Борба, 17. 05. 1974., стр. 9
БЕОГР
СОЦИЈАЛИСТИЧКИ САВЕЗ И СИНДИКАТ О ПРОТЕКЛИМ ИЗБОРИМА У ГРАДУ
КА ПОЛИТ
|
ЛЕТАТИ | ЧКА СНАГА
Међу изабра нов: ; иу : ру изаораним члановима делегација преозлађују непосредни произвођачи, а у знатној мери је повећам број жена, магадих и учесника НОР
= Протекли избори у граду одржани су у једно изузетно Ори периоду развоја нашег те НА У коме су Савез комуниста и све пр ивне сн : тезивно ангажоване на паираиавиње аа тате! КИ АЕ остављени У Писму и товорима друга Тита МЕ таме слободно да кажемо да су избори били и својеврсна врло конкретна, провера и потврда предности“ 5 : изборног система на делегатској основи. у Ово би био и главни акценат излагања Милана Ра јачина, председника Градске конференције ССРН, на синоћној заједничкој седници Сопијалистичког савеза и Савеза синдиката, на којој је дата оцена политичке активности у изборима за делегације и делегате у скупштинама друштвено-политичких заједвица : ници је, између осталих, присуствовао и Кољ Широка Говорећи о изборној активности, о броју бирача и структури делегата, Рајачић је рекао да су постигнути резултати веома задовољавајући и да они недво-
поводом 30-ГОДИШЊИЦЕ СЛУЖБЕ БЕЗ
стема.
новог
.
ха НОР.
Сед-
_-—- Депетати и делегације снага и огроман друштвени и самоуправни потенцијал. Позитивно политичко расположење, масовно учезиће. радних људи/и грађана на изборима и квалитетан састав делегација и скупштина, основне су карактеристике тромесечне политичке активности. Протекли избори су били једна од најзначајнијих политичких акција, које су У граду вођени последњих година, акција коју можемо веома позитивно да оцевимо, рекао је на крају Милан Рајачић.
смислено показују да радни људи и грађани потпуно подржавају даљу изградњу друштвено-политичког си-
Рајачић је нагласио да међу изабраним члановима делегација преовлађују непосредни произвођачи, а У златној мери је повећан број жена, младих и учесни-
су велика политичка
КЕ А
Одлнковано 405 радника (УН
Председник Градске скупштине Живорад Ковачевић уручио је .
јуче 256 одликовања припадницима Службе безбедности,
Живорад Ковачевић уручује Никсли Бугарчићу Орден ретубљике са сребрним венцем |
Поводом 30-гтодишњице Службе безбедности пред
дашњем начелнику. ГСУП, који одлази на нову дуж“
ли радници Службе безбе дности. Они су својим радом и животима штитили
селник Тито је одликовао 405 припадника Градског
ност, Ковачевић је нагла сио да ова годишњица, ка
развитак социјализма, ре-
секретаријата за унутраш ње послове. Јуче је пред седник Градске скупштине Живорал Ковачевић, у име Председника Репубглике, предао 256/едликовања радницима СУП. Предајући Орден Републике са сребрним венцем “Николи Бугарчићу, доса-
ри Њуди.
ти
да сагледамо рад Службе у протеклом периоду, показује колико су успеха и херојских подвига постигли ови храб-
безбедности
— У развитку наше заједнице уграђени су и мно жишоти. требало међу првима су би
као је Ковачевић. Радницима станица милиције, у име председника Тита, ордење и призна ци општинских скупштиГрадског секретаријата за унутрашње послове добити Плакете безбедности.
кад-тод је
У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ
КЉЕЖАРА МАРКСИСТИЧКЕ АВТЕРАТУРЕ |
Синоћ је у Народној библиотеци Србије отворена прва специјализована књи жара за марксистичку литературу. Књижара коју је отворио Вукоје Булатовић, члав Председништва ИК СК Србије. набављаће сву литературу из ове области која се издаје код нас и у свету.
Како нам је рекао др Милорад дановић, помоћник управника — библиотека ће првенствено служити да побољша фонд ове литературе у осталим библиотекама у Републици, али и да задовољи потребе научних и јавних радника за делима савремених маоксиста.
Придружујући се које се' одржавају у. част 10. конгреса СКЈ. библиотека ће данас у великом хо=
Нај-
манифестацијама
лу отворити изложбу“ „Марксистичка књига“ Изложба представља обухватну
на, а данас ће 86 радника.
БЕДНОСТИ
ња уручили с председни_
|
синтезу теоријског и историјског разво- |
ја марксизма у различитим периодима и срединама. Куриозитети изложбе су: прво преведено издање Комунистичког манифеста, издато у Панчеву 1871. године затим. Марксово дело „Најамни
рад и капитал“ у преводу Димитрија ТУ- |
цовића из 1907. године и дело „Србија на истоку“ Светозара Марковића, издање из 1872. године.
Таксје, данас у Народној библиотеци почиње и читана а теми „Положај марксистичке литературе у СР Србији“. ~
| | |
ПАЛИЛУЛА Грађани наградили милиционере
Грађани Џалилуле наградили су најбоље милиционаре из своје општине — из 10, и 16. станице. Новчане награде предао им је Драгиша Крстић, председник Скупштине оп штине, честитајући им Дан службе безбедности, јуче на пријему у хотелу „Ме тропол“.
— Подсетио бих све нас а посебно другове из станице милиције на жељу друга Тита „да припадници Службе безбедности бу ду заиста на нивоу правих заштитника интереса и државе као целине и народа и грађана Као појединаца“ рекао је на крају Крстић,
(куп пензионнезних _
припалинка УН
Пријем у хотелу
„Југославија“ – при-
редио Славко Зече-
вић републички се-
кретар за унутралшње послове
(4
Око 600 пензионисаних радника Службе безбедно сти јуче је прославило тридесетогодишњицу рада своје службе на пријему у“ хотелу „Јгославија“. Пријем је приредио Слав ко Зечевић, републички се кретар СУП. Стари знанци и прекаљени борци из многих акција оживели су сећања на дане свог акти вног службовања.
РАЗГОВОР СА ЧЕХОСЛОВАЧКИМ "ПРОФЕСОРОМ ДР ЛИБОРОМ ХЕЈХАЛОМ
СРЧАНА ОБОЉЕЊА — ЕПИДЕМИЈА МОДЕРНОГ ДРУНИВА
Благовремене операције осигуравају нормалан живот. Крвни судови се свуда треса-
тируртија 0
ЗУЈУ међутим, модерна
Чехословачки професор др Либор Хејхал одликован. је Орденом југословен ске звезде на огрлици за велике заслуге и помоћ у организовању и унапређе њу васкуларне хирургије у Југославији и лечењу наших грађана,
Професор Хејхал је, иначе. носилац још, једног нашет одликовања Ор
то и о последицама које она остављају, нарочито код млађих људи.
Када говоримо о разво ју хирургије српа и крвнвих „судова, указује др ЖХејхал, не треба мислити само на освајање савреме них метода, како хируршких тако и других, него и на коришћење рационал ног лечења које би обухватило што већи број о-
дена југословенске заставе са златном звездом. Др
болелих. Значи, не ради
Хејхал је рођен у Југо- се само о хируршком саславији и био је учесник владавању болести него НОБ. У области кардио и о превентиви, коју би васкуларне хирургије спа_ омогућили боља организа да у рел водећих научни ција. медицинске службе, ка у свету опрема и стручни хадар. МИскористили смо њего- Превентива у овој облаво присуство у нашој сре _сти постаје све значајнидини да га замолимо да ја. Ако неко има тешко изнесе мишљење о разво сужење артерије која мо ју и могућностима савре зак снабдева крвљу, бла мене медицине на подруч говремена Ме мо-– зар а 5 увних судо 6 же да ссигура нормалан та Ања „ Проф. др Либор Хејхал живот. Али, ако се на вре — Кардиоваскуларна 0- Заслужан за унатређење ме не утврди тежина 060 бољења «се могу слободно васкуларне хирургије “ | љења и не предузме опе означити као епидемија лечење наших грађана рација. пацијенту прети У не- 5 мождани удар (шлог). То
модерног друштва.
ким земљама као што су САД или Шведска. од укупног броја умрлих половина су жртве-ових 60 лести. У Чехословачкој је тај проценат 48, а у Југо
славији приближно 38 од сто. По свему судећи, овај проценат је у сталном по расту. Не ради се само о броју умрлих од кардиоваскуларних обољења не-
је један од примера активне превенције.
На питање да ли — крв ми судови могу и да се пресађују, др Хејхал је од товорио: %
могућаза и нека друга решења која су боља “ дуготрајнија него трач гплантација срца
— Пресађивање крвних судова се већ стандардно ради и код нас и у свету. Поред тога, у нашем Институту већ седам година пресађујемо бубреге.
,““ А дали се бавите пресађивањем срца“
— Трансплантацију срца за сада не радимо. Тех нички смо за то спремни, али сматрамо да модерна хирургија срчаних (коро нарних) крвних судова омогућава и нека друга ре шења (на којима радимо), која смањују број канди-
дата за пресађивање овог,
органа. То за сада даје 60 љеи дуготрајније резулта те од трансплантације. На крају, др Хејхал је рекао да је сарадња с на шим лекарима успешна. — Директно сарађујемо за болницом „Др Драгиша Мишовић“. Други облик сарадње је к стално при суство ваших стручњака у Чехословачкој. Ради се о размени искустгва. Иначе. др Хејхал је до сада оперисао преко хиљаду Југословеза. а број
прегледаних ситурно је неколико пута већи. т, РАДЕТИЋ
СИНДИКАТ (КОМИСИЈА ЗА ЖИВОТНЕ И РАДНЕ ·_. УСЛОВЕ)
ФАМОР | НСКРАНА ПОД „РАЗНО“
У мпогим | кољективима се не схвата да удмор и исхрана радниха имају директан утицај на резултате рада и продуктив; ност
%
— Све је већи број рад них организација које по клањају велику пажњу организовању друштвене и.хране својих радника и
њиховом одмору и рекре ·
ацији. Ипак, стиче се ути сак да је то недовољно рекао је Милун Ћаћић, се кретар Комисије за живо тне и радне услове у Град ском већу Синдиката на
. јучерашњем састанку ко
јем су присуствовали пре дседници организација синдиката из београдских индустриских радних организација. На састанку је речено да од 93 анкетиране радне организације, у 38 не постоји никакав вид дру штвене исхране, да од укупно 59.732 запоглених радника, 77 одсто има .0безбеђену друштвену исхрану, од чега само 51 од сто радника има бесплатан оброк. Истакнуто је такође да је од 60.000 рад ника запослених у 69 рад них "организација само 12.559 организовано кори стило одмор ван места ста новања. Ово указује да је
„стање врло неповољно и
да у многим срединама није довољно развијено друштвено договарање и споразумевање у овој 06 ласти, а нарочито када је у питању шира радничка солидарност. О одмору и друштвеној исхрани радника, расправља се у рад ним организацијама најчешће под тачком „разно“ или под „текућим пи тањима“. У многим коле ктивима се не схвата да ова питања представљају интегрални део услова Ра да и живота радника, а тиме и свих процеса у Ра дној организацији. Она имају директан утицај на резултате рада и прољук тивност. М. Д.
У МУЗЕЈУ ПОЗОРИШНЕ УМЕТНОСТИ Позориште у фотографији
Од данас, у наредних не колико дана, Музеј позоришне уметности СР Србије домаћин је изложбе најуспелијих радова са !У међународног · тријенала позоришне фотографијеу Новом Саду.
Иако је тријенале, одржан у оквиру овогодишњег Стеријиног позорја, окупио стотинак позориш них фотографа из целог света, београдској публици представиће се само 24
· аутора.
Поред награђених оства рења Качушија Гота и ЖХирома Јмамота из Јапана, посетиоци ће видети градове Румјана Дојаџијева из Бугарске, Роанда Хајнцла из Савезне Репу блике Немачке, Виљема Сокурека из Чехословачке. Ралфа Принса из холандије, Николаја Кристо веана из Румуније. Карла Хаклија из Финске. Јано ша Саса из Мађарске и ју гословенских мајстора: Ми рослава Крстића из Београда и Јожета Малија и Марјана Фајфера из Љуб љане. ' РВ: Д.
ВОЖДОВАЦ
Рекреативна о настава за основце
Ученици основних шко ла „Јован Јовановић Змај“ и „Ђура Даничић“ на Вождовцу. кренули су јуче на рекреативну наставу или. како је још з0о ву. настава у природи на Тари и у Милну на Брачу.
Обе школе, а у сарадњи са Заводом за економику и домаћинство, организова ће тромесечни курс за 0буку својих помоћних радница које ће после тога стећи звања полуквалификованих раднипа. а самим тим и веће личне дохотке. | њу радничких станова. Детаљним пла-
у
ат МАЈ 1974. — БОРБА — СТРАНА 9.
ПЛАН НОВОГ СТАМБЕНОГ
КОМПЛЕКСА У УЛИЦИ БРАЋА ЈЕРКОВИЋ
Макета новог насеља Браћа Јерковић у којем ће бити изграђено 2.500 станова
Усвајањем Генералног урбанистичког плана Београда 1972. године. утвр ћени су нови рејони за изградњу. Београда. Једно од првих је стамбени ком плекс П у Улици Браће Јерковић. Овај комплекс надовезује се на постојеће насеље 'у тој Улици, пружа се пре ма југоистоку и североистоку од њега и обухвата површину од око 23 хек тара.
Непосредан повод за израду детаљног урбанистичког плана за овај комплекс био је захтев Дирекције за мзтрадњу и реконструкцију града да се у кратком року обезбеде локације за градњу 2.000 станова одређене структу ре чија би се реализација „финансирала из средстава одређених за изградном предвиђа се изградња око 2.500 станова за око 8.000 становника.
Обухваћена територија највећим делом је слободна и неизграђена, изузев изве:них групација претежно бесправ них ју неквалитетних стамбених објеката на источном делу комплекса и У зопи Кумодрашког потока.
Кроз организацију простора тежило се да се нови објекти максимално при лагоде терену, уз услов да се изврши по годно повезивање постојећег и новопла нираног насеља, и на тај начин омогуће несметана животна и функционална струјања између старог и новог.
Стамбене групације планиране су У виду елемената изградње, и то као: сте пенасти склопови објеката са висинама: П+8, па, п"12, П"14 спратова (који _ представљају претежни начин изградње); објекти у низу висине ДЕ спрат (колективни систем изградње са карактеристиком индивидуалног стано
Е пословни простор (микро-зона за рад разних мањих организација), уз про дужетак Улице Браће Јерковић;
спортски рекреативни центар мањег капацитета за рекреацију деце и“ одраслих, с покривеним пливачким базеном, такође уз продужетак Ули це Браће Јерковић;
дом за стара лица — пензионере у централној зони насеља поред цен тра месне заједнице и школе;
угоститељски објект — видиковац, У чијем склопу је планиран и мањи допунски пункт снабдевања на севе роисточном делу комплекса, одакле се на атрактиван начин пружа могућност сагледавања околних ближих и даљих насеља, као што су: насеље у Медаковићевој улици и „Коњарник“ с једне стране, Кумодраж и „Браћа Јерковић“, с друге стране, итд.
група уметничких атељеа слободно погтављених у простору у близини ресторана. 5
Веза насеља са градом предвиђа се преко продужетка Улице Браће Јерковић, Заплањске П и Нове КБ а у каснијој фази путем Јужне магистрале. Планираном саобраћајном мрежом доследно је спроведен принцип одвајања колског од пешачког саобраћаја, што је од виталног интереса За насеље, а посебно за кретање деце на релацији кућа — школа. Овај принцип је спроведен захваљујући како карак теристикама терена тако и распореду целокупног садржаја насеља.
ваља),
Комбиновањем наведених елемената постигнут је жељени капацитет насеља (број станова) и квалитет у правилном функционисању и ликовном ефекту. За задовољење. свакодневних потреба савременбг живота етановни“ ка предвиђа се изградња свих пратећих објеката (центар месне заједнице, основна школа павиљонског типа са 32 учеонице и дечје установе за укуп по 480 деце). 1
У новом насељу планира се такође изградња објеката који не представ "љају саставни део садржаја само једне месне заједнице већ имају шири
| значај, и то:
Само насеље проткано је већим зеленим површинама органски повезаним међу собом, које обухватају просторе међу групацијама архитектонских волумена. 8
У оквиђу Насеља планира се изградња потребне мреже комуналних ин сталација — водовода и канализације, електро-енергетске мреже, ПТТ и топлодалеководне мреже. Новина која је карактеристична за ово насеље је снаб девање станова топлом водом из цен тралне котларнице.
Арх. Бранка ЈУГОВИЋ
У | /
КОЛИКО СЕ ЧЕКА У ОРДИНАЦИЈАМА ·
сви БИ ХТЕЛИ КОД
СПЕЦИЈАЛИСТЕ
На специјалистички преглед се чека од 6 часова до 14 дана. Преоптерећеност лекара отлаште тражсе
Судећи по анкети коју је спровео Центар за потрошаче, Београђани су веома заинтересовани за своје здравље. Анкета, ко јом је обухваћено 9.168 гра ј ђана, показује да се код лекара опште праксе одлази просечно 5,3 пута го дишње, док просечан број посета свим лекарима у Југославији износи 5:71.
Готово
ћЋава трошкове у здравству и представља проблем који мора бити пажљиво размотрен.
Постоји још једна бољка од које становници гла вног града нису имуни. То је тражење хитне и неод , ложне лекарске помоћи. четвртина раних само тако контакти ра са здравственим радни-
Оптерећеност лекара оп ште праисе разумљиво смањује њихову ефикасност. Разлог томе није са мо недовољан број лекара. Наиме. од укупног броја анкетираних лекара _ њих 91 одсто сматра да има доста пацијената који траже преглед без правог разлога. То су у већини случајева пензионери И“
анкети-
Око 70 одсто грађана до бија упут за дијагностичке прегледе. с тим што је дна трећина то издејству је на лични захтев.
Београђани врло често посећују специјалисте, ко јима лекари опште прах се упуте више од три чет вртине својих пацијената, и то опет тако што. више од 30 одсто људи који затраже од њих помоћ зах тева и већи степен заштите. Ово. наравно, пове-
· Више од
цима. Вероватно зато што
је много једноставније са-
чекати лекара у кући него у препуној чекаоници, Чекање на лекарски пре глед је велики терет за болеснике. Узроке треба тражити у преоптерећено сти лекара отиште праксе. половине анкетираних лекара обави лне вно око 50 трегледа, а пацијенти испред ординапија проведу и по неколи-
ја ко часова.
домаћице, који долазе због социјалних или личних проблема. страха од боле сти и друго. Спепијалистички прегле ди односе грађанима тако ђе доста времена и то од тпест часова до 14 дана. Но. и поред тога већина
пацијената је релативно задовољна _ пријемом У здравственим установама.
Б. МАРЈАНОВИЋ
ГРЛА — БЕЗ БИРОА
Многи наши суграђани данима обигравају шалтере да би добили нове личне локуменђе Јер. београдски џепароши с новцем покупе и документа, новчани-
ке и нотесе.
Међутим, пошто их „роба“ ове врсте не интересује они је одмах остављају по аутобусима, кафанама. улицама. Када грађани пронађу бачена документа, убацују их у поштанске сандучиће, а пошта их отпрема у Биро за неђене. ствари општине Стари град.
За разлику од европских метропола — Стокхолма. Париза и неких наших градова — Скопља и Загреба — Београд на МЧивоу грала чема ниједан биро за нађене ствари А осим локумената Београђани губе и таттне, рукавице, киИшобране, па чак и ципеле.
Будимпеште, па
ЗА НАЂЕНЕ СТВАРИ
Сви пронађени предмети допремају се у Биро за нађене ствари општине Стари град. који је смештен у неугледној. бараци у Душановој улици, нема довољно просторија ни службеника, али осим града. послужује и читаву ужу Србију Сваке недеље само пошта овом бирђу пошаље пув сандук пронађених личних докумената од којих је по двадесетак власништво страних држављана.
Међутим. за постојање овог биооа зна веома мали број људи, па се власници већине пронађених предмета никада не
- појаве. Документе због којих грађани
данима иду од шалтера до шалтера да ји добили нове. спаљују. а продајом поо нађених предмета биро је прошле годимне оствариб приход од осам милиона динара. Бес