Борба, 30. 12. 1975., стр. 1
ГОДИНА Шу
Уређује редакцијскм колегијум
– Р ЏЕНА 2 ПИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
|
АУСТРИЈСКИ КАНЦЕЛАР У СР САОВЕНИ.
ОТВОРЕН РАЗГОВОР. ПРЕД
КА ВИР 0: ка |
5 х И ЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ СЕ А БЕОГРАД Уторак, 30. децембар 1975.
"Директор Светозар Тадић.
Главни и одговорни уредник 5 Никола Бурзан
1 ВЕОВНАР
~ БАН 349 | а о
зрео ис је 1 8
5
5 2 -58
Ј
у
(ВАНИКА
|___ТИТА И БРУНА КРАЈСКОГ
Сусрет који, указује на побољшање ни % међународним пит
(Брдо код Крања, 29. децем бра, Танју) Републике Јосип Броз Тито сусрео се данас у подне на Брду код Крања са аустријским савезним канцеларом Бру ном Крајским и задржао се са њим у дужем разговору. У разтовору је учествовао и члац Председништва СФРЈ Едвард Кардељ. Џ
Разговори су настављени и за време радног ручка који, је председник Тито приредио за вустријског канцелара. У исдрпном и отворечом разговору извршена је размена миш 'љења о питањима од узајамнот интереса за две земље, ка ко на међународном плану, тако и у билатералним одно сима. 'а посебно о питањима везаним уз Државни уговор. Било је такође речи 0 продуб љивању економске сарадње, и о заједничком наступању ва трећим тржтштима.
' Договорено је да се настави с разменом мишљења на одговграјућем нивоу у циљу решавања нитања у односима између две суседне земље. По сле разговора председник Републике Тито и канцелар Крај ски и члан Џредседништза СФРЈ Кардељ имали су дужи сусрет са југословенским и аустријским новинарима.
Разговор са новинарима
(Брдо код Крања, 19. децембра, Танјуг) — Председник Ре публике Јосип Броз Тито, аус= тријски савезни канцелар др Бруно Крајски и члан Предсе дништва СФРЈ Едвард Кардељ оценили су данашње незванич „не разговоре као користан допринос бољем међусобном упознавању и отклањању спорних питања у односима између две земље.
У разговору са представници ма аустријске и југословенске штампе и радио — телевизије, председник Тито је нагласио да ова размена мишљења омогућава да се о питањима од 0обостраног интереса даље разгова ра на миран и конструктиван начин, што ће сигурно уродити резултатима. Он је нагласио и интерес да две суседне земље у будућности још интензивније развију сарадњу на економском подручју, као и заједнич ко наступање на трећим тржи "штима. Према речима председника Тита, разговор са Крајским обухватио је, поред билатералних, и питања из међународних односа, о којима пос тоје веома блиски ставови, можда чак и већа сагласност него у билатералним, питањима.
Канцелар Бруно Крајски је рекао да му је разговор са председником Титом и Едвартом Кардељем дао интересант не податке који моту да прошире основу за предстојеће преговоре са лидерима аустриј ских партија заступљених У Парламенту о решавању проб-
ањима а то
Председник,
аустријског председника владе Едвард Кардељ
355
ПРИЈЕМ НА БРДУ КОД КРАЊА: Председник Тито и Едвард Керол: у разговори са Бруном
лема словеначке и хрватске на ционалне мањине. |
Едвард Кардељ је рекао да се није радило ни о каквим
преговорима већ о размени ми'
шљења, па је због тога тешко оцењивати какви ће бити кон. кретни резултати. Међутим, до лао“је он, ситурно је да ови ра зговори доприносе побољшању међусобног разумевања и решавању отворених питања. Бруно Крајски је истакао да су његови саговорници били ве ома тактични и да у погледу решавања отворених проблема нису давали никакве рецепте, Он, је; међутим, рекао д» југо-
словенска страна жели да сео“
отвореним питањима постигне дотовор са заинтересованим на ционалним мањинама. У погле
ду „посебног пописа становнигосва“ југословенска страна, према речима Крајског, изражава своју забринутост, јер сматра да се права мањина ве могу повезивати са пописом. | Одговарајући на питање да ли сматра да су садашњи однио си између Аустрије и Југославије бољи него пре неколико месеци, председник Тито је рекао да и овај сусрет указује ада побољшање тих односа. Председник Тито се такође за ложио да размена мишљења, на одговарајућим нивоима, из међу представника две земље буде чешћа и редовнија Товорећи о разговорима које је о билатералним питањима водио са Едвардом Кардењем, канцелар Крајски је рекао да су они омотућили претглед односа између две земље и тражење „разумног решења за нека питања која причињавају потешкоће“. Природно је — према речима Бруна Крај ског — да је Југославија забри
Новогодишње честитке
,
Поводом новогодишњих празника председнику Републике Јосипу Брозу Титу стижу честитке из свих крајева земље.
У честиткама највиши функ чионери република и покрајина и друштвено-политичких организација изражавају Пред седнику Републике најсрдач-. није жеље за добро здравље и дуг стваралачки рад.
У име Савезне конферентије Социјалистичког савеза радног народа Југославије честит ку је упутио Душав Петровић — Шане, у име Већа Савеза
/
,
предееднику Титу
Мика
синдиката Југославије не такође
Шпиљак. Честитке су
упутили 'савезни секретар 32.
народ одбрану генерал ар“ МА Ка Љубичић, секретар Комитета Конференције организација СК у ЈНА генерал-пуковник Џемил " Шарап, као и највиши функционери Социјалистичке Аутономне По крајине Војводине, Привредне коморе Југославије и Сопцијалистичке Републике: не и Херцеговине. |
(Честитке попосимо
Крајским
нута за националне мањине ко је живе у Аустрији, као што је Аустрија свесна својих обавеза у погледу остваривања Др-
" жавног уговора.
Кардељ и Крајски
разменили
(Стрмол при Крању. 29. децомбра, Танјуг) — Савезни кан целар Рерублике Аустрије др Бруно Крајски допутовао је синоћ у Љубљану, као гост члана Председништва СФРЈ Едварда _ Кардеља. Едвард Кардељ приредио је за канце лара Крајског радну вечеру на којој су били тредседник Пре леедништва СР Словеније Сер геј Крајгер, председник Председништва СР Хрватске Јаков Блажевић, чланови СИВ Ралован Пантовић и др Емил Лудвигер и потпредседник Из вршног већа Сабора СР Хрватске др Тода Ћурувија. На вечери је био и амбасадор Ре публике Аустрије у Београду др Александер Ото.
Јутрос су у замку Стрмол Едвард Кардељ и канцелар др
међусоб А о та односа. — Исцрпна размена мишљења о билатералржавном уговору. — У разговору учествовао и домаћин
ћ
Бруно Крајски је, на крају, нагласио значајну улогу коју несврстана Југославија и неутрална Аустрија имају у јачању мира у томе. делу Европе.
мишљења Бруно Крајски почели _разме
ну мишљења о питањима која интересују обе земље.
Канцелар Крајски отнутовао из Љубљане
(Љубљана, 29. децеморз, Тан југ) — Након дводневне незна вичне посете нашој земљи, ау стријски савезни канцелар др Бруно Крајски отпутовао је данас после подне специјалним авионом из Љубљане,
На аеродрому Брник, од госта се отростио члан Председ ништва СФРЈ Едвард Кардељ. Испраћају је присуствовао и аустријски амбасадор у нашој земљи др Александер Ото.
Предеедник Тито примио чланове Словеначког партизанског невачког хора из Трета |
(Брдо код Крања, 29. децембра, Танјуг) — Председник Републике Јосип Броз Тито и његова супруга Јованка примили су вечерас на Брду код Крања чланове Словеначког партизанскот певачког хора из "Трста, који су им честитали Нову годину,им предали притодне поклоне. '
захваљујући! на честиткама, председник Тито је рекао: „Ви сте управо истакли да је ово била хисторијска година, Ја се, са тиме слажем, јер су У овој години ријешене веома значајне ствари између Југославије и Италије. Ми смосе споразумјели да као сусједи живимо у пријатељству. Ви сте заиста веома добар мост између наших народа и народа Италије. Нама је требало 80 година да саградимо мост пријатељства и ми смо га ове године довр-
"или, Сада очекујемо да ви и
убудуће. као наши сународња ци. будете носилац побросусјед ских односа између наше двије земље. Желим вам много среће у Новој тодини“. "Партизански хор који састав љају бројни учесници народно ослободилачког рата и омладива из редова словеначке на-
ционалне заједнице у Италији извео је затим везма успешан концерт партизазских и радничких песама. После концерта председник Тито са супругом и присутни руководиоци Социјалистичке Републике Словеније задржали су сеу срдачном разговору са члановима хора.
Пре концерта у име руковод ства и радних људи Словеније председнику Титу и његовој супрузи честитао је Нову годину председник Председништва Словеније Сертеј Крајгер, друг Тито је захвалио на честиткама и испоручио најБоље жеље у 1976. години.
на концерту и пријему били су присутни и другови Едвард Кардељ са супругом, Попит, доктор Марјан Брецељ, Митја Рибичич, Андреј Ма-
ринц, Јосип Видмар, Јазко Ру :
долф, Миха Маринко, Вида Томшич, Лидија Фреранц Лескошек, генерал-пуковници Франц Тавчар и Рудолф Хриберник и други пред ставници политичког привреднот и културног живота Сло-
веније,
сФрранц
Шентјурц, (
4
ОРГАН. | ГАН. СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије Тугославије изашмао је у Загребу 19. фебруара 1922.
13. јануара 1929 забраљено је излажење „Борбе“
а чланови релакпије осућени та затвор и побију.
ЈУ народпоослоболилачком оату _Борба“ попово
излази и то у Ужиту ол 19. октобпа по 27 попем-
бра 1941. а у ДЛрипићу ол 1 октобра 1942. ло 27. фебруата 1943
Ол 15. новембра 1944 „Борба“ паставља излаже-
ње у ослобођеном Бесотталу а ол 22. марта 1948.
“у Загребу
Од 9. јуна 1954, „Борба“ је орган Сопијалистичког савеза ралпог парола Југославије Ј
СЕДНИЦЕ СКУПШТИНА | ИНИЦИЈАТИВА
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИ-
НЕ, ЦРНЕ ГОРЕ, СЛОВЕНИЈЕ И СРБИЈЕ
" Усвојене
резолушкге
• о развоју ' 1976 у 1916. Јучерашње, последње овогодишње седнице свих већа скупштина Босне и Херцего вине, Црне Горе, Словеније и Србије биле су посвећене усва јању резолуција о друштвено-
економском развоју република у наредној години.
Иако су у свим републичким резолуцијама различити показатељи, проценти и величине израженог дохотка и раз воја производних снага у 1978. години, заједничко је свима да је предвићени бржи _ развој могућ само “ условима прив ређивања с стабилчијим од 9них који су владали у овој години, Да би се то постигло, пстребно је значајно повећање продуктивности, даља афирма-
; ција самоупраених односа и рада и штедња,
доносимо на 6. страни)
Ускоро јединствен енергетски
опиланс
Први пут у послератном развоју, произвођачи енергетских сировина и електричне енергије изићи ће пред Савезно извршно веће са јединственим енергетским билансом. На тај ће се начин отклонити дугтогодишњи раскорак у текућим и перспективним програмима развоја енергетике и корисника разних врста енергије. 5 ' Предложени биланс не обухвата само текућу проблематику у 1976. Од садржи и предлог решења на којима треба да почива дугорочна политика ове важне приоритетне гране привредног развоја земље.
(Извештај на 7. страни)
ЈУРЕ БИЛИЋ:
„Борби“)
Геверал-пуковник
ВИЋ: . Лево и десно у култури
· Поред тога,
(Извештаје.
Јединство на принципима лемократскот централизма. развијање луха стваралаштва, критике и самокритике (интервју
ДАНЕ ПЕТКОВСКИ:
Морална снага општенародне одбране
Др ДУШАН ДРАГОСАВАЦ: Интернационалистичка доследност
др ПРЕДРАГ МАТВЕЈЕ-,
СР Немачке, Румупије, Индије, Артентине, " као м велики број редакцијских текстова,
У НОВОГОДИШЊЕМ БРОЈУ „БОРБА“ ДОНОСИ И ВЕЛИКИ ЗИДНИ КАЛЕНДАР У БОЈИ
„Првомајска“
не тражи стране
аиценце
Мноте организације удруженог рада у земљи тек недавно почеле су у својој средини да траже новаторе и проналазаче. Фабрита алатних машина „Пр вомајска“ у Загребу још је 1965. године разрадила свој раз војни програм по којем се про изводе алатне машине замишљене, конструисане и израђене у самој фабрици, без коришће ња лиценци и стране технологије. То је омогућило да „Првомај ска“ отвори своје погоне у кра јевима где је радне снаге било у обиљу. Истовремено, алатљи ке ове фабрике стекле су вели
ки углед не само код домаћих, него и страних купаца. Овакав развој омогућен је деловањем Актива проналазача, основаног још 1964. тодине. Од тада до данас добијено је 1.100 корисних проналазака, а 90 одсто потекло је из непосре дне производње. Новаторска активност је постала саставни део процеса производње и пос ловања, тако да је довољно са идејом за техничко унапређење упознати одговарајућу службу у фабрици. Њу потом раз рађују стручњаци. техничке службе и стручна комисија
(Чланак на 4. страпи)
ИЗ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ АЕРОТРАНСПОРТА
Превезен тромилионити путник у овој години
Југословенски аеротранспорт јуче је превезао тромилионитог путника у овој години, У поређењу са прошлом, ове године Југословенски аеротранспорт превезао је 22 одсто више путника. Године 1947, ка да је основан, ЈАТ је имао са мо 32.700 путника, а до сада их је превезао укупно 18 милиона. У Југословенском веротранспорту изјављују да ће, по свему судећи, ову пословну га
„ тела
дину завршити без губитака иако су забележени _ високи трошкови пословања због поскупљења горива, аесродром-
ских и других услуга. У иду“ ћој години ЈАТ ће отворити више нових линија, рачунајући им нову међуконтиненталну Београд — Њујорк. 'Тромилионитом путнику, На талији Гржетић, која је долеиз Дубровника, рухковолиланц Јатове комерцијалне оперативе, Миодрат Васиљевић, уручио је диплому. Д.Д.
СВЕЧАНОСТ У КАШТЕЛ ШУЋУРНУ Почела градња фаорике цемента
После реконструкције дневни капацитет биће 3.000 тона цемента
(Каштел Шућурац, 29. децембра) — У Каштел Шућурцу је данас свечано обележен
почетак градње нове — произ водНе линије фабрике цемен та „Партизан“ — вкове и сав
ремене "фабрике капацитета 3.000 тона цемента дневно. У ову велику реконструкцију уложиће се 1.8 милијарди ли нара, Од тога ће. како је саоп штено. колектив _ „Далмације цемента“ осигурати 30 — одсто сопствевот учешћа док ће се остали део обезбедити из дома
Ла вас подсетимо:
_БОРБА
У новогодишњем броју, који ће изићи за 31. децембар, 1. и 2. јануар на повећаном броју страна, објављује између осталог:
ВЕЉКО ВЛАХОВИЋ: Садашња кретања у светској привреди и ралничка класа (последњи текст великог револупионара и публицисте који се први пут објављује)
Др АРИФ ТАНОВИЋ:
Наш допринос науци марксизма
ДУШАНМАТИЋ:
Поезија извире из доживљаја света
ПРВОСЛАВРАЛИЋ: Раскрштћа културне политике СКЕНДЕРКУЛЕНОВИЋ Мајка Ханифа,. мајка Стојттка
„Борба“ објављује специјалне прилоге из САД, СССР, Италије, Вијетнама, Шведске и Замбије,
ћих и иностраних кредита ба нака. извођача радова и коопе раната.
Камен - темељац за _ НоЂу фабрику положио је лосадаш њи генерални директор „Далмацијацџемента“ Драго Гиздић' који оллази у пензију. _Раднички савет предузећа је ових
дана за новог генералног липектора именовао мнж Љеућу Миличића, досадашњег заменика _ генералнот директора.
А, Т.