Борба, 19. 12. 1970., стр. 11
!
о оудућој федерацији а немамо довољну предетаву о будућој републици и покрајини
5 Реч Марка Никезића на седници ЦК СК Србије
„Подржавши рестриктивне мере, рекао је, између осталог, Марко Никезић у дискусији на прекјучерашњој седници ЦК СК Србије, инсистирали смо на њиховом кратком трајању, свесни да би економски застој могао изазвати друштвене и политичке поремећаје. „По следњих дана активније се расправља у Савезном извршном већу, у договору са републикама и покрајинама, О корацима које треба предузети, како би се преш ло на мере трајније природе, које ће привреду ослобађати и охрабривати, а не обратно.
Привреди је — и то њени представници без околи шења говоре — неопхолна већа стабилност. Савез комуниста неће и не може улазити у подробности акци ја које томе треба да воде, али је на њему обавеза да учврсти општу оријентацију, да се не доводе сваки час у питање основе тржишне привреде. 'Привредни. живот реагује на стварно понашање политичких фак тора а не на пароле. Кад по литички маневар уноси нестабилност у друштвени живот преко одређене мере, привреда постаје резервисана и из тога нико не може извући користи.
Пројекат резолуције за 1971. који Скупштина СР Србије треба да усвоји, ситурно ће бити побољшан уношењем веће одређености у мере и послове који пред стоје републичком Извршном већу, Скупштини и дру штвено-политичким заједницама и радним организацијама у Србији. То су У исто време најважнији по-
литички задаци организа- |
ција СК и других друштва но-политичких организација у републици, у ствари наш заједнички план акције. ,
Потребно је ускладити политичке и материјалне функције републике
Улога и одговорност републике, рекао је Никезић у наставку, сада су, практично узев, пресудне у пословима заједнице. Но, и после вишемесечне расправе о смањењу функција Фе дерације, постоји опасност да будемо затечени недовољ но спремни. Тешке би биле и економске и политичке последице недовољне орга низованости за преузимање послова који нас очекују У систему односа у коме је ре публика, у много већој мери но до сада, регулатор друштвено-економских кре тања.
На основу
„ЂУРО САЛАЈ“
комисија
УСЛОВИ:
искуства на зовања или радно
радник. Под редним бројем
слих. Под редним бројем
Комисији на адресу:
одлуке Савета РАДНИЧКОГ УНИВЕРЗИТЕТА
од 15. ХП 1970. године, Комисија за избор и наименовање директора и
РАСПИСУ ЈУ КоВКУРС
а) за реизборност следећих радних места:
1. ДИРЕКТОРА
2. ПОМОЋНИКА
3 УПРАВНИКА ЦЕНТРАЗА , ОПШТЕ ОБРАЗОВАЊЕ И ДИРЕКТОРА ШКОЛЕ
6) за попуну слободног радног ме 4. УПРАВНИКА ЦЕНТРА ЗА УМЕТНОСТИ КУЛТУРУ
За радно место под редним бројем 1:
Висока школска спрема, пословима васпитања и
-полититчким заједницама и организација“ ма, да је активан друштвено-политички
Филозофски факултет и образовању одраслих. Под редним бројем 3: Филозофски Факултет, Природно-математички и | стажа у установама за образовање одра-.
Висока стручна спрема — хуманистички смер, 5 годича искуства У ничким институцијама, кандидати који имају искуства на културно-естетском образовању одраслих,
Молбе са потребним документима доставити
„Ђуро Салај“, Београд, Немањина 28, соба бр. 9, У року од 15 дана од дана оба
Без концепције — економ ске, политичке, друштвене — данас је тешко водити по слове и мање заједнице него што су република и покрајина. Нама треба дугоро чније сагледана, зрелија концепција развоја републике и покрајина, као и даље оспособљавање за вођење, на савременом — нивоу, дневних послова, чији обим и карактер ће бити коренито измењени.
У последње време нисмо успевали да то обезбедимо на савезном нивоу, што вероватно и није случајно. Јер, управо интерес сваке републике и покрајине, до краја сагледан у сопствемој средини, а признат од осталих чланова заједнице, У овој фази представља 0снову за дефинисање заједничког, југословенског. При чему свака федерална једи ница на тај начин преузима и пуну одговорност за заједничку политику.
Марко Никезић
Употпуњење концепције и изградња система у републици тек предстоји. По себно је потребно ускладити њене политичке и материјалне функције. Ми смо далеко зашли у диску сију о новој сФредерацији, немајући у ствари довољну представу о будућој репуолици и покрајини. Ми сад и не можемо сагледати све што ће имати да се регулише, нити како ће то та чно бити учињено. У том
конкурсна _
ДИРЕКТОРА
ста
5 година радно: обра-
искуство у друштвено-
2: | 5 година рада на
Филолошки или 5 година радног
а:
културио-уметПредност имају
Раднички универзитет
1—1
“ гледало његово постизање.
смислу вероватно да не треба ни хитати, нити утврђивати решења чије околности још не познајемо. Али, треба без одлагања на поредо радити на преузимању текућих задатака и на припремању општих решења. Способност људи важнија од сировина
Опасност није да ћемо се враћати натраг ка федерал ном централизму. За ега је све мање могућности. Али бисмо могли, у условима када републичка п по крајинска заједница нису довољно припремљене, да зауставимо многа витална кретања зато да бисмо се сами организовали. Иако је постигнут одређени напредак у организованости републике и покрајина, и у смислу оспособљавања цен тралних институција и У смислу осамостаљења општина, још увек се касниу стварању новог система зеза, слободно успостављених међу самосталним чиниоцимг. .
Измењени политички од носи у југословенској федерацији захтевају да управо на републичком и покрајинском нивоу изградимо и политику и институције које би омогућиле усмеравање и повезивање на самосталној основи радних организација и општина. Неопходно је јачање способности центра да сагледава општи интерес и перспективе. Без тога би било немогуће укључивање и чи нилаца савременог развоја какви су наука и квалификовани кадрови. Узајамно убеђивање о значају науке — мада и то нешто говори о духу времена — треба да буде замењено плај ским радом,. усклађеним на републичком и где је могуће, на покрајинском нивоу. У погледу кадрова, иако је њихов значај већ широко признат, знатан про
! стор још треба да буде по' пуњен рационалном,
дугорочном политиком. Данас су способности људи важније него сировине, а спре мност да се одговори захтевима тржишта важнија је него распоред затечених индустрија.
Кад пледирамо за већу организованост у републици и у покрајини, не треба да буде неспоразума: то не значи држати све у рукама, него обезбедити да ства ри иду У одређеном правцу. Организованост републике од самог почетка треба да значи већу организованост привреде и самостал ност општина. Оно што смо тражили у Федерацији осамостаљење привреде ужих друштвено-политичких заједница и чисте рачуне, треба да важи и у републици. Савез комуниста Србије, код преузимања нових одговорности од стра не републике и покрајина, не треба да буде одвучен са главног правца учвршћења социјалистичке демократије и тржишне привреде.
Кад преображај Федерације не би истовремено значио општу демократску екс панзију, он би не само био потпун, него и у опасности да са, гледишта наших социјалистичких и самоуправ
них опредељења, буде и ду боко измењен. Зато морамо тежити том двоструком пиљу, ма колико сложено из-
Акција синдиката мора се више осетити
Концентрацију, рекао је Никезић, не треба кочити зато што каснимо у решавању неких проблема самоуправљања, већ пожурити са овим другим, Али, исто тако, интеграцију не би тре бало пожуривати посебном политичком акцијом. Тачно је оно што су неки товорници овде изнели о тенденцијама аутархије. Међутим, то се мора иживети у самој средини која је у питању, кроз сукоб између материјалног интереса радне орга низације и оних који настоје да очувају постојећу исцепканост. Свет ван уже заједнице врши одређени | притисак већ самим тим што нуди могућност избора. Они којима је у интересу от |
варање и повезивање, једини су позвани да се за такву политику изборе у својој средини.
Никезић се посебно освр нуо на улогу синдиката и с тим у вези рекао: „Друш тво данас има потребу да се акција синдиката осети више, прво, као представника непосредних интереса радника у самим рад“ ним организацијама, у опш тинама и широј заједници. Друго, у регулисању односа унутар радничке класе, посебно на постизању дого вора о личним дохоцима,
Нема сумње да веће и са мосталније ангажовање сив диката може бити и извор тешкоћа, и за самоуправна тела у радним организацијама, и за управу и за представничке органе у дру штвено-политичким заједницама, па и за политичке организације. Али без так ве акције наше институци је и читаво друштво су из ложени _ опасности да се опредељују само са гледиш та укупног привредног раз воја. А то значи да без ње нећемо моћи да нађемо пра ву социјално-економску, према томе, ни политичку равнотежу.
То захтева и другачији распоред снага и од стране организација Савеза комуниста, почев од радне организације па надаље. Кад рови који већ раде у син дикату чине шта могу. Суо чени са новим задацима и они траже да се ангажују више снаге у Савезу комуниста и да се у СК чују
нови гласови у погледу ра | предвиђа
да синдиката.“
алеко емо зашлн у днекуеију!
ебатта о Фонду азбоза
(ИВ
КОнсУлТОВАО |
за кредилацрање опреме
ЈЕ |
ПРИВРЕДУ
Предстађници предузећа која изђозе
машине опрему и
бродође сматрају
де садашња институција шреба да се трансформише у фонд
удружене
— Жао ми је да су разтовори о Фонду за кредитирање извоза опреме и бродова интензивно вођени, али без учешћа привреде, која. уопште до сада није консултована“ рекао је Илија Марјановић, директор „Јадранброда“ на јучерашњем, консултативном састанку 4четрдесетак великих предудузећа —- извозника.
На овом скупу, који је организовала Савезна привредна комора, присуство вали су представници око 60 одсто југословенске при вреде која се појављује као извозник машина, опреме и бродова. Како – је састанак' уследио — после јучерашње седнице СИВ на крају је одлучено да се сва средства, и обавезе средерације . по буџетском и ванбуџетском билансу пренесу на социјалистичке
републике и покрајине, (из ових средстава се и фонд) то је
већина присутних почела реч тиме што је указала да је несхватљиво да је таква одлука донесена без учешћа привреде и њеног консултовања. Утолико пре шо тје привреда како рече инж. Славко Баум — преко овог Фонда, још пре годину дана пред ложила да се Фонд од садашњег етатистичког, тран сформише у фонд удружене привреде.
Према речима инж. Анте Марковића („Раде Кончар“) потребло је да се пре дефинитивне одлуке у Савезној скупштини при вреда обавезно консултује. Због чега
Према ономе што се јуче могло чути, најоштрије замерке се односе на то што последња одлука СИВ да се извесна средства, са којима је др-
арибреде
жава досад учествовала у овом Фонду, пренесу – на републике и на тај начин дестатизују, да би касније републике то уступиле Фонду удружене привреде. „Зашто је потребно да се та средства децентрализују, деетатизују, деле и распарчавају, да би се опет после концентрисала“ — рекао је Марјановић.
Сретен Цвијовић (Привредна банка, Београд) је довршио ову мисао рекав ши: „Ако се та средства поделе републикама сумњам да ће се наћи у фонду. Од тога неће бити ништа. Зашто се одмах не пренесу у Фонд и тиме сматрају да су деетатизована“. Додуше, чула сусеи супротна мишљења: то јест, ако је донесена одлука да се ова средства уступе републикама, да је онда неопходно да — се она врате у фонд удружене привреде, за кредитирање извоза. Утолико пре „што би то омогућило из-
воз робе (уместо извоза радне снаге), извоз креативног рада и знања“
(инж. Милосав Друловић, „Машиноградња“).
Но, овим се примедбе привредника не исцрпљују. Сматра се да је непри хватљива одлука СИВ да се царине употребе као инструмент фискалне политике, већ. да их треба употребљавати за кредити рање извооза опреме, као што се то чини у већини земаља _ света. Говорећи о овоме Етхем Шобрић и Радован Макић (Кредитна и Инвестициона банка, Сарајево) су се заложили да СИВ најпре разради системска _" решења (рецимо, царине у систему, политика реесконта), па да се
Пред празнични долазак Југослођена запослених
у пинострансшђу
КАКО ЋЕ СРБИЈА ДОЧЕЋАТИ око 120.000 РАДНИКА
Као никада до сада сви друштвени фактори у Срби ји организовали су за дочек радника који за зимске празнике долазе на одмор у домовину. У свим општинама формирана су координациона _ тела са пред-
ставницима синдиката, служби запошљавања, привред них – организација, скупштина општина, банака, за вода за социјално осигурање, просветних органа, органа народне одбране, СУП, организација ССРН и Саве за омладине које ће током
читавог распуста до половине јануара дежурати на специјално _ организованим шалтерима како би се у сва кој прилици и за све потребне на лицу места нашли при руци радницима ко ји ће свој боравак у земљи, између осталог, искористити и за обављање неопходних · административ-
них и друштвених обавеза.
О предузетим мерама јуче су упознати чланови Сек ције за друштвено-економске односе у привреди Републиче конференције Социјалистичког савеза Срби
МИТЈА РИБИЧИЧ · У ПОСЕТИ ПОМУРЈУ
(Лендава, 18. децембра) Председник Савезног извршног већа Митја Рибичич данас је заједно са савезним секретаром за финансије Јанком Смолеом и пот председником Извршног ве ћа Словенијеинж Тонетом Трибушоном, дошао у дводневну посету Помурју.
Председник Рибичич је
разговарао са привредно-по |
литичким активом Љутоме ра, а затим Лендаве.
Председник Рибичич је своју посету управо овом неразвијеном подручју Сло веније _ мотивисао жељом да провери расположење према започетим напорима за реафирмацију реформе управо у општинама са про сечним степеном развитка.
Потребна нам је подршка свих крајева Југославије а у оваквим контактима добијамо потврду ла је то што радимо у интересу наших радних људи — рекао је Рибичич. Он је поздравио самосвет и оптимизам који
се испољио у данашњем ра зговору, п такође је истакао да овб подручје може послужити као пример дру тим неразвијеним пределима земље како се могу пос тићи велики раззојни успе си и без изградње великих индустријских објеката, аКо се мобилишу сви људски потенцијали. (Танјуг)
је, који ће се такође укључити у акцију за дочек наших суграђана из иностран ства. Јуче је такође изнето да, према поузданим подацима, у иностранству ради преко милион наших радника, од којих само у Западој Европи 824.000, међу којима је око 250.000 из Ср бије. Половина њих управо ових дана долази на одмор.
Чланови комисије су, међутим, предочили да ни тако опсежне припреме за до чек нису довољне и да је за сложене проблеме одлас ка на рад у иностранство неопходно формирање посебних оргача који ће пред друштвом одговарати за упошљавање радне снаге ван земље. Посебно је затражено да се у општинама иу радним оргашизацијама от-
вори најшира дискусија 0'|
перспективама повратка радника из иностранства. "Јуче су изнети примери неких колектива који су чак у самоуправнам актима 3абранили повратак на рад својим члановима као и примери неких – пољопри-
вредника који су напушта-,
ли по седам до осам хектара плодне земље у околини Пожаревца због одласка на рад за мање зараде у иностранству.
ЈЉ. ЂОРЂЕВИЋ
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ШКОЛИ „ПАЛИЛУЛА“
иВАН точко ЧИТАО СВОЈЕ РАДОВЕ
Македонски књижевник Иван Точко синоћ је у Шко ли за образовање одраслих »Палилула“, пред широким аудиторијумом ученика и наставника, читао текстове из неколико периода свога стварања.
Вече је отворила наставБик српскохрватског језика Отилија Костић. Уводно предавање „Место Ивана
|
Точка у развоју савремене македонске прозе“ одржао је професор Универзитета др Војислав И. Илић. После предавања и читања тек стова македонски књижевник је одговарао на бројна питања и том приликом развила се врло жива диску сија о тематском пореклу, ликовима и фактури његове прозе.
Без застоја у кредитирању извоза бродова,
тек у том контексту траже дефинитивна, конкретна решења.
За овај састанак израђен је посебан материјал у коме је предложено да се садашњи Фонд трансформише у фонд удружене привреде. Онсивачи би били: заинтересоване привредне организације са својим улозима који би се уплаћивали у року од пет
година, затим — пословне банке „социјалистичке републике и Федерација.
Како је привреда са по-
словним банкама досад учествовала са 40 одсто својих средстава, према
речима инж. Славка Баума, та партиципација би убудуће морала да се повећа. Међутим, има мишљења да је тај износ превелик. Марковић и да би средства привреде требало да износе 20 одсто.
„Учешће државе од 80
Највероватније је да ће се Фонд за кредитираље из воза у првом тромесечју идуће године финансирати ' на досадашњи начин — убирањем камате на фондо ве у привреди. Савезној скупштини је по хитном по ступку достављен закон ко јим се предлаже да се о| вом Фонду у периоду јану ар — март 1071. стави на располагање 220 милиона динара.
Из образложења је видљиво да предложени про-
пис представља једну — од тако званих прелазних ме ра у процесу децентрализа ције економских функција федерације. Као што је | већ јављено, постигнута је општа сагласност о ликви дирању ванбуџетског биланса федерације и о преношењу обавеза које из ње га произлазе: на републике и покрајине. Једини изузеци учињени су у инвестиционим обавезама феде рације према Црној Гори (пруга Београд — Бар) и Македоније (мелиограције).
Такође је јављено да је постигнута сагласност да јсе Фонд за кредитирање из воза, који је представљао један део ванбуџетског би
одсто је сасвим нереално — рекао је инж. Марко
Кржишник – („Литострој“). сронд ће бити утолико самосталнији уколико га удружена привреда подржи својим капиталом.
Према мишљењу Ризе Селманагића, „Енергоинвест“) понуђени предлог о будућем фонду, који би финансирала сама привреда, је једино решење које
одговара привреди. Међутим, за 1971. ипак треба тражити прелазна реше-
ња, како не би дошло до стагнације у извозним по словима, као 1965. године.
На крају је формиран иницијативни одбор који ће формулисати дефинитиван став који ће бити презентиран Савезној скуп
штини, Ј. БРКИЋ
У прбом шромесечју идуће тодине
ФОНДУ ЗА И3803 220 МИЛИОНА
Овом прелазном мером омогућава се кредитирање извоза опреме, бродова ч радова у иностранству док се Фонд за извоз не конститушше самоуправно као институција за интересоване привреде на подручју целе земље
ланса федерације, конети туише за подручје целе зем ље као институција удружене привреде. Међутим, пошто се замашни послови кредитирања извоза опре ме, бродова и радова у ииностранству не могу преки дати без великих последи ца, предложено је ово при времено решење док Фонд за извоз на самоуправној основи не конституише за интересована привреда,
У образложењу закона се истиче да ће средства фон да која се за прво тромесечје идуће године издвајају на садашњи начин делити · судбину средстава Фонда у. наредном петогодишњем плану. Уколико средства Фонда у наредном периоду буду орочена сред ства _ удружене привреде онда би и 220 милиона динара за период јануар март 1971. добила карактер орочених средстава, а ако се фонд буде финнасирао неким другим врстама кре дита, онда ће се овај износ третирати као део тих кредита. Наглашава се да се 220 милиопа липађа 0вим законом по 61 „захватило (беспогратно и фискалним путем“.
т. М.