Борба, 17. 05. 1974., стр. 19
13.
ЧЕРЧИЛОВО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Ми имамо само довољно бродова за искрцавање за напад на једну 'утврђену обалу, односно довољно да се искрца 6 дивизија и да се оне подржавају. Уколико би успео такав напад могло би се упутити још дивизија, али ограничавајући фактор је број десантних бродова који се сада граде у великом броју у Британији, а нарочито у САД. Он (Черчил) може да каже да уместо што би ове године могла бити пребачена само једна дивизија идуће године моћи ће да се пребаци осам или десет пута више дивизија. До детаља он је проучио две посебне операције: нешто би се могло урадити у септембру са малим снагама на Па де Калеу или на потезу између Денкерка и Дијепа. Таква операција би има ла'за циљ да и непријатељско ваздухопловство принуди да ступи у интензивне борбе. «% | |
Међутим, ми немамо довољно транспо
ртних средстава за снаге које би биле |
способне да изврше довољно дубок продор да би био користан. Па де Кале има велико преимућство јер овим подручјем можемо доминирати и из ваздуха и, вероватно, дошло би до веома тешких 6орби са непријатељем. С друге стране, непријатељ о томе све зна и, нема сумње,
он би на овом сектору могао да употреби веће копнене снаге против нас у односу на оне које бисмо ми могли пребацити ове године. Према томе, имајући ово у виду и огромне плиме и осеке у мореузу Довера, које се крећу чак до 30 стопа, свака операција искрцавања би стварала огромне тешкоће. Једно преимућетво би било то: што би се могла изазва ти ваздушна битка, али изгледа готово сигурно. да би ова предност била изгубљена укупним поразом и уништењем експедиционих снага. На овај начин непријатељ би тријумфовао а ми бисмо доживели катастрофу која пе би кбристи-
ла никоме. Поред тога, да бисмо ове го-
дине извршили напад на Па де Кале морали бисмо да обуставимо обуку значајног броја трупа за велике операције У 1943. години, да узмемо најпотребније људе и да искористимо велики број десантних бродова и друге опреме коју припремамо за 1948. годину. С обзиром на ово као и из других разлога, ми, према томе, не мислимо да би било мудро учинити неки покушај напада на Па де Кале.
СТАЉИНОВА ПИТАЊА И ПРЕДЛОЗИ
Г. Стаљин (који је почео да изгледа веома натмурено) изгледа да пије био
убеђен и упитао је да ли је могућно да се изврши напад на неки други део француске обале.
јатијара 1943,
аштамту после састанка у логору Амиђи крај Казабланке,
Премијер је тада показао мапу која је указивала на тешкоће у стварању ваздушног кишобрана над обалом северне сФрранцуске. Над Па де Калеом“ мотућно је да се то спроведе до 60 одсто, над Шербуром до 20 одсто итд. све на ниже до 5 одсто над врхом Бретање.
Т. Стаљин изгледа да није схватио и поставио је неколико питања у вези са радијусом борбених авиона. Зар они не би, на пример, могли непрекидно да долазе и одлазе. |
Премијер је објаснио да би они стварно могли да долазе и одлазе, али у тим околностима не би се могли бориђи, додајући да је за ефикасност ваздушног кишобрана потребно да се он стално одржава.
ТГТ. Стаљин је тада предложио да се освоје острва у каналу Ламаншу.
Премијер је. одговорио да је он такође о томе размишљао, а и он и Американци су разматрали питање дубоких лука које очигледно имају преимућство. Ове леже у области у којој бисмо мотли пружити најмању ваздушну зашти ту. док. с друге стране, иако бисмо могли створити ваздушни кишобран над Па те Калеом. ту су само плитке луке.
Г. Стаљин је тада предложио да се извршти демонстрација напада на Џа де Кале и искрцавање у Шербуру.
Премијер је одговорио да је то разматрано, али да то сматра траћењем времена и сната. Ми бисмо били у дефанзиви. То би значило узмицање за нас. а не за непријатеља, То би причинило више штете нама него њему, с
На основу доскора брижљиво чуване најповерљивије преписке између Рузвелта, Стаљина, ц Черчила и оригинал-
нил записника састанака на
врту осветљавају се пресудни
догађаји везани за једно од
кључних питања другог светског рата
Пише: СЛОБОДАН НЕШОВИЋ
обзиром да би то оштетило све снага које су предвићене за велики напад У
идућој години.
СПОР ОКО СНАГА У | ФРАНЦУСКОЈ
ТГ. Стаљин је рекао да у срранцуској нема ни једне. немачке дивизије која би нешто вредела..
Премијер се није с тим сложио и рекао је да му је познато да у Француској има 25 немачких дивизија. од којих су 9 најелитније.
Г. Стаљимл је одговорио друкчије информације и да се у сваком случају немачке дивизије у Француској састоје од по само две регименте. Премијер је изјавио да он има. тачена обавештења о броју и карактеру ових дивизија.
Т. Стаљин је, изразио сумњу у ово и поновио своју изјаву да су немачке дивизије смањене на по две регименте и да њихова артиљерија може да се уништи и из ваздуха. На крају крајева, то је рат.
Премијер је рекао да је Рат — рат а не игра, и•да би било глупо тражити катастрофу коју ником не би користила. Он је собом довео шефа Империјалнот тенералштаба (Сир Алан Брооке) и генерала сер Арчибалда Војвела како би такве тачке могли детаљно објаснити руском Генералштабу. Дође се до такве тачке преко које државници не могу да воде разговоре ове врсте.
Г. Стаљин, (његова натмуреност била је знатно повећана) рекао је да колико он разуме ми нисмо у стању-да створимо. други фронт са било каквим већим снагама и чак нисмо у стању да искоцамо ни шест дивиз:ја.
Премијер је рекао да је то тачно. Ми бисмо могли искрцати шест дивизија. али њихов десант би био више штетан него користан, па је спреман ла то детаљно објасни.
Г. Стаљин је упитао дали то треба да значи да премијер сматра да ја ма какав покуптај ове врсте неразуман
Премијер је одговорио да је то тачно, јер би то у знатној мери неповољно деловало на велику операштију која се планира. за идућу чтодину. Он је затим рекао да се боји да вести које је довео стису добре, али може уверити Г. Стаљина да, уколико би се жртвовањем 150.000 до 200.000 војника могло помоћи стаљинх тиме што бисмо с рускот фронта одвукли знатне немачке снаге, ми се не бисмо устезали да следимо овај курс макар и по цену губитка. Међуне би довео до
тим. ако такав потез повлачења немачких снага са рускот фронта, а покварили изглед за 1943.
годину. то би била велика грешка.
Г. Стаљин (постао је узнемирен) рекао је да је његово гледиште о рату друкчије. Човек који вије спреман да ризикује не може ни да добије рат.
Премијер се сложио с тим. у
Т. Стаљин је рекао да меморандум који је дат Молотову Говори о искрцавању 6 — 10 дивизија ове године. Да је он знао да ће се ово показати немогућним. он би био спреман да понуди два или три корпуса својих трупа. ~
Премијер је поновио своје опаске у вези са недовољним бројем десантних бродова.
(Наставиће се)
да он има.
'17. МАЈ
јарајево, 1922. — Подигнута је оптужница против Ђуре Ђаковића који се већ осам месеци налазио у затвору због активности против режима у многим подруз јима наше земље и због учешћа на Трећем конпресу. комунистичке пар“ тије _ Југославије. Кажњен је са 10 месеци затвора, Берлин, 1939. — Понуду Немачке да закључе пакт о ненападању одбиле су Шведска, Норве шка и Финска, а прихва тиле Данска, Естонија и Латвија.
Брисел, 1940. — Немач ке нацистичке јединица заузеле су главни град Белгије, Брисел.
Фиренца, 1510. — Роч ђен је Сандро Ботичели, фирентински ренесансни сликар религиозних и 7легоријских мотива. 1' знат је нарочито по сво јим платнима „Пролеће“ и „Рађање Венере“ као и по илустрацијама за Дантеово дело „Божанствена комедија“.
Луисвил, 1878. — Физичар Дејвид Хјуз објавио је да је конструисао апарат за вокење телефонских разговора на ва ликим удаљеностима. Он је. у ствари, пронашао микрофон чиме је уса-
вршио телефонски апарат, Године 1955. констру исао је и први телефогски апарат
који прека
|__ |
Пеј 36 ЧЕ АМАН ПИ 2 ит а БА | и ПБ ЈЕ а БИ 4 |||
алфабетске клавијатуре омогућује откуцавање слова на папирној траџи у супротној станиџи. Та ко је убрзан рад и смањена могућност погреши них телефонских саотв штења. !
Берлин, 1885. — Нема“ ка је анектирала Мову Гвинеју и Бизмарков архипелат. Париз, 1809. -- Француски цар Наполеон ! објавио је декрет о анек сији Папске државе
Лондон, 1809. — Енгле ски лекар Вилијам Хеберден _ описао је први пут једног болесника оболелог од ангине пекторис. Његов приказ је био изванредно сликовит и тачан а допуњен је анализом која је потврђена при обдукцији, По-
„сле њега све већи број
лекара у свету почео је са истраживањем овог данас врло честог срчаног обољења.
Каиро, 1957. — Египат је забранио израелским трговачким бродовима да
' пролазе и даље кроз Су-
ецки канал.
Куба, 1961. — Председник кубанске владе Фидел Кастро затражио је од САД тешке тракторе у замену за заробљена америчке војнике прили ком покушаја инвазије САД у Заливу свиња, до које је Фдошло неколико недеља раније а која је завршена неуспехом.
ВОДОРАВНО: 1. Врста змије (мн.) — љуске гро-
Како је Гестапо у окупираном Беотра ду формирао лажну организацију
НОП са циљем да се убаци у парти
занске канале. — Откривањем, х“ хвата
њем гестаповских агената осујећена непријатељска штијупска намера. Пише: МИХАИЛО МАРИЋ
8.
ЧЕТНИЦИ ПРОТИВ „ПАРТИЗАНСКОГ ПУНКТА“
“
Део су тражили нове „везе“, ради убацивања У одреде, лажни „Центар НОП“ открили су четници.
Београдска четничка оруанизација, које је имала и своју „Обавештајну секцију“ обавештена је да се у Краљевића То мислава улици окупила „трупа "комунистичких симпатизера“, која се спрема да пребегне пар тизанима у шуму. Ово обавеште ње четници су вероватно добили од пекога агента Специјалне полиције. по свој прилици од једног који је учествовао У уби ству „Сеље“ Гаћановића.
У очекивању да Гестапо ликвидира „Центар НОП“ и не зна јући да тај тобожњи „комунистички пункт“ стоји под окриљем Гестапоа, четничка „Обаве штајна секција“ при Команди трада Београда, констатовала је осматрањем и праћењем | да
“
„Центар НОП“ и даље ради, да се људи окупљају на истом ме сту, у вили у Краљевића Томи слава улици.
Бојећи се да „Центар НОП“ није без оружја, избегавајући директан судар, четници су о својим обавештењима информи сали — „Специјалну полицију“,
· са којом су најуже сарађивали
у борби против Народно-ослобо дилачког покрета. Уједно, пред ложено је да се о томе обавести Гестапо, како би биле предузете сфикасне војне мере да се та група онемогући хапшењем. „Центар“ треба опколити војском и, у случају отпора, оруж јем ликвидирати.
Међутим, пролазио је дан за даном, а Гестапо вишта није предузимао. А како и би, кад је то био његов „Центар“.
Очекујући да Гестапо нешто учини, београдска четничка ор танизација, на челу са капетаном Сашом Михајловићем. који је одувек имао обавештајне амбиције, предузела је своју конспиративну акцију против „партизанског илегалног пункта“ у Улици Краљевића Томислава. |
Као четнички агент подметнут је Лука Славковић. Овај четник, већ опробан у неким „тајним мисијама“, пријавио се једног дана лично „команданту“ Милораду Илићу. Донео је три пушке и — одмах био примљен у овај „Центар народно-ослобо
дилачког покрета“. Сада су чет
ници имали „свог човека“ — ме
ђу тобожњим комунистима. По
моћу Луке Славковића могли су сазнавати'шта се, уствари, дешава у овој тајанственој „пар тизанској групи“ коју Гестапо оклева да ликвидира. Ускоро су у „Обавештајној секцији“ при четничкој Команди града Београда регистровали усмене и пи смене извештаје свог агента Славковића о бројном стању, наоружању и раду у вили у Краљевића Томислава улици, Сазнало се и о појединим конле тактима са другим групама и илегалцима и о намери да сеу трупицама припадници „Центра НОП“ пребаце у партизане, У том погледу, приликом једног сусрета са капетаном Михаило вићем. четнички агент Славко-
вић добио је конкретни задатак.
ТРОУГАО: ГЕСТАПО —_ СПЕЦИЈАЛНА ПОЛИЦИЈА — ЧЕТНИЦИ
„Када се спремају илегалци за пребацивање у партизане, ко га дана крећу и којим правцем“ — гласио је конкретан задатак који је капетан Саша Михајло вић дао „свом човеку“, Луки Славковићу, бившем с четнику, убаченом као четничком агенту међу ·илегалце у лажном „Центру НОП“. Сугерирао му је, ује дно, да је најбоље неопажено пратити рад „команданта“ Илића „Млекаџије“, јер ће на тај начин најбрже и најпоузданије сазнати све детаље из којих се могу извући закључци као одговор на постављени задатак.
Четнички агент је пратио рад Милорада Илића не сазнавши да је „друг командант“ — геста повски агент. Извештавао је четничку Организацију као да се ради о стварном шефу неког партизанског „пункта“ у окупираном Београду. Средином јула 1944. обавестио је „коман данта Београда“, четничког капетана Сашу Михаиловића, да се цела група спрема крајем ме сеца за пребацивање у партизане, Наоружани су са двадесет немачких аутомата, исто то лико револвера. Има довољно муниције за шмајсере, али су пиштољи малог калибра им само са по једним шаржером. „Пар тизанска група“ располаже и са десетак бомби, углавном немачког порекла. ;
Четнички капетан Михајловић одржавао је контакт са „не дићевским“ улравником грода
Београда, у неку руку својим
колегом по тој „београдској ли
нији“, злогласним полицајцем Драгим Јовановићем, Извештај свог агента саопштио је у погодној форми управнику града Београда, с тим да овај обавести Немце, јер није остало мно го времена за акцију, иначе ће „голуб излетети из кавеза“. До дао је да је обавестио и Специјалну полицију, али да је уве рен да ликвидација „комунисти чке групе“ оружјем, спада у над лежност Немаца, у првом реду Гестапоа.
И управник града Београда, и Специјална полиција, пренели су ово четничко саопштење Гестапоу. Тако се троугао: Четници — Специјална полиција Тестапо, поново затворио само у једном правцу. у
ХОЋЕ ЛИ ГЕСТАПО СТУПИТИ У АКЦИЈУ:
У Гестапоу је ово обавештење „из четничких извора“ примље-
но — веома непријатно. Значи, ,
агентура У „Центру НОП“ није успела да очува тајност ни до те мере да га и четници не откри-
ју. Деконспирисали су се и —.
шта сад7
СС-мајор Затлер, шеф ТУ рефераде у београдском Гестапоу. обавестио је шефа Специјалне полиције Бећаревића да Гестапо преко својих људи прати догађа је у „Центру НОП“. који спада у његову искључиву надлежност. Додао је:
„Етзекутивни захват биће извршен правовремено и сврсисхо дно“,
(Наставиће. се)
жђа од којих ће се пећи ракија; 2. Арапско мушко име — оснивач познатог института за испитивање јавног мњења у САД; 3. Украшавање певане мелодије бравурозним ефектима и украсима; 4. Рива учесник у утакмици у брзини; 5, Хемијски знак за радијум — угловно одстојање неког небеског предмета од северне или јужне тачке подневка — одречна речца; 6. Наше познато климатско место у Сло-
венији — главни град Норвешке; 7. Врста амбалаже — познати филмски фестивал у Београду; 8. Хемијски знак за неон — јунак познате телевизијске
филмске серије — једна нота; 9. Страно женско име — фигури коју изводе полити-акробате; 10. Преношење оптичких сцена помоћу електромагнетских таласа: 11. Врховна богиња старог Египта, оличење земљине снаге и богиња месеца — чудовиште из јапанских научно-фантастичних филмоваљ 12. Јединипа за мерење осетљивости филма на светлост орган чула мириса.
УСПРАВНО; 1. Резултат у спорту — конци; 2. Мајмунско хлебно дрво — име наше мознате певачице (Кесовија): 3 Округла — хемијски знак за алуминијум — разум — познати енглески фудбалски судија: 4. Име познатог америчког филмског глумца Флина — врста птице — име наше глумице Арнерић; 5. Груба, нештављена кожа — део полсвести — немачки предлог — име америчке филмеке глумице Гарднер; 6. Камена или дрвена брана која залази у море, моло — јединица електричне проводљивости — слово грчке азбуке — господин, газда (грч); 7. Четири (франц,) — објекат на путу или прузи — алотропска модификација кисеоника: 8. Спроводник. воде са крова — иницијали презимена и имена писца „Ане Карењине“ -- инипијали јунака борбе на Чегру Р грчко острво: 9. Острво у Венецијанском заливу. познато по производњи стакла — најстарија геолошка периода, у мезозојској ери" 10. Пихтије — јелан гас.
РЕШЕЊЕ БРОЈА 7041
ВОДОРАВНО: 1, Кмери — балза; 2. Љето — СР — лаик: 3. Уши — „Сиал“ — Уто; 4. ЧТК — Анли — ров; 5. Врана — Амати; 6. Ре — нај — Рас — И. Т. (Иво Тијардовић); 7 Ам — грб — опа — 10; 8. Губар — бабун; 9. Ему — Келн — Уна; 10. Тик — агач џам; 11. Ајер — Ек — каца; 12. Ратар — факин.
УСПРАВНО: 1. Кључ — враг — етар; 2. Мештре —/ мумија; 3. Етика — Н. Г. (Николај Готољ) — букет: 4. Ро — Сана — рака. — Ра; 5. И — Синај -=! „бреге“ — р:6. Б — радар — облак — Ф: 7. Ала Лима — ранч — ка; 8. Лаура — СА — буџак; 9. Зиготи — јунаци; 10. Аков — Итон — Аман.