Борба, 19. 12. 1970., стр. 15
МИХА МАРИНКО
19, ДЕЦЕМБАР 1970, — БОРБА — СТРАНА 18.
МОЈА СЕЋАЊА
___ОдБАТИНА 10 ТЕЛУ ИЗГЛЕДАО САМ КАО ЗЕБРА _
.;
Иследници су хтели да се поиграју са мном. Истрајно сам тврдио да сам Шмагур
а они су ми кроз извесно време показали .
формулар из загребачке полиције на којем је била моја слика и отисци кажипрста, де сне руке. Питали су како то да ми је слика сасвим слична. ПЏитали су да ли можда по знајем некога ко ми је тако јако сличан. Унтересовало их је да ли познајем Марин ка. Један од иследника поближе је погледао отисак прста на коме се јасно видела бразготина коју имам од малена. Зграбио ме је за руку и одмах уочио бразготину на ка жипрсту. Викнуо је: Зар то није евидентан доказ да си то ти!,
Тукли су ме као луди а ја сам упркос томе и надаље тврдио да сам Шмагур јер ми је синуло у глави да је свеједно да ли ће ме премлатити и убити због првог или другог. Тако сам целу ноћ, упркос батинама, остао при својој тврдњи. Када су увидели да ни свим могућим батињањем корбачем и врећицама песка — био сам већ сав натечен и изнурен — не могу изнудити признање, по ложили су ме наузнак на столицу без наслона. Један ми је зајашио на врат а двојица зграбила за ноге. Отворили су шлиц и тукли штапом по полном ограну. Болови су били тако страшни да нисам могао да се уздржим од урлања. Мало је фалило па да полудим. Смогао сам у себи последњи делић прикривене снаге, извио се и пао са столице на тло заједно са полицајцем који ми је гњечио главу међу ногама.
У галами у томе мучилишту одједном се створио управник полиције Месана. Видевши ме свега изудараног и када су му рекли да нећу да признам ни своје име, он се исцерио и рекао: „Већ ће признати, само наставите“. Одједном сам малаксао и ка да сам се освестио био сам сав мокар. Очитледно је да су ме поливали водом. У међувремену неко ми је дотурио воду што ми је добро дошло али сам се и надаље претварао да сам у несвесном стању. Покушали су да ме освесте. На то сам се мало помало померио и опет умирио правећи се да не могу да се вратим к свести.
У ЗАТВОРУ У МИКЛОШИЋЕВОЈ ЦЕСТИ
У таквом стању одвезли су ме у затвор у Миклошићевој улици и стрпали у једну велику заједничку собу. У њу је било наби јено око тридесет затвореника. Касније ми је неко с ким сам био у томе затвору причао да се сећа тога призора. Када су ме убацили у собу настала је. велика узнемиреност јер су ме затвореници видели потпуно
и
испребијаног, поднадутог, лице ми је било У црно-плавим отеклинама, натечена су била и уста и очи. Од батина по телу сам имао пруге као зебра, стражњица ми је била потпуно црна и поднадула а полни орган јако натечен. Неки другови су, чим би ме погле дали, падали у несвест. На сву ту галаму и погледе ја сам одговорио: „Ипак сам ја издржао“.
УЛОГА ДР КЛИНЦА
Следећег дана пријавио сам се на лекарски преглед. Кад ме је видео, затворски ле кар је био изван себе од беса и већ је био чврсто решио да ме упути у болницу. Али, на моју несрећу у затвору је за асистенталекара био одређен извесни Клишц (Био је
„доктор медицине, инжењер технике и еко-
номиста). Њему је већ било јасно зашто су ме тако измрцварили па је џинично климнуо раменима и рекао: „Зашто си пустио да те туку, зашто ниси признао“! Следећих дана дознао сам да је Клинц имао доста чудну улогу у затвору. Свуда је имао приступ, тражио је контакте са појединцима и правио се да је наш симпатизер
ИЗ ПРВИХ ДАНА ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ: Још су то биле мале групе партизана које су изводиле акције на најтежем терену
односно комуниста. Сећам га се из 1923. и 1924. када је као један од водећих у СКОЈ-у држао више говора у Ревирима (Подручје Трбовља, Загорја, итд. — наша примедба). Касније се повукао и латио студија. Зашто су га Италијани затворили не знам. Можда су га сумњичили да је левичар пошто су не како сазнали шта је био у млађим годинама. Због његовог понашања и слободе коју је уживао у затвору, затвореници су га сум њичили да је потказивач.
Моја жена Мица касније ми је причала да је тај човек долазио у болницу и тамо њушкао тако да су га се бојали и лекари који су у већини били присталице ОФ. Тако је тај Клинц постигао да ме нису пре-
бацили у болницу мада је затворски на то лекар био спреман.
ПУТ ЗА БЕГУЊЕ
После свега тога чекао сам, мислим три седмице, без саслушавања. У међувремену Мица је успела да симулише запаљење слепог црева због чега су је пребацили у болницу. То сам дознао још у затвору на Миклошичевој цести. Једног дана, мислим по-
четком јануара, дошли су по мене и одвели ме аутомобилом. Из робијешнице кренули смо преко железничког прелаза у правцу Шишке. Одмах ми је било јасно да ће ме предати, Немцима и да то, наравно, значи мој крај.
У Шентвиду (предграђе Љубљане — наша примедба) на граничној караули форма лно су ме предали Немцима. Мада сам био изолован тамо сам приметио да нисам сам. Пошто сам у међувремену сазнао за хапше · ње Виде и Тонета Томшича, претпостављао сам да ће целу групу изручити Немцима. Немци су нас одвели у Бегуње. Тамо сам дошао у контакт са Тонетом Томшичем. Био сам затворен у бункеру број 1, а Томшич неколико бункера даље у истом ходнику. Када су га водили покрај мојих врата некако му је успело да ми се јави. По гласу сам та препознао. Када смо осетили да никога од Немаца нема у ходнику, гласно смо разговарали. Једном таквом приликом рекао сам му да гестапо инсистера да признам да сам Маринко, што ја поричем и ХНрА да таквог човека не познајем. Рекао сам му да ја остајем шп војој да сам Иван Шматур. па
У Бегуњама сам остао, мислим, четрнаест дана. Преко других затвореника дознао сам да је поред Тонета Томшича ту још и Вида Томшич. За Пепцу Кардељ нисам могао утврдити где са налази. Дож сам чекао у Бегуњама у мој бункер су стално упадали есесовци, шамарали ме али тежег мучења није било. Атмосфера је била крајње напрегнута и убитачна јер смо видели како рано изјутра одводе људе на стрељање у Драгу. Чим би раним јутарњим часовима чули кораке на ходнику, стперели смо на кога је дошао ред.
СТРАШНЕ ПРИЧЕ ГРОБАРА
Језиво је било слушати вести о стрељању талаца у Драги, Те вести доносили су у затвор затвореници које су Немци користили као радну снагу за сахрањивање стре љаних. Ти затвореници су и у затвору ужи вали извесне привилегије. Између осталога, носили су храну из кухиње и делили по ћелијама. Иначе, они су чистили и прали ходнике. Кроз врата слушали смо њихове језиве разговоре како је једном или другом успело да сакрије драгоцености које су нашли код стрељаних. По наређењу Немаца скидали су мртвима златне круне и протезе. То су били јадни људски створови који су од того посла и сами постали сурови. Из њиховог разговора није се дало наслутити никакво саосећање према стрељанима. Напротив, за неке ми се учинило да се чак такмиче у суровости само зато да би добили неке привилегије које су им обећавали гестаповци. |
(Наставља се)
Тр пр, О ЗВСТ
ЋЕ ЕЈОАКО по, ПЕК БРЕ :
Кум а ам СУ
ПОЗАДИНА ХАРА-КИРИЈА МОДЕРНОГ САМУРАЈА
Самоубиство фанатика Миштиме шокирало јапанску и светску јавност
6 ~
у, 15523 = еуојипоћ 615 1 абиеате = Њу о" са ТЕ ОАДРЕАИ ПОЈСР Фиби. 7
59. | 1 7 ~ УМ | 74 Пе пе . 5:58. фоправАА Ру МЕ аса КА ВОРАРЕТЕНРАНЕ |4 та ОВЗЕН ЕП те. ве: Урагдн у омЋ
МУ у ов
Б умети 70 5 Пат ега. дћи
о | 2.
ом рсн т “
„Према мишљењу већине нормалних · Британаца ...“
Помраћења Сунца није било, али је тама 25. новембра усред дана прекрила Јапан, када је светски познати књижевник Јукио Мишима извео хара-кири, традиционални јапански аристократски начин извршавања самоубиства, после одржаног неприродног запаљивог товора у штабу јапанских оружа них снага, у центру Токија.
има је упозорио и, истовре мено, позвао Самоодбранбене снате (СДФ), јапански блажи назив за оружане снаге, да се побуне против државе и устава, који паролом „нема рата“ технички не признаје постојање оружаних сна та,
Мишима, председник „Татенокама“ или организације „Штит“, И четворица његових другова про валили су у канцеларију начелни ка главног штаба јапанске војске, Канетошија Машите, и инсистифали да им се дозволи да одрже овор војницима у логору.
Када је Машита одбио да изда такво одобрење, Мишима га је, уз помоћ својих сарадника, онеспособио и привезао за столицу. Тада су остали официри у логору схватили озбиљност ситуације и дозволили Мишими да одржи говор, Наредили су војницима у лотору да се построје.
Мишима је у свом, веома кратком, говору оптужио јапанску вла ду за „бескичмењачку“ унутрашњу и спољну политику и позвао окупљене војнике да му се придруже и помогну у чживљавању предратног самурајског духа у вла диним круговима, са крајњим циљем мењања устава базираног на принципу „нема рата“. |
Исмејан
Реаговање окупљених војника изненадило је Мишиму. Био је исмејан, подвргнут руглу. Говор је завршио узвиком „Тенохеика банзаи“, што значи „Нека живи император!“ По завршеном говору вратио се У Машитину радну собу, скинуо своју униформу, нацистичкој слиМну, и не обазирући се на молбе ашитине и других присутних . о изира — јапанским мачем про
0 и распорио стомак,
· цире. Једном приликом је
Његов главни помоћник Мишо Морита пришао је и другим мачем му одрубио главу, а затим га себи зарио у стомак. Затим је један други члан групе и њему одрубио главу. Остали припадници Мишимине антикомунистичке Татенокаи организације тукли су начелника и друге присутне генерале, све док их полиција није савладала. · Мишима — са својих 87 следбеника — није био непознат Самоодбранбеним снагама. Они су често организовали вежбе на војним те ренима у подножју свете планине »Фуџи. | .
Чланови организације Татенокан добро су стајали код Самоодбранбених снага, а сам Мишима је вршио јак утицај на младе офимеђу припадницима СДФ било и расту рања летака, који су, својом садржином, критиковали „бескичме веаштво“ појединих виших офици ра. Накнадно је утврђено да је Мишима био организатор ове про вокације.
Опсесије
Мишимино право име билоје Ки мита ХЖираока. Он је својевремено био и кандидат за Нобелову награ ду за књижевност. Веома _се занимао за крвопролића и смрт. Основна тема његових романа био је секс са застрањивањима да изрази осећај насиља који је У њему растао, Живот му се завршио као у филму „Јукоку“, чији је режисер, продуцент и главни глумац био управо он.
Филм је говворио о младом офи циру који јапанским мачем кида своју утробу у канцеларији коман данта Јапанских оружаних “нага, после неуспелог покушаја државног удера.
Није познато да ли је Мишима озбиљно разматрао могућност спро вођења државног удара. Али, по лицијска истрага је открила да је инцидент од 25. новембра био испланиран још у марту. Према полицијским властима, Мишима је ово планирао „зато што није било могуће поуздати се у парламент да ће ревидирати уставне клаузуле „нема рата“.
Његов циљ је био да реоргани-
зује СДФ и постави императора као једини симбол нације и тако оствари „јединство достојно историјске и културне традиције нације“. Снагу му је уливао лукави напор јапанске владе да „рехабилитује императорство од предратних дана“.
Побуна коју је Мишима планирао, требало је да се изврши по узору на удар од 26. фебруара 1936. године. Али, постоји огромна разлика у политичкој и економској структури ова два периода. Мотиви удара су, 1936. године, били осиромашење села и корупција у влади.
Тадашњи покрет је уживео подршку народа; Мишимина овогодишња акција помогла би аристократији и императору, али не и широкој јавности.
Клаузула
Захтев за ревидирањем уставне клаузуле „нема рата“ није нова ствар. Већина ултра-десничара, који се,готово морбидно боје да
ће комунисти,у не тако далекој бу-
дућности, преузети власт, већ ра није је захтевала ревизију клаузуле. Влада до данас није дала јасан одговор, осим неких изјава да се са ревизијом већ прилично касни.
Влада је позивала народ да сада, када им је земља богата, пока же више национализма. У ствари, не мали број владиних и индустријских руководилаца понавља предратну паролу: „Богата земља, јака армија“. Ово је у последње време јапанским десничарским ор ганизацијама главно гориво,
Међутим, Мишимин крвави акт типизира традиционалну изгубљеност јапанског интелектуалца. Мишима је био штићеник јапанског нобеловца Јасунарија Кавабате. Његова је омиљена тема била на почетку књижевне каријере секс. Сексуални романи су у почетку Мишимине каријере домини рали. ато није ништа ново за Јапан. Ни у стара времена секс није био забрањен у јапанској литератури. Током седмог и осмог века, јапанским мушкарцима није било забрањено да одржавају сексуал-
Јукио Мишима говори грути јатанскиг војника, непосредно пред самоубиство
не односе са удатим женама. У урбаном Јапану су постојали дани одређени за одржавање „сексуалне феште“, један у пролеће и'један у јесен.
Како је стицао међународно при знање, Мишима се пребацивао на друга подручја у жеђи за саморекламирањем, Тако је основао организацију Татенокаи, чији је основни политички правац било супротставља ње комунизму и оживљавање самурајског духа у модерном Јапану. Међутим, народ то није прихватио. Његови следбеници су били углавном универзитетски студенти, а не припадници широке јавности. Јапански интелектуалци не дискутују један с другим _преко новина или на телевизији. Уместо тога, држе се супериорног става.
Према томе, чланци или предавања јављају се у форми једностраних проповеди: не изгледају као да потичу од специјалиста, већ као да их стварају школски учитељи. А пошто се интелектуалци У јапанском друштву сматра ју потенцијалним вођама, народ их, углавном, саслуша али им не пружа подршку. |
Следбеници су углавном студенти универзитета и колеџа, вавикнути на слушање својих прет постављених. Управо су зато Мишимини следбеници били углавном студенти,
МЕМИНИ, Лондон
.
за публицитетом._
Ричађд Јарнел из града Лансинга у британској прови нцији Сасекс недавно је упу тио писмо париском днезнику „Монд“ из којег је лист обја вио најзанимљивије делове:
„Налазим се на дужности локалног функционера Синдиката поштара у Вортингу, у Сасексу. Од пре три године помоћник сам организатора у синдикалном руководству за грофовију Ласекс.
По дужности посла путовао сам широм земље и водио разне састанке и конференције у синдикалним орга низацијама. Било да сам имао сусрет са „радничком класом“, „средњом класом“ или „елитом“ — резултати су увек били исти — највећи део мојих саговорника био је против приступања Велике Британије Заједничком европеском тржишту, а остали су своје ставове формулисали кроз велике разговоре.
Јасно је свима да ми желимо да живимо у миру и слози са нашим најближим суседима с друге стране Лама нша. Ми бисмо били веома срећни кад бисмо могли скло пити „трговински пакт“ дире ктно са Француском и са осталих пет земаља поједина чно. Али, да се за ту гру: вежемо заувек — то никад!
Ни за милион година!
Највећи део нормалних британских грађана одлучно се противи свакој идеји о на пуштању наше независности као нације да би се придружили Шесторици: Дакле, када би све злато света било це на за наше приступање, ми бисмо опет, и то најискреније, сматрали да је цена за гу' битак нашег националног на слеђа превисока“.
„МОНД“, Париз
1. Представник ројалистичке контраре“ волуције у Француској
2. Артеолог који је открио Троју Итажу 3. Композитор и познати музички писац
ФУШУН је:
1. Највишљ, стари вулкан Јапана 2. Француски – политичар, пристали
свих режима 3. Средиште највећег басена каменог у-
гља у Кини
ОДГОВОРИ:
ШУАН: — Тачан је одговор под бројем 1. Ројалистички контрареволуционари из времена француске буржоаске револуци је носили су назив шуани према 'надимку због вође Жана Котроа „Жан Шуан“, убијеног 1794. године. Шуани су били организатори ројалистичких немира и устанака у Бретањи, Нормандији и Вандеји у годинама 1794, 1795. и 1808. Многи сељаци, привучени покретом и наору жави, сакривали су се у шумама да би служили републици. Један од њихових вођа (Фроте) био је по наредби Наполеона Бонапарте убијен 1800. године. Други вођ шуана Кадудал узалуд је касније покушавао да покрет оживи; он је тако ђе погубљен 1804. године. — Истакнути немачки и светски археолог 19. века Хајнрих Шлиман (под 2) био је велики поштовалац Грчке прошлости и њеног културног блага. Користећи податке из Хомерових спевоза, Шлиман је 1868. године открио Троју, затим Микену, Итаку и Орхоменос. — Немачки композитор и музички писац Роберт Шуман (под 3) ве лики је представник романтизма. Његова дела; соло песме, клавирске композиције, симфонијске етиде, концерти за клавир и виолончело оркестарске симфоније и камерна музика и данас се изводе широм света.
ФУШУН. — Тачан је одговор под бројем 3. Велики индустријски и рударски град у НР Кини Фушун налази се на реци Хунхо у средишту највећег басена каменог угља и угљених шкриљаца, ГТодишња производња угља износи преко
15.000.000 тоне. У овом граду веома је ра- |
звијена и индустрија челика, алуминију ма, електромашинај; цемента и хемијских производа. — Вулкан „Фуџисан (Фуџијама) на острву Хондо (под 1) западно од Токија висок је 3.787 метара а пречник његовог кратера износи 600 метара. То је највиши стари вулкан јапанских острва: последња његова ерупција је забележена 1649. године. — Француски по литичар Жозеф Фуше (под 2) био је најпре члан конвента, затим противник Робеспјера и активан учесник у његовом погубљењу 1794. године. Касније је приступио Бурбонима и припремио долазак Луја ХШ у Француску. Необично спретан, чинио је услуге свима који су долазили на власт.
5 | | | || | | | .|__| || |__| ||
»| || | || || је
| 23 А 5678 БРОЈ 5819
ВОДОРАВНО: 1. Мајмуни из породице антропоидних мајмуна; 2. Биљка од које се добија атропин; 3. Слово латинице — страно женско име — кратица јединице мере за дужину; 4. Производ саго ревања — јединица за мерењг осетљивости филма на светлост — иницијали познатог енглеског филмског глумца („Хамлет“); 5. Личност из познате џесме Алексе Шантића — градић у Далмацији; 6. Кућица ван града окружена вртом (мн.) — врста малих коња; 7, Други — делић течности — два слова; 8. Иницијали нашег књижевника („Вечити младожења“) — наше познато издавачко предузеће — предлог; 9. Кратка, језгровита изрека која изражава суштину неке мисли; 10. Уређај.
УСПРАВНО: 1. Кобила из народних песама; 2. Слово латинице — град у Ита лији — једна нота; 3. Шумска креда драги — кратица за: народноослободилачки покрет; 4. Врста јужног воћа (мн. — спољни омотач дрвета; 5. Град у СССР — надзорник на грађевини; 6. Писмени знак за бележење тонова — страна кратица за број — град у Италији; 7. Индустрија нафте из Загреба (скр. — бруталан акт извршења смртне „казне“ без суђења = лопов; 8. Веч која се среће У именима једињења у којима има амонијака. (М. 0.)
РЕШЕЊЕ БРОЈА: 5818
ВОДОРАВНО: 1. Скуп — колт; 2. Тан та ак — дар; 8. Ор — Олиб — ЈИ (Јаков тњатовић); 4. Пт — рено — Ке; 5. Раља — Осат; 6. Акар — Етна; 7. Го а Вила — Ив; 8. С6 — аван — ти; 9. Кра --
ан — трс; 10. Фаул — врат. УСПРАВНО: 1. Сто — Праг — ; 2. Карта — кобра; 3. УН по Ау; 4. ПЦ -– алеа — рива — л: 5, К — киво — елан –—- в; 4. Од — бостан — ТР
(Тома Росандић); 7. Лајка — Нитра; 8. ·
Три — став — Ист.