Борба, 29. 07. 1977., стр. 12
БЕОГРА,
СКА ХРОНИКА ]|
РЕФОРМА НА ДВА КОЛОСЕКА па ЈН ~ Нели _ Несклад програма ередњег и високог ооразовања
Шта о томе кажу људи са факултета и средњих
Средње и високо школство у Београду, свако за себе и по свом аршину, спроводи реформу образовања. До сада су професори средњих школа пребацивали факултетским ус таповама да су се зачаурили У своје „високе проблеме“ и да никад нису биле спремне чак ни за стручну сарадњу са средњим школама. Са дру те стране, људи са виших и високих школа такође су би ли категорични: средње школе доста површно образују ка дрове, па је то и један од 0озбиљних разлога што нам студенти студирају у просеку пре хо седам година.
— Постоји једна веома нео бична чињеница — вели Ернест Стипанић, професор математике на Грађевинском фа култету у Београду. — Ученици који заврше грађевинску, електротехничку или неку дру гу -— стручну школу, ио правилу су најслабији студенти на факултетима. Разлог томе је што их наставници при-
премају за техничаре а не за студије. У
Судећи према плановима ре форме средњег школства која почиње у септембру и по првим корацима реформе на Бео градском универзитету, стање се брзо неће битно променити.
— Факултети: ће највероватније кроз четири године кад прва генерација ·из реформисане средње школе ста са до индекса, морати да спро веду још једну реформу. Јер, радио је свако за себе и беа, договора — мишљења је Радивој. Цветичанин, декан Рударско-геолошког _ факултета У Београду. Мт 59
Правећи нове: наставне пла нове факултети су полазили од знања које је 'давала досадашња гимназија. Са. друге стране, усмерено средње образовање, на рачун. | стручних предмета, смањиће фонд часо ва, рецимо, из математике, фи зике. матерњег језика. Значи, да се ниво ових предмета, а према томе и знање, сма
дни
У месшо формалпо
И поред Законом утврђени: норми које обавезују на, заштиту човекове животне ц радне средине, досад је -вепина радних организација џи Београду само формално при+
хтватала ц подржа вала
прокламоване
програме. · После 20-
дину п то дана узалидног покретања разних ажимја мало који колектив је у потпуности и спровео прихваћене. принците. Углавном се све свело на појединачне мање значајне
% повремене акције.
Усљед необавештености у многим радним организаци= јама заштита животне. и радне средине углавном, је: ћомстовећивана само са заштитом радника на радном месту. А, законске обавезе: „Закон о залитити ваздуха од затађивања“, „Закон о заштитм вода“, „Одлука о буци“, на пример, мало ко је и радним колективима познавао.
Натример, само на тражење имопектора, радне оргањизације врање мерења количина и: састава гасова који хуљају из димњака. Отпадне воде испитује само мали број. тривредних организација, Контролу издивнех гасова из. аутомобила не врши нљ једна радна организација. Тахође ни у једном колективу нормативним актима. није регулисана неоптодност залитите животне и радне средиме.
Неодазивање трокламованим
акцијама. обавезама,
многи колективи травдају недостатком средстава или там, привременим боравком на одређеној лохацији. _
Зато делује освежавајуће вест да је Извршни Скупштине отлиштине Звездара, расправљао о
савет неопходном
учешћи радних организација џ програмима Градског секретаријата за урбанизам ми заштиту животне и радне средине н да је свим секретаријатима у отштини наложмио.да до 25. августа припреме конкретне програме, који ће бити обавеза за све радне организације у овој општини, а
ВУ.
ВЕЋ НА ПОЧЕТКУ ЈЕСЕНИ _' ·
„12 СТРАНА — БОРБА — 29. ЈУЛ 1977. |
,
њује у односу на првобитну
тимназију.
— Постоји опасност. да се ученици после завршене сред ње школе нађу у процепу нео познавања материје која ће се од њих тражити на прво години студија — рекао нам је Душан Милојковић, директор Четврте београдске тимна зије. — Факултети полазе с» истог нивоа наставе као и пре реформе, док је градиво оезовних предмета У, средњим школама смањено. Поред. тога, нова методика наставе у срел ој школи изоставља класич но понављање градива и испитивања. . И једно и друго, према новом концепту, замениће „практични разговори“ Питање је са каквим знањем ће средњошколци стизати до факултета.
Колико.се ни средње школе ни факултети нису трудили да ускладе нове програме нај боље говори пример Факултета драмских уметности.
—- Бојимо се да и овога пута не будемо заобиђени — ве
— С краја на
· пропусти отклањати
школа Београда,
ли декан Љубиша Ђокић. До сада су наши студенти до лазили на факултет без икаквих стручних предзнања. О свим уметностима, на пример, ликовној и музичкој, учило: се У школама. А о масовним комуникацијама (радио, телевизија, позориште и филм) ни речи. О филму и телевизији млади стварају своје критеријуме углавном на улици. Декан Ђокић чам је рекао да је њихов факултет малтене мољакао људе из стручне комисије, који су правили сре дњошколске планове да их оОввезно консултују. Планови су сачињени — али без њих. По мишљењу многих про-
светних радника у нашем гра. · ду направљен је крупан про„пуст у неусклађености рефор
ме средњег и високог зиколства. Међутим, треба очекивати дв ће се многе. мањкавости и У ходу, већ од. септембра, када звамично м средње и високе шко ле почињу да раде по реформисаним плановима.
ОЈ Ко —"ЂУК.
крај града—
РАКОВИЦА ДОБИЈА ЦЕНТАР: МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ. На Миљаковцу ће, како се предвиђа, до 10. августа бити завршен центар месне заједнице. Радове изводи грађевинско предузеће „Комграп“, а инвеститор је радна организација „По-
словни простор“. ;
Први део центра налазиће се
у улици Богдана Жерајића,
тде ће на око 1.600 квадратних метара бити смештени банка, простор за културу, заједнице запошљавања и становања.
У Варешкој
улици биће смештен други део центра. На
2.200 квадратних метара становници Миљаковца моћи ће да се снабдевају потребним намирницамг ;
БЈ
#
ж
САМОУПРАВНИ СПОРАЗУМ О ИЗГРАДЊИ ПОСЛОБНОГ ЦЕНТРА НА ВРАЧАРУ. — У Скупштини општине Врачар потписан је самоуправни споразум о удруживању ради заједмичке изградње пословног центра у улици Маршала Толбу-
хина.
Учесници споразума су Општина Врачар, предузеће „Јутоауто“, „Водотерма“, „Прогрес — Инвест“, грађевинско преду-
зеће „Шумадија“. Београдска банка, „Београд“. „Аутотехна“, „Горица“,
дузеће „Дом“.
Апотекарска _ установа „Базар“ и грађевинско пре-
Сви учесници ће сразмерно свом учешћу у изградњи ко-
рисних површина пословног центра припремање грађевинског земљишта, пројектовање и изградњу |
објекта. Пројектовање и изградња објекта биће поверена Ди-
рекцији за
изградњу и реконструкцију Београда. ж »
+
„РЕКОРД“ ПОВЕЋАО ПРОИЗВОДЊУ ЗА 37 ОДСТО. —
обезбедити _средства., за..
ава ељљлиња
ТРЕНУТАК САДАШЊИ, РЕФОРМЕ ———~
ВИШЕТ ШКОЛСТВА
Десети конгрес Савеза комуниста Југославије је још маја 1974. указао на неопходност · рефорше читавог школства у нас сходмо кретањима друштва. И у Резолуцији о задацима ' у социјалистичком самоуправном преображају васпитања Ко образовања пружио и идеју
платформу трасформације.
Колико је нужна ренесанса досад закорачила на Београдски универзитетр Је ли у новим наставним плановима одиста одстрањено све сувишно у циљу ефикасњијег школовања заједници потребних стручњака2 Значи ли рок вилце мо мстит више, а сви заједно краће студирањер Да ли је у датим условима могућ систем „година за годину 2 |
| О свему томе и низу других питања разговарали смо са деканима, продеканима, професорима, асистентика, самим студентима. Сваког од 44 факултета и вилиг школе понаособ.
су
ПЕДАГОШКА АКАДЕМИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ НАСТАВНИКА, ЗА
РАЗРЕДНУ НАСТАВУ — 211 СТУДЕНАТА (91 РЕДОВАН И 120
ВАНРЕДНИХ) Лоша сарадња са _ основним школама
За нови наставни план ц програм потребно одобрење Просветног савета Србије. — Кадар потребан основним школама. — Недељни фонд чассва 30.Уџбеника нема довољно. — Студенти уче из бележака са предавања,
Педагошка академија за образовање наставника за разредну наставу ради по: Закону о вишим школама. Школовање траје 1иест година, Статус студента ученик добија уписом у пету годину Академије. Директор Акаде мије Благоје Јастребић је рекао да ће у ову школу ученике уписивати по слободном избору, а не по територијалном принципу. Ученици ће моћи да се упишу после завршене две године заједничких основа, а касније ће се опредељивати да ли ће наставити студије у Академији или некој другој вишој школи:
— Прва година студија је пета година школовања у Академији. И ми бисмо морали извршити реформу. То досад нисмо учини-
ли. Нове наставне планове и програме нисмо донели. Ми бисмо морали да вршимо реформу наставе: целе Академије. То значи реформисање наставе за средњошколце и реформисање наставе за студенте. Настава средње школеи У и УГ'године је тесно везана. Ако Академију реформишемо у целини, не би било проблема. Универзитет, односно факултети имају право, да самостално сачињавају наставне планове и програме. Ми морамо да се обратимо прво Просветном савету Србије, да од њега добијемо одобрење. Ипак. размишљели смо о профилу кадра који школујемо. Интересује нас колико је друштву потребно овог кадра. Нашг кадар није потребан само Београду. Тражи га цела Србија. Осећа се и дефицит за њим. Тим пре што у неким школама постоји целодневни боравак и целодневна настава и што ће је све школе увести. Размишљали смо и о школовању наставника-специјалиста. Осећа се велика потреба за наставницима музичког образовања, физичког васпитања, ликовног образовања... Такви наставници су све више потребни нижим разредима ос-
· мења изглед
новних школа — каже Благоје Јастребић, директор Академије. у
Студенти имају 10 испитних рокова. Полажу 13. испита. Недељно имају до 30 часова. На наредну годину могу пренети један заостали успит. Праксу обављају у основним школама,
— Учитељи и наставници основних школа нису баш показали интерес да нам укажу на то какав им кадар недостаје, шта би евентуално требало да мењамо. Основна школа се реформише, а ми досад нисмо били у могућ ности да пратимо промене у настави, програмима, плановима... Основне школе Београда ће до 1980. године прећи на целодневну наставу и то даје већу могућност запошљавању натпих студената. Желимо да наше програме ускладимо са тим променама. Пошто је кантакт са њима слаб, нисмо у могућности да потпумо одговоримо њиховим захтевима. Да бисмо нагле програме ускладили са њиховим захтеви ма, морамо да се обратимо Просветном савету Србије и Заједници академија Србије — 0објашњава директор Јастребић.
Татјана Митровић, студент се жали:
— Немамо много добрих умбеника. Најквалитетније знање стичемо пратећи предавања. Бележимо оно што професори предају. Уџмбеника немамо из већине предмета. Велики део уџбеника није прилагођен потребама студената ове Академије.. Цене нису нарочито популарне, П
Михаило Марковић, професор додаје:
— Завод за издавање уџбеника и Просветни савет би требало да организују издавање уџбеника. Издавачи неће да штампају малотиражне уџбенике јер им се то не исплати. Данас је скупо штампати и малотиражна скрипта. Ј. КЕСИЋ
Т. НЕДЕЉКОВИЋ
__Дорћол Ш | ___ Расту фонлови Београдске банке
У првих шест месеци ове године раковичка фабрика гума и гумених производа „Рекорд“ повећала је производњу за 37 одсто у односу на исти период прошле године. Највећи успех постигли су радници одељења спиралних цеви.
з " ж
БОЉИ: ДАНИ ЗА СТАНАРЕ НА ЗВЕЗДАРИ. — До краја године у 112 зграда:на Звездари биће завршене грађевинске поправке. За ове послове обезбеђено је укупно пет милиона динара. До краја октобра" у 11 зграда биће завршено обнављање електричних инсталација. Вредност радова износи 476 хиљада. У двема зградама биће довршене поправке централног грејања „А, уз пет потпуних оправки лифтова биће завршено, и 'оп-
Дорћола
Ствара се велики парк величине 17 хектара
Генералним урбанистичким планом Београда на подручју Дорћол 11 предвиђено је више основних намена градског ткива. Комплекс Дорћола ПГ о-
Укупан приход који је Бео
То чини 53 одсто прихода пла нираног за ову годину. У од носу на првих шест месеци прошле године тај приход је већи за 21 одсто.
Расходи у првих шест месеци ове године износе 1.518.462.000 или 50 одсто пла-
мираног годишњег износа. Рас ходи у овој години су за 20 одсто већи него у истом периоду 1976.
Заједнички доходак Београд ске банке у овом периоду износи 329.495.000 динара. То је 72 одсто планом предвиђеног износа за 1977. годину. Заједнички доходак у односу на исти период 1976. године већи је за 28 одсто.
а
ремање хидрофора у четири зграде.
,
Богат програм активности Синдиката _
Расподела, килтура рада, идејно-политичко образовање и делегатски систем само су неке од тема са
Мада је ових дана затишје у Градском већу Савеза синдиката Београда, бар што се тиче седница и састанака, све активности нису замрле. Оби ман посао који синдикалне активисте очекује већ почетком септембра налаже добре припреме како би у јесењи круг ушли што спремнији.
Према плану који су усвојили делегати, прва расправа биће посвећена анализи зак-
· ључака Друге ·конференције сидиката о расподели. То је, свакако, добра прилика да се види шта се све урадило на спровођењу закључака. поготову што се зна да до краја године остају још четири ме-
којимаће се од јесенм
сеца. То је рок када све рад-.
не организације морају да изнађу решења за расподелу и прилагоде је ЗУР. Многи треба да постојећа мерила догра де или, пак, провере ваља-
ност, како се не би догодило
да крај године сачекају без икаквих решења. А шта чека такве радне организације, зна
се — прелазак, на минимал-.
не личне дохотке. 2 5. Октобар месец је предвиђен и резервисан за три теме: кул туру рада, идејно-политичко, акционо и организационо овпо собљавање синдиката за даљи развој самоуправљања. У овом року Синдикат ће, исто
тако, „претресати“ докле се
Џ
УРЕЂЕЊЕ БАТАЈНИЦ
Кроз осам година 25.000 становника _
Детаљним урбанистичким планом, Батајнице предвиђено је да: се до 1985. подигну 2.333 стана, рејонски центар, три, вртића основне школе. — Рестаурираће се Улица Маршала Тита, а биће постављен и нов водовод
с јаслицама, две
Новим детаљним урбанистичким планом – Батајнице, иредвиђено је ширење и урећење тог насеља. Најповољнији. правац ширења је према Земуну и Београду. пошто по"стоје ограничења за ширење према северу и северозападу због близине Аеродрома, а према југозападу због желез-. ничке пруге, индустријске 30не и складишта:
Шланом је: предвиђено да Батајница до 1985. достигне
број 25.000 становника. С:0об-. зиром на величину територије
Батајница би била подељена на 4 месне заједнице са једним главним — рејонским цен тром и 4 центра месних зајед ница. у па че
Детаљним урбанистичким
планом обухваћено је, укупно.
907 хектара друге, треће и четврте месне. заједнице. У
· периоду до 1985: предвиђена је
изградња 2.388 стана. Од-тота 1.267 у породичним кућама и
бавити Синдикат
стигло и са усмереном стамбе ном изградњом и подизањем станова солидарности.
Значајан део времена биће посвећен и остваривању деле гатског система, задацима Син диката у припремама за Једа наести конгрес и усвајању дру штвеног договора. о марксистичком образовању као и о образовању за самоуправљање. Ова широка тематска 06ласт планирана је за новембар. ја
Крај године резервисан је за разматрање друштвеног до товора о висини средстава за финансирање заједничких и отпштедруштвених "потреба у траду у наредној години. Сва-
1.066 у двоспратним келективнИМ објектима. Величина пар цела намењених. породичној изградњи варира од 600. до 800 квадратних метара и. од 800 до 1.500 квадратних метара за сеоска домаћинства. Е Предвиђена је изградња и три вртића.са јаслицама за 860: малишана и две основне школе за 1.220 ученика. . За реализацију прве. фазе (до 1985); рушиће се 154 породичне зграде,. а: треба обез-
. привреде у првом ·
како, биће речи и о утврђивању задатака Синдиката на плану самоуправног интересног организовања.
После завршетка годишњих одмора чланови Председништва ће разматрати резултате полугођу, као и разговарати. о оснивању СИЗ комуналних делатности и СИЗ материјалне производње о основама политике и друшт вене бриге о деци,
Као што се види, пред Синдикатом У наредном периоду стоји обиман' посао; Отуда са дашње припреме дају. доста наде да ће тај посао бити ура ђен на најбољи начин.
бедити и. 218 станова за расељавање. < ђ Према првим предрачунима укупна изградња стамбених и пратећих · објеката |! 2.195.002.000 | динара. Реонски центар ће бити у средишту насеља. Имаће мали хотел са.20 соба, ресторан и кафану са око 300. седишта, робну „кућу „на 5.000 квадратних метара, тржницу са самоуслутом · на. 4:500 - квадратних метара, низ специјализованих
коштаће
бухваћен је Капетан Мишином, улицом Цара Душана, Француском и Дунавском ули цом.
По реконструкцији доминирајућа површина ће би ти велики парк од 17 хектара Уметнут између становања, ко муналних с центара и лучног привредног подручја, а на.мес ту где је данас смештено Град
кварта,
за целу срећ
марни довод, преко кога би се вршило снабдевање водом, ићи ће путем Београд — Нови Сад до улице Маршала Тита. П
НЕЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈ
СА ИЗВЛАЧЕЊА 30. КОЛА СРЕЋАКА ЛУТРИЈЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ЉЕНОГ 28. ЈУЛА 1977. ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ
ЛУТРИЈЕ ОБАБ-
за целу срећ
градска банка остварила у првом полугодишту 1977. године износи 1.847.957.000 динара. ско саобраћајно предузеће, «у чији се КУ чији се Блокови уз Дунавску ули- даје Зар их. пе бик Зе ђузиарта: епа а цу, где се данас налази Ауто- енин олтиза побитај. од усана а: Ре овита 58 -кућа, „Компресор“ и предузе- ма. _ опноснс ПИНАРА ча. односнс ПИНАРА ће „Минел“, као и блок са 06 коло тремиј= кол тремијг 5 : за срећку кс за срећку кс јектима „Електродистрибуције (а носи извУ о НОСИ зет - Београд“ уз Змај Јовину у- чени брол чени број лицу, намењени су за комуналне центре. Остали део те ; риторије од око 5 хектара уз 10 40 95 30 улицу Цара Душана и Фран- а пи: 5 505 у 300 + : <. 20 2: бање Се ке за 94990 1.000 07685 1.000 4 о 35 План ће: се реализовати У пе АИ 25 За у 1985. биле би = у НИ : две етапе. До 412190 · 10.000 141235 10.000 изграђене јаслице са вртићем 401305 10.000 за 92 малишана и основна шко ла за 185 деце. Изградиће се 1 761 200 44941 1.000 6 20 и центар за свакодневно снаб РЕНЕ 1200 б Кљо је девање на 500 квадратних ме- НЕАИТ 1000 ЕРЕ оЕ: тара. А, за становнике тог 27311 1.000 178508 10029 кварта и заједничка гаража 178236 10.020 на углу Змај Јовине и Висо- 312866 10.020 ког Стевана. "ои 2 . 2 20 13012 1.020 67 50 | | 7 57 30 13 50 0827 106 БН: Ке а 48287 5.050 953 и 89267 1.030 9758 400 обе РН 70133 5.000 НЕ пи 066763 400.000 ја: 10. 5 184793 10.000 427677 10.00 347943 10.000 " 556163 10.000 > 18 30 8 48 40 2 68 . то 2 4. за 40 78 !30 "локала и дом здравља. Ту ће 94 40 19958 1.000 бити и експрес-ресторан, за- 2034 -500 82998 1.000 матске радње, средња. школа, 41914 2.000 097738 10.000 СУП и пошта. Уз реонски цен- 35864 1.000 тар уредиће се и паркинг про- 87814 1.000 ' 19 50 стор. за 750 возила и велики 176594 10.040 9 309 50 парк. 26 и 4 501254 100.000 6649 500 Батајница би по детаљном 89639 2.050 урбанистичком плану до. 1985. 061399 10.000 требала добити и водовод. При 505579" 10.000 ·
таи расна