Борба, 28. 09. 1973., стр. 1

ОбНАБ

опо1цс] јс| КА |, 7 авд а БЕОГРАД .

Џетак, 28. септембар 1973.

органа Комунистичке партије Гугославије изашао је У Загребу 19 фебруара 1922. 13: јануара 1929 забрањено је излажење „Борбе а чланови оедакције осуђени на затвор и робију.

У народноослободилачко рату ВЕРНА понолр

излази и то у Ужицу ол 19 октобра до 2 5 паун <

бра 1941 а у Дринићу од | октобра 1945 до 97. фебруара 1943

Е и а излажеОл 15. новембра 1944 „Борба“ настављ ње у ослобођеном Београду а од 22. марта 1948. 3 у и у Загребу

Од 9, јуна 1954. „Борба“ је оргав Социјалистичког [ савеза радног народа Југославије

Први број „Борбе“

ГОДИНА БЛ

8. д, директора Светозар Тадић

Главни и одговорни уредник Никола Бупзав

Уређује релакпијски колеги јум

· ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА _ ЈУГОСЛАВИЈЕ

ЦЕНА 150 ДИНАРА = РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

ГОВОР МИЛОША

ПРОСЛАВА 30:ГОДИПЊИЦЕ ПРИКЉУЧЕЊА ИСТРЕ, СЛОВЕНА ЧКОГ

| пр МИНИЋА НА ЗАСЕДАЊУ ГЕНЕРАЛНЕ ПРИМОРЈА И ХРВАТСКИХ ГРАДОВА И ОСТРВА ЈУГОСЛАВИЈИ |

"Развој у свету је потврдио виталност начела и циљева _ политике несврставања ·

Реп

уолике прамио делеацију Исшре, предстабника Слођенско! праморја, Ријеке, Задра, Цреса, Лошиња п Ласшоба ; у [

Предсефник

(Бриони, 27. септембра) Дужан сам Вас обави 'ековође и = па МЕ . 4 ања, Е х Хе _ здужа - државника, при- као _ слободној заједници а ; у Х нт за решавање кључних. тита 6. НА Републике _ јестити == рекао је Вјеко пада главна заслуга што је “равноправних и збратимље Стварају се услови да УН постану рнрнни ИСТРИ | у осип Броз Тито са супру слав Иванчић — да. с питање ослобођења наших пих народа и наводвости, о ; у х ! Е том Јовавком примио је, Вам општине ОНА крајева, који су се и при- самоуправном | социјализму || савременог света. — Прави тут за превазилажење светских проблема може се наћи само данас после модне у Бе- крајева Истре Словенко је 1941. године налазили и хисторијској. сманципаци | • ,

или : Уб ел па 1 Х Ж под страном империјалис- ји радничке класе и ралних ту ; % а лој вили на Брионима де Приморја, Ријеке, Задра, тичком доминацијом, поста _ ЉУДИ оте, садашња и 67 И удруженим наторима и равнотравно) сарад њи свих међународни: ИН Лам,

легацију представника на рода Истре, Словенскаг приморја. Ријеке, 3 1, Цреса. Лошиња и Ластова. поводом прославе 30. тодишњице сједињења ових крајева са социјали стичким републикама Хр ватском и Словенијом у Федеративној Социјалистичкој Југославији.

У име делегације, пред седника 'тита је поздравио председник Међуопштинске кеснферентије Со цијалистичког савеза рад ног нарсда Гијека Вјекос лав Иванчећ. Он је најпре, у име одбора за прославу и народа ових кра јева, захвалио председнику Титу што се прихватио покровитељства пад овим келиким јубилејом, а затим је сбавестио о ма нифестацијама које су по свећене новој значајној тодишњици, као и централној прослави која се

одржава 30. септембра у Бујама.

Цреса, Лошиња и Ластова, у знак признања и за хвалности за све што сте учинили. како на сједиње њу ових крајева са мати цом земљом, тако и на њи ховом развоју, додијелиле повељу“.

Текст повеље, који је прочитао први секргтар Обласног комитета КП Хр ватске за Истру Јосип Матас — гласи:

„Драги, друже Тито“,

Славећи 30. обљетницу ве ликих револуционарних од лука о сједињењу Истре и Словенског приморја, Ријеке, Лошиња и Цреса, Задра и Ластова с Хрватском и Словенијом у нопој Југосла вији, изражавамо Вам безграпичну захвалност народа ових дијелова наше соција листичке заједнице, који ос тварење свог вјековног сна о слободи дугују првепстве но Вама, као великом стра

тегу наше ослободилачке борбе и социјалистичке ре волудије

Вашој непогрешивој инту ицији револуционара, вој-

е Ћ

ова заједница

створена

револуцији

На заједничкој седници бећа Сађезне скупишшне тоборио Пеко Дапчеђић

НА ОДВОЈЕНИМ СЕДНИЦАМА, ВЕЋА РАЗМАТРАЛА ПРЕДЛОГЕ НОВИХ ЗАКОНА — Укључење у нову заједницу

народа Југославије, која се стварала у огњу народноослободилач-

— Прикључење Истре, Словеначког приморја и хрватских градо за и острва Југославији представља историјски догађај не само за становништво ових крајева, већ и за читаву југословенску заједницу. Рекао је председавајући, Радомир Коматина, отварајући јуче заједвичку седницу Већа народа и Друштвено-политичког већа Савезне скупштине, којом је обележена 30годишњица овог значајног догађаја. па У пригодном говору. потпредсед- | ник Скупштине, Пеко Дапчевић, нагласио је да се обележавањем овог крупног историјског догађаја Одужује дуг према његовим творцима и прегаоцима за његово 0с_ тваривање, а највише према онима који су своје кости уградили У збратимљену заједницу народа Југтославије. Мислим да ћете се сложити ако кажем да ми то чинимо из дубоког сазнања да на овом примеру још једном истакнемо колико и како доследно стојимо на принципу заједништва наших назода и народности, свесни да је зудбина једног судбина свих и 0о6братно. ло једним: од темељних ци-

љева ослободилачког рата парода Југославије и што је послије побједе па бој-

ним пољима добивена сложена и тешка дипломотока битка за међумаролно признање стољствих тежњи на, рода ових крајсва, које су пастањивали Хрвати, Словелци и припалнвици талиЈанске народности — да бу ду сједињепи у нпевој соди јалистичкој; Југославији. Ти ме је, друже Тито, под Вашим непосредним руководством, докрајчено велико дјело окупљања југословесн ских земаља у јединствену заједницу, те истовремено елиминирано једно од најопаснијих жаришта сукоба У овом дијелу Квропе, а не кадашње подручје патњи и страдања постало је чврстим ослоном истипског при

јатељства и сурадње изме-

ђу сусједних народа и др-_

жава.

Остварујући, друже Тито, Вашу визију о хуманијем и праведнијем свијету;“о Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији,

Поемртно одликовани заслужни револуционари

(Загреб, 27. септембра) — Председник Републике Тито посмртно | је одликовао Орденом народног хе роја за беспримерни хероивам У борби против народних непријате ља и осведочено јунаштво и заслу те у току народноослободилачке борбе, четворо заслужних истар“ ских револуционара — Олгу Бан, Пина Будичина, Јурицу Калца и Арсена Виводу. . |

За изузетне заслуге у народно“

дућа покољења ових кргје ва, спомиљат ће Баше име, Као трајви и пајсвијетлији симбол остварења свих сго јих класних и нациоџалних идеала и људских пргва“. " Секретар Општинског комитета Савеза комумиста Хрватске у Мазину Марио Брагустин, обавестио је затим, да је општи сабор општине Пазим, на предлог одбора за прославу свих сједињених крајева с Хрватеком и Словенијом у новој социјалистичкој Југославији, одлучио да се председнику Титу, уз повељу, додели и златна спомен плакета „25. септембар“. као израз признања и дубоке з38хвалности за све што је учинио за ове крајеве. Топло захваљујући на овим признањима председник Тито је рекао: „Дозволите ми да вас поздравим на. вашем тлу, [

(Наставак на 6. страни)

Потпредседник Пеко Датчевић говори на заједничкој седници већа Савезне скупштине

· Увеђен

. (Уједињене нације 27. септембра Танјуг — Потпредседник Савезног извршног већа и савезни секретар за иностране послове Милош Минић. који предводи

јутословенску делегацију скупштине УН. одржао

28. заседању _ Генералне

је данас пре подне говор на

пленарној седници асамблеје. у оквиру политичке де-

бате.

Учествујући као први говорник у данашњој дебати.

Милош Минић је рекао:

„Господине Председни че, желим да Вам честитам на избору за председника овогодишњег заседања Генералне скупштине. сам да ће Ваше признато искуство и приврженост циљевима Уједи њених нација у пуној мери доћи до изражаја у ус пешном обављању Ваше одговорне дужности.

У Вашем избору видимо јел једно признање зна-

чајне улоге коју Латинска мерика има у активности

Уједињених нација. Народи тог континента дају да нас све садржајнији допри нос општој борби за протрес. Путеве за остварење својих тежњи они виде у све тешњој гарадњи и за једничком д.ловању са свим другим земљама које деле исте идеале слобо де и независности, што се посебно испољило на Четвртој конференцији шефова држава или влада не сврстаних земаља у Алжи рука | Желим да одам признање господину Станиславу

Трепчинском, председнику 27. заседања. за његово ефикасно и компетентно ру ковођење радом Генералне скупштине.

Господине Председниче, овогодишње заседање Генералне скупштине одржа ва се непосредно после јед ног од највећих међународ них скупова — Четврте конференције несврстаних земаља. •

Та конференција, на којој су се окупили највиши представници око сто земаља и народа са близу две милијарде становника. изразила је њихову одлуч ност да још већим ослонцем на сопствене снаге, да љим јачањем међусобне са радње и својом удруженом акцијом. заједно са другим земљама, мењају владајуће неравноправне политич ке и економске односе.у свету и траже решења за акутне међународне проблеме. Решеност несврстаних зе маља да интензивирањем

својих заједничких актив ности остварују одлуке ко је су донеле на свом Четвртом самиту. саставни је део њихове крајње оријен тације на сарадњу са свим међународним факторима на равноправној основи. без обзира на покушаје ла се њихова опредељења произвољно _ интерпретирају. Могу само да изазову чуђење мишљења да се несврстане земље сврставају у некакав блок. Не сврстане земље остају до следне свом суштинском ставу против блоковске по дељености света и затворених, привилегисаних по литичких. „војних и економских групација. Уместо зазирања од заједничке активности несврстаних земаља. прави пут за решавање светских пробле-

ма може/се наћи само У удруженим напорима и ра вноправној сарадњи свих међународних чинилаца.

(Наставак на 3. страни)

БОРАВАК СОВЈЕТСКОГ ПРЕМИЈЕРА У НАШОЈ ЗЕМЉИ

посигин у Загребу

Гостша из СССР дочекао на аеродрому председник Иђршног бећа

(Загреб, 27. септембра). — Председник Министарског савета СССР Алехсеј Косигин стигао је данас после подне у једнодневну посету тлавном граду Хрватске. На загребачком аеродрому Председник со-, вјетске владе који је допутовао У друштву са својим домаћином, председником СИВ Џемадом Биједићем и у пратњи других. југословенских и совјетских личности, дочекали су и поздравили председник Извришног већа Сабора Хрватске др Иво Перишин, потпредседник Сабора Борис Бакрач, председник Скушшитине Загреба Иво Врховец, генерал-мајор Фрердинанд 'Топлак, као и чланови совјетског „генералног конзулата у Загребу на челу са Јуријем Сепељевим. Већ на путу према Дворима на тргу Стјепана Радића, у којима је резиденција совјетског премијера за време боравка у Загребу, гост је обавио две посете предвиђене протрамом боравка: Ар

У пратњи генералног директора Загребачког велесајма др Антуна Борчила, Председник совјетске владе разгледао је сталне изложбе намештаја и савремене опреме за тртовину и угоститељство. Премијер Косигин са посебном је пажњом разгледао изложене узорке „Ехпорт-

_-дрва“ највећег југословенског из-

возника намештаја у СССР и са интересовањем разгледао експонате на

Хрбалшске Ићо Перишин

ког рата и револуције, није било само ствар словенског живља. За прикључење су се изборили и италијански радници и антифашисти, који су се, раме уз раме, борили с Хрватима и Словенцима, против“ италијанског и немачког фашизма и домаћих издајника нагласио је Пеко Дапчевић.

· Веће народа, Привредно и Друштвено-политичко веће су затим, на одвојеним седницама, усвојила завршне рачуне Савезног буџета и Ронда федерације за подстицање бржег развоја неразвијених република и Косова у 1972. тодини два законска предлога о посебним девизним квотама за увоз одређене опреме за привреду и више других прописа или предлога за њихово доношење: закона о развој-

ним премијама за подстицање про- _

изводње пшенице, затим о девизном пословању, систему веза народној одбрани војној обавези,превозу у међународном друмском сао-

браћају и друге. | (Извештај на б. страни).

"вао је Орденом |братства и једин-

ослободилачкој борби и за значајан допринос у изградњи социјалистичке Југославије, Председник "СФРЈ Орденом народног ослобођена одликовао је Антона Ра спора. . '

Председник Републике одлико-

ства са златним венцем Алда Негрија за нарочите заслуге у народ ноослободилачкој борби на делу ширења братства и јединства наших народа.

Предлог да се шесторо заслуже них револуционара посмртно од'лтикују поводом прославе 30-тодиш

њице _ сједињења _ Истре, Ријехе, "Задра и јадранских острва с Хрватском и Ју-

тославијом, поднет је на седници Републичког одбора за прославу овог значајног јубилеја, 18. свог месеца у Загребу.

(Танјуг)

“

штандовима

извођача.

. Представник Загребачког велесајма предао је совјетском госту на поклон једну од изложених кампинг предузећа

приколица, производа · „Треска“ из Скопља.

(Наставак на 2. страни) . Пролужен ооравак _ Косигина

и Како се сазнаје, председник 20Вјетске владе Алексеј Косигин продужиће свој боравак у Југославији

За један дан. · Коситин је,

ЛЕ „Горанпродукта“ Табар и других југословенских про-

према првобитном програму, требало да заврши своју званичну посету у недељу, али ће из Мостара, тде ће боравити у субоТУ, отпутовати у Дубровник, Он ће у овом граду провести један дан у одмору, тако да ће из наше земље отТРУТОА МИ 7 повкелелак гпое подне.

Дип

· Алексеј Косилин у друштву Џемала Биједића разгледа. изложбу

дрвне индустрије на Велесајму

Седница Извршног бироа Председништва (СКЈ

(Бриони, 27. септембра) — Данас је уз учешће друга Тита, председника СКЈ, одржана седница Извршног бироа Председништва СКЈ на којој су разматране даље припреме за десети конгрес СКЈ и конгресе СК република и Конференције СК покрајина. На седници је такође разматрано остваривање задатака СК који произилазе из Писма Извршног бирог и Председника СКЈ, као и нека питања актуелне политичке и привредне ситузције.

(Танјуг) '