Борба, 23. 06. 1971., стр. 9
| Нова индустрија запош-
23. ЈУН 191. — БОРБА — СТРАНА #,
Душан Петровић у Скопљу
Скопље — Председник Савеза
ан Петровић Шане борави већ два дана у Скопљу. Он е присуствовао проптиреној седници Савеза синдиката Ма кедоније и посетио Градску скупштину Скопља, Скопску же дезару И предузеће ауто-каросерија „11. актомври“. —
Минчев и Богоев разгледали војну болницу
(Скопље — Председник Собрања и Извршног већа Маке оније Микола Минчев и др Ксенте Богоев посетили су ју“ че нову војну. болницу у Скопљу. Овај објект, са око 500 кревета) ускоро ће бити завршен,
Бојанићева честитка ректору Глигоријевићу
Београд — Председник Извршног већа Србиј
е 5 је Милеко Бојанић упутио је телеграм проф. др Јовану Глигоријеви ћу. У којем му честита на избору за ректора Београдског
универзитета.
Састанак у Титограду о новој концепцији Танјуга
Титоград — Секција за информисање ј у при Републичко, конференцији ССРН Црне Горе организовала је ТЕ У ти тограду састанак о новој концепцији Танјуга. Председник Конференције Добросав Ћулафић рекао је, између осталог да Танјуг не може и не треба да буде државна већ да путеве даљег развоја треба да тражи кроз де
ски договор у свим републикама. он
Свечаност у
Милка Кампић.
ТРИСТА НОВИХ ННДУСТРИЈ(КИХ ПРЕДУ-
_ ЗЕЋА
У. току" прошле године пуштено је у погон 327 новоизграђених индустријских предузећа и погона. Реч је о новим фабрикама, предузећима и погонима, из трађеним и пуштеним у по тон после 1. јануара 1969, а не о проширењу и модер низацији старих капаците та, или прерастању занатства у индустрију. '
љава 31.187 радника и подиже ниво укупне запосле ности у индустрији за 0,9 одсто. У укупној индустриј ској производњи придошли це партиципирају са 5,2 од сто. Без њих ниво индус-
тријске праизводње у 1975, | Е
био би 38-3,6' одсто“ нижи, а продуктивност рада за 2 одсто мања. Из ових неколико цифара дало би се на слутити да је реч о боље опремљеним предузећима и погонима који на старту остварује прилично високу продуктивност рада.
Занимљиви су подаци о томе тде највише ничу нове индустријске јединке. Прехрамбена индустрија дала (је 52 нова предузећа и погона, индустрија дрвета 41, индустрија грађевин ског материјала 37, хемијска индустрија 35, металска индустрија 29 итд. Ако се сетимо дефиниције најпропулзивнијих индустрија у савременом индустријском свету, запазићемо да су У току 1970. године, у ствари, изграђивани капацитети који се сврставају У индустријску авангарду.
Гледано по републикама, највећи број нових преду“ зећа и погона забележен је у Србији (125), у Хрватској 1, Словенији 55, Босни и Херцеговини 41, Македони ји 30 и Црној Гори 5. Истовремено, Војводина је доби ла 25 а Косово 22 нова ин-
дустријска капацитета. Овом приликом статисти ка не нуди податке о опреМИ, основним средствима 0ве индустрије, тако да је тешко рећи да ли је речи
о најновијој техници и тех
нологији, о аплицирању по
знатих искустава и знања. Ј- Ба
СУЂЕЊЕ ПОРОДИЦИ МАТОВИЋ ИЗ РЕЖАЈА
Сведочење Река Аговића
(Иванград, 22. јуна) — Се Дми дан суђења _ породици Матовић из Рожаја, које се одржава пред Већем пето Рице Окружног суда у Бијелом Пољу под председни штвом судије Божидара Стијовића, протекао је У са слушавању сведока тужое. Река Аговића, оца покојног Јунуза.
Пуна четири часа стари Река говорио је 9 смрти свог сина Јунуза и то детаљно од момента кад МУ је пред иванградском болни цом трећи оптужени Шабан рекао да је ЈунУЗ болес тан и да мора хитно да иде са њим, па све до обдукци-
— Кад сам пошао за Ибарац повео сам и сина РаМадана. Неколико · метара пред кућом Алија ми је при
у Славонском Броду
Славонски Брод — Председник Општинске скуп иж. Иво Боревковић, уручио је јуче одликовања рани Председник Републике одликовао најзаслуженије грађане славонскобродске општине. Орден заслуге за народ са сребрним зрацима добила је Зорица Ткалец — Шуштерчић, а Орден братства и јединства са сребрним венцем Стана велић — Кнежевић, Олимпија Чизмек — Шуштерчић
дерева,
синдиката Југославије
агенција
и
БЕОГРАДСКИ ДЕРОДРОМ КРОЗ 15 ГОДИНА
КОЛИКО МИНУТА, толико АВИОНА
Због проширења аеродрома биће расељена села Добанођци и Сурчин
Београдски аеродром по стаће крајем овог века јед но од највећих ваздушних пристаништа у Европи. На његове писте слетаће и по летати годишње око 150.000 најсавременијих авиона но сећи око 15 милиона путни ка! !
Износећи нам ове податке, инж. Петар Лукић. шеф са обраћајне групе у Урбанис тичком заводу града, која је управо завршила саобраћајни план Београда саопштио је у најгрубљем визију београдског ваздушног саобраћаја у следећих 30 година.
Већ 1975. године, кроз аеродром ће, према прогно зама стручњака, проћи пре ко милион и по путника. Пет година касније тај
број ће се попети на два милиона и сто хиљада, да би 1985. године достигао им позантну цифру од преко
четири милиона путника,
Постојећа аеродромска зграда не би могла да при ми ни приближно толико путника, јер је већ сада (прошле године кроз ЊУ је прошло нешто више ол 900.000 путника) тесна У време сезоне.
Због тога ће у наредних пет година бити проширена садашња зграда, платформа за пријем авиона (која ће моћи одједном да прими око 70 авиона типа „боинг 707“) и писта.
Са проширењима платформе и писте саобраћај ће моћи да се обавља нор
МУНИ ИМА МУУ
ЕВРОПСКА ВАЗДУШНА ЛУКА: Аеродром „Београд“ како га кроз де сет — до петнаест година виде стручњаци
мално до 1980. године. Тада ће почети нова проширења зграде и изградња нове писте која ће бити „лоцирана“ паралелно уз садашњу. Њена дужина би ће у прво време 2.250 метара, а касније — 4.000 ме тара.
У то време саобраћај ће добити фантастичне разме ре. Рачуна се да ће 1985. тодине на београдски аеро дром слетети око 85.000 авиона. Само у „шпицевима“ на писте ће слетати (или полетати) 52 авиона на час или готово сваког минута по један!
Већ 1980. године биће из грађена и мини писта за авионе који слећу и узле ћу вертикално. Предвиђа
55
се да ће ови авиони после 1980. године бити у редовмом саобраћају између Бе ограда и мањих места У Србији.
Да би се са аеродрома отпремио тако велики број путника стручњаци су пред видели изградњу једне бр зе саобраћајнице која би се провлачила испод саме аеродромске зграде. Да ли ће то бити једна од линија будућег београдског мет роа или нешто друго за са да се зна као што није познато ни где у граду пронаћи терминал за при јем и отпрему путника.
Због проширења аеродрома — села Добановци и Сурчин мораће делимично бити расељена.
Ђ. ВЈЕШТИЦА
У Инсшштушу за
мостође на Дунађу, Сађи п Мор
Реални су изгледи да ће
се у Србији ускоро градити пет нових мостова пре ко Дунава, Саве и Мораве. У Београдском институ ту за саобраћај порт и другим научним и привредним институцијама припремају се пројекти и
и транс
студије за мостове код Сме
Новог Сада, Пожа
ревца, Шапца и Бездана. Ђердан
Смедеревски мост на Ду-
наву, по речима професо-
ра Миленка Ј аковљевића и инжењера Славољуба Стефановића, представља-
ће важну саобраћајницу за источну Србију. _Идејним пројектом предвиђено је да се изгради нови пут Београд — Панчево — Сме
"дерево који би ишао по-
ред Дунава. Од Смедерева издвајали би се путеви за Пожаревац, Мајданпек и Бор и Доњи Милановац, "Ђердап. , Истовремено овај пут из лазио би на магистралу Бе оград — Ниш — Скопље код Осипаонице и био би краћа веза Београда са свим градовима јужно од Осипаонице.
Смедеревски мост како верују у Институту за са
шао и изјавио саучешће: „Јуназ нам је умро. Каква би то судбина да умре баш у мојој кући и то баш да нас кад је требало да иде на посао“, Ушао сам У кућу и нашао леш покривен. Кад сам га открио видео сам да је Јуназу нос био запушен ватом, али му је из носа текла крв у танким млазеви ма. Десна страна лица била му је отечена и помодре ла. упитао сам др Колача. који је седео ту. а он ми је одговорио: „Попуцали су му капилари и није могао да живи више од два часа“: — Неко од присутних пре дложио је да се изврши о6дукација. Тада је у собу Ушао Алија и рекао: „Ако нешто сумњате, зовите коми
сију“. Пошто сам чуо шта
саобраћај
обраћај и транспорт, мотао би бити завршен за три године од момента почетка изградње. Имао би четири траке за друмски и један колосек за железнички саобраћај.
Да би веза са Пожаревцем била боља, стручњаци предлажу да се на Мора ви изгради нови мост, вероватно код Драговца, јер је стари Љубичевски мост неподесан и дотрајао. Од Осипаонице до Пожаревца изградио би се такође нови пут чиме би се упот пунила друмска мрежа овог дела источне Србије.
За изградњу оба моста би ли би ангажовани струч њаци београдске „Мостоградње“, а у свим послови ма учествовала би и нека предузећа из Румуније.
Нови Сад
Разматра се могућност да институт за саобраћај и транспорт понуди Општинској скупштини Новог Сада комплетан инжењеринг за мост преко Дунава на Булевару 23; октобар. Мост би, према предвиђањима стручњака био дуг око 1200. а широк 25 метара.
су рекли лекари, казао сам да то није потребно. Напу стили смо Ибарац и пошли за Врбицу. Предлагали су да се Јунуз сахрани истог дана. међутим ја нисам дао и сахрана је заказана за
сутрадан.
На дан сахране стари Ре ко није знао шта су хоџе приметиле на Јунузовој гла ви. Тек увече је чуо да су виделе већу рупу на лобањи у пределу малог мозга. Исте вечери рођаци су му саветовали да доведе комисију. али он је рекао да ће то учинити касније. Када је вршена обдукција он је поз вао и Омера Матовића, али овај није дошао.
На исказ сведока Река
Нова веза преко Дунава била би од необичне важности за Нови Сад из два разлога: прво, према урбанистичком плану град се мора преселити и на де сну обалу Дунава где би се подигли ствнови за 60 до 80.000 становника; друто, читав урбанистички план, који је према оцена ма стручњака један од нај бољих у земљи, темељи се на Булевару 23 октобар који је један од најглавни јих саобраћајница града.
Шабац
Стручњаци Института за саобраћај и транспорт смат рају да је изградња моста код Шапца постала прешна потреба. Стари мост је за гушен аутомобилским и же лезничким саобраћајем и већ дуже времена наноси штету привреди.
Нови мост преко Саве слу жио би за друмски саобраћај, а преко старог ишли би само возови. Шабачки мост морао би да се посматра и у светлости нове ситуације која ће настати ако се изгради „угљарска“ пруга од Живиница до Зворника. Без новог моста пруга би би ла неефикасна а и иначе све јаче комуницирање ша-
Атовића сви оптужени су приговорили, тврдећи да су сви Аговићи знали да је ЈУ нуз болестан.
У исказу Река Аговића уочена је једна контрадикција: Назија тврди да 10] је Јунуз оставио 100.000 динара да му пази децу уколико га жена напусти, док стари Реко каже да је тих 100.000 динара оставио да се нађу у кући, јер му је мајка била болесна.
Алија Матовић је ипак потврдио да је Јунузу бри сао крв са носа ватом која је била крај главе покојника. Суђење се наставља.
М. ПРЕМОВИЋ
бачким мостом захтева још једну друмску везу преко Саве.
Бездан
Одавно је присутна идеја да се код Бездана преко Дунава подигне мост који би спајао јака привредна
(Околина Љига, јуна). Црвеном ракетом дат је си гнал да почне хеликоптерски десант. Земља је подр хтавала од експлозија бсм би, чула се паљба митраљеза и аутоматских пушака. Снаге нападача развиле су борбени поредак и поку шавају да продру У дубину одбране пука. изврше заокружење и онемогуће извлачење позадини и комори пуковске базе.
— У моменту десанта ко манданту пука стоји на ра сполагању чета аутоматичара, територијалних чета и позадинске јединице, јер је главнина снага ангажо вана на фронту. Коман-
дант пука је донео одлуку да помоћу њих уништи на падача — објашњава нам пуковник Раде Борчић, ко мандант вежбе.
„Непријатеља“ су представљале неке јединице ва љевског гарнизона, Коман дни кадар пуковске базе су питомци 20. класе Војно-економске академије из Београда којима је ово по следња година школовања. Ово је за њих завршена вежба, нешто као прак тични део дипломског испита. _ Територијалци СУ из Мионице. Већина сељаци, који су оставили радове на пољу, прихватили се пушке да раме уз раме са
Позадина је сачувана
Питомим Војно-економске академије и јединаде територијалне одбране цмтровизовали успешно разбијање непријатељског десанта
јет нових моетова у (ронји
и шранспорш израђени су или се припремају пројекши за нође ађи. код Смедеређа, Нобог Сада, Бездана, Шапца и Пожаређца
подручја Осијека и Сомбо ра. У току су разговори о техничким и финансијским
питањима, а може се очеки вати да ће привреда и заинтересоване комуне постићи споразум о изградњи о-
вог моста. жож.
армијом покажу своју спре мност да бране земљу. Вежбу је посматрао начелник Интендантске угра ве ЈНА генерал-мајор Мујо Диздар, начелник Војно-економске академије ге нерал-мајор Драгољуб Мар ковић велики број активног и резервног старешинског кадра и представници општинских – организација. Присутни су истакли да вежба потпуно успела и да су импресионирани њеним током. М. М.
БАНКЕ 0 ЗАЈМУ ЗА ПРУГУ БЕОГРАД - БАР
Конзорцијум — пословних банака при Југословенској инвестиционој банци одржао је пленум на којем је разматрано досадашње стање уписа зајма за изградњу пруге Београд — Бар и луке Бар. Констатовано је да је акција била успешна, али да има још доста подручја која нису обухваћена зајмом или нису послала своје пријаве за упис, ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ
УСТАНКА
На. свечаној седници Отштинског комитета, СК Сплита одато признање Вицку Петриновићу
(Сплит, 22. јуна). — Поводом 30-тодишњице наро дне револуције и доношења одлуке Покрајинског и Месног комитета КП Спли та о дизању оружаног ус танка У Далмацији и Спли ту. данас је дворани биоскопа „Сплит“ одржана свеча на седница Оопштинског ко митета СК. Седницису присуствовали сви послератни секретари Општинског коми тета, чланови Месног и Пок рајинског комитета КП. Сплита, затим чланови Са-
вета федерације Виско Крс туловић и Анте Јурјевић, народни херој Анте Роје и други.
Пригодни реферат, под-
нео је секретар Општинског
комитета СК Сплита Дасенко Балдасари.
На крају свечане седнице одано је признање једном од најстаријих југословенских комуниста, Вицку Петриновићу, поводо 50-тодиш њице његовог револуционар ног рада и чланства у СКЈ. Делегација Општинског ко митета положила је венац на Споменик палом помор цу, на кућу где је донета одлука о дизању устанка, спомен-костурницу и спомен-плоче погинулих синова револуционарног Сплита. Л. РАДМАН ЛИВАЈА
" (неак прославио Дан комуне
Свечаности присуствовао Мика Шпиљак
(Сисак 22. јуна) — У Сиску су данас свечано прослављени Дан комуне и 30-годишњица "формирања Брезовачког · партизанског одреда. Свечаности су присуствовали председник Већа народа Савезне скупштине Мика Шпиљак, народни херој Фрањо Кнебл, члан ЦК СК Хрватске Ка тица Кушец, представници пријатељских комуна Пожаревца, Цеља и Свилајнца и борци Брезовачког партизанског одреда.
Повеље су уручене „Цен-
тру за рекреацију Железаре“ Сисак, предузећу „Сајам с" цвећа“ и предузећу „Комуналац“. Новчану награду од 2.500 динара до-
било је девет грађана. Поводом 30-годишњице револуције на данашњој свечаности подељене су и плакете. Сребрна плакета додељена је председнику Републике Титу, а бронзане су уручене бившим борцима Брезовачког одреда и неким некадашњим функционерима овог подручја. (Танјуг)
Војвођански борци на зоору
"у Вукосавцима
(Нови Сад, 22. јуна) Велики број бораца НОР присуствоваће ове године прослави 4. јула у Босни и Херцеговини. На великом збору у Вукосавцима, поред Цвијетина Мијатовића, говориће и векадашњи коман дант прослављене 16. војвођанске дивизије, народни херој Марко Перичин-Камењар. Војвођански борци
ће учествовати и на просла ви код Брчког и 27. јула У Трнови код Бијељине. Поводом 30-годишњице устанка, формирања Шајкашког и Новосадског партизанског одреда и 27-тодишњице Седме војвођанске ударне бригаде, 4. јула У Жабљу на Тиси одржаће се сусрет бивших бораца ових јединица. (Танјуг)
(поменик на ћраљевици
(Зајечар, 22. јуна) — На Краљевици изнад Зајечара, на месту званом Вешала, где су фашисти 18. септембра 1941. године обесили на родног хероја Миленка Брковића Црног, почела је градња споменика палим борцима народноослободи-
„(ви емо
лачког рата и жртвама фашистичког терора.
Пројект за споменик израдио је арх. Владимир Величковић из Београда, а његов консултант је професор арх. Богдан Богдановић из Београда.
(Танјуг)
ми једна
партија“
Почетком јула излази из штамте књига Јована Веселинова
(Нови Сад, 22. јуна) Књига Јовава Веселинова — Жарка „Сви смо ми једна партија“ излазиће 8. јула као јубиларно издање у познатој едицији „Војводина у борби“ Покрајинског одбора СУБНОР.
Књига Јована Веселинова, секретара ПК КП за време рата, даје пресек ослободилачке борбе у Војводичи, свестрано осветља ва изворе, износи полити-
чке одлуке и акције Партије, које су условиле св=народни антифашистички рат у Срему, обједињавање ослободилачког покрета У Војводини и његово повези вање и сједињавање са дру гим устаничким центрима — у Источној Босни, Србији и Славонији, аутор даје и приказ стварања Аутоном не Војводине у време народноослободилачког рата и конституисања и нове на родне власти.
ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ ДВА ЈУБИЛЕЈА Највећи поход планинара Југославије
У јубиларној години устанка и поводом 70-годиш њице планинарства Србије, Планинарско-смучарски савез Београда организује 38. и 4. јула највећи овогодишњи поход планинара Југославије, Преко сто учесника проћи ће 60 километара најтежих планинских стаза Копаоника и попети се на седам врхова виших од 1.500
метара. За крај акције пред виђен је успон на Панчићев врх, после чега ће се ова група придружити великом броју планинара 0купљевих на падинама Копаоника у оквиру опште прославе,
Поход ће предводити искусни планинари, а железница ће за учеснике из Орбије одобрити попуст од 75 одсто. Р ДА
тему