Борба, 02. 02. 1976., стр. 1

ГОДИНА У

БРОЈ 31.

БЕОГР А Д Понедељак, 2. фебруар 1976.

Лирђектор Светозар Тадић.

Главни и оптоворну УРАН, Никола Вурзав ·

Уређује релакпијски колегијум

ШЕНА % ПИНАРА ~ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

Бумедијен упутио поруку

председнику Титу

У Београд допутовао алљосирски министар за индустрију п енергетику Беличд Абделсалам

Алжирски министар за индустрију и енергетику Белаид Абделсалам допутовао је јуче у Београд као специјални изасланик председника Демократ ске Народне Републике Алжи ра Хуарија Бумедијена, Он је донео личну поруку шефа алжирске државе председнику Титу .Какосе сазнаје, порука се односи на најновији развој догађаја. око Западне Сахаре.

На аеродрому „Београд“ у Сурчину, госта из Алжира дочекали су члан СИВ и председвик југословенскот дела ме шовитот југословенско-алжир скот комитета за привредну и научео-техничку сарадњу Бошко Димитријевић и више функционера Савезног секретаријата за иностране послове. у

На дочеку је био и отправник послова амбасаде Алжира у Београду Јахја Мохамед.

(Тамјут)

РРА ТОДО КУРТОВИЋ: Демократизам на бази демократског

централизма оспособљава „чланство (Савеза комуннета за акцију.

Пуни текст излагања на свечаности. у Радничком дому у Трбовљу, товодом 50-зодишњиље, штам, пања првог броја, „Комуниста“

(Страна 5. и 6.

ПРОЛЕТЕРИ свих ЗЕМАЉА

ОРГАН | СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ

у

УЈЕЛИНИТЕ СЕ

НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

"ИНТЕРВЈУ СИРИМАВО БАНДАРАНАНКЕ „БОРБИ“

снажнији него ика

Решоналане ђојне групације изазиђају међународну напетост — пзјабила председник Блаце Републике Српц. Ланке. – Принципи несбрстабања пружају.

одтоборе на најактуелније људске пошребе и асипрације. —

Историјски значај

Протрама о'економској сарадњи. – Конференција у Коломбу шребало би да одеођори на мпога значајна пишања

Љубазно се одазивајући молби редакције „Борбе“, председник владе Републике Сри Ланке Сиримаво Бандаранаике одговорила је ових дана на неколико питања нашег уредника Слободана Павловића. Питања су била посвећена активности, развоју и садашњем тренут-

ку покрета несврставања,

као и припремама и ишчеки-

вањима од предстојеће конференције на врху несврстаних земаља, скупу у Коломбу, чији ће домаћин као што је цознато — августа ове године бити Република Сри Ланка 'и наш онтонорниц Сиримаво Бандара-

наике.

ПИТАЊЕ: Како оцењујете активност несврстаних зе маља после Конференције у Алжиру — посебно у овом најновијем периоду, после министарске конференције у Лими и Седмог специјалног заседања Генералне ску ппттине Уједињених нација2 ОДГОВОР: После Алжирске конференције. 1973. су неки веома важни међународни догађаји. који иду у при лот покрету несврстаних. Један од најзначајнијих резултата постигнутих у Том периоду јесте повлачење САД из Ин

по

уследили |

докине, са осетном променом става Вашингтона према обаве зама: „специфичне врсте“ које има у својим односима са дру тим земљама. Читава Индокива је данас несврстана. Вред но је помена да је развој дотађаја у Индокини био веома значајан са тачке гледишта не сврстаних, јер потврђује да су њихови ставови током протек лих година били веома реални. Ко зна, да је било у прошлости бољег разумевања за те станове несврстаних, можда би се избетле силне невоље, отром не штете и тешке људске пат ње којима је народ свог подручја био изложен.

Ставови несврстаних

унапређују процес

попуштања

Значајњу промену представља и португалска. деколонизација у Африци, хоја је учини ла да се готово у потпуности приведе крају процес деколони зације у свету, започет после

друтот светског рата, У овом конкретном случају, деколони зашија Мозамбика и“ Анголе има знатан утицај на ситуацију у Јужној Африци. Овакав развој догађаја је до посебнот значаја и интересовања за не сврстане земље, међу којима је велики број био пре света

преокупиран управо процесом деколонизације и крајње неза довољавајућом ситуацијом на јуту афричког континента. Месврстани су одувек заузи мали јасан и одлучан став про тив регионалних војних група ција, полазећи од тога да оне изазивају међународну напеткт и нежељено такмичење. чини се да поједине регионал не војне групације у последње време постају мање значајне него штто су биле, што се види на примеру СЕАТО пакта који

НЕСВРСТАНОСТ ОДГОВАРА ПОТРЕБАМА МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ: Председник владе Републике Сри Ланке Сиртмаво Бамдаранамке

је у војном потледу ПООЛОДЕЊИ тодина практично одумро, ми. вр ле је вероватно да ће ускоро бити потпуно увинут. Наводећи међународна збивања која су од посебног значаја за несврставање, желела бих да натласим питање детанта, за које и у вашој земљи

постоји велико иктересовање. о

Оке тог питања има различитих ставова, зли у једном су

сви јединствени — да је детант заиста веома пожељан. Без обзира на процену докле је дошло бво попуштање, са становишта несврстаних пажња хоја је поклоњена овом пи тању веома је значајна, пошто је детант у складу са ставовима несврстаних. "Познато је да су несврстани увек указивали на потребу мирољубиве коегзистенције и опозицију снагама блокова. Може се твр дити да би, у случају неуспеха политике несврставања, чи тав свет био подељен на блоко ве међународних супротности и сукоба и било би много те-

же у таквој ситуацији постићи ·

било какво попуштање и убла жавање затегнутости. Ставови које су заузели несврстани мо ту се схватити као унапређење процеса детанта, коме велике силе, а и 'остали, придају вели ку важност, ' Укратко сам навела неке од догађаја који, како се чини, иду у прилог несврставања. И поред тога, међутим, погрешно би било бити исувише опл мист кад је међународна ситуа ција у питању. На пример, постоји опасност од даље ескала пије рата у Анголи, штто може озбиљно да компликује ситуацију у читавом поцручју Јужне Африке. Кад је реч о детанту, примећује се извесна до за разочарања последњих недеља, делом због развоја догађаја у Анголи, а делом и због тога што су поивремено прекинути САЛТ преговори. Даље, нерешена међународна питања, за која се траже решења већ годинама без успеха као што су: Кипар и арапскоизраелски проблем — и даље се настављају, без знакова који би говорили о виднијем побољшнању. Последњих година појавиле су се штшекулације око, како мзгледа, све већег надметања великих сила у Ме дитерану, што може да има репержусије на Балкану на зе мљи као што је Југославија.

(Наставак на 3. стралитђ

ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛИКЕ

Снег, киша и кошава

За данас се не предетђа већа промена времена. — У околини Вршца ветар дувао „брзином 90 МИКИ ера на' час

КОНАЧНО ДОВОЉНО

СНЕГА: Деца користе сваку стрми улицу м падину као "што је ова на слици из Београда, У парку код Скупштине СФРЈ

'

Први дан фебруара није се битно разликовао од дана у последњој недељи јануара. Снег и суснежицу смењује ле дена киша, а Поморављем и Подунављем дува кошава. У Вршцу је ветар дувао 90 километара на сат и зауставио читав аутомобилски саобраћај у овом месту, Белој Цркви,

Пландишту и Алибунару. Сме |

тови су закрчили им граничне прелазе према Румунији код Ватина и Калуђерова,

На Јадрану је топлије него претходних дана — Сплит је иначе најтоплији град у зем љи — плус 13 степени Целзију сових, али киша упорно пада и дува појачана бура. У Маке донији такође пада киша, у северној Црној Гори суснежица, ау Словенији снег, запад ним крајевима Хрватске и Бо сне и на планинама Србије снег. Путеви се редовно рашчиш-

ћавају, али сваког часа прети могућност прекида саобраћаја, због нових падавина и сме това које ствара ветар, па се возачима препоручује да на пут крену само у крајњој нужди и то обавезно са зимском опремом.

За данас се не предвиђа ве ћа промена времена, температуре ће се кретати од минус 2 ју северним деловима земље до плус 6 у Македонији,. док ће на Јадрану бити знатно топли је — изнад плус 8 степени.

Х

НЕСПОРАЗ УМИ (мена оштећених

Одгајивачи стоке су сада по ново живнули. Њихову робу којој су јопг колико јуче безмало сви окретали леђа сада сви траже. Чак је благо рећи да је траже, Око ње се купци напросто отимају. :

Али као и обично у сличним приликама, сада робе нема довољно. Како уосталом и да је буде кад је током трајања кри зе стока немилосрдно уништа вана.

Резимирајући ова кретања и садашњу ситузцију која је из њих неизбежно проистекла, наши извозници ' сада кажу: »Дда смо успели да сачувамо сточни фонд, сада бисмо — ослоњени још и на рекордну бер бу кукуруза.— знатно поправили спољнотрговински биланс“. Управо зато пто у томе нисмо успели, ми од садашњег оживљавања производње не треба да очекујемо спектакуларне резултате. Неке индици је већ указују да оно неће бити дугог даха, бар уколико се не подупре озбиљнијим и ефи каснијим мерама. ;

Тота, па ни периодичних кри за — бар не тако оштро изра жених — вероватно ве би било да је благовремено донесен и доследно спроведен друштвени договор о сточарству, односно да је Резолуција Х конгреса СКЈ о аграрној политици

(Члавак на 4. страви)

раније

Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије Југославије изашао је у Загребу 19. фебруара 1922. |

13. јануара 1929. забрањено је излажење „Борбе“ а чланови редакпије осућени на.затвор и робију.

У аародноослободилачком рату „Борба“

излази и то у Ужицу ол 19. октобра по 27. новем-

Бра 1941. а у Дричићу ол |. овтобра 1942. до 27. фебруара 1943. Ол 15, новембра 1944. „Борба“ наставља излажење у оороробрном Београду а ол 22. марта 1948. и у Загребу од 9. Ба 1954. „Борба“ је оргаа Социјалистичког савеза радног народа Југославије

ПОСАВ СПОРАЗ УМА У ЛИБАНУ __ Десница условљава · трајност мира Скуп, маронштеког злера закључио „да сео то-'

литичким ч другим реформама може расправљати тек кад се успостави мир“

(Бејрут, 1. фебруара, Танјуг) — Лидери десничарских политичких групација у Либану поново инсистирају на томе да сео

· политичким и другим реформама „може дискутовати тек кад се

успоставе ред и мир у земљи и државни суверенитет на читавој

територији Либана“.

Овај став се износи у саопштењу са јучерашњег скупа десничарских политичких пр вака и екстремног хришћанског маронитског клера, На том скупу је одлучено да се оснује јединствени „фронт за слободу и човека“ који ће окупити МЏемаилову Фалангу, Шамунову Националну либералну странку, „Маронитску

лигу“, „Браниоце кедра“ и сличне организације крајње деснице,

Већ у првим реаговањима на јучерашњи скуп десничарских лидера, левица је ставове деснице протумачила као смишљени покушај да се „на одређено време“ одложи, или чак саботира њен програм реформе. Десница, са своје стра ве, одговара да се дискусија о реформама не може водити без „одговарајуће климе“, при чему очигледно има на уму одлазак сиријских мировних посредника, а поготово неколико хиљада припадника Палестинске ослободилачке ар-

"мије.

Већина познавалаца либан-

ских прилика верује да је овог пута левица очигледно ма ње склона да се погађа и по-

пушта у својим оправданим захтевима. С друге стране, традиционални политичари.

муслиманске заједнице немају идентичне погледе о начину лечења либанске кризе.

Мако се у последњем саопштењу деснице крију одређеае опасности, верује се да ће се примирје одржати, јер су њене војне и политичке позиције озбиљно уздрмане. Очигледно је, наиме да су се изјаловиле њене претње поделом Либана и апелџ за. „иностраном интервенцијом“.

Сутра ће се одржати састачак владе Рашида Карамеа. Верује се да он неће дати пот пуни одговор на питање каква ће бити судбина садашњег примирја, али се очекује да би расплету либанске драме могао много допринети предстојећи сусрет између либанског председника Сулејмана Франжијеа и сиријског председтика Хафеза Асада у Дамаску. |

Напади на редакције левичарских листова

Убијен главни уредник „Ал мохарера“ Најеф Шеблак ћ још четири лица

(Бејрут, 1. фебруара) — Како јавља агенција АФП, главни уредник либанског левичарског листа „Ал мохарер“ Најеф Шеблак нађен је ју“ трос рано мртав, после напада који је извршен на седишта два либанска дневника „Мохарер“ и „Бејрут“.

Три лица, запослена у листу „Бејрут“ отета су за време счапада и до јутрос нису ослобођена. Главни уредник листа „Бејрут“ и двојица његових колега, такође отетих приликом напада, ослобођени су синоћ касно.

Пет лица је убијено, а четири су рањена — како јавља атенција АФП из Бејрута за време напада на редакције листова „Мохарер“ и „Бејрут“. Палестинска новинска агенпија ВАФА оцењује данас о-

вај напад као „агресију, уперену против штампе, новинара и слободе изражавања“.

Демонстрације Арапа на окупираним

територијама

(Бејрут, 1. фебруара) — ЏПалестинска агенција ВАФА ја» ља да је у подручјима које је окупирао Израел последњих дана дошло до снажних демон страција Арапа против окупа ције и у знак подршке Паместинској ослободилачкој организацији. Највеће демонстрације одржане су у Рамалеху, Наблусу и Витлејему,

У демонстрацијама, које су имале за непосредан повод вето САД у Савету безбедности на резолуцију о Блиском истоку, израелска полиција ухапсила је 60 лица.

ПОДАЦИ ИЗВРШНЕ КОМИСИЈЕ ЕЕЗ

Преко пет милиона незапослених

На челу листе земаља-чланица налази се Белгија са стопом од 64 одсто

(Брисел, 1. фебруара, Танјуг) — незапосленост у Европској економској. заједници повећала се прошлог децембра тако

да је нову годину, према нај-.

новијим подацима Извршне ко мисије, дочекало на улицама пет милиона и 306 хиљада рад ника, од чега су. око два ми лиона биле жене,

По порасту незапослености У прошлој години, на првом ме сту је Белгија са стопом од 64 одсто и са тренутно око 330.000 радника без посла. Затим дола зи Француска са стопом пора ста од 47 одсто и милион и 20 хиљада незапослених. Међутим, по апсолутном броју жрта ва економске кризе, прва је За падна Немачка са милион и 223 хиљаде радника на улици, друга је Велика Британија са милион и 211 хиљада а трећа Италија са милион и 156 хиља да. У Брислу скрећу пажњу да је ситуација у овим трима последњим земљама још озбиљ

нија јер децембарски подаци нису потпуни,

У Данској је, такође, ситуација погоршана тако да сада има 127.000 незапослених, или 38 одсто више него претходне године. У најтежој ситуацији је Ирска мада има само 107.000 незапослених, али то представ ља 9,5 одсто укупног активног становништва. У осталим чла ницама овај проценат се креће између 5 и 6 одсто.

У Извршној комисији ЕЕЗ се наглашава да ће даље ситуаци ја у запошљавању зависити, пре свега, од тога да ли ће се због повољније привредне пер спективе повећати инвестицио на улагања у овој години. Додаје се, међутим, да ће се, и у том случају, велики број фабрика најпре вратити на нормално радно време, за сада још увек скраћено, па тек онда по чети са пријемом нове радне снаге,