Борба, 19. 12. 1970., стр. 12

БЕОГРАД,

Авиони »Рап Атепсап« повезују Беотрад са свим крајевима света. Сваког понедељка и петка авиони лете директно из Беотрада за Диселдорф,

12. СТРАНА — БОРБА — 19. ДЕЦЕМБАР 1970.

о ·

Комисија Председништва СКЈ о идејном раду

„Београд, — Основни правци теоретског рада организација и руководстава Савеза комуниста били су јуче предмет разматрања на седници Комисије Председништва СКЈ за развој теоријског рада и идеолошког деловања. Промене у политичком и економском систему и реформи-

сање Савеза комуниста још непосредније повезан са

налажу да читав тај посао буде

теоријском разрадом. Догово-

рено је да Комисија буде иницијатор међурепубличког саветовања СК-о масовном идејном раду.

Кредитирање неразвијених подручја у БиХ

Сарајево. —

Извршно веће Босне и.

Херцеговиле

усвојило је Предлог закона о измени Закона о утврђизвању подручја чији се бржи привредни развој кредитира из средстава републичког фонда. Закључено је да Републички завод за планирање и економска истраживања убрза рад на изради материјала о регионалном развоју и развоју недовољно развијених подрума у Републици.

Пленум Синдиката индустрије и рударства Србије

Београд.

— Анализирајући заштиту на раду у индустрији, Пленум се заложио да се програми 1

заштите на

Раду уклопе у програме развоја предузећа, комуна и ре-

публика и на раду.

посвети нарочита пажња превентивној заштити

ПРОСЛАВА 30 — ГОДИШЊИЦЕ „ВЕСНИК

(Загреб, 18. децембра). Свечаном _ седницом радничког савета у Загребу је данас прослављена – 30-тодишњица „Вјесника“, лис та који је пре, у току и по сле рата био гласило напред них друштвених снага ган гажованих ·'под руководством Комунистичке партије, у социјалистичкој ре волуцији и изградњи социјалистичког самоуправног друштва.

Прослави годишњице при суствовали су – многобројни угледни политички и друштвеви радници, међу којима др Владимир Бакарић, др Савка ДабчевићКучар, Мика Трипало, Јосип Ђерђа, Стјепан Ивић, Милутин Балтић, Иван Шибл и Ђуро Кладарин. Свечаној седници радничког савета која је одржана у великој дворани Радничког свеучилишта „Моша Пијаде“ присуствовали су и са везни секретар за информа ције Драгољуб Будимовски, директори југословен

„ЛЕК“ ЉУБЉАНА

ских новинско-издавачких предузећа, РТВ, агенције Танјуг, као и представници савезног и репуб лички удружења | новинара. Одржано саветовање војних старешина

Данас је у Београду за вршено тродневно саветовање којим је руководио државни секретар за народну одбрану генерал пуковник Никола Љубизић. а У чијем раду су уче ствовали најодгеворније ста решине из ДСНО, команданти армијских области, комаданти републичких и покрајинских штабова народне, одбране, начелници управа војних школа и ве ћи број старешина из освовних јединица и установа оперативне и територијаллс одбране.

(Танјуг)

товарна фармацевтских ин кемичних изделко“ ЉУБЉАНА, Целовшка 135

ОБЈАВЉУЈЕ

слободно радно место;

ТРГОВАЧКИ ПУТНИК

— за продају козметичких производа.

УСЛОВИ:

кандидат треба поред општих услова за запослење испуњавати и следеће посебне услове:

— школска спрема:

комерцијалиста са сред-

њом стручном спремом или радник са високом квалификацијом трговачког смера са праксом при продаји козметичких

производа;

— место сталног боравка: Београд;

=— лични квалитети:

мушкарац са углађеним

наступом с урођеном способношћу Ууспо-

стављања непосредног

дима;

контакта са љу-

— обавезан је властити ауто и кућни теле-

фон.

Пробни рад трае 90 дана,

могућ је одмах.

Пробни рад траје 90 дана,

а наступ на радно место

а наступ на радно место

зима о испуњавању захтеваних услова кандидати треба да доставе најкасније до 31. ХП 1970. на

адресу:

„ЛЕК“ ЉУБЉАНА, Целовшка ц. 135, кадровско

-сплошни сектор.

ХОТЕЛ

„СлАВИЈА“ МЕЂУСПРАТ, ТЕЛ. 448-487

ДИРЕКТНО ЗА ЊУЈОРК

познате компаније

шенон (Ирска) и Њујорк.

из њујорка одличне везе за све градове Америке и Кана

де. . де РЕВЛУПУШУУ НЕ ЛЕЋШИМЈЕ

БЕОГРАД, ПРИЗРЕНСКА 2 ТЕЛЕФОН 27-141 И 24-207 , ПУТУЈТЕ НАШИМ

АВИОНИМА | ОД БЕОГРАДА, ЗАГРЕБА, СПЛИТА И ДУБРОВНИКА

ЗА: ПРАГ, БРАТИСЛАВУ И БРНО

ДИРЕКТНО

не мењајући авион

ПУТУЈТЕ НАШИМ

АВИОНИМА У АФРИКУ

АЗИЈУ, ЕВРОПУ

Све информације можете добити У нашем представништву. БЕОГРАД, ХОТЕЛ „СЛАВИЈА“ МЕЂУСПРАТ, ТЕЛ. 448-487

948

-=>

у 724.

БЕОГРАД КНЕЗА МИЛОША 6 ТЕЛЕФОН 338-180 ТЕЛЕКС: 11241

НАЈБРЖЕ ЗА АФРИКУ Ваздухопловна компанија Не мачке Демократске Републике лети са својим модерним авионима за Африку. Путници имају изванредне везе са многим градовима. Препоручујемо вам линију: Берлин Будимпешта — Алжир — Бамако — Конакри. Сва детаљна обавештења можете добити у пословници.

=

БЕОГРАД, СРЕМСКА 8 ТЕЛЕФОНСКА ЦЕНТРАЛА: 620. 200 ТЕЛЕКС: 11-244 СА ДЦ-9 БЕОГРАД АМСТЕРДАМ — СВАКЕ

| СУБОТЕ

Кот“

"“ атрад, Будва, Пула и Трст близу су вам ако се возите аутобусима „АУТОТРАГС-ПОРТА“ ЗАДАР.

| става

Недељни репертоар

НАРОДНО НЕДЕЉА — 20 Ххп— 20 „Пор Ројал“ (драма Анрија де Монтерлана) ПОНЕДЕЉАК — 2. Хп 20 — „Ђоконда“ (опера Амилкара Понкијелија) и премијера УТОРАК — 22. Хп— Ф ПА Врна лов на Сунце“

рама Питера Шефера) СРЕДА — 28. Хр 20 ит „Фигарова женидба“ (опера В. А. Моцарта) — предЛин за Музичку омла, жути циклус |

ЧЕТВРТАК “ 24“ хп — 20 — „Женидба“ (комедија Н. В. Гогоља)

ПЕТАК — 25. хпП— п „Петар Пан“ (балет Бруна Бјелинског) — откупљено; — 20 — „Зимска бајка“ (драма. Виљема Шекспира) СУБОТА — 26. хп — 20 „Народни посланик“ (комедија Бранислава Нушића)

СЦЕНА У ЗЕМУНУ НЕДЕЉА — 20. ХП — 17 „Шума“ (комедија А. Н. Островског) ПЕТАК — 25. ХП — 19:30 „Севиљски берберин“ (опера Ђоакина Росинија) СУБОТА — 26. ХП — 19.30 — „Хамлет“ (драма Виљема Шекспира)

ТЕАТАР „КРУГ 101“ НЕДЕЉА — 20. ХП — 18 „И смрт долази на Лемно“ (драма В. Лукића) ПОНЕДЕЉАК — 21. ХП —

"19 — „Бушите браћо, буши-

те све — бушите браћо, плаћено — је“ (хумореска Марка Твена)ј; — 22.300 Инспирације , шпанске гита ре (концерт Јована Јовичића) УТОРАК — 22. ХП — 19 „Бушите браћо, бушите све — бушите браћо, плаћено је“ (хумореска Марка Твена) СРЕДА — 23. ХП — 19 „Моцарт и Салијери“ (опера Н. Р. Корсакова) и „Зве здани круг“ (балет на музику Албинонија и Пендерецког) ЧЕТВРТАК — 2. ХП — 19 — „Бушите браћо, бушите све — бушите браћо, пла ћено је“ (хумореска Марка Твена)

ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО

НЕДЕЉА — 20. ХП — 19.30 — „Сумњиво лице“ (Б. Нушић) ПОНЕДЕЉАК — 21. ХП 19.30 — „Пигмалион« (Б. Шо) УТОРАК — 22. ХП — 19.30 — „Награда“ (Х. Кинтеро) СРЕДА — 23. ХП — 19.30 — „Капетан из Кепеника“ (К. Цукмајер), — важе улазнице од 12.

ЧЕТВРТАК — м. хп 19.30 — „Џрљаве руке“ (Ж. П. Сартр)

ПЕТАК — 25. ХП — 19.30 — „Целестина“ (Ф. Рохас) СУБОТА — 26. ХП — 19.30 — „Обична прича“ (И. Гончарова) ТЕАТАР „»БОЈАН СТУПИЦА“

НЕДЕЉА — 20. ХП — 20 „Паклена машина“ (Ж. Ко

кто) ПОНЕДЕЉАК — 21. ХП 20 — „Странац“ (А. Ками)

УТОРАК — 22. ХП — 20 „Рат и мир у кафани Снефи“ (Р. Форлани)

СРЕДА — 23. Хп — 20 „Омер и Мерима“ (М. Беловић С. Пешић) ЧЕТВРТАК — 24. ХП — 20 — „Повратак Филипа Латиновића“ (М. Крлежа) ПЕТАК — 5. хп— 22 „Освајач“ (А. Хинг)

САВРЕМЕНО

ПОЗОРИШТЕ

СЦЕНА НА ЦРВЕНОМ КРСТУ

НЕДЕЉА — 20. ХП — 19.30 — „Зона Замфирова“ (Ст. Сремац)

ПОНЕДЕЉАК — 21. ХП 16 — „Дон Кихот и Санчо Панса“ (М. Булгаков); 19.830 — „Станоје Главаш (Ђ, Јакшић)

УТОРАК — 22. хХП — 16 „Бидо“ (Веселиновић-Брзак) — откупљено

СРЕДА — 23. ХП — 19.30 — Мајстори совјетског балета (гостује балетски ансамбл из СССР)

ПЕТАК — 25. хп — 19.30 — „Кућа на брду“ (Сл. Стојановић) “ СУБОТА — 26. ХП — 19.30 — „Зона Замфирова“ (Ст. Сремац)

СЦЕНА НА ТЕРАЗИЈАМА

НЕДЕЉА — 20. ХП — 10 „Грофица Марица“ (Е. Кал ман); — 20 — „Велика трка“ (Гргић-Кабиљо) ПОНЕДЕЉАК — 2. ХП 20 — „Београд некад и сад“ (Ј. Ст. Поповић, Б. Нушић, М. Бећковић)

СРЕДА — 23. ХпП -— тд „Београд некад и сад“ (Ј. Ст. Поповић, Б. Нушић, М.

Бећковић) ЧЕТВРТАК — м. хп 20 — Мајстори совјетског

балета (гостује балетски ан самбл из СССР) ПЕТАК — 25. Хп — 20 —

„Пољуби ме, Кети“ (Кол Портер) — откупљено за „Комграп“

СУБОТА — 26. хХП — 20 „Велика трка“ (Гргић-Каби љо)

НУ ЧУКАРИЦА ПОНЕДЕЉАК — 21. ХП 10 — „Станоје Главаш“ (Ђ. Јакшић)

ЧЕТВРТАК — 24. ХП — 19 — „Ђидо“ (Веселиновић, Брзак)

АТЕЉЕ 21: НЕДЕЉА — 20. Хп — „0перета“ (В. Гомбрович) ПОНЕДЕЉАК — 21. ХП 20 — „Радо иде Србин У војнике“ (Б. Ћосић)

УТОРАК — 22. Хп — 20 „Зигер-затер“ (П. Терсон) СРЕДА — 28. ХП — % „Слатко православље“ (Б. Чиплић) ПЕТАК — 25. ХП — % „Коса“ (Радо, Рагни, Ћосић) СУБОТА — 26. ХИ — 20 „Краљ Иби“ (А. Жари)

ТЕАТАР У ПОДРУМУ

НЕДЕЉА — 20. ХП — 21 „Штихови« (0. Нешу СРЕДА — 28. ХП — 21 „Мастојник“ (Х, Пинтер) ЧЕТВРТАК — 24. ХП — 21 — „Живео живот Тола Манојловић“ (М. Димић) ПЕТАК —.26. ХП — 21 „Ко је Клара Ланг“ (М, Дира) '

КЦ НОВИ БЕОГРАД

ЧЕТВРТАК — 24. хп 17 и20 — „Кафаница, судница, лудница“ (Б, Црнчевић) БОШКО БУХА

НЕДЕЉА — 20. ХП — 9,30" и 11.30 — Новогодишња пре

детава (обе представе су откупљене); — 17 — „Леген да о Бошку Бухи“ — откупљено. УТОРАК — 22. ХП — 10 „Новогодишња – представа“; — 16 — „Биберче“ (Љ. Ђокић) СРЕДА — 23. Хп — 10 „Вашар у Тополи“ (Д. Ерић); — 15 и 18 — „Новогодишња представа“ ' ЧЕТВРТАК — 24. ХП — 10 — „Легенда о Бошку Бухи“ (М. Беловић, С. Пешић); 17 — Новогодишња представа ПЕТАК — 25. ХП — 10, 15 и 18 — Новогодишња, представа (

СУБОТА — 26. ХП — 9, 12, 15 и 18 — Новогодишња представа '

МАЛО ПОЗОРИШТЕ

НЕДЕЉА — 20. ХП — 13 „Поново на слово, на слово“ (Д. Радовић) ПОНЕДЕЉАК — 21. ХП 9 — „Жића у царству буба“ (Скуп-Вениг)

УТОРАК — 22. ХП — 9 „Црнци и Ескими“ (Д. Лукић) СРЕДА — 23. ХП — 9.330 и 12 часова — „Гримасела“ (Ковнацка-Добжањски) ЧЕТВРТАК — 2. хП — 9 — „Жића у царству буба“ (Скуп-Вениг)

ПЕТАК — 255. хп— п „Тримасела« (Ковнацка-Доб жањски)

СУБОТА — 26. ХП — 17 „Кића у царству буба“ (Скуп-Вениг — Новогодишња представа са ДедаМразом. КУЛТУРНИ ЦЕНТАР БЕОГРАДА

ДВОРАНА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА Серија: „За ваше добро расположење“ Свакодневно од 19. ХП до 25. ХП 1970. у 3 „Сам Бесет“ — цртани филмови у боји ВЕЧЕРЊИ ПРОГРАМ Серија: „Петнаест највеселијих дана“ СУБОТА, 19. ХП 1970. у 6 и 9 „Звезда“ — режија Роберт Вајс — глумци: Џули Ендрјус, Данијел Маси, Ри чард Крена. НЕДЕЉА, 20. ХП 1970. у 5, 7 и 9 „Водич за ожењене мушкарце“ — режија Џин Кели — глумци: Валтер Метју, Роберт Морз, Клер Кели ПОНЕДЕЉАК, 21. ХП 1970. у +45, 7 и 9,15 „Довиђења, беби“ — режија Кен Хјуг УТОРАК, 22. ХП 1970. у 4,45, 7 и 9,15 „Не дирај ми жену“ — режија Норман Панама СРЕДА, 23. ХП 1970. у 5, т и 9 „Рај на хавајски начин“ — режија Мишел Мур ЧЕТВРТАК, 24. ХП 1970. у 5, 7 и 9 „Кат балу“ — режија Елиот Силверстен ПЕТАК, 25. ХП 1970. у 5, 7 и 9 „Шојас невиности“ —

ФИЛМСКИ МАТИНЕ ЗА ДЕЦУ

НЕДЕЉА, 20. ХП 1970. у 11 „Сам Бесет“ — цртани филмови у боји

ЧИТАОНИЦА. КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА

ПОНЕДЕЉАК, 21. ХП 1970. (19: ТРИБИНА КУЛТУР.. НОГ ЦЕНТРА — серија „Са времене књижевне теме“ ЈУГОСЛОВЕНСКИ РОМАН ДАНАС УТОРАК, 22. ХП 1970. (19), ЛИКОВНО ВЕЧЕ — серија „Ликовни портрети“ — ВА СА ПОМОРИШАЦ СРЕДА, 23. ХП 1970. (19) МУЗИЧКО ВЕЧЕ КУЛТУР НОГ ЦЕНТРА — серија „Музички тренутак« = БРАМС У ИЗВОЂЕЊУ БЕОГРАДСКОГ ТРИА ЧЕТВРТАК, 24. ХП 1970 (19: ТРИБИНА, КУЛТУРног ЦЕНТРА — серија „Наука осваја свет“ — ду ТОМАТИ НА МЕСЕЦУ ПЕТАК, 25. ХП 1970. (19). КУЛТУРНИ ЦЕНТАР БЕО ТРАДА ЗА СВОЈЕ ПОСЕ ТИОЦЕ: СРЕЋНА НОВА ГОДИНА! — одабрани забавни програм "ЛИКОВНА ГАЛЕРИЈА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА

ПОНЕДЕЉАК, 21. ХП 1970. (19: Отварање изложбе сли ка ВАСЕ ПОМОРИШЦА ГАЛЕРИЈА ЧИТАОНИЦЕ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА

Изложба „25 ГОДИНА СЛО БОДНЕ МАЂАРСКЕ“

ПОЛЕМИКЕ - МИШЉЕЊА – ПИСМ ИЗ НАШИХ ЛИСТОВА И ЧАСОПИСА

ТЕРИТОРИЈАЛНИ НАН | ПРОНЗВОДНИ ПРИНЦИЋ

УЗ РАСТРАВУ (0 ОРГАНИЗОВАЊУ КОМУНИСТА У ВЕЛИКИМ ПРЕДУЗЕЋИМА

Последња привредна реформа оријентисала је дефинитивно наше радне организације на тржишно пословање. Оне се ужурбано прилагођавају томе захтеву, између осталог и укурпњавањем финансијског капитала, средстава ра да и људских потенцијала које превазилази границе политичкотериторијалних јединица.

Одмах се поставило питање како да друштвено-политичке организације помогну таква настојања. С обзиром да се највише рачуна на Савез комуниста, покренута је дискусија око његове улоге предузећима која се простиру на више – политичко-територијалних заједница, Статути доношени на последњим конгресима СК дали су одговор који није задовољио сва очекивања. Озакоњен је, наиме, ме ханизам добровољне координације међу ћелијама Савеза комуниста удруженим по различитим полити чко-територијалним – заједницама, уместо јединственог организма чи је су одлуке обавезне за све.

Мислим да се уза све респектовање захтева крупних радних организација друкчије није могло по ступити. Морало се бирати између једног од два начела организовања, територијалног и производног, јер би њихово мешање значило и збрку око спровођења одлука. У таквој ситуацији приоритет је морао бити дат територијалном начелу. Сублимиран политички живот ипак се не одвија на ограниче ном радном простору на коме човек проводи одређен део свога вре мена. Заокупљен напором да ство ри материјална средства за издржавање, он је тамо и објективно упућен на бригу за економичност производње и расподеле. Поред то га он има у привредном организму који не превазилази територије општине више довољно снаж=-

Зар опеш арислушки“ бање

Друже уредниче, У „Борби“ од 16. децембра, "на

. петој страни, прочитао сам чнфор

мамчију у којој се пледира да се магнетофонски снимци, магнетофонске траке признају као доказна материјал у кривичном ч дока зном поступку. Више сам ћего изненађен, просто — затреталићен!

Замста ми је тешко да поверујем да једањ тако аџторитативан скуп, судија кривичних одељења Врховног суда Југославије ц врховних републичких ч токрајинскиг судо

„ва може да закључи, како тилце

у валцој чнфорљмаљцији, „да нема нижажве сметње да се чак ч страњ ке служе магнетофонским снимци ма у време вођења доказног тпостутла“!2 Схватам да је техника натредовала % да ми не смемо остатц то страни од тих техничких џновалумја ж револуција. Алм, што је мног0 — много је! Зар смо тако брзо заборавњли колико смо због тих магнетофона имала главобоље '“ да је историјски Четврти пленум (познат као брионски) осудио таљжве методе „прибављања података“. Зар хоћемо да озаконимо трислуш кивање ч све могуће злоупотребе које оно собом неминовнпо носи

Знам, рећи ће заговорници ове пчдеје, да није реч о прислушкивању, да се чскључује употреба силе, претње, обмане, да се онај чији се глас снима на магнетофонску траки мора унатред на то уто зорити. Ала то онџ „могу неком другом да причају, знам ја како то иде. Техника је моћна ствар, моћнија него што ч судије које су донеле овакав закључак. можда % претпостављају. Та: техника може тако вешто да „монтирја“ магнетофонске снимке да стопроцентно од говарају ономе ко ит “ у које свр же желим употребити. Уз то, има много тако вештих имитатора раз нит гласова да човек може дп. се затретасти _ кадо. са магпетофонске траке чује репродикимлти „свог“ (наравно, вешто подражава мог) гласа... .

Ако се све то (а ц многе друге „техничке“ — ти не само тетничке, могаћности мамитулмасања, _ магнетофоном) зна, тросто је несхватљиво да данас чекоме тада на па мет да магнетофонски снимак три. знаје као „доказни „материлалљ“.

Но, надам се, итаж, да ће то бити само један тредлог који ће се брз0 заборавити. У отлитем интересу. Макар нас % прогласили „конзервативним“, јер нећемо да се сљуоешно „достигнућима науке и тежа ниже“. Хвала вам "а таквој науци џ таквој тежтилми.

Нови Београд, 16. децембра

Милојко КАСТРАТОВИЋ, лични пензионер

них политичких инструмената за разрешавање. проблема, међу њима и основну организацију Савеза комуниста. Подручје где се изражава његов укупан друштвени ин терес (како да осигура стан, одевање, разоноду, негу тела и духа, подизање подмлатка, заштиту имо вине и живота комуницирање итд. шире је, оно се налази тамо тде се он као грађанин организовао у политичко-територијалну је диницу, од њега овлашћену и задужену да му помогне у задовоља вању виталних потреба.

Крупна радна организација У систему производног самоуправља ња ствара се слободном вољом са мосталних јединица. Радни људи се одлучују на тај корак у уверењу да ће тако лакше зарадити средства за живот, Буду ли изневерена њихова надања, они се неће либити развргнућа заједнице. Једном створено удружење није и вечито, оно мора непрестано да се бори за опстанак провером објективности решења која се тичу љу ди. Ради тога је договарање уместо надгласавања, убеђивање уместо унапређивања, увереност уместо страха, онај неопходни стил У овом случају и објективно наметнут — који указује и на метод рада комуниста у здруженом предузећу. Ако централно партијско тело неће имати право одлучивања већ препоручивања, што подразумева да ће његове сугестије постати обавезне тек пошто се са њима сагласе комунисти и форуми јединице у саставу партијске организације територијално-политичке заједнице — онда ће се тиме осигурати не само неопходно усаглашавање општинске, покрајинске и републичке политике са политиком радне организације, већ ће на најбољи могући начин комунисти бити подстакнути да се

ПНЕВНИК

заложе за остварење онога о чему су се договорили. |

Овакво схватање политичког де ловања још се бори за оживотворење у нашем друштву. Отуда ок левање комуниста у неким крупним предузећима да га доследно примене код себе.

Искуство у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини показује да се у предузећима ове ре публике која имају своје радне је. динице на више политичко-терито ријалних заједница почиње осећа ти и даље прве резултате синхрднизована акција организација Са веза комуниста. Свуда су превазиђЂене недоумице око иницијативе, тј. ко ће покренути активност, Уса тлашавана су гледишта Око тема које ће се расправљати, начина џ места састајања, избора учесника договора, парафирање препорука, Обављају се или су обављене консултације и усаглашавања са руководствима Савеза комуниста у политичко-територијалним _ зајед ницама, а понегде су донесени и статутарни акти којима се прецизира садржај и начин рада. Има организација које су са припрема прешле на остварење, држе саветовања и сличне договоре.

Најбољи почетак заједничког де ловања комуниста у удруженим предузећима биће ако се они почну бавити мањим бројем значајних проблема. Само ће пракса ука зивати на најбоље начине да се њихов рад учини корисним и ефи касним. И овде као и свуда показаће се да идеалних организационих инструмената нема, али да ће се увек наћи погодни облици окуп љања људи који знају зашто треба да се састану и шта да реше,

Салим ЋЕРИЋ, председник Комисије за статутарнг. питања СК БиХ

Журнал Мпрослађа

Аншића

ПИСМО АНКИЦИ ОПРЕШНИЋ.

Поштована другарице Опрешник, прочитао сам за ова два дана толико ружних ствари поводом из ложбе „Уметност на тлу Југославије кроз векове“, где се наша цењена јавност пита како се предста вити Паризу. Нисам нашао Ваше име, ни име Милана Керца. Једну ноћ због вас нисам спавао. Зато Вам ово и пишем.

Немојте се, Анкице, нервирати. После Рика Дебењака ја сам дуго веровао само у једну графику, и то Вашу, док није дошао Мерсад Бербер, Милан Керац је за мене један ваљан сликар, а ни њега не видим у селекцији Југославије. Не видим ни Солдатовића, ни Врсајко ва, ни Лакића... Не видим ни Даду Ђурића, ни Милића од Мачве. Не видим великог скулптора евРОНА керамике Кокана Ђорђеви

ал.

Анкице, будимо мирни. Ја ценим ваше стрпљење, јер то није само тренутак, то што радите, Један од изабраних је, на пример, Кинерт. Једина таписерија (каква иронија) поверена је Јагоди Буић иако бих ја морао да Вам сада набројим имена почетка југословенске тапизерије од Бошка Петровића до Етелке Тоболке.

на

— Поводом чега је овај пријем“

— Зар не знаш у 125 метара новог пута! р Малотре смо тијстили р Остен“, Скопље)

Ко представља Југославију“!

Знате, ја бескрајно верујем у је дан племенити цртеж Миће Нико лајевића, сасвим сам узбуђен кад видим радове Табаковића, Радмиле или Николе Граовца.

Не знам више шта је наша култура. Поражен сам.

Један покојни Фејеш са шибица ма представља нашу покрајину у свету. Све остало је у запећку. Ја сам после тога постао мали, мали као да никад нисам имао Војводи“ ну.

А ни ви, Анкице, ни ја, нисмо Војвођани. Крв нам је дошла из других крајева земље. Лика, Кордун Босна, Далмација, Свеједно.

Овде живим часно и страховито желим да ту част сачувам.

Ко је тај човек који може да ми избрише из културе Југославије Мишу Недељковића или Љубишу Петровића

Ко му је дао правог

Иду године. И част једног посла с тим годинама. Иде свет. Вии Ј% молим Вас, морамо мало да се осмехнемо свему томе. Молим Вас » мајте мира.

_ („Дневник“, 17, децембра)

нет аи. (7 ом

Ку (2)

% 52 > 2 . 2 АУТ ит ннсите 2: з мо ОЗНА

И Мт ЈЕЛА

4