Борба, 28. 09. 1973., стр. 3

ГОВОР МИЛОША МИНИЋА НА ЗАСЕДАЊУ ГЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ УН |

а пиши

Уједињене нације се све више приолижавају

пуној универзалности

Неопходно је

(Наставак са 1. стране)

У континуитету са својим ранијим скуповима у Београду, Каиру, Лусаки и Џорџтауну, несврстане земље су у Алжиру оцениле да је развој у свету потврдио вредност и виталлост начела, циљева и праксе по литике несврстаности. Оне су темељито размотриле са дашњи веома значајан тре нутак у међународним од восима, донеле одлуке и за узеле аутономне ставове према најважнијим питањима и преокупацијама са којима се суочавају наооди и земље света и ОУН,

НМесврстане земље, чији се број од њиховог првог скупа пре дванаест година скоро учетворострулио реална су снага без чијег учешћа није могуће решавање основних проблема човечанства. Настојања ла се заобиђу у третирању ме ђународних проблема, који су од виталног интереса за све, неизбежно садр же заоштравање постојећих и носе у себи клице но вих сукоба. |

Желим да на овом месту цитирам следеће речи пре

_дседника Тита на Конфе-

ренцији у Алжиру: „Несврстане земље не тра же ни од кога да им приз ва право на равноправно учешће у рјешавању свјет ских проблема. Оне су то

право извојевале, оне то право имају и чврсто су ријешене да га кодисте својим јединством,-. оргапи зованошћу и акцијом. То зеваношћу и акцијом. То значи да оне преузимају

на себе свој дио одговоћности и обавеза,.,.“ . Господине _ презседниче, У последњих неколико година десили су се догађаји који су најавили птоза лазак од хладног рата на попуштање затегнутости, преговарање и споразумевање, Тај процес обележа вају преговори на врху из међу САД и СССР као и САД и НР Кине, париски споразуми о Вијетнаму уго вори који решавају после дице другог светског ата у Европи и други. Такав развој је удаљио непосред

ПОПУШТАЊЕ СЕ

да се ушфрди општа п цгаобита концепција за решење дугорочних и акушнит међународних економских проблема

пу опасност од општег ну клеарног рата и директве конфронтације блокоза и потврдио. вредност принципа активне мирољубиве коегзистенције,

То се показало и у лолпремама и првој фази кон ференције о безбедности и сарадњи у Европи. Створе ни су услови да се у дру гој и трећој фази ове кон Фференције, упорним и стр пљивим напорима. остзари даљи напредак у правцу отклањања блоковске подељености и изградње си стема безбедности заснованог на равноправној са радњи суверених и чезависних земаља Европе, Ми сматрамо да се сређивање ових односа не сме огравичити само на учеснице конференције о безбеднос ти и сарадњи у Европи ко је, са извесним изузецима представљају заправо цео развијени свет.

Стабилност и трајност односа који се желе пости ћи зависиће од тога у којој ће мери они бити изгра ђивани као саставни део опште безбедности и сарад ње у свету и посебно у њи ховој тесној повезаности са ситуацијом на Медитерану и Блиском истоку. То у још већој мери истиче нужност стварног доприно са земаља учесница конференције о безбедности и сарадњи у Европи решаза њу кључних светских про блема и посебно довршењу процеса деколонизације и развоју неразвијених земаља. Мир и безбедност су недељиви. =+ или ће,бити, универзални или их пе, ће бити ни за кога. Несврстане · земље, који ма -припада и. моја. земља, су у најкритичнијим моментима, још пре више од десет година, утицале на велике силе да приступе претоворима за отклањање опасности од општег су коба. Својим ставовима и акцијама оне су. заједно са другим прогресивним и мирољубивим снагама, до принеле ограничавању бло ковске политике и отпочм њању позитивних процеса попуштања затегнутости и преговарања.

НИЈЕ ПОВОЉНО

ОДРАЗИЛО НА ЕКОНОМСКИ ПОЛОЖАЈ ЗЕМАЉА У РАЗВОЈУ

Међутим, са дубоком забринутошћу морамо констатовати да се наставља прак са мешања, у унутрашње ствари суверених земаља, политичких и економских притисака и блокаде, а не преза се ни од отворене оружане интервенције У настојању да се спречи ослобођење народа од. империЈализма, колонијализма, неоколонијализма, и других видова стране доминације и експлоатације. Попуштање затегнутости није се повољ но одразило на међународни економски положај зема ља у развоју, који се и даље погоршава. Мењање владајућег система неравно правних економских односа у свету једно је од централних политичких питања мира и безбедности на коме се све више укрштају многе основне супротности савременог света.

Народи Блиског истока, Индокине, Африке, Латинске Америке приморани су и даље да се бсте за своју слободу, независност, по“ литичку и економску еманципацију. Господине Председниче,

Догађаји у Чилеу драстично показују да снаге ме ђународног империјализма и реакције и у садашњим условима не презају ни од каквих метода и средстава да спрече борбу народа за ослобођење од стране доминације и експлоатације. Ти догађаји су још једно упозорење независним, а напочито несврстаним земљама. Оне заиста имају довољно разлога да буду неспокојне и забринуте и да се запитају ко је сада на реду, на кога ће'бити усмерен следе ћи ударац.

Оно што се дешава у Чилеу указује и на опасност да у условима преговарања и споразумевања могу на-

стајати нова жаришта меЂУнародне затегнутости. У Чилеу је дошло до кон-

фронтације једне антинеоколонијалистичке револуци је, која све јаче захвата цео тај регион. са империјалистичким снагама и интересима. Тај сукоб је бременит многим опасностима за друге земље и међународне односе уопште. Због тога ова криза својим негативним последицама дале ко превазилази границе Чи леа. и У мојој земљи је дубоко жаљење изазвала трагична смрт председника Салвадора Аљендеа, који је пао У борби за друштвени прогрео Чилеа, независност и демократију и тиме задужио све оне који се боре за еманципацију народа и човека. Брутални масовни прогони им терор над демократским снагама Чилеа изазивају дубоко огорчење народа и владе Југославије. Чврсто смо уверени да се демократске и мирољубиве снаге у свету неће помири ти са _ покушајима да се спрегом међународног импе ријализма и домаће реакци је зауставе незадржива кре тања у првцу пуне политич ке и економске независности народа и земаља и њиховог прогреса.

Војна хунта није остала само на насиљу пад легитимним представницима и демократским снагама властите земље. Она је својим терором створила ситуацију у којој је онемогућен нормалан рад многих страних дипломатских пргдетавништава, укључујући и представништво моје земље. |

Имајући све то у виду, моја влада је данас одлучи ла да се односи између Југославије и владе војне хун те Чилеа прекину. |

Доносећи овакву одлуку, влада и народи Југославије остају верни свом традици оналном пријатељству са слободољубивим – народима

Чилеа дубоко верујући у ко начну победу народа Чилеа над скагама које су погазиле његову слободу и ле титимна права на независност и суверенитет над његовим природним богатстви ма и самостални пут друштвеног, економског и политичког развитка.

Криза на Блиском истоку се продубљује и'опасно шири на читаво подручје Средњег истока. Израел на ставља своју агресивну“ и експанзионистичку политику, свакодневно примењује силу, прибегава државном тероризму, насилно мења стање на окупираним територијама, припрема но“ ве мере 'анексије. То доводи у све већу изолацију ње товУ политику.

Велика одговорност пред међународном заједницом лежи на оним снагама које се _ идентификују с агресивним циљевима Израела. Продубљивање кризе на Блиском истоку не само да оптерећује и ситуацију на Медитерану, већ ограничава домет иначе позитивног развоја у Европи. Илузорна су, и у суштини о-

пасна, очекивања да спољ ни фактори могу за дуже време контролисати ово жа риште,

Правично и трајно решење може се постићи једино потпуним — повлачењем Израела. без условљавања, са свих окупираних терито рија, као и обезбеђењем ле титимних националних пра Ва арапског народа Палестине. , Палестински народ је сопственом борбом поста вио остварење тих својих права у центар решавања блискоисточне кризе.

Уједињене нације су својим _ одлукама утврдиле платформу, одредиле путеВе и несумњиво представу љају најприкладнији инструмент који може обезбедити правично решење. Потребни су напори свих држава чланица да се на тим

основама _ коначно реши криза на Блиском истоку. Уколико Израел и даље продужи агресију, неопход

но је да се приђе предузимању санкција против њега у складу са одредбама глаез 7 Повеље, о чему се изјаснио и самит несврстаних земаља у Алжиру.

УН ТРЕБА ДА ПРУЖИ СВЕСТРАНУ ПО-

ЛИТИЧКУ

И МАТЕРИЈАЛНУ

ПОМОЋ

ОСЛОБОДИЛАЧКИМ ПОКРЕТИМА

Снаге колонијализма, неоколонијализма, расизма и апартхејда и даље угњетавају афричке народе У Јуж ној Африци, Намибији, Зим бабвеу, Анголи, Мозамбику, Гвинеји — Бисао, на Острву зеленог рта и друг де, уживајући при томе по литичку, екбномску у Војну подршку неких земаља Запада и међународног капитала. Шта више, суочава мо се са учесталим агресив ним нападима колонијлиста и расиста на независне афричке земље — Замбију, Танзанију, Заир, НР Конго, Сенегал, Гвинеју. Су тра то може да задеси и друге земље.

Уједињене нације се морају томе одлучно супротставити. По мишљењу југословенске делегације, суштина ак ције ОУН на ликвидацији колонијалних односа у све ту је пре свега У пружању ефективне свестране политичке и материјалне помоћи ослободилачким покретима, као јединим аутентич Ним представницима својих народа. Моја земља ће и даље давати пуну подршку овим покретима.

Крајње је време да их се престане третирати као петиционаре или посматраче. Акција ОУН. треба да иде још даље У признавању ослободилачких покрета као носилаца суверености својих земаља у њиховој борби за остваривање циљева Повеље.

Закључење париских спо разума резултат је несалом љиве борбе народа Вијетнама којом је он дао велики допринос остваривању циљева слободе и независности У свету. Једини пут стабилизације мира на овом подручју води кроз стрикт ну примену закључених споразума и потпуно обустављање сваке стране интервенције у свим земљама Индокине. у

Неопходно је спречити кршење и изигравање париских споразума које врши сајгонски режим Уз по моћ споља, Привремена ре волуционарна влада Јужног Вијетнама, која дослед но спроводи политику несврстаности, залаже се за потпуну примену тих споразума, за право народа Ви јетнама на слободу, незави сност и самоопредељење, и моја земља ће јој и убудуће давати пуну подршку.

Неопходно је такође стати на пут настављању стра не интервенције у Камбоџи. Успешна борба коју во ди народ Камбоџе наилази

на све шире признање и.

потврђује да су принц Сиханук и влада националнор јединства једини _ летитимни представници наро да Камбоџе.

АпсУрдно је и неприхват љиво да у Уједињеним нацијама Камбоџу представ-

"ља режим Лон Нола, који

је дошао на власт страном интервенцијом, Крајње је "време да у Уједињеним нацијама Камбоџу представ-

љају њени истински представници, за шта ће се ју“ гословенска делегација заложити на свом заседању Гемчералне скупштине,

Захтеви корејског народа за уједињењем без мешања споља заслужују нашу пуну подршку, као допринос побољшању · ситуације ва том подручју и у свету уопште. Подржавајући н:стојања владе НДР Кореје, залажемо се да се на овом заседању донесе одлука ко ја ће убрзати постизање ових тежњи корејског народа, при чему битан услов представља повлачење стра них трупа.

У области разоружања по стигнути СУ почетни резултати, али они још 'не значе стварне кораке ка општем и потпуном разоружању. Ограниченост домета доса дашњег преговарања и споразумевања између великих сила огледа се и у томе што се трка у наоружавању и да ље наставља и шири на нова подручја. Иако поздрављамо и билатералне мере које воде разоружању, уверени смо да се до: стварних резултата не може доћи без учешћа свих земаља. И овом приликом желим да по новим више пута изнети став моје земље, као и не сврстаних земаља уопште, да се што већи део средстава добијених од уштеда постигнутих разоружањем употреби за брже решавање проблема развоја.

Сазивање светске конференције 0 разоружању је, по нашем уверењу, најбољи пут да се покрене процес оп штег разоружања, нарочито нуклеарног. На овом заседању се морају уложити ма жеимални напори да се пре вазиђу постојеће тешкоће и отпочну припреме за сазивање конференција. |

Настављање преговора за неодложно закључење конвенције о забрани свих врста хемијских оружја и о уништењу постојећих стоко ва представља неодложан задатак Уједињених нација. Од посебног значаја би било да нуклеарне силе кона чно одговоре најширим захтевима у свету за потпуну забрану употребе и производње нуклеарног оружја, за уништење постојећих сто кова и забрану свих нуклеарних проба у свим срединама. Нераздвојни део тих мера је елиминисање страних вој них база и повлачење свих трупа са туђих територија, за што су се несврстане земље увек залагале.

Ми, као ни многи други,

на попуштање затегнутости и преговарање никада нисмо гледали као на изолован

процес, а још мање као на очување услова у којима се

може остваривати страна доминација над народима или земљама које теже да своју политичку независност ојачају и економском независношћу, а самостални унутрашњи развој _ обогате новим формама и путевима убрзаног и свестраног друш

твеног и економског. напрет ка. 1

Знамо врло добро да се преко ноћи не могу ликвидирати све постојеће кризе и сукоби, нити разрешити сви постојећи проблеми. Међутим, одлучност и ефикасност у настојањима да се нађу праведна решења за те проблеме и угасе отворена жаришта биће убудуће основно мерило вредности даљег попуштања затегнуто сти. Штавише, уколико се не пође одлучно тим путем. биће угрожени и до са да постигнути резултати.

Господине Председниче,

Конференпија у Алжиру позвала је међународну заједницу да циљевима разво ја осигура право место у Уједињеним нацијама и да изгради нови гистем међуна родних економских односа заснованих на равноправно сти и заједничком интересу свих земаља.

Несврстане земље траже да се утврди општа и целовита концепција за решење дугорочних и акутних економских проблема на бази новог светског система економских, посебно међународ них трговинских, монетарних и финансијских односа. Оне желе да у сарадњи са развијеним земљама изгра де ту концепцију и да најактивније и равноправно учествују у спровођењу у живот усвојених решења.

То је суштина њихових ставова изнетих у Економској декларацији и Акцио ном програму из Алжира, као и у одлукама усвојеним на министарској конференцији у' Џорџтауну. “

Несврстане земље су одлу чиле да оснују фонд солидарности. . за финансирање пројеката свог економског и социјалног развоја. Међу народна заједница у целини, а нарочито владе неких развијених земаља, морају показати више политичке спремности за пружање подршке изузетним напорима земаља у развоју.

Ово подразумева и ограничење штетне активности транснационалних — компанија као инструмената 0очувања старих односа. негира ња права пуног суверенитета над природним изворима и' мешања у унутрашње ствари суверених земаља.

Израз решености да се проблемима развоја да мес то које им припада у нашим општим напорима на обезбеђењу мира и безбедности у свету била би, несумњиво, и што шира подршка иницијативи конференције у Алжиру, да се ускоро одржи специјално засе-. дање Генералне скупштине, посвећено економским пита њима. Велики значај има и предлог самита несврстаних земаља о сазивању заједни чке конференције ФАО и УНКТАД на министарском нивоу, у циљу формулисања програма међународне сарадње за отклањање све озбиљније несташице хране и неких других акутних проблема.

Међународна _ стратегија развоја за Другу декаду се не испуњава, предвиђени ци љеви не остварују. То мора да изазива дубоку забринутост свих нас. На садашњем заседању Генералне скупштине треба да се утврде узроци и последице незадовољавајуће — имплементације

парни

28. СЕПТЕМБАР 1973. = БОРБА — СТРАНА 5,

р милош МИНИЋ:

међународне стратегије раз воја и потребне мере за ње ну реализацију. у

Генерална скупштина“ тре ба такође да захтева да интереси земаља у развоју бу ду поштовани и одражени у монетарним и трговинским преговорима за успостављање нових односа у овим нај битнијим подручјима међународне економске сарадње и да се усвоје принципи преференцијалног _ третмана, нереципроцитета и неди скриминације на којима ти односи треба да се заснивају. '

у Желео бих такође да истакнем актуелност и значај формулисања концепције о постизању колективне економске безбедности у којој би сваки члан међународне заједнице имао гаранцију за свој несметани, самостални економски и друштвени раз вој. Потврђена је вредност иницијативе , председника Мексика, . господина Луиса Ечеверије, за усвајање пове ље о економским правима и дужностима држава, и желим да с тим у вези истакнем наш интерес ла се она

Уједињене нације се приближавају универзалности

у

што пре формулише и усвоји. Џитање улоге и ефикасности Уједињених нација никада раније није имало тако велико значење као да нас. Одражавафући измењени однос снаге у свету Ујецињене нације су умногоме и саме измениле свој лик. Стварају се услови да оне буду основни инструмент за решавање кључних питања савременог света.

Уједињене нације се све више приближавају пуној универзалности. С тим у вези желим да поздравим

· пријем у нашу организаци-

ју нових чланова — Немачке Демократске Републике и Савезне Републике Немач ке, са којима моја земља ра звија пријатељске односе и свестрану сарадњу. У прије му две немачке државе ми видимо и значајан израз по зитивних промена у Европи. на бази признавања реалности, У пријему Бахама поздоављамо још један успех у остварењу права народа на самоопредељење и елими нацију ' остатака колонијализма. НЕСВРСТАНИ ЖИВОТНО ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА ЈАЧАЊЕ УЛОГЕ И ЕФИКАСНОСТИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

Уверен сам да ћемо ускоро моћи да „поздравимо и пријем Народне Републике Бангладеша. Сматрамо да заиста не би требало. више

да»буде никаквих сметњи“

да независна и несврстана Народна Република Бан-

тладеш, постане члан ОУН,

што би несумњиво био значајан допринос и наше ортанизације даљем сређивању односа на потконтиненту, чему је у великој мери допринео недавни споразум у Њу Делхију.

Налазимо се, међутим, у веома противуречној ситуацији, Уједињене нације се приближавају својој пуној универзалности и одражавају бурне процесе националне еманципације и демократизације међународних односа, али истовремено не повећавају своју ефикасност. Појачавају се настојања уског броја земаља да се најважнији проблеми од општег интереса све више извлаче изван оквира ОУН.

Многе одлуке и резолуције се не извршавају или се чак отворено крше. Узрок таквом стању не лежи у недостацима Повеље, већ у понашању мањег броја држава — чланица које се не устручавају ни од отворених повреда њених начела и циљева. Ово стање све више отежава деловање наше организације, [

Уважавајући одговорности сталних чланова Савета безбедности, сматрамо да прибегавање употреби вета ради блокирања одлука о којима постоји најши-

гра сагласност само штети о-

стваривању улоге и циљева ОУН. Чврсто верујемо да наше одлуке треба и могу да буду у већој мери плод усаглашавања ставова и међусобног споразумевања на најширој основи.

_ Постојеће слабости и тешкоће са којима се суочавају Уједињене нације мо-

гу се превазићи само заједничким напорима и узајамном сарадњом. Сматрамо да УН треба да буду главно место за. разматрање и решватње најважнијих међународвих проблема кбји се тичу интереса свих држава. Светска „организација треба: да'буде обавештавана и да има увид у преговоре им споразуме» који се постижу ван УН, а задиру у интересе трећих земаља или по својој природи улазе у одговорности које имају УН.

Несврстане земље су свесне да се њихови циљеви насеље могу остваривати кроз УН и животно су заинтересоване и упорно се залажу за јачање њихове у лорте и ефикасности,

Тосподине Председниче,

Микада раније захтев за равноправним учешћем У решавању заједничких проблема није био одлучнији, Кад што ни број земаља и народа који су решени да суверено одлучују о својој судбини није био већи. У условима хладног рата, опасне конфронтације између војно-политичких блокова ми великих сила, опште затегнутости и велике опасности од општег нуклеарног рата, ОУН је била онемогућавана да~према слову и духу Повеље врши своју улогу. Желимо да верујемо да се повећавају шансе да УН у новим условима успешно извршавају своје велике одгтоворности. Учинимо, сваки посебно и сви заједно, својим понашањем и својим доприносом, да то постане стварност“.

По аплаузу и честитањима делегата на завршетку получасовног говора, могло се уочити да је исцрпно излагање савезног секретара за иностране послове о свим најбитнијим питањима која се налазе на дневном реду 28. заседања и о горућим проблемима са којима се

суочава свет, посебно свет несврстаних и земаља у' развоју, наишло на велики одјек међу делегацијама.

Кад се Минић вратио на своје место у великој дворани Генералне скупштине многи делегати су дошли да му честитају. Колико се могло уочити из новинарске ложе, међу министрима и амбасадорима који су дошли да му изразе лична честитања било је највише представника несврстаних земаља из Африке, Азије и Латинске Америке,

МИНИЋ код БЕНИТЕСА И ВАЛАХАЈМА

(Уједињене _ нације, 27. септембра, Танјуг). — Потпредседник Савезног извршног већа и савезни секретар за иностране послове Милош Минић, који учествује у реду 28. заседања Генералне скупштине ОУН, учинио је одвојене посете председвику Генералне скупштине Леополду Бенитесу (Еквадор) и генералном секретару Курту Валдхајму. Заједно с њим био је и шеф југословенске делегације при Уједињеним на-. цијама Лазар 'Мојсов.

У току ових сусрета размењена су мишљења о питањима која се налазе на дневном реду садашњег заседања асамблеја, као и о темама од ширег значаја за деловање светске организације. Савезни секретар за иностране послове такође наставља серију сусрета са шефовима делегација на овом заседању. Он се данас састао са министрима иностраних послова Пољске Стефаном Олшовским, Холандије — Макс ван Дер Стулом, Кипра Џоном Кристофидесом и Бразила Мариом Гибсоном Барбозом.

СУСРЕТИ МНАОША МИНИЋА У дуН

(Уједињене нације, 27. сеп тембра, Танјуг) — Потпредседник СИВ и савезни секретар за иностране послове Милош Минић — шеф југословенске делегације на 28. тодишњем заседању Генералне скупштине Уједињених нација имао је јуче одвојене разговоре са министрима иностраних по-

слова Јапана — Масајоши Охиром, Перуа (други сусрет) — Мигуелом де ла

Флором, Бугарске Петром Младеновом и Велике Британије — сер Алеком Дагласом Хјумом. Милош Минић се такође састао са пре мијером и миџистром иностраних послова Новог Зеланда Норманом Кирком.

У овим сусретима југословенски савезни секретар за иностране послове разменио је мишљења са својим колегама, који такође предводе делегације својих земаља на овогодишњем за седању Генералне скупштине, о темама заседања, као и о питањима од билатерал ног значаја за Југославију и те земље. ;

СЕ ДНИЦА САВЕ

ЗНОГ ИЗВРШНОГ ВЕЋА

· Југославија прекинула односе са Чилеом _

Према саопштењу Секретаријата СИВ за инфор мације, на јучерашњој седници под председниш твом Џемала Биједића, Са везно извршно веће размо трило је информацију о најновијем развоју догађа ја у Чилеу. ·

Са дубоком забринутош ћу и огорчењем Савезно извршно веће је констато вало да је војна хунта на силно свргла легално иза брану владу, | наметнула

· политику

режим крвавих репресалија, терора, прогона, хап шења и убистава представника и функционера владе и партија коалиције Народног јединства, вр ши акте насиља над радничком класом и свим прогресивним и демократ ским снагама уз примену познатих фашистичких | метода.

Истовремено, ово представља изазов и атак на · несврставања,

за коју се тако доследно определила и залагала влада председника Салва дора Аљендеа.

. Све чињенице потврђују да се војна хунта одржава на власти само зах ваљујући терору који је добио такве размере ла је ствођио стање. безобзир не антидемократске кам'пање, сталне несигурности и опасности по основне људске слободе. Тиме

_ је онемогућен рад дипло-_

матског представништва.

Социјалистичке Федеративче Републике Југосла-. вије, '

Савезно извршно веће закључило је да у таквој ситуацији не постоје ни минимални услови за даље несметано одржавање“ нормалних дипломатских односа, и донело је одлу ку да се дипломатски односи између Социјалистичке Федеративне Репуб лике Југославије и владе војне хунте Чилеа пре кину; (Танјуг)