Борба, 07. 07. 1971., стр. 11
ЛИЧНОСТИ СА ПОТЕРНИЦА
Бранцслађ Божођић;
5;
„Други комунистички коловођа, др Иван Рибар, наводно се разишао са врхов ним командантом Титом (Јосип Броз, Хрват). Поступио је на своју руку, јер није хтео да се повинује Титовој врховној коман ди. Међутим, његов син је остао код Тита“.
Служба обраде и евиденције података антикомунистичког одсека гестаповске цен трале у Београду регистровала је и ову вест о старом и младом Рибару. У централ ној картотеци Гестапоа обрађивачи су попунили 4 картона на име др Ивана Рибара. Београдски Гестапо је све време трагао и за Лолом Рибаром. Већ 16. септембра 1941 Тестапо је послао Специјалној полицији спи. сак ин комитета Скоја, назначивши Иву Лолу Риб с – пе Скоја. у ара као декрета
У Загребу се,. међутим, водила знатно живља потрага. Усташкој полицији је 13. априла 1943. стигла још једна потврда о избору др Ивана Рибара у Авној. Полиција је евидентирала податак из извештаја „СсЖ — 2“, да је 27. новембра објављен спи сак чланова Првог заседања Авноја у Бихаћу. Регистровала је чланове из овог спис ка, а др Ивана Рибара као председника Авноја.
Низали су се извештаји и информације: „Број 50“ је поднео обавештење о Риба ру 19. јуна 1943; „З.Б. — 24“ је обавестио да су заробљени домобрански официри, за време заточеништва код партизана, видели председника Авноја др Ивана Рибара. „Број 221“ је доставио 18. децембра 1943. препис партизанског летка који је дељен у Славонији. Из летка се видело: да је ос нован Национални комитет ослобођења Ју тославије, да је Тито проглашен маршалом, да је Иван Рибар председник Авноја итд. „Број 1920“ доставио је, 7. фебруара 1943, ле
ДЕНЕТМ! 4
·Вет Ветгећ зћабек« Чет 5сћехће осро хе: а 4ев5 550 а па
Кејега!: Вејргад:
и: РЕБЗТМАНМЕ — БР5ИСНЕЋМ
Рлече Капе 15 уоп Чег ти дег Рез(паћте ђеашНгарјеп ПлепзшјеНе ај5 Еаћпдипрвитегаке ам! иђеаћгеп 'ипд ег5! пасћ епонцег Рез'паћте дег Етђејегипрвапхе ге ђетш еп. ~
12.4.44
Раптеплате: Ва Ка г 1 6 Верт типр:
Младјтћг Роа 6 Котијвзаг мпа Мађалтед дез АУМОЈ
'
Могпате : Вегић — Ојепзфртад: Сеђит дат:
бебитвол: Е
А.
Шпгепареп Ђећпдеп злсћ: ту 1: М 1559
/оћпон. одег ара јећег Ашешћпанзоге
Везгк:
Кгејз:
ет
Уегпећтипу Фигсћ: | :
Потерница београдске центраље Гестатоа за Владимиром Бакарићем растисана, 12. априла 1944. године
ИЗ РАТНИХ ДАНА: с лева на десно (стоје) Владимир Бакарић, Божо Божовић, Родољуб Чолаковић, Крсто Попивода, Марко Вујачић, (седе) др Иван Рибар (други с лева), Владо · Зечевић ч Вицко Крстуловић
Окубадпорске пи кђислиншке обађецићајне п полицијске организације у пошрази за Владимиром Бакаршћем и чланобима Ађноја
так четника из Далмације у којем се нападају Тито, др Иван Рибар, Моша Пијаде и др. Нешто касније, 26. маја 1944. „број 167“ доставља четнички летак пронађен у око лини Сиња под насловом „Ко су Иван Рибар и Владимир Назор“. У летку се обоји ца нападају, а за др Рибара се са јеткошћу каже: „Бивши председник Уставотворне скупштине др Иван Рибар постао је у новој конјунктури ватрени партизан. првоборац за социјална права понижених и увреЂених и председник Антифашистичког већа“, Усташка полиција је све добијене податке евидентирала.
ВЕЋНИЦИ АВНОЈА ХУМО И МИЛУТИНОВИЋ |
ЖМоново је дошао на ред партизански
| летак. Био је већ крај 1944. године. Ситуа-
ција се битно изменила. Овога пута летак
није илегално растуран, већ су га бацали .
партизански авиони. „Број 2525“ доставио је у Загреб примерак овог летка са потписом др Ивана Рибара. Била је то одлука Председништва Авноја о општој амнестији лица која су учестовала у четницима и хрватском и словеначком домобранству а нису починила злочине.
Аоверов албум руководилаца
Абверов албум о партијским и партизан ским руководиоцима Југославије дао је ос нову и подстицао за прикупљање података и општу потрагу за њима. ! 5
Авдо Хумо је био један од партијских руководилаца за које је Абвер прикупио податке и у потрази за њим тражио сарад њу других обавештајних и полицијских ор ганизација. Абверовз организација у усташ кој НДХ располагала је почетком 1943. године следећим подацима о њему:
„Хумо Авдо, рођен 29. септембра 1912. у Мостару, тамо и настањен, муслиман, син Мухамеда и Нуре, неожењен, бивши студент пољопривредног факултета у Београду, касније писац у Мостару.
Именовани је већ 1936. године одређен За делегата за Конгрес светске омладине У Женеви, на коме је главну реч водила левица тј. марксисти и комунисти. У ту сврху је био сарадник и такозваном Крајишком припремном одбору у коме се иста као као лево оријентисан.
Према распису среских власти у Тузли пов. бр. 35 од 1. јануара 1938. забрањено је растурање летка марксистичке, лево ори јентисане садржине: „Отворено писмо босанско-херцеговачке студентске омладине свим политичким и јавним радницима, као и свој поштеној јавности“, који је — међу осталим — и он потписао.
Према партизанском листу „Народно ос лобођење“ од 1. ХП 1942. произлази да је члан Авноја види немачки превод, тачка 30)“, .
Абверова централа у Загребу прикупи ла је податке и о члану Ивану Милутиновићу: ђ
„Рођен је 1901. у Стијени, општина Пипер, срез Подгорица где је и настањен, пра вославне вере, син Рада и Стеве рођ. Мар ковић, бивши студент права у Београду, приватни службеник из Пипера. Члан је Врховног штаба.
Личин опис: стас висок, коса црна, глат ко избријано дугуљасто лице, узан и повијен нос.
Првостепени суд у Београду осудио га је 17. марта 1928, број 16.741, на 6 месеци затвора због комунистичког деловања. Суд у Хрватској Митровици, Кзг 215 од 21. јуна 1934, осудио га је због комунистичке делатности на 2 године затвора и пет година губи тка часних права.
Године 1939. постао је руководилац организације за помоћ и заштиту шпанских добровољаца“.
ПОДАЦИ О РАДУ КОНЧАРУ И МИЛЕНТИЈУ ПОПОВИЋУ
Мада је Раде Кончар већ био убијен, Абвер је ипак унео У свој албум податке и о њему:
„Кончар Раде, рођен 28. новембра 1911. у Кончареву, срез Плитвичка Језера, тамо и настањен, син Геце и Стане рођене Кончар, православне вере, ожењен Драгицом рођеном Стојић, по занимању браварски помоћник,
(Наставиће сеју
ЋЕ РЕОДЕО "а, Иви вррцау 1283 ВИЗЕ био БА Е Пљ шаа .ЋАУ ређе“ он ова
вз ВИА РЕотввеге |ПТ
ве Употф “7е
ПОДЗЕМНА ШТАМПА – НАЈНОВИЈИ АМЕРИЧКИ ИЗВОЗ
Такозвана подземна (андерграУнд) штампа представља једну од најуочљивијих манифестација америчког утицаја на остали свет.
Тај феномен контракултуре мла
. дих проклијао је широм Западне Европе у стотинама листова који, зависно од опредељења, нуде различите порције поп-музике, дроге, порнографије и политике.
Опште је мишљење да је амерички термин „подземна штампа“ неподесан и погрешан. Додуше, полиција понекад прави рације по бучним, задимљеним и постерима облепљеним редакцијским просторијама, хапси продавце, цариници понекад заплењују пошиљке, Ричарду Невилу из часописа „Оз“ предстоји суђење у Лондону због „непристојности“, а Жан Пол Сартр је био оптужен за клевету полиције у два левичарска часописа чији је номинални излавач.
Истраживачи овог феномена покушавају да нађу шири појам Паралелна, слободна, поткултурна — који би обухватио тај шарени опсег стрипова, постера. школских часописа, екстремистичко политич ких билтена, секс и поп-листова.
Амстердам је постао нешто као мека за ту врсту штампе због непостојања цензуре. У ствари, Тон Кроненберг, млади холандски из-
„
давач подземних стрипова и порнографских часописа, објашњава: „Свако ко овде покрене подземни часопис добија помоћ од владе. У Енглеској је најстарији под-
земни часопис „ИТ“ — „Интернешенел тајмс“ — магазин за поп-музику, основан новцем који су
„Битлс“.
дали чланови ансамбла По угледу на свог каснијег ривала „Ролинг стоун“ — британско издање америчких часописа — „ИУ је ускоро почео да објављује текстове о дрогама и сексу. Занимљиве варијанте са политичким нагласком изразито екстре мичког типа били су „Црни патуљак“. „Црвена тачка“ и „Идиот“. Сви су привремено обустављени због невоља финансијске природе и полицијског притиска. Најуспеш нији преживели ове врсте је „Оз који се продаје у око 60.000 примерака. у Извесни Ед Виктор покренуо је заједно са Ричардом Невилом релативно озбиљан подземни лист „Мастило“. Он каже да су три чла на редакције напустили места у листовима из Флит Стрита иако им је плата овде упола мања, да би могли писати ствари које би иначе остале необјављене. Подземни листови пишу о стварима које „естаблишт“ штампе че-
За издржавање америчких трупа
– 14 милијарди долара
При подношењу свог недавно
Сенату, сенатор одржавања 300.0
родица (укупно 525.000 људи) ста
трошковима издржавања на.трајном располагању команд
од 14 милијарди долара годишње з
г пројекта амандмана у америчком Мајк Менсфилд је изнео податак да трошкови око 00 америчких војника и 225.000 чланова њ ционираних у Европи, 113.000 војника смештени У САД — али и НАТО — представљају оптерећење
а амерички буџет.
ихових позаједно са
„ФИГАРО“, Париз
а рану иаја шрее ијенији ита сате ар
сто занемарује и превиђа. О условима у затворима, о злоупотребама полиције, о животу · страних радника. Ипак, они су временом одбили многе озбиљније читаоце занемаривањем чињеница, једноличним стилом и међусобним опту живањем да форсирају чланке о сексу и дрогама и да копирају амерички стил.
И мада су студентски покрети у Паризу и Западном Берлину 1968. унели нешто свежине у читаву сре дину, огромна "већина подземних листова западне Европе изражава оштар политички екстремизам у коме је изразито уочљив утицај њихових америчких узора.
„ЊУЈОРК ТАЈМС“
„Буракуминиг“ – јапански грађани другог реда
Феудалне традиције још живе и у данашњем Јапану електронике и привредног бума
Економски успон Јапана није допринео да се измени судбина два милиона одбачених Јапанаца који осећају на себи све тешкоће давнашње дискриминације. Али,
мој земљи мало ко зна колико пате и каквим се понижењима излажу с" „буракумини“ — „људи предграђа“.
Појава ове врсте јапанских парија потиче из времена феудалне прошлости, када су у најнижу
. не само ван Јапана већ и у са-'
касту „ета“ спадали и сви они ко-
ји би се враћали из ропства и људи такозваних „прљавих профе сија“ — кожари, радници у кланицама, гробари. Било им је забрањено да склапају бракове са припадницима других каста, могли су да живе само у специјално издвојеним предграђима. Тачно пре 100 година, међутим, сва ограничења су званично укинута и сам појам „ета“ постао је
незаконит, али, практично се мало шта променило. Вековима устаљене предрасуде чије одржање да нас омогућује и штампа. стварају атмосферу у којој се „буракумини“ као и раније сматрају „интелектуално заосталим, нечистокрвним, крадљивцима и онима у које се Не може имати поверења“.
И поред тога што је свака дискриминација „буракумина“ против законита, управо они чине трећину незапослених у Јапану.
Наизглед, „буракумини“ се ничим не Разликују од осталих Јапанаца и 0 њиховом пореклу може се сазнати само на основу података о месту рођења. Ученици школа да би сакрили где живе обично. враћајући се из школе, излазе из аутобуса неколико станица пре својих кућа. Одрасли су принуђени да више пута „губе“ своја документа да нико не би сазнао где су живели у детињству. Али,
довољно је да се тајна обелодани и да се одмах „буракумина“ одрекну и жена и деца, да му дају отказ са посла, да заувек изгуби поштовање суседа и колега. „Буракумини“ су доведени у по ложај у коме морају да крију своје породичне и људске везе, што је у условима Јапана, где породица и рођаци играју врло важну улогу, необично тешко за сваког човека. Све то ствара код“ људи психичка преоптерећења које „буракумини“, наравно, најчеш ће нису у стању да преброде, Није случајно да на њих отпада огроман број умоболних у Јапану. Древни феудални систем лишава права слободног егзистирања око два милиона Јапанаца и једна од најразвијенијих држава У савременом свету не чини много да би своје грађане извукла из канџи феудалних традиција. „ОБСЕРВЕР“, Лондон
7. ЈУЛ 1971. — БОРБА — СТРАНА 1.
1. Врло штетна пита на јабуци 2. Род морских пужева 3. Рожастџ кораљ који личи на терце
ЉУБЉАНСКИ ЗВОН је:
: Научни пч књижевни словеначки часотис 2. Јужна део Љубљанске котљине
3. Први словеначки љист
ОДГОВОРИ:
ЦРВАШ. — Тачан је одговор под бројем 2. Род морских пужева предњошкржњака. црваш живи у усправној савијеној цеви која је доњим крајем причвршћена. за дно, док се глава са пипаљкама налази на горњем крају. Личи на црва цеваша више него на пужа. Храну хвата испуштајући и увлачећи житку слуз на коју се залепе ситни организми. У Јадрану живи црваш врсте агерагтц5. Врло штетна пипа на јабуци, ређе на крушки, (под 1) је цветар јабучни. Има јајолико тело црвенкасто смеђе боје покривено сивим длачицама. Женка цвета ра презими у пукотини коре. Своја јаја оставља у цвету где се развију ларве ко је поједу унутрашњост цвета толико да се из њега не може развити плод. Рожасти корал (под 3) има занимљиво име: црвено перце. Дршком је затакнут у муљ а његови црвенкасти или љубичасти полипи смештени су у два реда као гране на стаблу.
ЉУБЉАНСКИ ЗВОН. — Тачан је одговор под бројем 1. Књижевни научни словеначки часопис „Љубљански звон“ био је један од водећих. Уређивали су га најбољи словеначки књижевници Јанез Херстник, Иван Тавчар, Јосип Стритар, Антон Ашкерц. Тоне Селишкар, Јуш Козак и други. Излазио је у Љубљани од 1881. до 1941. године. — Јужни део простране љубљанске котлине (под 2) Љубљанско барје дуг је 30 километара, широк 10—12 са надморском висином 290 метара, био је раније под великом мочваром (барје) која је исушена и претворена у пољопривредни рејон. — Први словеначки лист (под 3) звао се „Љубљанске нповице“. Излазио је од 1797. до 1800. године у Љубљани, а издавао га је Валентин Водник.
к| || 2 | |2 3' |3 4 | | 4 5 |5 5 | ЈЕ 7 |7 а | |8 9 | 9 пој | о БРОЈ 6015 ·
Водоравно: 1. Енглеска мера за дужину — висококалоричан угаљ; 2. Назив здру жених београдских предузећа машинске индустрије — ипицијали савременог нашег књижевнџика („Козара“) — врста зми је; 3. Међународна ознака за аутомобиле из Велике Британије — важан састојак исхране — ознака за аутомобиле из Сплита; 4. Узвик негодовања — птица грабљивица— лична заменица; 5. Део руке — родно место Карла Маркса;6. Списи — руско женско име; 7. Нушићева комедија — град у Јордану — иницијали народног хероја, по њему носи име велика загребачка фабрика; 8. Нота У солмизацији — фравцуски књижевник („Емил“) — одречна речца; 9. Бивши првак света У шаху — међународна ознака за аутомобиле из Аргентине — млеч ни производ; 10. Младунче једне домаће животање — бескишни период,
Усправно: 1. Страна света — насилни улазак — румупека новчана јединица; 2. Остава за намирнице — домаћа животиња; 3. Јапанска мера за дужину — град у Херцеговини — хемијски знак за ербијум; 4. Сугласкик — један месец совјетска река — међународна ознака за исток; 5. Предлог — планинско узвишење у Босни — град у Тибету — предлог; 6. Река у СССР — град у Италији — меЂународна ознака за совјетске аутомобиле:7. Чврсти органи у телу кичмењака — место у Далмацији; 8. Временска. јединица — арапска држава — дуг времен ски период.
РЕШЕЊЕ БРОЈА 6014
Водоравно: 1. УФУС — Илок; 2. Животиње; 3. Атом — урес; 4. Ри — сода Га; 5.Љубија; 6. Клавир; 7. Ку — поен ат: 8. Алат — Срби; 9. Катапулт; 10. Икар — абер.
Усправне: 1. Ужар — каки; 2. Фитиљ — кулак; 3. Уво — су — Л. П. (Луј Пас тер) — ата; 4. Сом — обао — Тар; 5. ИТУ — диве — Спа: 6. Лир — ај — Ин — руб; 7. Оњега —- Рабле; 8. Кеса — титр.