Борба, 19. 12. 1970., стр. 14
Ц.
ПЕЋ
14, СТРАНА — БОРБА — 19, ДЕЦЕМБАР 1970. |
ФИНАНСИЈЕ—СПОЉНА ТРГОВИНА-— ИНВЕСТИЦИЈЕ -САОБРАЋАЈ
Иницијашиђа ЕЕЗ за разођоре са Вашиноном о хемикалијама
_ НИ ДО САЛА НИЈЕ __БИАО _РЕЦННРОЦНТЕТА
Брисел, 18. децембра (Екос - Танјуг) — Савет ми
нистара Европског заједничког тржишта овластио је Извршну комисију да пореде преговоре са Сједиженим Америчким Држава ма и осталим заинтересованим земљама ради продужетка споразума о снижењу царине за хемијске производе, који је постиг нвут на преговорима у окви ру „Кенеди рунде“. Овим споразумом земље ЕЕЗ, Ве лика Британија и Швајцарска су се обавезале да ће за 50 одсто снизити царине на увоз хемијских производа органског порек ла, уколико Сједињене Америчке Државе укину тзв. „Америкен Селинг Прајс“ систем (АСП) за Хе мијске производе. Пошто
САД још нису укинуле 2-
вај систем, западноевропске земље су снизиле царине за највећи број органских хемијских производа за 20 одсто, а за неке артикле и 30 одсто.
На основу „АПС“ система, у Сједињеним Америчким Државама као основ за обрачунавање царина на извоз органиских хемијских производа не узима се увозна цена, како то прописује правило ГАТТ-а, већ домаћа цена на амери чком тржишту. Тиме је, практично, америчка хемијска индустрија потпуно заштићена од конкуренци је увозне робе.
АПС“ је био дуго предмет распри између Сједињених Америчких Држава и осталих индустријски развијених земаља. Још у
~
Јапан гради бродоградилишта у Ђугарекој
Токио, 18. децембра (Танјуг) — Између
јапанске
индустрије брбдова „Хитачи“ и корпорације бродоградилишта Бугарске у току су преговори о јапанском учешћу у изградњи неколико већих бродогради
лишта у Бугарској.
Како се сазнаје из токијских обавештених еконо меких кругова, преговори су поведени на иницијативу председника бугарске корпорације Георги Геор-
јева.
Бугарска влада планира изградњу бродоградилиш та која ће моћи да производе бродове од 70.000 до 100.000 тона носивости. Бродоградилишта којима Бугарска сада располаже могу да производе бродове до
20.000 односно 30.000 тона,
ворима.
МОД. – ава ба =. ____ ареал
напомиње се у овим из-
преговорима познатим као „Кенеди рунда“, САД су са обавезале да ће укинути 0 вај систем, али су то више пута одлагале,
У садашњој кампањи за завођење нових протекцио нистичких мера у САД још мање има изгледа за укидање овог система а Слабије су шансе, за успех иницијативе западноевроп ске „Шестдрице“ да се по веду нови преговори. Међу тим, органи ЕЕЗ очигледно рачунају са могућношћу ла у новом америчком Конгре су завлада и нова клима, Земље ЕЕЗ су спремне да споразум о снижењу цари на за хемијске производе продуже за одређено време како би се америчком Конгресу технички омотућило да размотри питање укидања _ дискриминационог увозног система за хемијске производе.
Међутим, у Бриселу се наглашава да је БЕЗ спре мна на продужење Споразума о хемијским произво дима и укидање царина за органске хемијске произво де за 50 одсто само ако амерички Конгрес укине „АПС“ систем и уколико Сједињене Америчке Др жаве у међувремену не ус воје нове рестриктивне увозне мере, како наглашавају функционери ЕЕЗ, не спојиве са циљевима „Ка неди рунде“.
Нензвесност произвођача алуминијума у оудућности
Њујорк, 18. децембар У индустрији алуминијума САД за 1970. рачуна са опадањем пласмана од 5 одсто у односу на количину од 5,8 милиона тона, колико је тржиште апсорбовало прошле године. За 1971. годину поново се очекује по раст од 7,5 одсто због појачане активности у стамбеној изградњи и аутомобилској индустрији. Ова два сектора су уделом од 22,5 односно 19,8 одсто у укупној производњи, најважнији потрошачи алуминијума. Од утицаја на ову прогнозу је, међутим, и страховање од вишка понуде широм света.
Први добровољан споразум америчких произвођача Укамаћење инвестиционог капитала три највећа америчка произвођача „Алкоа“ 1.55 милијарду долара оствареног промета и 122,4 милиона долара профита, „Рејнолдс Металс“ 1,01 милијарду долара промета и 551 милиона долара профита и „Кајзер алуминијум“ 925,8 милиона долара промета и 601 милион долара профита) било је, на пример, једва 6 одсто, а њихова задуженост износи 40—850 одсто ак тиве.
Да би био спречен негативан тренд, први пут после 15 година, постигнут је добровољни споразум америчких произвођача о огра ничењу производње алуминијума, како би понуда била боље прилагођена тражњи. Крупне корпорације. претежно су смањиле производњу на 94 одсто расположивих капацитета. Ако
_ степен искоришћености ка-
пацитета буде одржан у прва три квартала 1971, према мишљењу стручњажа може бити избегнут вишак понуде у САД.
Смањење производње и обустављање градње
Укупна америчка производња алуминијума која је већ у 1969. достизала 3,8 ми лиона тона, од чега је 2,8 милиона тона отпало на првих 9 месеци, могла би се у овој години само мало по већати. До краја септембра 1970. произведено је само
2,9 милиона тона, док се за паследњи квартал очекује осетан пад.
„ За компаније и у њима запослене раднике смањење производње је додуше болно, али ипак још увек економичније од претераног нагомилавања залиха. Многи. произвођачи ишли су чак и даље и обуставили или успорили градњу но вих постројења. Тако је фирма „Алкоа“ прекинула изградњу фабрика у Тенесију и Индијани, док је компанија „Кајзер“ сасвим "обуставила производњу у великој фабрици у месту Калметди. Многи произвођачи размишљају сада није ли економичније да алуминијум купују него да изграђују властите погоне. Бржи пораст производње од потрошње
Евентуално _ настављање релавитне стабилности, које проистиче из ограничења производње, зависиће од развоја светске производње. Према проценама, она ће се у 1971. повећати за 15 одсто, на 11 милиона тона, док се према неким прогнозама да 1972. може рачунати чак на повећање од 46 одсто. Оно би, међутим, било праћено порастом потрошње од само 20 од сто. Како је почетком новембра ове године истакао на годишњем · заседању Удружења индустрије алу минијума у Њујорку, председник _ фирме „Кајзер“ Реди, светска производња алуминијума до 1980. биће више него удвостручена, а учешће САД у њој смањиће се са 49 одсто у 1965. на 35 одсто у 1980. години.
Велика градња нових погона ван САД
Изван САД, пре свега У Западној Европи и Јапану, нова постројења алуминујумске индустрије су у изградњи или у фази планирања, и то често уз учешће америчког капитала. Из међу осталог, треба помену ти планове фирме „Алкоа“ за нову фабрику на острвима Руикиу, затим изградњу по једне фабрике компаније „Кајзер“ и „Пешине“ у Западној Европи, за тим фабрике које фирма „Ројалдс“ гради у Хамбур-
гу а „Кајзер“ у Гани, „Алу минио са“ у Мексику од „Алкоа“ има планове за гра дњу ваљаоница алуминијум ског танког лима у Румунији са техничком докумен тацијом компаније „Американ метал климакс“.
Америчка индустрија алу минијума, осим тога, преко својих филијала и мешови тих компанија у десет земеља има укупне капацитете од 800.000 тона који до 1971. године треба да се про шире на 1,5 милион тона.
Амерички извоз алумини јума већи је од увоза. Из вредности извоза од 304 ми лиона долара и увоза од 264 милиона долара, произишао је У 1959. извозни вишак од 40 милиона долара. Од про лећа 1970. године извоз је; међутим опадао. Очекује се настављање таквог тренда
и у идућој години, јер се у иностранству пуштају У рад неке фабрике са америчким учешћем.
.
Закључен угођор између Д-Т-Д
п четослођачке „Силме“
КУПОВИНА. ОПРЕМЕ ЗА. НАВОДЊАВАЊЕ
Водопривредно предузеће Дунав — Тиса — Дунав из Новог Сада и че хословачка предузеће „Сигма“ закључили су уговор о испоруци опреме за наводњавање у вредности 1,5 милиона долара. По овом уговору предузећа из Чехословачке — испоручиће југословенском — предузећу комплетну опрему за навод
њавање 5.000 хектара обра дивих поља у Бачкој и Ба нату.
Опрема се састоји од црпних станица, затим аз бестно - цементних цеви, мобилне (површинске) оп реме за вештачку кишу и електро уређаја за ове ин сталације. Како истичу у новосадском предузећу, онрема ће бити испоручена већим делом у 1971, години, а делимично и у 1972, У идућој години ДТД ће, такође, започети градњу и инсталирање ових сис тема на својим пољопривредним добрима, и то ПК „1 Мај“ у Апатину, ПК „Банату“ у Кикинди и ПД „Пешчара у · Банатском Карловцу.
Како се сазнаје, у току су преговори са чехосло-
вачким предузећем „Сигма, 0 сличној сарадњи за испоруку знатно веће количине ове опреме за Јутославију. у
Нови турнетички конзорцијум
Унатређење туризма у Црној Гори
Два београдска грађевинска предузећа, „Труд "беник“ и „Рад“, затим Ју гословенска _ пољопривредна банка, ПК „Београд“ и, ако се преговори заврше с успехом, америчко-енглеска _ фирма „Крамер“, основаће конзорцијум за доградњу и експлоатацију неких ту ристичких објеката на црногорском приморју.
На првом месту ради се о новом хотелу у Су томору, "Острву цвећа код Тивта, и неким друтим објектима који треба да унапреде туризам у Дрној Гори.
Економска сарадња Италије са НР Кином
Изтледи за повећање трговине
Милано, 18. децембра (АП) Успостављање дипломатских односа између Италије и НР Кине имаће несумљиво за по следицу унапређење трговинс ке размеде две земље, али ће ипак протећи неколико година пре него што буду остварени значајнији резултати у том правцу, изјавио је један од председника новоосноване Италијанске трговинске коморе за НР Кину.
Познати стручњак за трговину са НР Кином Дино ђен тили је притом нагласио да је развој трговине са овом великом азијском земљом углав ном условљен настојањем Пе кинга да има уравнотежен би ланс робне размене са иностранством и да се у комерцијалном погледу не налази у. зависности од било којег стра ног партнера.
Прошле године Италија је извезла у НР Кину робе у вредности од преко 56 милиона долара, а у истом раздобљу увезла кинеске производе У вредности од преко 64 милиона долара. Како је навео Ђентили, Италија из НР Кине претежно „увози сировине, а у њеним испорукама најважније место имају вештачка влакна и ђубрива. Он је изја вио да постоје изгледи за повећање италијанске тргови не са НР Кином посебно, рекао је Ђентили, ако се узме у обзир да трговинска политика коју Западна Немачка во
ди према источно европским земљама није прихватљива за кинеске власти. Прошле године
вредност западнонемачког извоза у НР Кину износила је готово 157 милиона долара а вредност увоза преко 88 ми:лона долара.
Већи извоз олова и цинка
Према последњим подацима постоје реални изгледи да групација олова, цинка и ан тимона и ове године буде међу највећим извозницима У оквиру обојене металургије. Очекује се, да ће до краја 1970. бити остварен извоз У вредности од око 42 милиона долара. Пројекција средњеро чног плана предвиђа да до краја 1975. вредност извоза бу де око 104 милиона долара. Оволики пораст извоза У средњерочном плану заснива се, пре свега, на осетном повећању производње руде олова и цинка, затим метала 0олова и цинка, антимона и кад миума. Само извоз метала оло ва и цинка повећао би се од 90 хиљада тона Х овој на око 220 хиљада тондаеу последњој тодини средњерочног плана.
_ ХИДРАУЛИКА НА ФАП ВОЗИЛИМА
Хидрауличне дизалтце пољској
Варшава, 18. децембра (ПАП) — „жиће Варшави“ извештава данас да су пољско спољнотрговинско предузеће „Полимекс“ и београдски „Југоелек тро“ закључили дугорочни спо разум којим се предвиђа коопдукција на индустријском плану. Премда овом споразуму, пољске хидрауличне дизалице, које се промзводе у фабри ци техничке опреме у Острове ку, биће монтиране на ове камионске шаСклапање ових покрет-
„ФАП“ сије. (Куповни
курсеви)
пп
Валута. Цирих _ Лондон Франкфурт. Њујорк Пати пе сват о ЕП АШ Долар .на | 2388 3,6140 54 Фунта 10380 | — 8,7140 2,3899 Марка 11831 8,7065 – 27,4350 гулден 119,70 5,6050 101,18 РА шав. франак — 10,3025 84,53 23,1875 Фр. франак 78,03 13,2025. 65,90 12 18,0975 Пира 0,6912 1490,15 5,841 0,160325 шилинг 16,70 3/4 61,65 14,18 3,8675
скок КУРСА МАРКЕ
Лондон, 18, децембар (РОЈ черашње оцене о -валутним берзама блале д састанак на готово свим берза живом пословању, па је чак
ност шпекуланата који су куповали 3
курс марке скочио је У
док је у Лондону курс фунте пао у
фу! ма У баном. заНЕЧИРУУ ртибилвим валутама.
према свим важнијим ·конв
твој су јуче пали курсеви дол састанку скоку курса марке топа на тржишту еуро-долара. буде ностављен, вије искључено понав-
Као и на претходном претходио је пад каматних с Ако такав тренд
снижењу есконтне стопе У
поетпразничкој мр етрнекле преурањене, Јучерашњи
ма протекао је, наиме, у доста запажена и повремена актив-
тер- АП) — чини се да су ју-
атмосфери“ на девизно-
ападнонемачку валуту,
цириху, Милану, Њујорку, односу на марку.
ка је била знатно чвршћа према
ара, фунте, франка и лире,
непосредан повод последњем
) ила. љање ситуације која је била немачкој,
за ФАП возила трема лиценци,
них дизалица, поверено је ваљевском предузећу „Индкоп“. такође је предвиђено да се Југославији уступи конструктивна документација о поје диним деловима дизалице, чи ме би југословенско предузеће у фазама освојило производњу. Првих једанаест пошиљки делова ових дизалица већ је испоручено Југославији и они
се сада склапају у ваљевској фабрици.
' и ЕВРОПСКО |
ТРЖИШТЕ | ПВО ао. Заим ПА
Почиње нова регулација
Пољоприђредна банка у Беотраду кредштира мелиорационе радође у саиђу Вардара
Југословенска пољопривредна банка одобрила је јуче Фонду за обнову и из градњу Скопља инвестицио ни кредит од 220 милиона динара, намењен регулацији Вардара. Овај кредит по чеће да се користи средином 1973. године и треба да буде утрошен током две на редне године. Рок отплате је 5 година за сваку годиш њу траншу посебно, уз камату од 3 одсто, а плаћање доспева по истеку 23 месеца од године искоришћења сваке транше.
Вардар је до сада нанео велике штете плављењем
Генерални директор Новосадскот сајма Милан Новковић саопштио је на конференцији за штампу програм сајамских приредби за наредну годину.
Најважнија приредба МеЂународни пољопривредни сајам, који ће бити одржан од 14. до 24. маја, представљаће и најимпозантније стециште домаћих и страних привредника, За учешће је заинтересован знатно већи број излагача из готово свих земаља. Многи домаћи и страни излагачи већ су почели да закупљују сајамски простор. Новковић је саопштио да ће на међународном пољопривредном сајму, у Новом Саду, учествовати и привредници из Румуније и Пољске, који ће, како се очекује, организова ти националне изложбе. Од јутословенских излагача нај мстакнутије место треба да заузму пољопривредно-индустријски комбинати, који би приказали све предности крупне робне производње и понудили домаћим и стра-
У ЖИЖИ ПАЖЊЕ
Нова „Мерима« са новим кадровима
Све бројнији стручњаци, омот“ Ћују боље пословање — каже в. д. директора Христивоје Мило-
девић
Како што боље искористити нове привредне капацитете и пласирати робу на домаћем и страном тржишту — одговор на ово питање је тренутно у центру пажње 800 запослених у крушевачком предузећу „МеТо је, у ствари, већ финале вишегодишњег напора радног колектива да Модернизује производњу и побољша структуру стручњака како би се што боље припремио за конкурентску борбу пре свега
рима“
са страним фирмама.
— досад смо управо изградили неколико фабрика, а половина од инвестираних сред става су наша — каже в. д. директора инМилошевић. —
жењер Христивоје
њима је фабрика за производњу масних киселина и глицерина (капацитета 11.000 тона годишње), фабрика сапуна (12.000 тона), фабрика помоћних средстава за производњу детерџената 0(4.000)..
ЗАКЉУЧЦИ ПРОДУКТНЕ „БЕРЗЕ
| | Закључци — житарице
Цене стоке и меса
Минхен
м за 100 кл) Ми не котирају
краве А 226—241 бикови А 210—296 бикови Б 252—275 јунад А. 245—268 јунад Б 230—257 телад А 430—%63 свиње А 205—215
ондон (у шилинзима за сугђ)
јунад средња 191—192 јунад тешка 185
јунице средње 182—183 јунице пене 6 у овН јаве
товне кра! ПА
виње У тил. јатеад за лб 3/4. 1/2
Беч
(у аустријским шилинзима за кг) волови 16,30—18,20 Омкови : краве јунад 15,3 А 40—17,30
кстра ни рова 15,00—16,30
милано
(у лирама бикови прим волови не котирају јунад прима 500—' свиње 125—145 плу свиње 161—180 кт
свизје 180 кр м теже 3
и ужа
| кооперације
— кукуруз вештачки суишен род 1970. год 118—120 дин/д (паритети „војводина Србија, испорука промпт М до 20. Т 1971. године), — кукуруз природно сув род 1970. год 105 дин/а (таритет Војводина, испорука мај 1971. год — плећање до 15. јануара),
— јечам за сточну исхрану 1155 дин/а (паритет Војводина, промпт),
— пшеница декларисана за сточну исхрану 10 дин/а (па ритлет Војводина, тромпт), — мешавине пшенице и јечма 50:50 одсто 110 дин/а (паритет Војводина, промпт), — овас род 1970. год узанс квалитет 100 дин/а (паритет ужа Србија, промпт), Н — суви резанци шећерне репе, балирани 70 динја (па ритет Војводина, промпт), —. пасуљ ситан бели род 1970, год 850 дин/а (паритет Босна, промпт),
— целер „прашки оријаш“ род 1970, год 115 дин/4 (паритет Војводина, промпт),
Закључци —' стоке
— меснате беле свиње из тежине 95—125 Фет 7,80 дишкг франко утоварено уз обрачун 2 одсто кала (паритет Хрватска, промпт),
На новој лока»
Скопља и пољопривредних површина у његовој ближој и даљој околини. Југословенски и норвешки стручњаци израдили су план ње гове регулације. Објекти ко ји ће се по њему изградити треба да заштите град али и да се искористе у привредне сврхе, између осталог, за наводњавање и електропривреду. Заштитиће се пољопривредно земљиш те с обе стране реке неколи ко десетина километара јужно од Скопља, а на Трески ће бити подигнута брана за задржавање вишка воде који неће моћи да оте
_ елива Вардара
Протрам сајамских приредби у Шобђом Саду
ВЕЋЕ УЧЕШЋЕ ИНОСТРАНИХ ИЗЛАТАЧА
ним купцима најрепрезентативнији асортиман прехрамбених производа.
Друга приредба на Новосадском сајму у идућој години биће Међународни сајам опреме за спорт, лов и риболов. Термин одржавања утврђен је за интервал од 12. до 20. јуна. Половина изложбенот простора, који ће
бити двоструко шири од прошлогодишњег, већ је резервисан, првенствено за
стране излагаче.
Одлучено» је, да се досадашњи Југословенски сајам воћа, поврћа и прерађевина у идућој години претвори у међународну сајамску при редбу, која ће се одржати од 25. септембра до 3. октобра. У следећој 1972. ова сајамска _ приредба _ добиће још специјализованији карактер и орегистроваће се као Међународни сајам прехране. Саопштено је, такође, да је Новосадски сајам пријавио кандидатуру за домаћина Светскот сајма лова и риболова у 1975. години.
Вардара. Ако би се висина бране подигла изнад тачке предвиђене само за задржа вање вода, онда би се доби ла велика акумулација чи ја би запремина омогућавала наводњавање и произво дњу електричне енергије.
Предрачун укупних трошкова у првој фази регула ције износи 370 милиона ди нара, од чега је-већ уложено 75 милиона динара.
Фреонд за обнову и изград њу Скопља орочиће, из сво јих средстава, код Југосло венске пољопривредне банке 100 милиона динара до 1. децембра 1979, Од тога је већ орочена сума од 35 ми лиона.
(СТАЊЕ КАНРИНГА
15. ДЕЦЕМБАР (у милионима долара)
ЗЕМЉА Потра- дугу- Мани. у жујемо јемо пулативни кредит Албанија .5 — 64 Алжир 17 -- 0,8 Бразил — 15,9 20 Бугарска шу 2,5 15 чехословачка — 271 120 грчка – 8) 20 гвинеја 5,9 – 66 Индија (рб) 6%5 8,5 З Камбоџа. 34 = | ел куба 30 – 2,0 мали – 69 04 мађарска – 20" 4050 монголија Ол – ћ' немачка ДР 36 – 12,0 Пољска , 2 – то Румунија 5 – 5 СССР –— 28 160 Турска – 2,5 ћ5
| ја
цији изграђени су и сви објекти такозване инфраструктуре: водовод који је по капацитету градског у Крушевцу, канализација, индустријски колосеци, путеви. Кад за коју го“ дину сасвим завршимо нову „Мериму“, котштаће нас око 130 милиона нових динара према садашњим ценама.
Колико је то велики напор, говори податак да је лични доходак ралника био готово рила 1970. године и у просеку износи једва негде око 800 нових динара. МИ поред тога, кадровска структура је побољшана тако да се „Мерима“ налази изнад просека у хемијској индустрији.
— већ сада је у нас од укупно 800 запослених 11 одсто са високом и вишом спре-
индустријски већи од
енергетика,
најречитије
„замрзнут“ од 1967. до ап-
југословенског
мом (2 процента изнад просека југословенске хемијске индустрије), а 75 одсто су вИ-
сококвалификовани и квалификовани ници (5 процената више) — каже ин Драгослав Трнавац, помоћник директора за техничке послове стематизацијом радних места предвиђа се још знатније побољшање квалификационе Стручњака са факултетским 0бразовањем и вишом спремом треба да 6у20 одсто — сваки пети запослени! Због свега овога, према речима инжењера Драгослава Трнавца, „Ме тек у последње време поч себи одговарајуће место међу дузећима. Иако пословна година досадашња производња
структуре.
де око
завршена, Међу
послених.
Багерско —
већ је већа за преко 1969. години. А то значи нови нара у акумулацији и бољи стандард за“ То је управо и омогућило да се радницима У овој години повећају при“ мања за око 200 нових динара у просеку.
радњер — Али, планираном си-
има“ је управо а да заузима сродним прејош није у 1970. 20 одсто него у целој милиони ДИ-
бродареко предузеће Београд
Делатност;
— Природни шљунак и пе-
сак, речни и друмски "транспорт ових производа, прерада шљунка и песка, продаја сопствених производа и услуга, претовар и складиштење.
ЕЦ Пилата наде аамен виц НЕЕНИ
Укупно запослено:
Основна делзтност:
— Производње,
1.450
сепарирање
и прање природног шљун ка и песка
раја а мај пат њи нцљишјњицк но = ара Диани путна тиран
Бруто продукт — 1969 — извршење:
1970 — план;
146,000,000 146,000.000
ЛА А а И УУ ОИ 1 ривијери
Доходак — 1969 — извршење:
1910 — план;
62,000.000 57,000.000
ара РИМ по анетоау Ј гапа А С РИУАНЕ ===
Фондови — 1969 — извршење;
190 — план;
28,000.000 25,000.000
оре та Ана ши не ери заниа би Је о вив а а е
Инвестиције — 1970 — план;
38,700.000
у ове суме 11,300.000 Бе чисље "по ранијим кредитима (за флоту и камионе) а остало НОва улагања — 27,400.00.