Борба, 04. 01. 1974., стр. 15
Зададна Србија 1 941,
(26)
Одбацивши делове Врњачког одреда и Драгосињачке чете у реону села Вранеши лева побочиица маршевскот ешалона мајора Вилдермута кренула је ка засеоцима Каменичкој мали и Шроданској мали. где су биле јединице Врбске чете Ибарског четничког одреда, Немачка артиљерија обасипала је гранатама положај, устаника, У таквим. условима четници су се повукли ка Рабаковској коси, не обавестивши о томе свога левог суседа — Гочку чету, чији је десни бок сада био откривен и необезбеђен.
Око 12. часова главна колона мајора Вилдермута избила је челом код моста на потоку Плоча где су се зауставили да ои га одред инжењераца потравио, Тада је Гочка чета отворила ватру и отпочела је жестока борба. Немци су пружили жилав огпор са положаја на јужној ивици пута, И када је изгледало да ће партизани славити победу — лева побочница немачке колоне несметано је избила на бок и у позадину Гочке чете и отворила ураганску ватру из пушака и митраљеза. На положају Гочке чете настала је пометња. Командир Милан Симовић — Зека наредио је повлачење. На положају 1. десетине под командом Благоја Богавца остала су четири мртва борца. То су Бињо, Шарени, Сиви и Јапчевић. И десетар Благоје је рањен. Он се, ослањајући на пушку, повукао сеоским путем преко засеока Брђаније ка школи у селу Драгосињцима. Немци су на јуриш заузели положај Гочке чете, која се повукла на нови положај са кога је у садејству са јединицама Трнавског батаљона Чачанског одреда зауставила даље продирање Немаца на Краљеву.
Истовремено док су се јединице маршевског ешелона под командом мајора Вилдермута пробијале од Подунавца ка Брби и Ратини из Краљева су у том правцу биле упућене јединице 1, батаљона 749, пешадијског пука.
Одбацивши делове Ибарског четничког одреда и Трнавског батаљона Чачанског партизанског одреда Немци су се пробили ка Ратини и омогућили да колона под командом мајора Вилдермута око 12. часова продре ка месту па потоку Сављак, Међутим, акција „Ото“ још није била завршена: устаници су пут тако темељито разрушили им поставили велики број разноврсних препрека, да су неамачки инжењорци имали пу не руке посла. Током овог дана они су успели да оспособе за саобраћај само деоницу пута између села Подунавци и Врбе. Због тога је маршевски ешелон под командом мајора Вилдермута зано-
ћио у Врби и источном делу Ратине,
У дв
се усшанак у краљеђачком
~
и чачанском крају
Пише: Љубивоје Пајовић, генерал-мајор |
Фотокопија љлетка па немачком језику намењеног немачким војницима, подофи
цирима и официрима немачког гарнизона у Краљеву. Овај, летак је натисам. у
штабу чачанског одреда, штамтан у Чачку и убацивањ илегалним каналима у опседнуто Краљево октобра 1941. годитв,
Овако. је некада, 1941. године, изгледао терен где су немачки злочинци вршали
масовно стрељање радника, сељака, ђака, професора, лекара, инжењера, учитеља, занатлија, трговаца ч других грађана Краљева и околине октобра 1941, године.
ПРВО УЧЕШЋЕ АВИЈАЦИЈЕ
Знајући да устаници обилато користе . авионске бомбе из. складишта у Чибуког вцу за рушења и запречавање на кому-
МЕ ЕМИ 5 |
никацијама, немачки командант Краљева мајор Деш донео је одлуку да у Чибуковац упути једну јачу јединицу са за-
М датком да овлада простором око, „скла-
дишта и стокове бомби дитие у ваздух. |
ја 4
ШТА СЕ ДОГАЂАЛО У ТЕХЕРАНУ
С
[55 58 М
ског шеик
"ОПСАДА КРАЉЕВА
У поподневним часовима 14. октобра 1941. године јединице 2. батаљона 737. пе шадијског пука отпочеле су уз подршку артиљерије и тенкова напад дуж пута и железничке пруге Краљево — Конарево. Том приликом оне су наишле на положаје 3. чете Драгачевског батаљона, Чачанског одреда и Чибуховачке чете Краљевачког одреда.
Током борбе између партизанских и немачких јединица погинуло је неколико бораца из Драгачева међу којима су
били и Душан Плазинић, учитељ „из Губеревца, Бата. Јовичић, гимназиста,
Веља Михаиловић машинбравар и Мајсторовић гимназиста из Чечка.' Комапдир поменуте чете био је Милија Перу пичић, учитељ из Каоне.
· Немци су приликом продора у село јибуковац у 16.00 часова дигли у ваздух складиште авионских бомби, које се пагазило недалеко од пута Краљево — Рашка, Немачка авијација сем за извиђање била је употребљена за бацање летака на територију око Краљева. У тим лецима бацали су се драљем и камењем на партизанску устаничку војску и читав народноослободилачки покрет. У лецима су и претили становништву да ће отпочети са „мерама одмазде“ што помажу комунисте и друге устаничке формације.
ДРУГИ НАПАД НА КРАЉЕВО
После првог неуспелог напада на Кра љево у ноћи између 12, и 13, октобра заједнички штаб партизана и.четника на Ружића брду гнализирао је ситуацију, утврдио узроке кеуспеха и донед одлуку да се у ноћи између 14, и 15. октобра изведе нови, други папад на немачки га рнизон у Краљеву са циљем да се непријатељ разбије и уништи, а град ослободи, Према заповести Заједничког штаба од 14. октобра у нападу на немачки гарнизон у Краљеву имале су да учествују
"све партизанске и четничке јединице са
запада између река Ибра и Западне Мораве као и јединице Љубићког батаљона са истока — на мост код Камиџоре, Четничке и партизанске јединице са југа и сезгера вршиле су само демонстративне нападе у својим зонама дејства.
Напад на Ратарску школу извеле су јединице, Јеличкот четничког одреда, 5. чете Љубићког батаљона Чачанског одрела и Крушевичка чета Краљевачког одреда. Ове јединице веома су упорно напалале и упркос великим губицима и жилавом отпору Немаца успеле су да соко 6. часова опколе немачку посаду у школи и да чак овладају извесним дело вима зграде. Међутим, касније су биле приморане да се повуку из града,
У овом нападу нарочито велике губитке прогтрпев је Јелички четнички 0дрел пол командом активног поручника бивше југословенске војске Јована Бојовића, који је погинуо на челу такозване „чете смрти“. Међу четницима, аи међу партизанима, владало је уверење да је поручника Бојовића убио његов за меник ваздухопловни наредник Мојсиловић који је желео да бе на тај начин докопа команде над одредом и добије звање „војводе“.
(Наставиће се)
· цеговачког
. пе. велике афере која
Стфаљинођ секрефађ и бређодилац, Валеншин Берешкоћ, о сусрету Рузђелша, Сфаљина и Черчила 1943. — Тридесешотодишњица оасшанка Велике шројице у срешлосши досад. необјабљених докуменаша.
(и)
У зору смо поново полетели. То је у то време била једина со вјетска међународни ваздухонло вна линија, линија Баку — Те херан. На њој су летели двомо торни авиони, веома комфорни,
У почетку смо летели дуж о бале Каспијског мора, потом изнад сивкастосмеђих планине ких ланаца Иранског Азербејџана, прешли смо Тавриз, окружен озонулим кућицама од набијене глине. Око подне смо стигли до Техерана, који је из птичје перспективе изгледао ве ома лепо.
Изашавши из авиона на тезе рански асродром, неочекивано смо улетели готово У право лето. Загрејав ваздух миловао 1е лице. После снегом покривене Москве. необично «у деловала дрвећа с бујним крошњама и лишћем. “
С аеродрома смо кренули вој ним „вилисом“ по прашњавим улицама, које ни издалека нису деловале тако привлачно као из птичје перспективе Ис тина. централни. део града био је модернији, Најзад је возило ститло у велики врт совјетске амбасаде, Некада је свај врт-мајур са дворцем, како сам по сле сазнао, припадао неком 009 гатом персијском шеику Од тог времена је сачуван велики парк с огромним кедровима, са сживосипним жалосним вроама, која се одражавају у вештачким језерима. са моћним плата шима, у чијим је чзорноватим коренима освежавајуће жубс. виа ваштачки поток-канал,
НАЦИСТИ ПРИПРЕМАЈУ ОТМИЦУ РУЗВЕЛТА
било нази погодни ајне преговоре три време него то је то био мајуо совјетске амовсаде у Техерану. Овде пина није могло ла омета њихов сад, овде се није осећала бука Ма точњачког _ граде. Џростра ни _ врт ограђен је каменим зидом,
Тешко је је место за т лилера “ ратно
Усред зеленила парка разбаца но је неколико зграда од свет ло-првене цигле, У њима је сме штена _ совјетска делегација. Највећа кућа, у којој, се нала зила канцеларија амбасаде била је преуређена у резиденцију председника САД Рузвелта.
Питање смештаја америчког председника у совјетској амба сади за време трајања конференције, учесници састанка У Техераму разматрали су још у претходној етапи. Најзад је оно решено онако како су нала
У рату је Техеран био прибежиште
~
тали разлози безбедности. Аме ричка дипломатска мисија У Техерану налазила се на периферији града, док су совјетска ми енглеска амбасада: биле једна крај друге. Довошвно је било да се помоћу високих заклона прегради улица и створи прив ремени пролаз између два мајура, па да цео свај комплеке образује јединствеџу целилу. На тај начин се. могла осигура ти безбедност совјетских и енглеских делегата, с обзиром да је целокупна територија била
РА
многи европскиг оогаташа
добро заштићена и обезбеђена, Ако би се Рузвелт сместио У амбасаду САД, онда" би они други учесници сусрета морали по неколико пута да одлазена преговоре кроз тесне техеранс ке улице, где би се у гомили људи лако могли притајити агенти трећег рајха.
Постојала су обавештења да
хитлеровска агентура припрема атантат на учеснике техе-
· ранског сусрета. Године – 1966.
познати командос Ото. Скарце ни, коме је Хитлер поваравао најважније диверзије, потврдио је да је имао налог да кидна пује у Техерану Рузвелта. Ову операцију хитлеровци су прип ремали у највећој тајности,
СИГНАЛ ИЗ РОВНОРВСКИХ ШУМА
У то време, у Техерану: је мало ко знао да су важна оба вештења о припремању диверзије против шефова трију држава дошла из далеких ровно веких шума, где је у нетрија тељској позадини деловала спе цијаллад група под командом совјетских с чекиста/ Дмитрија Медведева и 'Александра Лукина. У овој групи је био и ле
тендарни обавештајац Николај
Кузњецов, (Николај Кузњецов је први обавестио Москву у
"пролеће 1943, године да Немци
припремају грандиозну Курску битку), који је извршио низ смелих операција у граду Ровпу, под нацистичком окупацијом. Знајући савршено немач-
"ки језик, Кузњецов је одлично
глумио обеолајтнента вермахта Паула Зиберта. Хитлеровци ду го нису сумњали да се иза углађенот високог, увек. утвегнутог официра скрива совјетски обавештајац. Најзад су фашис ти вапипали траг Кузњецову. и он је заједно са два своја др“ га убијен у пушкарању 1. апр"
ла 1944. тодине,
Недавно је Александар "Лу Кин објавио успомене у којима прича како је Никола! Кузње
цов (или камуфлирано — Паул "Зиберт) успео да створи пове-
рење и веже за себе штуомбан
фирера СС фон Ортела, и да сазна од њега важну тајну. По чело је од тога, што је фон Ор тел | сам предложио Зиберту да пређе на службу у СС,,где лако може да направи карије ру. Када су се Зиберт и фон ФСртел поново срели у регстора ну при официрском казину У Ровну, фон Ортел је подсетио на свој прадлог и обећао је да ће Зиберта ускоро упознати с Отом Схорценијем, с којим ће он, фон Ортел имати да изврши једну важну операцију. Кузњецов није морао дуго да се распитује о чему се ради. „Омекшавши“ од неколико чаша испијеног коњака фон Ортел се распричао и свег испричао. — Ускоро путујем у Иран, пријаћељу мој — поверљиво је прошатутао он.. — Крајем по вембра тамо ће се наћи Велика тројица. Ми ћемо половити скок из Абруца! Само ће ово бити даљински скок. Ликвиди раћемо Велику тројицу и прео кренути ток рата, Покушавемо да отмемо Рузвелта, како би се фтрер лакше могао дотоворити с Америком... Полетећемо у не колико група. Људе припрема мо у специјалној школи у Копенхагену... |
Подсеетивши на Абруцо, фон Ортел је имао у виду операци ју, коју је по налогу Хитлера пзвео Ото, Скорцени ради спа "чавања · Мусолинија
ХУЗЊЕЦОВ ОБАВЕШТАВА МОСКВУ
"Хитлер је извршење ове опедције поверио штурмбанфиреу СС Оту Скорценију. Он је за собом већ имао не мало диверзија и крвавих операција. Убиство 1924, године аустријског ка пцелара Долфуса, хапшење 39 ореме „ашшлуса“ Аустрије пред седника Микласа и канцелара Шушинга, зверски обрачуни С
Лу-'% мирним становницима Југосла=
Жије и Совјетског Савеза — све је то дело Скорценија и његове банде.
. | "(Наставиће се)
4. ЈАНУАР 5 ја" низ голина касније потррсала Француску. У
Хе: 085 2::07 перцеговни» 49482: 0д0 · одбрану неправедно осу
па вата ва АЕ а ои Х АЕ еј је | енергичао | ·измепартизенскох ПА ' Бу осталих и књине Торе и Боке и Жер о евдик _ Емил: "Зола
партиз ил ског одреда на коме је одлучено. да се формира привремели оперлтивам штаб. за терито- 5, рију Херцеговине, Вашингтон. 1958: Пое Париз. 1895: Артиљс- леедалик Труман изјаријски капетан Алфред вио је да су Американ Драјфус, једини Јевре- пи Ковструисали хХилдро јин у тадашњем гене- тенску бомбу, Била ја ралштабу јавао је ли- то прва званична потшенв чина и ухапшен. врда о проналаску на: Био је то почетак јел- страшнијег. оружја. за, које је свет дотад знао.
о) У ВБ д: ове) -3 ем
чије је писмо „Оптужеу јом“ узбудило не сама СФрранцуску Већ и чита ву Европу.
Пиаљеврица — „нођатшор“
На тпиљарице више пису што су некад биле, ну оне не дозвољавају да их време прегази, па класич по зежидање па камтарџ „осавремењавају“ новим памитом“ #
Једна филитинска пиљарица је у том погледу заслужила да уђе у антологију, јер је стварно „но= ватор“. Извесна Лина Флорес је, намме. тилићима кокошкима иајекцијама убризгавала у месо пола литра до љитар воде.
Пилићи и кохжоши су не само били тежи, него цч изгледали угојенији, а пиљаричина зарада већа. Превара је, нча њену жалост, ипак откривена, па је довитљива. Лина осуђена на месец дата затвора тч глобу од сто пезоса.
Сабремени лопоби
Два Капађанина су добро одглумтла полмцајце ч побегла са преко 90.000 долара.
Око поноћи упали су у стап шефа растродаје зедне робне жиће, где је једањ од њих ставио лисице на руке жени п“ двојици синова, овог службеника кога су претходно обманули и навели да пође у робију кућу да би томогао ноћном чувару који је наводно био у пезољи.
Док је један држао жену м синове као таоце, други је приморао шефа растродаје да му отвори сеф с готовином, који је затим истпразнио. Читаву операцију су извели беспрекорно захваљујући токивокијима преко којих су се договаралти.
Там-там салђе
Ударачи там-тама у Запру доживљавају боље бате, јер је влада у Клиишаси одлучила да топовске салве приликом државних свечањости и исремонија. замени звуцима овог ипструмента.
Региопалним властима је зато парсђено да удараме там-тама запосле у редовну државну службу.
УКРШТЕНЕ РЕЧИ |
БРОЈ 6911
Водоравно: 1. Део предузећа који је целипа У
техничком погледу — мањи водоток; Наша 47 рика слектроуређаја — уобичајена кр:' на ју писма — део одеће старих Римљин По хе-
ленској митологији мајка Зевсо по спорт
— место где се прелази река; 4 Тешки бо рдери из другог светског рата; 5. Лична заменица лако ломљив — кратица за: Уједињени рилнички сипдикати — река у Аустрији; 6. Ознака за север на мапама — музички комад за три гласа мл ипстру= мента — војнички хлеб — хемијски знак за кисеоник; 7. Кратица јединице мере за дужину — жи-
вотиња из кола кичмењака, живи у морекој и слаткој води — део секире, ушица — кратица за површину у математици; 8. Слово латичице дарни швајцарски јунак — једна дирља ж — слово латинице; 9. Врста затвореног плу
омобила
са два до,четири седишта, име добио ил !одиој Бр“ сти двоколица (мн; 10. Друга — једнако крати= ца за: противавионска заштита; 11. Нланшла у Македонији, на грчкој граници — иницијали творца " теорије релативитета — лепо (ик.); 12, лима познати немачки сликар и гравер, један најве-
ћих представника ренесансе.
Усправно: 1. Европско вештачко тилшно влак=
но слично најлону — познати бра и ти га; 2. Особени састојак свих животиње и бујвних масти — иницијали познатог певача шансопа = на= чин понашања или поступања у некој стелрџи који прелази у једнообразност и шаблон; 3. Ррсти „дрвета — острво у Средоземљу — отвор из рову; 4. Иницијали презимена м имена нашег позолтог метеоролога — веома раширена болест ко пастаје због недостатка витамина Б — узвик: 5 мијек
злак за азот — такса за писма, поштарипа = лич=
ност из познатог Дизнијевог филма за децу тица за ампер 16. Ознака за праву у математици лан међународног омладинског савеза извидника
завера — енглеска кратица за пени:; 7 Иницијали пемачког књижевника („Скривена јесен“) направа за терање птица у баштама — упитна реч= ца; 8. Земља у западној Африци — име више папа — област у Грчкој; 9. Ловачки пси део пута (мн); 10. Коцкарница — појава, елика,
предлог =
РЕШЕЊЕ БРОЈА: 6910 Водоравно: 1. СМС (Сима Милутиновић Сарај-
лија) — срп; 2. Стило — овера; 3, Пироксипин; 4, Арпго — трема; 5;.Ке — картов — Ал; Тима == Осат; 7. Траг — март; 8. Ср — енигма ри; 9. Са-, рос — Арсен; 10. Свердловски:; 11. Ренак, —— осека;
12: Нов — АТА, Усправно; 1, Спак (Шарл) — СССР: а Стирол.—
Травен;у 3, Мира — ски — ре, — рено; 4, Слог Аман -- Оран; 5. Око: Ра — Ки — (С : 6. Ост — то — МГ (Милован. Глишић) — ало; 7. Свир =
осам -- роса) 8. Веле — на — Ра — Свет; 0, Примат — Треска; 10. Анал — Инка.