Борба, 28. 09. 1973., стр. 2
о
4
[аРОПИГИ А ] | Рибичич примио Ким | НА (Супгову поруку Лиу Бави нееени Пт св и
Рибичич примио је јуче амбасалора Демократске Народ-
не Републике Кореје у Ју тославији Чое Гук Мана, који му је уручио поруку
председника Демократске На: родне Републике Кореје Ким Ил Сунга за председника Тита. У поруци председник Ким Ил Сунг високо оцењује ре~
Зултате 4, конференције пшефова држава и влада чесврстаних земаља. недавно о | држане у Алжиру. |
Председник Ким Ил Сунг је посебно у поруци одао, признање Југославији и пред“ |
седнику Титу за ангажовање и допринос ванредном успеху алжирског самита, изражава: јући своју велику захвалност за подршку коју је пружила Југославија праведној ствари корејског народа.
Сарадња ССРН Хрватске и Социјалистичке партије
Италије Опатија. — Делегације Социјалистичког савеза Хрват ске и Социјалистичке партије Италије за Фурланију
Јулијску крајину. су у раз говорима. вођеним јуче у Опатији, размениле информа-
ције о делатности и ле спремност за будућу јамну сарадњу
У разговорима су учествовали председник Републичке конференције ССРНХ др Иво Марган, секретар Међуоп“ штинске конференције ССРН ријечко-истарског подручја Анте Ферлин и члан Извршног одбора Републичке конференције и председник ме ђународне _ комисије Мирко Болфек,. као и генерални конзул Југославије у Трсту Бо- | рис Трампуж. Са стране Социјалистичке партије Италије У разговорима су учествовали секретар за Фурланију — Јулијску крајину Ђоакино Трингале и потпрелседник покрајинског савета Фурланије — Јулијске крајине и члан руководства Социјалисстичке партије Италије Арналдо Питони,
Крста Аврамевић | примио студијску делегацију КПЧ
Београд. Члан Извригног бироа Председништва СКЈ Крста Аврамовић при: мио је јуче студијску делегацију КП Чехословачке ко: ја је у току селмодневног б6оравка у нашој земљи изуча: вала проблематику економ“ ског развоја(и рад организа. ција СК у привредним орга: низацијама. Делегација КПЧ отпутовала је јуче за Прат.
Уговор СФРЈ— Кина о сарадњи у помор-
ству
Пекинг. — У кинеском Министарству саобраћаја потписан је јуче уговор о сарадњи и техничком прегледу бродова између Југославенског | регистра бродова из Сплита и' регистра бродова НР Кине. | Овим уговором, првим ове вр: | сте између две земље, пред“ | виђено је да свака страна у' сопственим бродоградилиштима или лукама обавља тех- | нички надзор над изградњом бродова које испоручују дру: тој страни. затим технички преглед опреме и испитивање | материјала уз издавање одговарајућих уверења. |
изрази“ уза
Стане Поточар примио адмирала |
Сисојева
Београд. Начелник Генералштаба ЈНА генерал-пуковник Стане Поточар при: мио је Јуче команданта Црноморске флоте СССР адмира“ ла Виктора Сергејевича Сисојева. под чијом је коман- | дом у незваничну посету Сплиту допловио одред бродо„ва ратне морнарице СССР,
Мухамед Хаџић амбасадор СФРЈ у Ирану
Београд. — Указом Председника Републике. Мухамед Хаџић, досадашњи савезни секретар за спољну трговину и члан Савезног извршног већа, постављен је за изван“
СТРГАПА — БОРБА — 28. СЕПТЕМВАР 1973.
БОРАВАК СОВЈЕТСКОГ ПРЕМИЈЕРА У НАШОЈ ЗЕМЉИ
— Имате изванредно газдинство, ваши радни резул тати одушевљавају — рекао је председник совјетске владе Косигин, после трочасовног боравка на пољима и на фармама Пољопривредно - индустријског комбината „Београд“, сво јим јучерашњим домаћинима, генералном директору Петру Зечевићу,његовим са радницима и радницима Комбината,
Председник совјетске вла де у пратњи председника Извршног већа Србије Милеика Бојанића, председника Привредне коморе Србије Петра Костића, Јаноша Шредера, члана Републичког извршног већа и других личности довезао се око 9 часова прво у Ковилово, где је присуствовао жетви шећерне. репе. Овде су га дочекали генерални директор Петар Зечевић, његови сарадници и представници друштвено-политичких организација Комбината. У току демонстрације вађења шећерне репе, водио се разговор о многим појединостима. Могло се чути да је овде утрошак живе људске снаге по хектару, захваљујући механизацији, на светском нивоу. Док се на пољима, рецимо САД, за обраду хектара шећерне ре пе ангажује 28 минута људ ског рада, на пољима ПИК „Београд“ ово време је за свега 2 минута дуже, док су европски просеци негде око 40 до 50 минута. Када је то чуо, совјетски премијер је рекао: „Одлично“.
— Колики је принос шећерне репе по хектару, упитао је Косигин.
зе Око 500 метричких цен, ти но хектару просечно, од говорио је, Петар. Зечевић, а. на површинама које се интензивно ђубре између 600 и.800 метричких. центи. Иначе, на крупним социјалистичким газдинствима У Југославији просечан принос је негде око 400 метри чких центи.
— У нас, приметио је Косигин, просечан принос за целу земљу је негде око 300 метричких центи.
Обилазећи даље овај југословенски пољоприврелни гигант, чији годишњи производ прелази суму од пет милијарди нових динара, совјетски високи гост
| задржао се и на фармама
приплодних јуница „Дунав“ и крава за производњу мле ка „Лепушница“, где је про цес исхране и муже млека потпуно механизован.
ПОСЕТА ФАБРИЦИ „НИКОЛА ТЕСЛА
(Наставак са 1. стране)
После разгледања сталне изложбе производа југосло венске дрвне индустрије и намештаја на Загребачком велесајму, председник владе Совјетског Савеза Коситин се са домаћинима, пред седником'СИВ Џемалом Биједићем и прдседником Извршног већа Хрватске др Ивом Перишином упутио У фабрику телекомуникационих уређаја „Никола Тесла“ где је провео око један сат у обиласку више погона ове творнице која знатан део своје укупне производње извози У Совјетски Са вез. Н
Генерални директор инж Петар Ковач, који је поздравио високог госта, изнео је у току разгледања погона, да је ово предузеће досад у целини овладало сложеном производњом
редног и опуномоћеног амба- телекомуникационих уређа-
садора Социјалистичке Феде- ја,
Ративне Републике Југосла- | вије у Царевини Ирану.
Комеморација Мирчети Чворовићу у Женеви
Женева. — У сталној мисији Југославије при Уједињеним нацијама и генералном конзулату СФРЈ у ·Женеви одржана је комеморација пре“ минулом амбасадору Југосла“ вије при УН Мирчети Чворовићу. На комеморацији су гово рили Јанез Становник, извршни секретар Економске ко“ мисије УН за Европу: и др Ђура Нинчић, шеф |угословенске делегације на европској конференцији о безбел“ ности. Велики них мисија п
број шефова стоа' ри УН са којима је покојни Чворовић сарађи' вао | нарочито У оквиру УНКТАД, већ се првог дана. уписао у књигу жалости.
и системских уређаја за ре гулисање друмског саоораћаја. · Пословне везе и испору-
ке производа у Совјетски,
Савез датирају још од 1958 године, У овом периоду, до данас, телефонске централе загребачког предузећа „Ни кола Тесла“ монтиране суу Москви и Лењинграду (уку пно око 100.000 прикључака), телеграфске централе у Москви која је једна од највећих у Европи, Кијеву, Минску, затим Виљнусу, Та лину, а монтирају се у Кишињеву и Лењинграду. У монтажи су међуградске телефонске це нтрале у Лењинграду, Доње цку и Волгограду, а у току је испорука опреме за теле графске централе у Иркрут
|ску, ЖКлајпеди, Ташкенту,
аутоматских централа разних димензија и намене
и аутоматске
Председник ђладе СССР разгледао погоне
обог комдинаша пуна
шри
ИНТЕРЕСАНТНА ПОСЕТА. совјетски премијер Алексеј Косигин у разговори
У радничком насељу „Лепушнице“ дошло је до спов таног разговора између Косигина и пољопривредника који су топло поздравили госте. Из окупљене групе Радмила Тошић и Славко Костић одговарали су на питања Косигина који се интересовао за услове живота и рада, како проводе слободно време, да ли међу радницима има власника аутомобила, да ли воле да станују у приземним кућама или у високоградњи и на многа друга питања. Совјетском премијеру при казан је у просторијама Управне зграде филм о 25-тодишњици постојања Комбината, а потом краћи фолклорни програм“ 7"
Захваљујући се на дочеку и пријему, Алексеј Ко-
Непраћај из Београда
Председник совјетске вла де Алексеј Косигин отпуто вао је јуче у 15 часова из Београда у Загреб, Заједно са совјетским премијероми члановима делегације отпу товао је председник СИВ Џемал Биједић.
На београдском аеродрому високом госту приређен је свечани испраћај. Пошто су интониране химне Алек сеј Косигин је, у пратњи Џемала Биједића, извршио смотру почасне јединице ЈНА д затим се поздравио с члановима совјетске коло
Тбилисију, Свердловску иу другим градовима Совјетског Савеза. Од укупне про изводње фабрике „Никола Тесла“ близу 35 одсто се извози у Совјетски Савез, а за неколико година, према
Свечана вечера у част совјетског госта
(Загреб, 27. септембра). Председник Извршног већа Хрватске др Иво Перишин приредио је вечерас свечану вечеру у част председника совјетске владе Алексеја Косигина. На вечери су били заменик министра иностраних послова Родионов и други чланови пратње совјетског премијера, као и совјетски амбасадор у Београду Стјепаков и генерални конзул у Загребу Сепелев,
На вечери су, такође, 'били председник Сабора Хроватске Јаков Блажевић, мредседник Савезног извршног већа Џемал Биједић, председник ЦК СК Хрватске Милка Планинц, секретар Извршног хомитета Јосип Врховец и други.
„Перишин и Косигин су у здравицама које су одржали током вечера изразили
(овјетека штампа опширно
извештава о
посети
(Москва, 27. септембра, Танјуг) — Совјетски листо ви и даље са живим инте ресовањем _ прате посету премијера Косигина Југос
'" тин
са радницима ПИК „Београд“
сигин је рекао да је још у Москви чуо о резултатима ПИК „Београд“ од совјетских личности које су га заније посећивале. Оно што се Косигину посебно допало овде то је стваралачка сиптеза научних достигнућа и производње, у чему је овај комбипат постигао завидне резултате. Иначе, за пољопривредну производњу је карактеристично, навео · је Косигин, да: произвођач често не види своје производе. Ви имате срећу да своје производе видите свуда у продавницама.
На крају јучерашње преподневне посете Алексеја Косигина ПИК „Београд“ генерални директор Петар Зечевић приредио је за сво је госте закуску.
БДЕЧЕРМИЋ
није у Београду и представ | ницима дипломатског кора. Пре уласка у авион Косисе срдачно поздравио и руковао с југословенским личностима које су биле на испраћају: Вељком Мићу- | новићем, Пеком Дапчевићем, Миком Шпиљком, Јаковом Сиротковићем, Јованом Веселиновим, Вељком. Зековићем, Миленком Бојанићем, Николом Љубичићем, Емилом Лудвигером,, Луком Бановићем, Бранком Пешићем и другим лично- | стима. (Танјуг)
оквирном плану, вредност овог телефонског и телегра феког експорта из Загреба | за совјетске потребе дости- | ћи ће суму од 25 милиона долара годишње. ' Богдан ДЕЧЕРМИЋ,
уверење да ће се односи између Југославије и Совјетског Савеза даље развијати и јачати. |
Изражавајући задовољство што је премијер Коситин посетио и Хрватску, Перишин је навео да у укупном југословенском извозу | у СССР Хрватска учествује са преко 100 милиона долара, нарочито у бродоградњи и машиноградњи.
Премијер Косигин је рекао да Совјетски Савез подједнако уважава све југословенске републике. Ми видимо да је највећа снага Југославије у јединству југословенских народа, рекао је Косигин и додао: „Ми дубоко поштујемо председ-
ника Тита — оснивача југословенске федерације и ујединитеља југословен- |
ских нарог=.
Косигиновој
лавији, Информације о Ко сигиновом боравку у нашој земљи објављују се по
правилу на првим страницама московских листова,
Под насловом: „Јачају пријатељске везе“ водећа | „Правда“ данас пише 54
су совјетски премијери лица која га прате свуда дД0чекивани топло и пријатељски · „Правда“ даје пре глед писања југословен-' ске штапме о овој посети цитира писање „Борбе“ о аједничкој | спољнополе- | тичкој усмерености Совјет | ског Саве: Југославије у решавању низа међународних питања посебно у вези са припремама за европску конференцију о бе збедности,
Совјетска штампа ширно извештава о борав ку Алексеја Косигина у Скопљу. „Правда“ инфо мацију својих специјалних“ извештача из Београда за" вршава речима: „Наша са! радња има сигурну основу и добре перспективе“.
У СССР ланепран
„„(ојуз-12“
Москва, (ТАСС) — У Сов јетском Савезу је данас лан сиран у орбиту око Земље, васионски брод јим управљају космонаути Ва силиј Лазарев и Ољег Мака
ол= |
првом извештају из васион, ског брода речено је да се кос монаути осећају добро и да
сви бродски инструменти фун |
кционишу нормално.
Брант препоручио Никеону да што пре посети Европу
(Њујорк, 27. септембра, Ројтер) — Западнонемачки
канцелар Вили Брант саоп- |
штио је државном секретару Кисинџеру да председник Никсон треба да учини своју планирану посету Ев-
ропи што је могуће пре, још боље ове године, изја- | | ног, али несумњиво утицај
вио је представник западнонемачке владе Фон Вехмар. Брант и Кисинџер такође су разговарали о односима Европске економске“ заједнице и Сједињених Америчких Држава, као и о трговинским и монетарним питањима.
Хенри Кисинџер намерава идућег месеца да посети Европу да би се састао са министрима иностраних послова земаља-чланица Европске економске зајед' нице.
Канцлеар Брант јуче се састао са Хенријем Кисинџером после говора у Гене ралној скупштини УН, Кан целар се после тога састао и са шефом француске дипломатије Мишелом Жобером. или Брант данас одлаОМ чикато где ће говорити на састанку једне приватне организације — Савета за спољне односе.
У суботу пре подне у Белој кући канцелар Брант састаће се са председником Никсоном,
| ЗАСЕДАЊЕ С
| ров. У ==
Предвиђено је да лет Со
јуза-12“ траје два данљ а у,
„Сојуз-12 ко.
ВЕТСКЕ БАНКЕ И МЕЂУНАРОДНОГ
МОНЕТАРНОГ ФОНДА Интереси земаља у | развоју морају Опти.
заштићени
Нестабилна. монетарна ситуација највише погађа мале и неразвијене земље — изјавио савезни секретар за финансије
(Најроби, 27. септембра, Танјуг). — „Нови међународни монетарни систем мора да садржи решења која
' неће ићи на уштрб витал-
них интереса земаља у развоју“. изјавио је у свом излагању на годишњој конференцији Светске банке и Међународног монетарног фонда шеф југословенске делегације, савезни секре-
тар за финансије Јанко Смоле.
„Неизвесна и нестабилна ' монетарна ситуација пога-
ђа читаву међународну зајелницу али највише "мале и несврстаке земље“, рекао је он, Смоле је то објаснио чињеницом да те земље не располажу довољним финансијским и другим изворима нити механизмом којим се могу заштитити од ризика и губитака проистеклих од честе и замашие флуктуације девизних курсева. Нови систем
мора да из-
' вире из одлука у чијем је
Јанко Смолље
доношењу учествовала већина земаља — чланица, истакао је Смоле, Обавеза је тог система такође да убрза и унапреди пренос „реалних извора“ у земље у развоју. ;
Смоле се исто тако заложио за активнију улогу Светске банке у рестерећењу тешког бремена спољних дугова који потичу из неповољних услова „типичних за већину расположивих зајмова“.
Он је обећао пуно ангажовање Југославије у раду на стварању. новог монетар-
ног система, изражавајући истовремено жаљење што, упркос напорима и актив-
ности „Комитета дванаесторице“. „у једном броју суштинских питања'још увех нема споразума“, 7 Смоле је приметио да при мена истих мокнетарних правила за све земље — не узимајући У обзир њихов ниво развоја — има за посладицу неравномерну распо-
делу привилегија којима се фаворизују развијене нације за мање развијеним намећу тешки терети, Правичнији монетарни систем, због тога, према његовом мишљењу, мора да води рачуна о специфичној ситудцији и потребама земаља у развоју и обезбеди им преференцијални третман, Ове земље посебно су заинтересоване за олакшице у напорима да „уравнотеже своје плетне билансе“,
Југословенски савезни секретар се заложио за успостављање везе између специјалних права вучења како се називају нове мећународне резерве — и финансирања развоја.
Смоле је као саставне делове будућег економског поретка означио не само реформу монетарног система. већ и одговарајуће аранжмане у међународној. трговини, кретању капитала и'ипвестиција и помо у развоју.
АРГЕНТИНА ПОСЛЕ ПРЕДСЕДНИЧКИХ ИЗБОРА
авају
1
ЕРП најађила аикђидацију неких Перонобђих сарадника
'(Од специјалног извештамча
„Борбе“)
_ (Буенос Аирес, 27. .септембра) — Плаво-беле артевтинске заставе истакну те у Недељу, у тренуцима безбрижности и славља, спуштене су на пола коп-
ља. Аргентина жали поги бију Хозеа Ручија,
често
Хваљеног и често оспорава
ног и слушаног лидера си ндикалног покрета, који са више од три и по мили она чланова представља снагу која на политичкој позорници земље увек за држала истакнуто место. Сам Ручи се налази у врху перонистичког покрета на крилу, које је како се овде истиче, често ишло од самог десног краја што је један од разлога опречних оцена о делатности синди калног лидера. у
У првим реакцијама (Бу енос Аирес је иначе јуче био пуст) очита је била пер воза, праћена жустрим осу дама још неутврђених по чинилаца атентата.
То више није само поли тички атентат чуло се синоћ да би се затим прешло на шира размишљања 09 опасном затвореном кругу насиља, на размишљања подстакнута још недоказа вом претпоставком да је атентат на Ручија дело. екстремне _ левооријентисане и веома добро организозане Народне револуционар-
| не војске. Ова организа-
ОСТВАРЕНЕ ПРЕТЊЕ:
ција била је 14 сати пре Ручијевог убиства забрањена. Она, како се претпос тавља; "окупља" 'неколико хиљада углавном“ младих и образованих чланова ко ји потичу из оног делта дру штва "које" се овде сматра имућним.
Сама чињеница да је ЕРП већ дуже времена нај
тиљаде радника било “ сахрани Хосе Ручија
активнија и из њиховог угла посматрано најуспешвија екстремна организаци ја која је уз то недавно и објавила своју „листу отписаних“ — на њој је био
Ручи, затим садашњи при,
времени. председник Ластари, утицајни Лопез Рега и још две-три личности из круга врло блиских Перо
„
·_ Линочетвемо
(Мексико, 27. септембра, Танјуг) — Политички коментатори у Латин ској Америци увели су У свакодневну употребу но ву реч — „пиночетисмо“ која означава „издају на ције у корист иностраних империјалиста“.
Генерал Аугусто Пино чет је тренутно шеф војне хунте у Чилеу, али је његово име једнодушно прихваћено у штампи широм _ „зеленог контипента“ као најпогоднији израз за националну издају. Мексички дневник „Ел
нових сарадника — дозољ на је само за нагађање о
учесницима напада на Ру“ Зујај на НИ Далеко значајније Фу по,
следице. Наговештаји енер гичног обрачуна са свим илегалним организацијама,
У времену када су Перо нову победу многи поисто ветили са стварањем једне
је на комеморацији
на=
нове мирне Аргентине ја ;
товештаји онога што је нило се, припадало нелзи“ јатној страни прошлости, наговештаји новог таласа насиља, стварају напетост чак и онда када се олвинј као некаква упозорења 9» дућем председнику
3, МАНЏУКА А
о диа“ преноси данас иЗв
де из коментара водећих латинскоамеричких Зи стова, из којих се вид — како наводи лист 5 „да је „по узору на Ио шког Квислинга, који свим слугама Хил цао своје име „продан о: душа“, Пиночет сада »о" богатио“ политичку о“ минологију и Латинок : Америци, пошто је из говог имена
изведена и меница која „најпоти“ је“ одражава |
брутални терор националне
издаје у корист империјализ“ ма“,