Борба, 29. 07. 1977., стр. 13
(Пула, 28. јула — Фести
тек што је почео, а пр га већа узбуђења већ су на помолу. Синоћ, додуше, ни је било. кише, и. публика је у _урени провела више часова, седећи стрпљиво по прохладком времену да би одгледала чак три филма. Програм се, фако, завршава у позним ве церњим сатима, или раним ју тарњим, ако баш хоћете, но џиноћ је доиста било разло па за тако дуго бдење. Иако _ урви приказани филм _ није узазвао бурније реакције у _дрени, ипак се може рећи. а је ово вече обиловало чес. тим аплаузима отвореног гле. далишта које је изузетном па жњом пратило пројекције дру ја два филма.
ЗииноТ => 55
"Голубови, деца, рат
Првоприказани филм, „Летаи великог неба“ Маријана Арханица („Јадран-филм“, „Кроација-филм“), прича је за децу о данима кад голубо | ви нису могли слободно летети. Рат као посебно тешко ис вушење, _ доноси мештанима
_ малог приморског места сија
је и брину о толубовима неп рестану борбу за њихове љу бимце. Ратна страдања су, да кле, позадина на којој се зби ва једна прича о љубави и пријатељству, племенитости дечјој и људској, другарству које познаје чак и жртвова ње 'најдражих летача. Но, тратедија по село, која се указује с'крајем филма ипак доноси, захваљујући _ упрасо тим летачима, наду оним ко ји'су склони истини и прав Ди.
Сценарио Милана Гргића · представља збивања у малом месту као хронику једне бор бе чији су протагонисти упра во деца. Арханић ту причу режира у једном спором рит му, У посебној жељи да сво ју хронику подреди камерној ћатној драми у којој је рат овај стално присутни фено у уништења сваке племевтети и лепоте.“ том страсном лицу рата, којидеца само наслућују у спо јој бризи за голубове а потом и људе,. Арханић издваја деч
вијања. . ,“
Пријатна ч непријатна
· (Битољ, јула). — Ниједна се Зона Народног театра у БитоЉу, као протекла није била
=
њима — непријатним и пријат Ким, Показало се да приказ са Мо једног, јединственог позори
самблу и оно што није било ос Тварено годинама и годинама
ва. Оно што је битољску, па и Ширу публику највише освоји Ло минуле сезоне, је драматиЗовани роман „Марина свадба“ урењији Љубише Георгијевс-
с кон дугих припрема, пред аи пред одређеним бројем далаца, премијере и још две три репризе, дошла је као МА одлука о забрани извође мр текста. Забрана је међу +: ЈЕ касније била суспендоваЉНИ а су Битољчани били же да виде шта се то једном
друге вечери Све „Летач великог неба“ “ ј Ни џњ Креше Голика и поновљени „Љубавни
· ангажованом
(ет неприлика, а деци која га' 'вита
ооњујући управо
Насупрот“
|ПРИЗОРИ ИЗ АРЕНЕ | | Лука спаса — у сали
Душан Вукотић о компонентама св 02 филма „Акција стадион“
У међувремену, на конференцији. за, штампу, било је занимљиво чути мишљење Душана Вукотића зашто није искористио могућност да од свог „Стадиона“ направи акциони филм. ;
— Истина је, нисам то желео, јер по неким нашим филмовима испада да скојевац ако нема пиштољ, нема ни шта да каже!
— Хтео сам довести те младе људе у директне контакте, анализирати време о коме говори. филм социолошки и психолошки, ући у њихо ве станове, видети услове њавају њихове животне могућности и шта мотивише њихове поступке. у
'— у филму сам ластојао да на врло јасан начин покажем и манипулисање са младим љу-: дима: познато је како је млади човек од стране фашизма био злоупотребљаван. у мрачне циљеве. Тако је у филму једна од главних тема управо покушај ) Сам догађај на стадиону бис је спектакуларни израз тог“ усташког настојања,
— Иначе, у филму има 54 улоге и скоро су све равноправне. Ради се, заправо, о мозаичкој „драматургији којом је обрађен читав догађај им ликови. А нисам ни класичну експозицију се већ познатим редоследом, са заплетом догађаја, о му
(Пула, 28. јула) — Сви хоће у Арену, али кад се небо отвори, онда се лука спаса тражи У сали. Тако је и нережирани летњи пљусак прекинуо „Љубавни живот Будимира Трајковића“, а љубитељима контрадикција пружио задовољство. да констатују. Да ни љубавпи живот не мора да буде пајугоднији У Арени, ни место за „Бештије“ најнеугодније у сали! Иронија свега тога је у томе што су продуценти „Бештија“ на све могуће начине хтели овај филм из сале да пребаце у Арену, а да се „Будимир Трајковић“ опет, без ичије жеље, из Арене преселио као на сигурније место — у салу. То је, наравно, довело до најомиљеније пулске забаве око истеривања „на чистину оне вечите дилеме да ли ву за то криве фестивалске пропозиције, или је проблем у томе што се између неба и стварно сти, фестивал ипак морао спустии на — земљу!
На тутему ни представник Савета фестивала Франце Штиглиц није заборавио напомене како „треба да нам буде Јасно
ула бити онаква какву жели наша. самоуправ_ на кинематографија, Под условом да претходно разјаснимо шта се стварно жели, због чега ни естивал досад још није искористио све могућности око сопственог усавршавања и раз-
узбуђ бом“
Праћена тако великим узбуђе .
Шног дела може да донесе ан-,
Реализацијом бројних предста.
ћа“ Дејана Караклајића
је осећање праведности, и на њему инсистира као на конт рапунктуралном _ својству са ме приче. Филм је лишен ди дактичности, али дилеме ко је покреће међу децом изгле дају недовољно убедљиве. чак исфорсиране. Развучена прича, са мноштвом претенци озних објашњења, појачавају тај утисак о филму који нас, у коначном виду, одбија својом разливеношћу, дужи ном.
Узнемирење средине
„Пуцањ“ Креше с Голика („Кроација-филм“, Телевизи ја Загреб), који је својевреме но приказан на малом екрану као телевизијска драма, изма миоје синоћ мноштво аплауза, Голик се у филму бави једном актуелном, друштвено,темом, која је истовремено и захвална, ат рактивна за ове врсте уметни чких обрада.
Један "несрећни пуцањ У лову, нехотично рањавање је дног од двојице јунака, изази ва неспоразуме који воде опас ном подвајању људи. Мешонационална средина ви ди у том чину, следећи импу лсе оних који не заборавља ју тешке дане и прошлости, више 'од једног случајног ра њавања. Како превазићи тај
јаз, којим средствима ућутка ти оне који оживљавају ста'
ре сукобе и потржу као зр гтумент своје одбране угњетавање од стране других“
За Голика је то, пре сва га, морални проблем младих јунака који не желе да робу ју, наслеђу прошлости, нити да у том чину виде више од несрећног стицаја околности. Тумачећи "њихов начин пре вазилажења те дилеме, Голик ствара драму која непосредно урања у сам живот одређене средине, разарајући свет су коба и нетрпељивости захва спремношћу младих људи да сруше огра КЕ. „наслеђене! прошлости.
вентуалне замерке могу се упутити, на драматуршком пла ну, оним сценама суђења ко је извесном усиљеношћу ис качу из општег контекста фи
да још једном да ће
своје
| | БИЛАНСИ ТЕАТРА У БИТОЉУ
Од забране до тријумфа |
брањује, 5) Пија БИО што је „Марина свадба“ само У протеклој сезо ни у овдашњем Народном теа тру забележила 50 представа, од којих су 30 откупиле радне организације.
Учешћем на сФрестивалу ма лих и експерименталних сцена у Сарајеву са „Марином свадбом“, битољски Театар је побрао не само аплаузе публи ке већ је та представа добила највеће признање — Ловоров венац, док су глумци Јоана По повска и Ацо Стефановски свр стани међу оне који су пружи ли најбоља остварења. на „Стеријином позорју“ У Новом Саду. ово дело је привукло па жњу публике и критике, а Јоа на Поповска је још једном 06 војила високо признање.
·" Са „Марином свадбом“ Владимира Костовског, битољски
а затим изводи. Сто'
“ Маријана. Арзанића, „Туживот Будимира Трајкови~
лма који је, сасвим ситурно, већ сада један од кандидата за врхунске ' награде. „Пуцањ“ је, одиста, пример како се скромним средствима, уз нешто више воље и стварала чког ангажмана, може стзори ти вредно уметничко дело ко је своју друштвену оправда ност носи у успешној обра ди једне захвалне и корисне
" теме.
Сеобе породице Трајковић
„Љубавни живот Будимира Трајковића Дејана Караклаји ћа („Авала-филм“), лирска је комедија из породичног живо та. Љубавни живот младог ју нака, и невоље које доживља ва да би стекао искуства те врсте, детаљ су у животу нео! бичне породице Трајковића која, од градилишта до градилишта, остварује стару тра дицију · градитеља . мостова. Дакле, комична прича о јед. ној породици, уз нешто дета ља и у прегршти интимних невоља младог Трајковића, који најзад, у Београду, за
кратко . време, успева да. уђе.
у свет одраслих. Иг
Караклајић сценарио Шред рага Перишића види као по. вод веселе игре у којој учес твују чак три генерације спретних градитеља. Притом су, с комедиографског. становишта, далеко атрактивније. породичне невоље Трајковића, него љубавне дилеме ње ног најмлађег члана, па је ре дитељ, у првом случају.. ви ше склон подвлачењу хумор ности, да би се у другом слу чају држао једног лирског ва лера у приказивању нежне, младалачке, љубавне приче. сФерилм је, дакле, непретенцио зан, без ауторских амбиција да се дубље зађе у социјални контекст средине, али _ заба ван, весео, и. сигурно је да ће згоде Трајковића наићи на добар пријем публике, нарочито оне. младе. Угодна музи. ка Миливбја 'Марковина' УЗ солидну глуму, може потврди ти тај утисак. _
Драган БЕЛИЋ
у којима се разјали-
фашизирања младог човека.
покушавао да направим
ења током протекле сезоне. — Са „Марином свад-.. на Дубровачким летњим играма, ; |
Народни театар — први пут од оснивања — гостује на Дубровачким летњим играма, 22.
. августа.
Протекле сезоне приказани су још „Агамемнон — Електра“ (Есхил-Софокле), с којом се Народни театар представио
на Позоришним играма Маке-.
доније „Војдан Чернодрински“ у Прилепу, и која је увршћена и у програм овогодишњег „Охридског лета“, Ваља, ипак приметити да је овај ансамбл неславно прошао с представа
ма „Мајка храбрости“ и »оџо
· џадја« које, је режирао Дими-
тар Станковски,
Најмлађи“ љубитељи сцене, уз своје родитеље, добро су "примили 'и дуго се забављали представом „Чук, чуку Стојанче“ у режији Петра Стојковског, која је имала 40 изведби.
. ; ја 4.
при дни Коса врео зивот подаље па оу
и ФЕСТИВАЛ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ИГРАНОГ ФИЛМА У ПУЛИ. сна ЛЕТО Кад. голубови нису МОГЛИ
а Као призвук _ слободно да лете _
Концерти пијанисткиње Лидије Григтоловне, вокалног ансамбла „Сколарс“ и челисте Андре "Наваре Уа Уа
Последњих дана на Охридском Лету чули смо два солистичка концерта: пољске пијанисткиње Лидије Грихтоловне и већ легендарног челисте Андре Наваре, као и концерт енглеског вокалног ансамбла „Сколарс“. 2
Пијанисткиња Л. Грихтолов-_
на дошла је са репутацијом низа награда, почев са: Шопеновог конкурса у Варшави, Шумановог у Берлину, до о-
них које је освојила у Рио де.
Жанвиру и Милану, истина пре једне и две деценије. Она је извела један програм типично романтичарске инспирације: Штубертове Емпромтије оп. 90, бр. 1, 2 и 4; Шуманов „Карневал“, док је други део програма посветила Шопену: Балада ф мол, 2 Валцера оп. 64, 2 Мазурке оп. 41, затим АНДАНТЕ АПАСИОНАТО и на крају бриљантна Велика полонеза Ес дур, оп. 22.. ) Ј
Међутим, иако су сва изведена дела припадала епохи му зичког романтизма, који је, под утицајем. Паганинија, донео клавирској литератури тј. њеној техници неслућене размахе који, опет, никако нису били лишени емоционалности,
Лидија Грихтоловна више се.
окренула виртуозитету, оним бриљантностима. које својим бљеском бивају захвални ефек ти сваке пијанистичке перфекције. Грихтоловна: има такав пијанистички апарат“ да би јој нањему и највећи пијанисти могли позавидети. Под. њеним прстима, који не знају ни. у највратоломнијим . пасажима да окрзну погрешан. тон, понекад се музика не може ни „регистровати“ па дакле ни до
живети, толико су њена тем-,
па фуриозна. Отуда, у њеном
свирању нема „предаха“, ди-'
сања, нема чак ни оних чувених Шопенових „рубата“. Она
је непрестано заинтересована
за ток, за нови такт, једва имајући времена да се „исвира“ У оном у ком се налази, Стога је њен Шуберт деловао депоетизовано, одвећ рационалан у низању својих „каскада“ и свог „ћарлијања“ баш као што су и Шуманове. карактеристичне маске, у ствари варијације на тему оца његове несуђене веренице, бивале исувише
„„механизоване“, као да им је.
једини циљ био да што брже продефилују. . Пиј. Таквим начином интерпретације највише је губио Шопен, који је у многоме. изгубио од своје лиричности, али свака-
ко и од сентименталне болећи- ·
вости.
Свирајући одвећ објективно, са видном контролом над свим уобичајеним ефектима интерпретације Шопенове музике, Грихтоловна је на „бис“ одсви рала и Ноктурно у фис молу, на начин. који: је напросто фасцинирао. Налазећи праву меру између сензибилитета данашњег слушаоца. и традиције, Грихтоловна је овим Ноктурном створила атмосферу једне суздржане устрепталости, једног стања суспрегнуте емоционалности, које је сваког тренутка претило да криком изађе из себе. Мако дат изван про грама био је то прави његов
врхунац, који, нам је открио. праву вредност ове бриљантне _
пољске пијанисткиње..
·. Четири младића и једна девојка, сједињени у вокалном ансамблу „Сколарс“, отпевали су нам један програм немач-
СЛАВЉЕ ВЕЛИКОГ УМЕТНИКА: Андре Навара
29. ЈУЛ 1977. — БОРБА — СТРАНА 13.
Охридском лету у
ких, шпански, енглеских и италијанских песама и мадригала ХУГ и ХУЦ века. на начин који.би тражио много речи, и свег у суперлативима. Располажући великим и изражај ним гласовним могућностима, не велике носивости. што им је. и омогућило да максимално развију гласовну покретљивост у свим. динамичким нијансама, од лахорастих пијанисима:до звучних и меких „меца воче“, што је колико тешко толико и доказ правог вокалног мајсторства. Уз та они су и одлични глумци, тако да свој вокални израз могу У потпуности да подреде психолошкој обради певаног текста, што је нарочито дошло до изражаја у три песме Адријана Банкијерија, неодољивом комиком... Концерт Андре Наваре претворио се у право славље овог доајена међу светским челистима,. Изводећи. један програм који је. у први план ставиа оно што Навару и чини изузетним и непоновљивим: његове раскошне „тонске боје, беспри-
донесене
мерне у својој лепоти и својој разноликој изражајности, Иако су му сонате Боелмана и Сен Санса пружиле шансе да изрази преобиље тонске засићености, а Дебисијева разноликост њених боја, ипак велики Навара дао је потпуно сведочанство своје уметности Фореовом „Елегијом“, која је под његовим гудалом прозвучала као какав призив најзаносни» је поезије, која ма колико да је бивала испуњена патосом зрачила је и префињеним уку сом, који је био и остао регулатор Наварине тонске емоционалности. И тако Охридско лето, ма вечери у вече, у малом зда• њу Цркве Св. Софије као ка« ква луча ссјаји вредностима целог света, дајући тако дока= за о многим хтењима и упор= ностима македонских култур-= них радника, које би требала већом материјалном потпором оснажити и храбрити.
Слободан ТУРЛАКОВ
ДУБРОВАЧКЕ ЛЕТЊЕ ИГРЕ
-од. почетна:
ме Мар
јана" Матковића 19:
дишњиц оснивања Комунистичке партије Хрватске
(Дубровник, 28. јул) — У протеклих. 17. фестивалских ве чери одржано. је 30 приредби, и то-14 музичких, 10 драм ских и 6 фолклорних којима је, како су израчунали педан-
ствовало 14,500 гледалаца што
показује да је интересовање.
за фестивалске изведбе врло велико: Хроничари Игара ме ђу којима је свакако најагил нији Мато Баковић, изнели су и податак да је од почетка ду бровачког фестивала 1950. го дине до данас на тридесетак сценских простора овог града одржано укупно 2.302 приредбе, односно да је 2.300-та пред става била претпремијера популарне Држићеве – комедије „Дундо Мароје“ што је 25. јула изведена бесплатно за чланове дубровачких радних колектива. У току су интензивне припо
реме За једину | -бвотодишњу драмску премијеру — Матковићевог „Херакла“ у Кнеже-
тни статистичари: Игара, прису
вом двору која ће бити први пут на програму 19. августа. Насловну" улогу тумачи Вања
Драх; а две главне женске у-
логе поверене су Дубровчанка ма“ Милки Подруг — Кокотовић и Јасни Анчић. У: осталим
· улогама појавиће се:— Борис
Бузанчић и Иво Сердар. Суде ловањем ових уметника и повратком Вање. Драха, Драмски
ансамбл Дубровачког фестива .
ла добио.је још три значајна глумачка имена, што је још је дан доказ како уметничка по нуда игара још увек привлачи наше најбоље протагонисте да се опробају на овдашњим сцен ским просторима.
Говорећи недавно о постављању „Херакла“ на Играма ру ководилац Драмског програма, Георгиј Паро,-је нагласио да је увршћење овог. Матковићевог дела у програм дуг Игара
од прошле године и да је то,,
истовремено, још један покушлај да се у репертоарском сми слу пође даље, односно ближе
Раднички савет Новинско-издавачке · радне организације
_ „КОМУНИСТ“ _
Београд
расписује
ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИ КОНКУРС
Зи за израду идејних решења плаката и значке, · Једанаестог конгреса, Савеза. комуниста Југославије | Е
о.
1. Плакат и значка Једанаестог конгреса Савеза комуниста Југославије треба да симболизује изградњу самоуправног социјалистичког друштва У нашој земљи.
Остали услови конкурса за израду идејних решења:
— На плакату треба да буде видно истакнут текст „ХТ конгрес СКЈ“ на свим језицима народа и народности, а на значци само латиницом. |
— Плакат радити у стандардној величини 70 х 100
2 цм: површине, Аутор идејног решења треба да предло-
(израда у емајлу, прешана рељефна, пов
· ћена посребрено патинирана,. брбизана, · пластифицирана и сл, водећи рачуна да значка у продаји има присту-
пачну цену.
'пребјекат идејних решења плаката и значке даје
се у димензијама 1:1 са професионално пратећом презен"тацијом укључујући и прототип. кЕ-44 . Г Ако аутор учествује у изради идејних решења плаката и значке, обавезан је да испуни предвиђене проло-
зиције за оба конкурса.
.
| х || цм у којој ће се штампати, у више боја водећи рачуна о г могућностима штампе. УУ ак ИК 3 —— Димензија значке до 15 мм у пречнику или до жи и начин израде значке у једној или више варијанти ЈЕ ршинска позла-
7 Т награда | ; : „ награда . | пре 1 награда. |: . „ » 10; обештећења - по
2. Награде за изабране радове
износе нето динара: |
,
Заплакат · Зазначку“
' 20.000 2 20:000
. 10.000 “10.000 · "о 000 - 7.000
ВО У
1.506
Џ
ка нашем времену и да се иг ра такозвани савремени домаћи драмски текст.
— Након „Аретеја“ и „Коломба“ „Херакло“ је трећи по кушај да се домаћа драмска реч стопи с дубровачким про сторима
Низу манифестација којима су се Дубровачке летње игре ове године: укључиле прослави Титових јубилеја треба додати и приредбу која ће бити посвећена 40, годишњици од осни вања Комунистичке – партије Хрватске. Наиме, у оквиру по ноћне сцене; у „Казалишту Марина Држића“, 1. августа, тачно 40 година након „оснива чког конгреса КПХ одржаног крај Самобора, биће приређено фестивалско вече „Што има да се деси 'данас, сутра, сад...“ ' _ на.којој ће бити изведена поезија бунта од Крањчевића „до Крлеже. Програм те вечери
“чине дела наших — напредних књижевника, и то она настала до 1937, као израз бунта про-
'
_ „Херакло“ у Кнежевом двору
| вала, до: давна "нагдубвовамким сцена маезвадене- 2.302: представе = Премијера драавгуста == Посебна приредба посвећена јубилејима друга Тита и 40-20-
тив дотадашње угњетачке вла сети. Њима се најављују касни ја револуционарна кретања У Хрватској и нашој земљи уоп ште. Редитељ представе је Свен Ласта, а сценограф Звон ко Агбаба. Занимљиво је напо менути да ће у извођењу про грама учествовати чланови не кадашње Централне позоришне дружине која је деловала при ЗАВНОХ-у: Ирена Колесар, Ета Бертолаци, Свен Ласта, Перо Квргић, Младен Шер мен и Јосип Мароти. Истовре мено с приређивањем ове вече ри посвећене прослави 40-годи шњице оснивања КПХ, у Атрију „Казалишта Марина Држића“ биће отворена изложба фотографија „Партизанско ка залиште у Југославији“. Грађу и експонате за ту изложбу, ко ја третира време — од 22. јуна 1941. до 15. маја 1945, прикупи ла је и одабрала др Маја Рибар — Ожеговић. |
Ј. ЈЕЛАВИЋ
| Награде за идејна решења плаката и значке подразумевају потпун откуп ауторско-имовинског права, Укљу-
чујући и употребу за комплетан одржавањем ХЛ конгреса СКЈ.
публицитет у вези са
“о чдутори награђених идејних решења плаката и значке обавезни су да по сугестијама жирија евентуално дораде пројекат за израду, као и да врше надзор над реализацијом: плаката и значке од стране произвођачке радне организације којима ће бити поверена израда значке
и плаката.
-.! (та:
„Поднесене. радове оцењиваће' жири који ће именовати. Издавачки савет Новинско-издавачке радне организа
ције „Комунист“.
по, Жври ће сачињавати истакнути ликовни уметници | и стручњаци из свих социјалистичких република и покрајина, као и одређен број друштвено-политмчких рад-
ника. ..
Састав жирија објавиће се накнадно у свим издањи-
ма листа „Комунист“.,
п, ·
– Шраво учешћа на конкурсу имају сви грађани СФРЈ.
Рок за подношење радов
а је 31. октобар 1977. године
У 10 часова. Радови који стигну после назначеног рока
- неће се узимати у обзир.
"Рад жирија на оцењивању радова траје до 10, но-
"гвембра 1877. тодине.
Резултати конкурса биће објављени у свим издањима листа „Комунист“ у броју од 21. новембра 1977. го-
дине. ;
Конкуђсни елаборат мора бити добро упакован
ковбртиран у један омот на којем је исписана само адре-
са; Новинско-издавачка радна организација „Комунист“ — 11000 Београд, Трг Маркса и Енгелса 11 — са назнааутор треба да назначи своје име са пуном адресом.
„.„ Сем награђених и обештећених радова, сви остали
УЉУ У пбсебно затвореној — запечаћеној белој коверти У омоту, (на чијој горњој страни тдеба да стоји шифра рада), ком: Конкурс за плакат“ или „Конкурс за значку“.
радбви се враћају ауторима.
3464 1—1
«
" “за |РЧЈИ_7 27
4
аи:
и = -
У
ме на]
и | =
„ЕУ