Борба, 23. 06. 1971., стр. 10

по та ве

- 10. СТРАНА — БОРБА —

28. ЈУН 1971.

КУАТУРНИ ЖИВОТ

. ~ ~ г

а.

: у За 5 Ма

х МА

Јарослав Червени: „Успомена из детињства“

ИЗАОЖБА ЧЕШКЕ ТАПИСЕРИЈЕ

У Музеју примењене уметности 7 Београду, сутра увече, трви тут ће битњ отворена изложба чехословачке татисерије АРТ-ПРОТИС, нова врста декоративне, монументалне џи татентиране тех нике ове ликовне дисциплмне. Педесет татисерија изложиће 29 чехословачких уметника који су учествовали на многим изложбама, између осталих, у Миламу, Лозани, Монтреалу, Митхетј, Паризу п Кату.

АРТ-ПРОТИС таписерија је поншкла и развила се у Истраживачком –8у-

нарском заводу у Брну. За рзлику од класичних које се ткају на ручном илж машинском разбоју ове су стваране од сљојева вуне различитих дебљита, која цепа

се лако развлачи, ч распоређује

трема намрту уметника. Могу се постићи изванредне нијансе боја ц тиме дочарати утисак слике са тананим трелљлазима, У сарадњи са архитектом могуће је остварити монументалне татисерије АРТ-ПРОТИС за покривање читаве зид не површимне,

У овом музеју сутрадањ ће, такође, бити отворена ц изложба стакла Драгана Дробњака. Овај уметник ради као дизајнер фабрике стакла у Прокупљу, добиттлалс је виле награда мц специјалпих похвалнтица, На овој, трећој самоста лној изложби, триказаће 154 експоната разниж врста чинија, ваза од безбојног, обојеног, тосребреног пч татинмраног ста клља. .

За пеш месеци предсшађе Теашра Јоаким Вујић ђидело преко 30 хиљада посетилаца

(Крагујевац, јуна) — После двогодишњег сељакања ансамбл Театра Јоакима Ву јића практично је од почетка ове године несметано наставио рад у својој ре-

ника Милана

воду крагујевачког књижев

„Банатске сликеи прилике“ Зорана Петровића уз саглд

сност аутора адаптирао је и режирао Петар Говедаревић. То су у ствари нове слике из банатског живота које нису виђене у већ познатим представама „Пен

Николића.

новираној кући. За пет ме- ког | мери равнице“ и „Село Сасеци извео је 109 представа, Смрт фра тус куле“.

које је гледало више од по критичара Жоржа Завеса ва великој сцени ловине становника града на агојева у – Лепеници — 30.787 посети- Бесона ВЕЋ. је 10. јува аи ви

по Осим тога и а Париз, 22. јуна, (Ројтер). — | самбл још није добио одУ пути то зато ба Познати француски умет- | мор. Познати комичар Људаоца. нички критичар Жорж Бе бомир Убавкић одвео је ансоп _ сарадник _ часописа | самбл на шестодневну тур-

Драмски првенац Добри- | детр франсез“ и листа неју по Санџаку. Крагује-

це Ерића „Прстен у извору“, у режији Петра Говедаревића, рекордер је по броју извођења. Ова. представа је играна у Крагу јевцу и другим градовима 21 пута и свуда изванредно примљена од публике.

у 88. години,

ви

Ансамбл је за јесењу сезону припремио две премијере. Александар Ковачевић је режирао драму Вадима Сабка „Тајна“ у пре-

кара Реноар, други.

„Иманите“ умро је у Паризу

Бесон је почео да се бауметничком критиком још у раној младости от кад потичу његова блиска пријатељства са неким од највећих француских сли као што Жорж Сера и

Зе НИ н

ма

вачки глумци приказали су љубитељима драме у Сјеници, Пријепољу, Прибоју, Радојни, Новој Вароши и Севојну представу „Тајна“ Вадима Сабка. Свуда су изванредно примљени. Идућег лета ова турнеја ће бити дупло дужа а крагујевачки ансамбл ће гостовати у знатно већем броју места.

су Огист

Сл, ЈАНКОВИЋ

Сцена из комада „Талљлац“, у извођењу Крагујевачког позоришта

ПОЗОРИШНЕ ИГРЕ БиХ У ЈАЈЦУ

Против

националне

· _ Араме

шекспировског типа

(Јајце, 22. јуна) — Дискусија за „округлим столом“ би ла је жустра, отворена често заједљива без обзира што је „Велики везир“ Дервиша Сушића, којег је синоћ извело Народно позориште из Тузле солидно сценско оства рење. Интервенција позориш них радника, па чак и критичара да се о представама говори толерантно и искључујући малициозни приступ, није. имала одјека.

Учесници у разговору за Дервиша Сушића имали су само комплименте. Према оп штој оцени, „Велики везир“ је зрео текст, драматуршки добро урађен. Код овог тузланског писца јавља се сличан мотив као и код Меше Селимовића, Сушић је, међутим, то обрадио много раније од Селимовића, уметнички веома снажно.

Урош Ковачевић сматра да редитељ Душан Михајловић није схватио аутора — парвио је историјску драму у ро мантичарском стилу 19. века, сву је оковао у тешки де кор и костиме, пригушио параболу и све оно што је савремено у Сушићевом тексту. И према мишљењу књижевника Славка Шантића, ре дитељ је без потребе поставио драму у шекспировском ма ниру, са примесама оперских и балетских представа, уместо да се служи савременим и аутентичним изразом.

Најоштрије замерке на рачун режије упутио је критичар Сеад Фетахагић који твр ди да је упропашћен текст, да је све у представи шупље и помпезно. И критичар Лука Павловић сматра да је редитељ погрешно схватио текст,

Учесници разговора за „округлим столом“ устали су, дакле, у одбрану аутора и ње говог текста. Сматра се да је тузлански ансамбл понео и са успехом изнео велики терет, а да су Салих Насић (Мехмед-паша Соколовић) и Макс Даманџић (Музафер Пилавија) остварили солидне улоге. „Велики везир“ је показао да Тузла није провинција, да има најотвореније позориште

у Босни и Херцеговини према домаћој драматургији.

НИША. Х. ХУСЕМЏИНОВИЋ.

О „Штиховима“ – још једном!

Спор преводиоца Дратослава Андрића и Атељеа 212, око представе „Штихови“, добија, изгле да, маратонске одлике: ни јучерашњи, други пре трес, па чак ни доста оп ширно саслушање режисе ра и глумца представе, Павла Минчића, нису били довољни суду да до несе коначну одлуку. То ће, по свој прилици, бити могуће тек 9. септембра, на трећем претресу.

Док је Павле Минчић, током саслушања, био при нуђен, пред судским већем, да поново импровизује оно што је, после представе, говорио у Сарајеву, и тиме пружио по вода да се хроничару ам бијент седнице учини ам бијентом позорнице, заступници обе стране су вербалним дијалозима по кушавали да његово саслушање претворе у кључ не, ставове својих иступања. Но, њихов труд је, чини се, био узалудан, јер се све кретало у добро по знатом кругу очигледног заваравања да ће се про цес овим што пре решити. Утисак је да је читав спор много дубље природе, него што се то претпоставља, и да ће бити потребно много смисла и такта како би се донела што праведнија одлука.

Септембарски претрес око „Штихова“ биће, изгле да, први значајнији догађај предстојеће позоришне сезоне у Београду. Јер — наглашава Минчић уколико суд донесе одлу ку да се представа скине са репертоара, он ће бити принуђен да од Атељеа 212 или Андрића, тражи обештећење, И, на крају, још један куриозитет: ако суд донесе такву одлуку, биће то први пут у исто: рији нашег театра, да не ко од коаутора скине јед но дело са позоришног репертоара.

(Д. Б)

| с

ПАНОРАМА

Сарајеђо спремно да призфаши

париску

(Сарајево, 22. јуна) — Иако још ни је дефинитивно потврђено да ће се из ложба „Уметност на тлу Југославије“ тренети из Париза у Сарајево у главном граду Босне м Херцеговине врше се озбиљне тритреме 3за одржавање ове јединствене манифестације, Нашме, Сарајљлије верују да ће посље треторуке Савезног извршног већа ова изузетна културна манифестација бити одржана у њиховом граду. Прецизирано је да би отварање изложбе би ло 27. јула, на дан устанка народа Бо-

изаожоу

Изложба, би била смештена У Скендерији која је за 800 квадратних мето“ ра пространија од Гран-палеа У И зу. Због изузетности ове изложбе 9 рајеву се врше обимне тритреме како би се што боље организовала ова мани фестација, јединствена у палиој култур ној историји. Између осталог предвиђено је да се успостави ваздушни, мост између Сарајева, Сплита и Дубровника “ великом броју страних ти домаћих ТУ риста омогући да тосети Скендерију. Иначе, изложба би трајаља деведесет

сне ч Херцеговине ж Хрватске.

Алекса Шантић

дама. (С. К.)

Шаншићеђе ђечери у Мосшару

(Мостар, јува) — Треће традиционалне Шантићеве вечери одржаће се 30 јуна у лапидарију Музеја Харцеговине. Организацио ни одбор је одлучио дана овогодишњим Шантићевим вечерима учествују са рајевски песници: Душко Трифуновић, Дара Секулић и Авђелко Вулетић, а од мостарских песника сво је стихове говориће Раде Будалић „Сафет Бурина, Алија Кебо, Иван Кордић, Мишо Марић, Сафет Сарић и Злата Артуковић. Стихове Алексе Шантића и Хамзе Хуме казиваће глумци мостарског Народног позоришта, а наступиће и мали камерни састав Симфонијског оркестра и октет Дома Југословенске народне армије. (Р. Х:)

Национална култура и шрадиција

Када говоримо о нашој кул

турној традицији не смемо изгубити из вида потребу на учно-теоријског приступа на шој културној баштини. То је култура прошлости са сво јим вредностима које јој је подарио човек и баш због то га савремени човек не треба да потцени и заборави да се из наслеђа може много изву ћи када се жели да се да нешто ново, истакнуто је на седници Комисије за друшт вено-политичка и идејна питања науке, просвете и културе при Централном комитету СКЈ. '" Традиција свакако) има елемената конзервативности али ни у ком случају не би требало дозволити њено конзервирање. Друштву је потребна традиција али не као утапање или заборав већ као активно црпљење резерви.

На конференцији се поста вило питање: „каквог се наслеђа одричемо“7 Даљи разтовори ће вероватно дати од говор на ово питање, али је опште познато да су националности на тлу Југославије, свака за себе, допринеле нашем општем културном бо гатству.

„Када говоримо о прошлости, треба да говоримо и о ономе што је било негативно јер ништа не треба сакрити нити се то може ако желимо да критички сагледа мо вредности које можемо да користимо и данас“, рекао је председник комисије за културу Социјалистичког савеза Ђоко Стојчић. (М. к,)

Добрица Ерић међу чишаоцима

„Радостан сам што ми је изишла нова књига, али сам забринут за њену суд бину због високе цене: хоће ли је ико купити2“, вајкао се после изласка своје „»Буклије“ познати гружански песник Добрица Ерић. И да му стихови не би таворили у књижарским полицама и издавачевим („Нолит“, Београд) магацинима, песник је кренуо међу читаоце. Сутра увече (четвртак), У организацији неколико чачанских кул-

Књижебносш

турних установа — Градске билиотеке, нове књижаре Дома културе и „Чачанског гласа“ — Ерић ће имати сусрет са онима који воле његову поезију, на којем ће рецитовати, разговарати и потписивати књигу. А да би своју „Буклију“ бар мало појефтинио (цена јој је 25 динара), он ју је лично на ручио од издавача, па ће уобичајени књижарски рабат овим путем ићи у корист купаца који ће је та ко добити по цени од 20 динара. Једна довитљивост има, дакле, двоструки ефе кат: читаоци ће добити јеф тинију књигу, а писац ће макар делом бити ослобођен брите за њену судбину. (Б. Ј)

Изложба Јусе Никшића

(Мостар, јуна) — Мостар ски сликар Јуса Никшић отворио је самосталну изложбу у експозитури сарајевске Уметничке галерије у Мостару. Овај познати сликар представио се са 15 експоната у техници темпере са мотивима инспирисаним мостарским поднебљем. (Р. ХЈ)

· „дата Мата аеПа Залиле « на албанском

Књижени часопис албанске народности „Јета ере“ („Нови живот“), _ који већ 23 године излази у Приштини, у свом другом ово годишњем броју доноси и две песме Лазе – Костића: „Међу јавом и мед сном“ и »бапја Мапа деПа зајије«, поводом 130-годишњице рођења великог песника.

Песме је превео Есад Ме коли, који је написао и сажету белешку о Лази Костићу. (А. К. Н)

Нођи роман Неџада Ибрашимођића

(Сарајево, 22. јуна) Један од најталентованијих младих литерата У Бо сни и Херцеговини Неџад Ибришимовић издаће ове недеље свој нови роман „Карабег“ у издању „Свјетлости“. То је дело које обрађује тематику о доласку Аустро-угарске у ове крајеве. Иако се још није ни прочитало, дело је изаз вало велико интересовање, јер је први ромав истог аутора „Угурсуз“ доживео велики успех.

(С. К)

Изложба цршежа Владимира Маренића

У Малој галерији Уметничке колоније Ечка у Зрењанину отворена _ је изложба Владимира Маренића, академског слика ра и сценографа Народног позоришта из Београда. Радови са ове изложбе на стали су у италијанским провинцијама Анкони, Ма черати, Перуђи и Паскари, отуда наслов изложбе „Са пута по Италији“.

Маренић је, иначе, извео 170 сценографија и преко 30 костимографија за позоришта у Београду, Новом Саду, Нишу, Сарајеву, Суботици и другим градовима. Његове сценографије виђене су у Пра-! гу, Варшави, Букурешту, | Софији, Кракову, Лођу, Кијеву, Минску, Будимпешти, Западном Берлину

и Лозани. '

Владимир Маренић

Максим Горки

Необележен јубилеј Максима Горког.

Пре 35 година, 18. јуна 1936. умро је Максим Горки, један од највећих пи-. саца Русије ХХ века. Писац чији је роман „Мати“, као и читав низ драма и приповедака служио као својеврсни уџбеник многим револуционарима и борцима за слободу широм евета — свакако је заслужио да се 35-годишњица његове смрти обележи — било приказивањем неког – од многобројних филмова сним љених о његовом интересан тном животном путу револуционара — ствараоца, или приказивањем — неког од његових драмских дела, било да се одржи књижев

но вече или на неки други начин обележи датум смрти и до данас једног

од најпопуларнијих писаца револуције. Међутим, никак ва слична манифестација везана за име и дело Мак сима Горког на жалост,

код нас није одржана. (д. Р))

Прба награда шеашру „ Симонида “

(Врбас, 21. јуна) — пПредставом „Отело“ Виљема Шекспира у извођењу Аматерског позоришта „Абрашевић“ из Ваљева синоћ је у Кули завршен 13. републички фестивал аматерских позоришта Србије који је ове годиз“ нетодржан у част 3З30-годишет њице устанка народа Југославије и Конгреса културне акције. У протеклих девет дана, колико је трајао фестивал, љубитељи позори шне уметности из северне и средње Бачке видели су нај боља овогодишња остварења аматера из Београда, Новог Сада, Ђаковице, Крагујевца, Ваљева, Кикинде, Суботице, Смедеревске Паланке и месног аматерског позоришта Жултурно-пропагандног центра, који су приказали 12 пре дстава. За овај фестивал може се слободно рећи да је био смотра младих ансамба-. ла, редитеља и глумаца.

Све симпатије критике, пуб лике и стручног жирија однела је представа „Мрља“ же лимира Халаута у извођењу театра „Симонида“ Дома омла дине Звездара из Београда У режији Дејана Пенчића-Пољанског, која је освојила прву награду. Друго место, је припало представи „Откри ће“ Добрице Ћосића у извоЂењу Омладинског позоришта културно-пропагандног центра у Кули у драматизацији Мирослава Беловића и Јована Ћирилова, у режији Петра Ујевића. На треће место жири је ставио комедиЈу Косте Трифковића „Баш су ти мушкарци лоле“ са којом се представило Народно позориште из Кикинде, а у режији Драгана Јовића. За поједина сценска остварења жири публике је доделио десет награда. Жири Студентског центра из Новог Сада доделио је такође три награде. Са овог фестивала четири првопласиране екипе стекле су „визу“ за одлазак на савезно такмичење аматерских позоришта које ће се одржати на Хвару. (7. С.

Живи сведоци невремена

Методија Фотев: „Сељаци и војници“ изд. „Културе“, Скопље 1970. Јунаци Мете Фотева, живи сведоци невремена, гасе пожар векова на слами древсе истине: НАГТОНИМА, од којих се канда топи камен непријатељства, мржње, људске и друштвене дисхармоније. Фротев је подигао величанствен споменик великом, трајном и светом Нагону. Нека га је и измислио; нека га је увеличао, мултиплицирајући његову напаст и жртву. Он је у храм тога маштовитог Безакоња — како би се иначе друкчије могао звати овај његов роман — увео добре жене нашег Југа, мало им се наРругао, много их је озледио, али му оне могу бити захвалне: путене, страсне, јединствене на својој безбожничкој странпутици, нису нас удаљиле од себе, нису прецветале у усамљеништву, заборављене. Фикција, њен пурпур, отео се пролазности. Време је коракнуло напред, заједно са жртвама ратне хистерије, људским испаштањима и недоумицама; револуција је најзад прескочила дубоки јарак људског бола, таложеног вековима; сељаци су постали војници, све се устумарало и измешало, само је једно велико женско око, сузно и себи окренуто, замишљено. остало да цакли у ноћи без звезда, као оно Евдино кад јој се приближио Мануил а заувек напустио Марио. кад се и родоскрнављење указало пред очима њих обоје, а што је Нагону могло да придода још једну ужасну људску деструкцију, раскол људскости, бол...

Јунаци М. Фотева, изузев неколико (Игор Брезов и др.) покушали су да се „остваре изван историје. На дугом путу искушења, увидели су да је то немогуће, да је управо то била једна прева сходно ЊИХОВА фикција, много више њихова него пишчева, најпосле схвативши да је историја МАТИЦА која све њих окупља за једном трпезом, иако на њу на ту трпезу историје, немају сви под: једнака права: неко се њоме користио обилатс, други су се једва задовољавали бедним мрвицама. Они су пут од МРВИЦА до БЛАГОСТАЊА хтели прећи не индивидуалним __бунтом и колективно акцијом. него бекством од стварнос М оном КРАСТОМ, оним хаосом чула ко: јима се штедро изазивало расуло УЉ скости У првом чину њихове трагичне уран лицем |. +

исац је т итет истори. ња декомпроновао. Код а ка роману а донекле иу КАТОВИМ пОтОс ЦИМА (1966), историјски оквир потребан и могућ само да би сеолредили временски угаони каменови: у том и том у десило се то и то, а чињеница том истом ТРЕМЕЛУ десило и н ше, национ о и друштве је за историјске токове, не ери и његовој Философији“ романа. рече није речено, писац не Утврђује це; насупрот историографским спису — и оним из НОБ, у Македонији ~ ка говом Добридолу — он се бави Онен“ вим неспоразумима са временом небљем и — историја је услов ње опстанка у историји,

што се У ешто ви-

подговог и РУР али позамашан: човек је ипак у по рИјИ. независно зависан од њених па 55 Њени токови — то није он сам, Бени ез њега то не би били никакви тоТао МА историјски. Пример су ан ламенков, Игор Брезов, Мануил, = ар и други, горди или гротескни, пао трагични, јунаци овог романа. У а: штву ситуација, писац проналази сво па ТНИЧНИ податљиве. Али та је попост Увек ствар субјективних моТа ои и афинитета. Владо Малески ме ружио друкчију пројекцију тога вреб: на и тог поднебља, У роману РАЗБОЈ Ке: је, најопштеније речено. поштовао А ИеЕ историјских збивања, међу, „Сељаци ми војници“ нам нуде друк чији концепт; писац се овде хтео дипа Цирати од ОРЕОЛА такозване објекивне истине, Њему, изгледа није био Па ока ни њихов сјај, ни њихова пао волуминозност. Другим речима, отев није хтео проповедати револуционарну етику и философију акције него =— метафизику ломова људске душе. Писац је у томе успео: маестралне су његове сцене еротичког безумља и. « њим у вези, она проституисана трка 3 богаћењем на привидно лак н свом прецизношћу _ одређује »златно теле“, Тај опаки међутим, имао стравично видљиве рогове.

а ачин, које метафора бестијариј је, дуге мако не-

Миодраг ДРУГОВАЦ