Борба, 20. 09. 1969., стр. 23
1. Вештачки дим
МОНОДИЈА је:
1. Једногласна песма
2. Биљка 3. Димна маска
2. Говор сценског лица са самим собом
3. Сценско дело са једним лицем
ФИЛМ „ВЕЛИКИ ДИКТАТОР“ режирао 1. Ајзенштајн
ОДГОВОРИ:
ДИМЊАЧА Тачан одговор је под бројем 2. Димњач (штала о стана) је једногодишња биљка са пурпурно-црвеним цветовима поређаним у звездастој цвасти. Расте по њивама, ливадама, вртовима и виноградима, Висока је до 30 сантиметара. Употребљава се у медицини њен подземни изданак. — По бројем један је димна завеса или вештачки дим; магла створена из било ког димног средства, а у циљу прикривања сопствених јединица од посматрања и дејства непријатеља. Може да буде маскирајућа ако се развија између сопствених јединица и непри-, јатеља, и заслепљујућа — ако се развија само према непријатељу. — Под бројем 3 је димна маска; маска за заштиту ватрогасаца од дима при гашењу пожара или за заштиту противбојних отрова.
3. Ерих Фон Штрохајм 2. Чарли Чатлит
МОНОДИЈА (1) је певање једног јединог гласа, обично уз пратњу неког инструмента., Такав музички стил се развио у ХУМ веку, а из њега се развила опера односно музичка драма. — Монодрама (број 2) је сценско дело са једним или два лица. — Монолог (број 3) је сцена или говор сценског лица са самим собом. То је део драме у коме једно лице говори са самим собом да би слушаоцима, односно гледаоцима протумачило побуду својих поступака.
Филм „ВЕЛИКИ ДИКТАТОР“ је режирао велики амерички филмски глумац, редитељ и композитор Чарли Чаплин. (бр. 2). Чаплин је пореклом Енглез и један од највећих уметника данашњице. Своју каријеру је почео у путујућим циркусима Енглеске. На филм се први пут појавио у САД снимајући кратке шале. Тада је и креирао лик Шарла—скитнице пуног осећања и доброте, малог дели ју. Чаплин је креатор специфичног. карактерног комичног типа са снажном социјалном нотом. То је уметник дубоке човечанске хуманости и ретке духовности, Сво је филмове је режирао сма и сам су му ремек-дела филмске уметности — Под бројем један је Ајзенштајн, Сергеј Михаиловић (1898—1948), совјетски филмски редитељ, један међу највећима у свету. По професији је био архитект. У почетку је само цртао плакате, затим је постао сценограф и позоришни редитељ. Рад на филму је почео 1923. године као монтажер. Снимио је свега 9 филмова. Својим филмовима (особито у доба немог филма) и теоретским поставкама дао је непроцењив допринос обликовању филмског изражајног језика, Извршио је огроман утицај на разној филма у свету. — Ерих Фон Штрохајм (1885—1957) (под бројем 3) је северноамерички филмски глумац и редитељ пореклом из Аустрије.
20. септембар 1941, године
Један од организатора устанка у Војводини, истакнути партијски И државни руконодилац Јован Веселинов описао је У СВОЈИМ ратним сећањима један детаљ за који је рекао да му је само потврдио раније мишљење о патриотизму сремских сељака, спремних да се боре, под руководством Комунистичке партије.
...Био је септембарски дан 1941, кад су наши другови отишли у село Јазак код Руме да у њему, као и у многим другима што је учињено оснују партијску организацију. Пре.састанка разговарали су о распоређивању људи према неком свом критеријуму: једне су хтели да предложе за пријем у Партију, друге за чланове одбора власти. треће за војне десетине. у
Међутим, шта се десило Када је Станко Пауновић Вељко. политички комесар Фрушкогорскогт пар тизанског одреда. дошао На састанак у једну кафаницу, где је требало учланити у Партију групу сељака и створити партијску организцију затекао је изненађен, мноштво људи. На његово питање шта ће толики број учесника. одтоворилџ су му да сељаци неће да се разиђу него сви траже ла остану на састанку, Једав сељак се тада дигао и рекао:
— зашто да идемо; Зашто да нас распоређујете ту и тамог Сви смо МИ исти, сви смо ми једна пар-
тија!
ет
... Мени се, док смо обилазили село — каже друг
ФотоплоОв
да а да
20. СЕПТЕМБАР 1969. — БОРБА — СТРАНА 19.
ПАТРИОТИЗАМ СРЕМАЦА, СВИ СМО МИ ИСТИ, СВИ СМО МИ ЈЕДВА ПАРТИЈА
Веселинов — десило нешто слично у Манђелосу (село крај Сремске Митровице. у подножју Фрушке горе, прим. ред.). Посебно сам сељацима говорио о формирању партизанских чета и сеоских десетина, Кад сам разговор завршио. приђе ми сељак по имену Стева и упита ме насамо: )
— Је ли буразеру какав се то устанак спрема кад су Немци дошли скоро до Москве7
Ја му објашњавам о чему се ради. а он ће на то:
— Па с ким ћеш да организујеш устанак Не мислиш ваљда да с овима из те гвоје партијске организације водиш устанак7 Не можеш ти с њима ништа. осим с Лалом и Саном Ослони се ти на све нас. у све можеш имати покерења. Сви смо ми добри, а не само твоји комунисти! у
После састанка требало је да идем на спавање кол Саве секретара. месне партијске организације крзнара по занимању. Али Стева ни да чује већ навалио ла идем у његову кућу на спавање, | отишао сам. Све ми је дао на располагање. иако ме је тог лава први пут видео. и иако је знао да сам одбегли робијаш. Он није био члан Партије. није припалаб никаквој организацији. на њега нико није рачунао али је брзо постао одушевљени присталица 0слободилачког покрета.С њим сам склопио велико
пријатељство, Такво, расположење осећало се за време рата ско-
ро код сваког Сремца...
Јован Веселинов
Руско-јапански рат
САДРЖАЈ ПРОШЛОГ НАСТАВКА: Ривалство царске Русије и империјалног Јапана у Кореји, Манџурији и на Далеком истоку уопште, кулминирало је оружаним сукобом. Рат је почео без објаве рата, изненадним јапанским нападом на руску флоту у Порт-Артуру и копненом опсадом те војно-поморске базе. У исто време, јапанске трупе су запоселе Кореју, продрле у Манџурију и нанеле руској војсци неколико узастопних пораза. трпећи притом и саме тешке губитке. Већ је прва ратна година показивала трулост руског царизма и његову неспособност. како у политици, тако и на бојном пољу. Покушај да се ратом против Јапана мобилишу патриотска осећања и да се тиме у другом правцу каналише народно незадовољство, изјаловио се. Уместо да га стиша, рат је само појачао револуционарно врење...
на бојном пољу код Мукдена.
Слика горе лево: Јапански бивак
Слика горе: Изгинули руски браниоци Коте 203, недалеко од Порт- Артура, непосредно после освајања коте од стране Јатанаца, 30, новембра 1904.
Слика лево' Заробљени јапански официри у московској војној болници, почетком 1905.
Слика доле: Руски официри у ја панском заробљеништву, средином
' Штрохајм је протагонист снажно натуралистичко-сензуалног стила у кинематогтрафији. Као уметнику који у свом делу није допуштао компромис, онемогуће-
но му је да своје дитељу било одре мовима. Умро је у
замисли остварује на платну. због чега је овом генијалном реЂено да скоро читав живот проведе као глумац у туђим фил«Ррранцуској и на самртничкој постељи је одликован Легијом
УКРШТЕНЕ РЕЧИ
БРОЈ 5425 Водоравно: 1. Велики град на реци Нигеру; 2:
Препарат јода у праху, има нарочито јак мирис и употребљава се у медицини за посипање рана ради дезинфекције; 3. Ра-
зум — просторија у којој раде сликари, вајари или архитекти — крати-
ца за ампер; 4. Проналазач парне машине — груба, нештављена кожа иницијали познатог РУског баснописца; 5. Философска наука о моралу — кратица назива нашет познатог произвођача бензина и нафтиних деривата; 6. Један стари музички инструмент, нарочито популаран у ГрчКој — узрок застоја У раду машине; 7. Друте страно женско име из миља — иницијали нашег лознатог истраживача и светског путника; 8., Једна нота — личност из познате песме Алексе Шантића — предлог; 9. Основ сумње, чињеница на основу које се посредно закључује да постоји кривично дело; 10. Украјински музиколог, фолклорист м композитор. компоновао обрале украјинским народних песама.
Уставно: 1. ПроизвоБачи златних или сребрпих прелмета; 2. Место У Француској — преподневна представа — иницијали нашег познатог певача забавних песама; 3. Место у Бачкој — повлака (стр) — страно мушко име: 4. Једна алатка пољоприредника и баштовапа — познато филозоф-
ско дело Жан Жак Ру-
КРИС ЗИМЕ
о
сол; 5. Сплетка, нечастан и прљав посао — творевина способна да да нови организам (ми); 6. Руско мушко име — име позна“ тог "француског певача Монтана — врста биљке; 7. Ради плугом — пркос — света (турц); 8 Наше познато летовалиште бли-
зу Сплита. м о.
РЕШЕЊЕ БРОЈА: 5421
Водоравно: !. “ Стит; 2. Сат — Мо Ед рименост =
1] 2 3 А| 5 6 7 8 9
=
7 57 | Ез и Б 5 55 55 5 |
7
за; 4. Сд — Орор — ЕБ (Едуардо Бариоберо); 5.
· Виле — рено; 6. Епир —
асиз; 7. ТР (Тома Росандић) — ноте — РА; 8, ТУ — смет — ВК (Владимир Ковачевић); 9. Жси — Бр — Тар; 10. Отан Лист. Усправно: 1. Ист —
Свет — тко; 2. Ганди Пруст; 3. ЛТ (Лав 'олсто) — Колинс — ИА (Иво Андрић); 4. У — море — ромб — Н;5. С Осор — агер — л; 6. тТ (Торквато Тасо) — тресет
— ти; 7. Ибзен — ирвас; 8. ГЦА — боза — крт.
ОСЛЕ вишемесечне исцрп-
љујуће опсаде, руски гарни-
зон у Порт-Артуру капитулирао је, 2. јануара 1905. Пад „ове тврђаве одјекнуо је светом. Лењин је тим поводом писао: „Пораз није доживео руски народ, него самодржавље. Капитулација Порт-Артура пролог је капитулације царизма.“
Након овог обрта, рат је добио нову динамику. Од 19. фебруара до 2. марта 1905, под Мукденом се случила последња велика копнена битка руско-јапанског рата. Упркос томе што Јапанцима није пошло за руком да опколе Русе с бока, главнокомандујући генерал Куропаткин наредио је одступање, а то се одступање претворило у дезорганизацију и панику.
Убрзо затим, одиграла се и коначна катастрофа. Будући да је на самом почетку рата руска далекоисточна флота избачена из строја, из бадтичке флоте фор мирана је једна ескадра и упућена на Далеки исток. Пошто јој Британци нису дозволили прола-
МЕ: воје дресерг Које 00, вае 4 не Москва)
М
зак кроз Суецки канал, руска ескадра је опловила целу Африку, кубурећи с ремонтом и снабдевањем у лукама где јој је ускраћивана свака помоћ. Чак су јој и Французи — кад се докопала Индокине — на јапанску интервенцију отказали гостопримство. На крају тог изнуравајућег путовања океанима, балтичка ескадра сукобила се, надомак циља, с надмоћном јапанском флотом. У простору између Јапана и Кореје, северно од острва Цушиме, Јапанци су 27. и 28. маја 1905. једноставно уништили противничко бродовље које је ионако на Далеки исток приспело кад више ништа не би ни могло да измени, пошто је рат у Манџурији већ био практично изгубљен...
Али, упркос војничким успесима, и Јапан је био на крају својих финансијских и људских резерви. Наставак рата био би не само непожељан, него и опасан. У таквој ситуацији, обе су стране оберучке прихватиле мировну иницијативу америчког председника Теодора Рузвелта.
СВЕТ У КАРИ
— Зар писи примила жој телеграм
(„Грација“, Милано)
је
ниј
лета 1905, „негде у Манџурији“. |
— Рекла сам тетка Марти да бих радо повела да ово летовалиште е ужасно неприступачно.
(„Тук“, Њујорк)