих навика и својих статистичких течтенција и ичтереса,

Исто тако мислим ла је политички врло опасто ла се бловта врло неопрезно. без скрупула са речима као што су напиозатитам

и шовинизам. Мислим да су за комунисте ове речи — национализам и шовинизам — тешке речи и не може се нико олако Утушити таквим етикетама, Мислим да овде треба тачно разграничити шта је национализам, шта је шовинизам, а шта је борба за оправ дане интересе једне нације, за =“ фирмацију њене радничке класе, економику, културу:

(о ИГЊАТ ГАТАЛО — Савино ЧИ