Борба, 28. 09. 1973., стр. 4
Указом од 15.
кОовн 1
од 18 марта 50 годишњиц
5 са златним в
ПРЕКИД СА ЧИЛЕОМ
Јучерашња прекиду
одлука 0 дипломатских од
носа између СФРЈ и Чилеа представља логичан производ наше већ одав-
но Утврђене џи спровођене политике немирења и пора према заверама ђународне реакције чија су најомиљенија мета напада независне, слободне, несврстане земље. Земље које су се попут Чилед онаквог какав је био до трагичног 11. септембра опредељивале за свој соп
ољ= ме-
ствени пут развитка;
Кокетирајући са раднич ком класом, наивно верујући да ће своје бајонете и праве намере успети да прикрије којима се замазују очи, војна хунта у Сантјагу обећала је у првим порукама наци ји слободу и благостање којих је Чиле „годинама био лишаван“. А, како из гледају та слобода и то благостање. могли су да се увере сви онџ који су се ових септембарских да на нашли унутар ских граница опасаних бодљикавом жицом. Слобода је то земље претворене у концентрациони ло гор, полицијског часа, ма 'совних. хапшења, даноноћ не дуцњаве Слобода стре љања и пресуђивања без суда...
паролама
чилеан
Оваквим својим лицем чилеанска с војна хунта, наравно, никог није изненадила. Претварајући се у гвоздену песницу спреге коју сачињавају снаге домаће реакције и најцрњег међународног импери јализма (пре свега америч Ког), она је вођена хисте ријом свог контрареволуционарног слепила и беса. почела да хапси и убија, распустила – парламент и забранила рад политичких партија, подигла ломаче на којима — обрачу навајући се са прогресом — спаљује Марксистичку литературу.
Поред тога што је насрнула на основна-демократ ска: права ,и слободе чилеанског народа. владјућа солдатеска декларисала се истовремено и показала у правом светлу и на спољнополитичком плану Прекидајући односе са Ку бом и ДР Корејом, дивља јући 'по Сантјагу и онемогућавајући колико-толи ко нармалан рад и живот
БОРБА =
Председник Републике од„Борбу“ поводом 40. голишњице излажења Ор депом заслуга за народ са златном звездом и указом
ном братства и
фебруара 1962.
1972. поводом е листа Ордејединства енцем. А
Слободан Павловић
представницима _ свих оних земаљ које су се нашле на црном списку од власти и освете помахниталих генерала,
Ових 17 дана колико је протекло од злочина У Сантјату и почетка чилеанске трагедије, довољан су период да се сагледају све дубине амбиса у који су тенкови импери јалистичких плаћеника од гурали народ ове латиноамеричке земље. Да се сагледа, истовремено чрави лик инспиратора и диригената овог државног уда ра. који — попут свих на крају поражених силника из ближе и даље прош лости — и данас сигурно верују да ће огњем и мачем успети да зауставе токове сједне револуције која може бити рањена, али никако не и уништена. :
Рушење уставног порет ка у Сантјагу није изнеНадило Југославију и остале _ несврстане земље. које су у Аљендеу и његовом Чилеу имале једног од најдоследнијих и најангажованијих сабораца „Поздрављамо владу и на род Чилеа, који су у својој борби за учвршћење независности и новог дру штва суочени са удруженом агресијом реакције и империјализма“ каже се у политичкој декларацији недавног алжирског самита несврстаних.
Војна хУнта је рафали
ма одговорила на декла- |,
рације, принципе и. ставо
ве Алжирске конференције. Безумно покушавајући — _ вођена логиком
оних који имају силу. али не и разум — да од па литике несврставања и једног новог гледања на свет одврати тако не само Чиле, већ и читав јуж ноамерички континент.
Удружена међународна империјалистичка агресија против Чилеа најбољи је доказ умесности упозо рења изречених са алжир ске трибине и исправности закључака усвојених на овом историјском скупу о неопходности заједничке, још чвршће борбе против снага које не бирају средства У својим по
кушајима заустављања прогресивних токова у свету.
Остајући доследна својој политици им, спроводећи истовремено у живот закључке Алжирске конференције, социјалистич ка и самоуправна Југосла вија Не може стога да и даље одржава нормалне односе са једном таквом профашистичком тарнитуром каква је ова која тре нутно влада Чилеом. Сматрајући овај прекид пре
„свега као демонстрацију подршке како чилеанском народу — тако и свима онима који би се евентуал Но могли наћи у сличној ситуацији.
1. СТРАНА = БОРБА — 28. СЕПТЕМБАР 1975,
АКТУЕЛНОСТИ
–—
~
Наслеђене слабости пољопривредног комплекса стварају тешкоће
свима који сада разрађују оперативне програме
Југословенски „зелени план“ дао је основни смер развоју пољопривреде. На реду су сви 0они, од ООУР па до виших друштвено-политичких _ заједница, који треба да израде сопствене програме, који, у ствари, тре ба да означе животну разраду овог обимног и заједничког пла на.
Када је почео овај други део посла, када се прешло на детаљнију разраду, уочено је да има прилично слабости, за кКоје се у овом тренутку тешко налазе решења. Сви су склони да кажу како су то наслеђене слабости пољопривредног комплекса, А она су видљива и у производњи, и у преради и у промету, па и у њиховим међусобним везама.
Непотпуне припреме
Због тога су многи склони и да оцене како се тај исти пољопривредни комплекс није добро припремио да прихвати све погодности које пружа „зелени план“. И при том полазе од производње, ратарске и сточарске, за коју тврде да је релативно ниска и недовољна. То онда доводи до тога да прилично обимни прерађивачки капацитети остају неискоришћени, због чега није ни чудно што затим та иста производња и пре рада немају већег утицаја на промет.
Све се ово дешава у условима сталне и прилично велике несташице чак и основних артикала исхране. И то се дешава када имамо релативно високе приносе и прилично обиман род главних ратарских и индустријских култура, па чак и висок род воћа и поврћа. Истина, говори се о многим слабостима сточарства, али има и
"података да „робе“ има, али да је произвођачи не дају тржи-
шту да би обезбедили веће цене. О слабој интензивности про
5:
"малог
изводње, дакле, не може бити ни речи, већ много пре о веома лошој међусобној организацији. Организацији која се каткад граничи и са апсурдним и непознатим решењима у савременом пословном свету. Примера за ово. има много, Узмимо само сточарски сектор. У продавницама нема меса, па се чак и свињско месо увози за скупе паре. Има гласова да свиња нема, као што неки говоре да их има сасвим доста. Било како било, кланична индустрија једино „сарађује“ са сточарима преко стандардних купопродајних уговора, па због тога не може за себе да обезбеди довољно сировина. Последњих година користи своје капацитете са приближно 60 одсто. Ових дана се чак изра-
жава бојазан да ће овогодиш-
ње коришћење капацитета бити и ниже.
Али, то није све. Неки домаћи прерађивачи граде нове кланице. Истина, не зову их кланицама, него техничким хла дњачама и слично, али су то у суштини, кланице. Уз ове нове објекте модернизују се и проширују постојеће индустриј ске кланице, а многи су већ завршили ове своје. „подухвате“. У исто време ретко ко од њих улаже средства за развој сточарства, за развој производње неопходних сировина, чија би набавка била неопходан пре дуслов да не стагнирају ни про изводња стоке ,а ни рад кКланица. Сличан је пример и са произвођачима сточне хране. Према званичним подацима код нас више од сто предузећа производи или тргује концентрованом сточном храном. Тешко је рећи какви су то све и колики капацитети, о њима се нико није изјашњавао, па није ни про цењивао да ли је то много или Упоређујући, њихову „разуђеност“ 'еа сличним предузећима у другим зе-
међутим) =
мљама, долази се до закључка да неупоредиво већу продукцију сточне хране припремају само четири или пет фирми. Слич но је, па понекад још неповољније, и код приличног броја других групација аграрног сектота, % 4 |
Лоши ефекти
Само се по себи разуме да оваква неорганизованост носи са собом све лоше ефекте и у производњи, преради па и у откупу и пласману, Она затим во ди и нелојалној конкуренцији, кршењу споразума о подели рада, договорима о специјализацији, а садржи и све друге „пра теће“ радње лоших пословних односа, Цех, разуме се, плаћају једино потрошачи, јер се, мо ра јести, јер храна није луксуз. „Зелени план“ је усвојен не само због произвођача већ и због потрошача. И претпостав- “ љао је организовани аграрни комплекс, заједничку акцију производње, прераде и промета. Како је она досад изостала, пред све оне којитреба да израде сопствене програме стоји озбиљан задатак да једанпут приступе ваљаној организо ваности са свим погодностима које пружају самоуправни споразуми. Само, овог пута они мо рају бити постигнути „тако да унапред одстране све појединачне жеље за каснијим искака њем из уговорних обавеза. Самоуправну дисциплину треба очувати по сваку цену, јер је То једини начин да усвојени „зелени план“ најзад заживи да не остане на ледини — и да његовим остварењем најзад буде обезбеђено и довољно сировина за прерађивачке капацитете, довољно хране, па и повољнији односи, цена на трПИТ ни пате љенета 57
песак А
Бошко Кијурина
СЛОВЕНИЈА
њом, према 20 одсто у целој Републици; у овим општинама живи око 156.000 земљорадничког становништва или 44 одсто од укупног овог становништва у Словени ји; у друштвеном производу целе Републике ове општине учествују са око 8 од сто; друштвени производ 1971. године по становнику износио је 8.180 динара према 18.900 динара у просеку за целу Републику; од укупног становништва ових краје ва запослено је само 15,5 одсто према 32 одсто у целој Републици.
За подстицање бржег развоја мање развијених крајева није формиран посебни фонд мада се и то тражило. То није учињено али је на републичком постигнут договор, што је ушло и у Закон и друге акте, да за подстицање развоја ових крајева треба у већој мери антажовати постојеће фондове и републич ке институције. Брига за бржи ових крајева првенствено је самим недовољно развијеним општинама, радним организацијама, Г банкама и регионалним центрима који имају интереса за брже
· ових подручја. Улагања у привредни раз вој ових подручја Република подстиче бенифицираним каматама за кредите (5
(Љубљана, септембра) — Захваљујући свестраној подршци већег, развијеног дела Републике, у последње три-четири тодине мање развијени крајеви Словени је успели су да побољшају активирање расположивих производних потенцијала и тиме остваре натпросечни развој привредних и других делатности. Од 1971, от републички Закон о мерама за подстицање" развоја мање развијених крајева, изграђено је у мање развијеним комунама више нових производних капацитета. Истовремено су извршена и значајнија улагања у њихо-_
када се примењује посебан
ву инфраструктуру.
Први видљивији резултат добијен је већ 1972. године: број запослених је повећан за 11 одсто, према 8 одсто у целој Републици. У првом реду запосленост се повећала у секундарном и терцијарном сектору (за 13,6 и 16,2 одсто). Могућност за рад и бољу зараду добили су 5.300 ста-
· новника мање развијених крајева. Друш твени производ друштвеног сектора при вреде порастао је чак за 34 одсто.
На подручју ових општина настањено је иначе 313.000 житеља или 18 одсто укупног становништва Републике; 50 одсто становништва бави се земљора
око
Захваљујући
нивоу
развој наложена .
пословним
напредовање, дно.
:: Г 5 : КМ: 15О МТБЛАХ МЕ = Тон је доста добар, још: само слика да се изоштри!
до 7 одсто), суфинансирањем пројеката и програма развоја (до 50 одсто) и конверзијом неких кредита. Посебне задатке у односу на обезбеђивање бржег раз воја мање развијених општина добиле су и републичке интересне заједнице: за пу теве, водопривреду, образовање, заштиту, културу и истраживања. усклађеном у последње три године (подаци за ову годину нису коначни) у развој привредних и непривредних делатности на мање раз вијеним подручјима усмерено је 1.846,5 милиона динара допунских средстава. Од тога у развој привреде уложено је 1.298 милиона иу друштвене делатности 548,5 милиона. Пословне банке (највише Љубљанска) уложиле су 734 милиона, Републичка заједница образовања 415,6 милиона, привредне организације из развијених предела Републике (из својих сред· става и у виду кредита) 297,2 милиона, Републичка заједница за путеве 158 милиона, итд. На овај начин развијенији дају око 2,7 одсто свог друштвеног производа неразвијенима. Још увек, међутим, није оцењено да ли је све то дово-
Бал БЕЗ 5 СМАЈАЋ
« „о УЕ у 115
(Карикатура: :Ф. Павловића)
~
•_[подвучено је ЗНАЦИ НОВОГ ПОНАШАЊА
Није нас Писмо затекло на спавању. Гесла да ваља радити поштено и не разбацивати, већ смо се били чврсто прихватили, И данас кад је Писмо годину дана међу нама, свим члановима „Јадрантранса“ је постало јасно да је покретач свих акција Савез комуниста: Ја сам посебно 38пазио напоре за штедњом на сваком мјесту. Приликом поправака камиодна комисија процјењује да ли неисправном дијелу има спаса или га ва“ ља отписати и замијенити новим, Не упућују се камиони олако у расхо» Подобро се одвагује исплати ли се 80" зилу продужити регистрација, још га годину дана задржати на цести, али не под цијену да му поправци поједу зараду. Строго се пази на потрошњу горива. Зна се колико камиону тре“ ба за сто километара. Прекорачи ли се та мјера, покреће се испитивање да се утврди разлог. Нема више код возача наваде да за бензинске блокове купују миришљави спреј, при“, вјесак за кључеве... Ситница је то али и знак новог понашања. (Никола Лемо, возач „Јадрантранса“ У „не“
ме Далмацији“) ј
дечју
деловању
Ј. Пјевић
ОМЛАДИНА ЗАГРЕБА
ПОВРАЋЕЋ УГЛЕД
У главном граду Хрватске млади су учинили значајан корак ка потпуној консолидацији сопствених редова
(Загреб. септембра) — Прошлв су готово две године од када је у загребачкој омладинској организацији започела бескомпромисна битка про тив национализма у властитим редо вима, пре свега у руководству. од времена када је ова највећа омла-
динска организација у земљи крену ла ка оздрављењу и консолидацији. Две године су довољан период за давање оцена о пређеном путу.
Консолидација
Први утисак је да је омладинска организација Загреба повратила свој велики углед, којим су се поиграли бивши омладински „лидери“ и да је настављена традиција из револу-
ционарне прошлости, када је Загреб био центар прогресивног омладинског покрета у земљи.
Национализам је иза себе оставио полуразрушену омладинску организацију која је постојала само на ни воу руководства, без ослонца у бази. без основе у радним организаци јама. Довољно је навести податак да је 1971. године у Загребу постојало, али не и деловало, само 20 основних организација у радним ко лективима, али то није сметало „ли дерима“ да се легитимишу као пред ставници 200.000 младих Загрепчана.
Сада је ситуација знатно измењена: у граду је основано 360 основних организација, у регистар чланства уписано је 90.000 младих људи,
од којих је велики број и активан. |
Главна активност више се не састо ји у издавању прогласа, памфлета и изношењу мишљења о свему и свачему. Она је сада пресељена У базу — у школе, радне колективе...
Због тога — сматра председник Градске конференције Савеза омла дине Загреба Ивица "Дрпић — недо пустива је пракса да се активност омладинске организације оцењује према руководствима, а не према акцијама које се спроводе у основним организацијама — међу членством. Управо због тога Дрпић сма-
тра да је у Загребу учињен знача-
јан корак ка консолидацији власти тих редова. Али, није се остало са-
мо на томе већ је подузет и читав
низ акција, које су инспириране и одлукама Треће конференције СКЈ.
Акције ·
Једна од тих значајних акција је решавање стамбених проблема младих радника. У неколико радних колектива већ је „изборено“ неколико станова, што очито показује да омладинске организације у радним колективима могу постићи резултате када се почну бавити конкретним проблемима. Јер, ако се остане само на паролама: „Младим радницима су потребни станови“, он да од тога нема, никакве „вајде“ каже Дрпић.
У неколико радних колектива одлучено је да се за станове издваја
_одређени постотак из фонда зајед-
ничке потрошње, у неким другима створен је фонд солидарности, а на стоји се да се окупе целе групације да удруженим средствима граде са мачке хотеле и слично. |
У средњим школама је поведена конкретна акција за доследну примену Закона о средњем образовању.
Посебна комисија анализирала је око 60 нових статута средњих шко ла. који би требало да се базирају на овом Закону. Показало се, међутим, да готово ни један од ових
„као бајаги“ нових статута није У складу са одредбама Закона. Али, готово све школе раде по њима, јер градски Секретаријат за просвету није реаговао на ове акте, Једна од нових значајних одредби, увођење разредних већа — која се састоје од наставника, ученика и представ ника грађана, д имају врло значај ву улогу, јер доносе одлуке о оцјенама ученика — готово 'нигде није спроведена. ' ;
Управо пре месец дана завршила је сезона омладинских радних акци ја и загребачка омладинска органи зација организовала је ове године две такве акције. Већ традиционал ну „Саву“, на којој је суделовало 3000 омладинаца из свих крајева земље, и „Кумровец“ — радну акцију посебног типа, везану уз рад и дело председника Тита. Успеси су и ове године добри. Омладинци су иза себе оставили вредност од 11 ми
пиона динара, а поред тога радна ак
ција послужила је као место где се и учи, идеолошки образује и само управља.
Конгреси А
У овој години, када се врше при преме за конгресе младих, загребач ка организација жели да да свој допринос, што је и разумљиво, јер
у
ова организација представља једву трећину омладине Хрватске. а. Према оцени Дрпића, основе бост припремног периода не повезују расправе за СК и конгресе младих, а та — ни' један документ дат на јавну расправу. би требало да дају прен адине грам заједничке акције а нее Југославије, јер сада заправо "про ма тог јединства: постоје сам уја. трами републичких организац друге стране, постоји и ша је непре организирања, што омогућују цизан статут, Стога ће омл ожити | делегати из Загреба пре рогра“ | концепте новог Статута И | ма у којима ће основни п танизовања бити радни, 8 је ће се предложити би земље: заједништва омладине целе Могло би се рећи да је ска организација Загреба к доста на властитој лан покренут је низ корисни задо Међутим, нема места Сар дадин ски ству, чега су свјесни и 15е има руководиоци, јер У 78 Ра орга“ ко 3.000 радних и друге су 3а ција а свега 360- омлад У ладик њу" гребу живи око 210.00 ју је са ди. а свега 90.000 дају на и везу омладине. Из ових виру јасни аи
'0• поред 7“ још НИЈЕ
Конгрес“ изан 009"